sulfur

1. Univerzitet u Beogradu
Poljoprivredni fakultet - Zemun
Seminarski rad iz predmeta: opšta hemija
Tema seminarskog rada: Sumpor
Student: Mihajlo Karna BI210389
Beograd - 2022

2. Sadržaj:
1. Položaj u periodnom sistemu
2. Nalaženje u prirodi
3. Fizičke osobine
4. Hemijske osobine
5. Jedinjenja
6. Primena
7. Primena u poljoprivredi
8. Biološki značaj
9. Literatura

3. 1. Položaj u periodnom sistemu
- Simbol sumpora je S, a atomski broj je 16;
- Sumpor se nalazi u grupi 16. (VIa) i trećoj periodi PSE
- Svi elementi u ovoj grupi se nazivaju halkogenim elementima. Taj naziv potiče
od grčke reči halkos genesis – grade rudu.
- Naziv sumpora potiče od latinske reči sulphur, reči koja je preuzeta iz Biblije i znači
„ kamen koji se preliva“
- Pored sumpora, u ovoj grupi se nalaze kiseonik, selen, telur, polonijum i
livermorijum
- Zajednička konfiguracija za sve ove elemetne je 𝑛𝑠2
𝑛𝑝4
- Sumpor zbog veće zapremine atoma ne može da nagradi dvoatomni molekul
tj. ne može da dođe do bočnog preklapanja p-orbitala. U prirodi se javlja kao S8.
- Za elemente ove grupe karaktersitična je pojava alotropije.
Javljaju se u obliku
kao više alotropskih
modifikacija.
- Elementi ove grupe su elektronegativni tj. imaju
izražen afinitet prema elektronu.
- Svi elementi ove grupe grade jedinjenja sa
oksidacionim brojem -2 do +6.
Elektronska konfiguracija sumpora je 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4

4. 2. Nalaženje u prirodi
Nalazi se:
• Sumpor je deseti najzastupljeniji element, i zbog toga ga možemo naći u meteorima,
okeanima, zemljinoj kori, atmosferi, i praktično u svim biljkama i životinjama;
• Nalazi se u velikim količinama u elementarnom stanju u vidu naslaga u zemlji;
• U prirodi sumpor se može naći u elementarnom stanju, najčešće na dubini preko 200m ispod
naslaga peska;
• U svom prirodnom obliku sumpor se može naći u neposrednoj blizini vulkana ili gejzira;
• U zemljinoj kori je zastupljen između 0,03% - 0,1%;
• U sedimentima se nalazi oko 43% ukupne količine sumpora na zemlji, prosečna koncentracija
sumpora u sedimentima je oko 4250 μg g−1
• Magmatske stene sadrže manju koncentraciju sumpora od sedimenata, prosečna koncentracija
je oko 600 μg g−1
• Koncentracija sumpora u morskoj vodi je oko 900 μg g−1
• Balans sumpora u sedimentima i okeanskim stenama se vrši preko degazolinaže vulkanskih
stena

5. 2. Nalaženje u prirodi Naziv Simbol
Barijum-sulfat BaSO4
Stroncijum-sulfat SrSO4
Živa-sulfid HgS
Olovo-sulfid PbS
Gvožđe-sulfid FeS2
Cink-sulfid ZnS
Antimon trisulfid Sb2S3
• Najveći producenti proizvođači sumpora su sledeće države:
1. SAD, sumpor se „rudari“ u 30 saveznih država;
2. Kanada;
3. Kina;
4. Meksiko;
5. Japan.
• U 1996. godini proizvodnja sumpora u SAD-u je bila 11,800,000 tona.
• Sumpor se takođe nalazi i u vezanom stanju
u nizu minerala: u obliku sulfida i sulfata
(FeS2- pirit; CuFeS2- halkopirit; CaSO4
.2H2O- gips); Pirit je najčešća forma
minerala u kojoj se sumpor nalazi (u
sedimentima);

6. 3. Fizičke osobine sumporta:
• Na sobnoj temperaturi i pri normalnom pritisku sumpor je čvrstog
agregatnog stanja, žute boje i karakterističnog mirisa.
• Slabo se rastvara u vodi što je posledica postojanja direktne nepolarne
kovaletne veze u molekulu Sg. Po vodi pliva.
• Jedini rastvarač koji rastvara sumpor je CS2- ugljen-disulfid.
Izvor: (Chemistry Explained, 2015)
Sumpor se javlja u tri alotropske modifikacije:
1. Rombični sumpor - najstabilnija modifikacija (kristalna modifikacija);
2. Monoklinični sumpor (kristalna modifikacija);
3. Plastični sumpor (amorfna modifikacija).

7. Fizičko svojstvo Vrednosti
Tačka topljenja 388,36 K (115,21 °C)
Tačka ključanja 717,8 K (444,6 °C)
Gustina pri sobnoj
temperaturi
Alfa: 2,07 g/cm3
Beta: 1,96 g/cm3
Gama: 1,92 g/cm3
Kritična tačka 1314 K, 20,7 Mpa
Toplota fuzije mono: 1,727 kJ/mol
Toplota isparavanja mono: 45 kJ/mol
Mol. top. kapacitet 22,75 J/(mol·K)
Rombični i monoklinični sumpor se sastoje od 8
atoma sumpora koji su povezani u obliku „krune”
slabim Londonovim silama. Zbog toga se ponekad za
sumpor koristi oznaka S8. Sa porastom temperature
smanjuje se broj atoma u molekulu.

8. 4. Hemijske osobine sumpora
• Na povišenoj temperaturi reaguje sa ostalim elementima gradeći okside i sulfide
• Najizraženija hemijska osobina
sumpora je ta što gori. Kada se zapali
oslobađa plavičasti dim i sumpor-
dioksid. Ovaj dim ima jako opor
miris.
• Reakcija sumpora sa drugim elementima na
sobnoj temperaturi je nestandardna. Sa nekim
elementima vrlo lako gradi jedinjenja dok sa
drugima ne.
• Ranije smo naveli da je vrlo reaktivan kada se
zagreje, sa Mg (pod uslovom da su oba
zagrejana) vrlo lako gradi magnezijum- sulfid
(MgS)

9. 5. Jedinjenja
• Sumpor gradi jedninenja oksidacionog broja -2, +4, +6
Vodonik-Sulfid (H2S)
• U prirodni se nalazi u malim količinama, najčešće na
mestima gde trule organska jedinjenja koja sadrže
sumpor. Ima ga u vulkanskim gasovima i nekim
mineralnim vodama.
• U industriji se dobija direktnom sintezom vodonika i
sumpora pri temperaturi od 600 °C stepeni celzijusa.
• U laboratoriji se dobija dejstvom hlorovodonične
kiseline na sulfide teških metala.
• Karakteriše ga neprijatan miris, najčešće podseća na
pokvarena jaja, u vodi se dobro rastvara i gradi slabu
dvobaznu kiselinu.
• Dobro je redukciono sredstvo, koristi se u analitičkoj
hemiji za dokazivanje katjona metala.
Oksidi sumpora
Sumpor (IV) oksid (SO2)
Dobija se sagorevanjem elemenata sumpora i
prženjem pirita,
Bezbojan gas, dobro se rastvara u vodi i daje
sumporastu kiselinu.
Koristi se za dezinfekciju vinskih buradi i
sterilizaciju suvog voća
Sumpor (VI) oksid (SO3)
Dobija se oksidacijom SO2.
Bezbojan gas koji se dobro rastvara u vodi i
daje sumpornu kiselinu.

10. Kiseonične kiseline sumpora
Sumporasta (sulfitna) kiselina, H2SO3
• Dobijanje: Dobija se rastvaranjem
SO2 u vodi
• Osobine: Spada u umerene kiseline.
Dvobazna je kiselina, disosuje u dva
stupnja i gradi jednu kiselinu i jednu
neutralnu so. Soli se nazivaju sulfiti.
Sumporna (sulfatna) kiselina, H2SO4
Dobijanje:
1. Dobija se u velikim količinama u
industriji kontaktnim postupkom
2. Oksidacija SO2 u SO3 - vrši se u
kontaktnim pećima u prisustvu
katalizatora
3. Uvodi se u 98% sumpornu
kiselinu u kojoj se kvantitativno
apsorbuje i daje pirosumpornu
kiselinu.
4. Pirosumporna kiselina se meša sa
vodom i daje sumpornu kiselinu.
Osobine: bezbojna uljasta tečnost,
spada u jake dvobazne kiseline,
disosuje u dva stupnja i gradi dve vrste
soli, kiselu i neutralnu.

11. 6. Primena sumpora
Sumpor se koristi:
1. Sumpor se koristi u vulkanizaciji gume, odnosno u ovom procesu se kaučuk pretvara
u gumu. Prirodni kaučuk prilikom tretiranja sumporom gubi svoju prirodnu lepljivost
i postaje elastičniji;
2. Koristiti se kao fungicid i insektcidid (o tome će biti više reči kasnije);
3. Kao đubrivo (o tome će biti više reči kasnije);
4. Industrijski se sumpor koristi za dobijanje sumporne kiseline;
5. Zbog relativno male zapaljivosti, sumpor se koristi za dobijanje veštačkih plamenova;
6. U medicini se koristi za lečenje kožnih bolesti. Masti koje u sebi sadrže sumpor su
efikasne u lečenju gljivica i herpesa. Pored toga, sumpor se može koristiti za lečenje
šuge, kao i za lečenje seboreje. Koristi se za lečenje upala folikula uzrokovana
stafilokokom;
7. U građevinarstvu se koristi za dobijanje posebnog betona. Taj beton je otporan na
kiseline i zbog toga se koristi u postrojenjima gde su kiseline prisutne ili se
proizvode;
8.

12. 7. Primena sumpora u poljoprivredni
• Kada se priča o đubrivu, najčešće se kao tri osnovna elementa navode N, P, K
i iz tog razloga se vrlo često esencijalna đubriva nazivaju NPK đubriva.
Međutim, značaj sumpora je jednak kao i ova tri nutrijenta i on se sa razlogom
označava kao esencijalni nutrijent.
• Da bi biljka pravilno funkcionisala potrebno joj je ukupno 17 nutrijenata.
Funkcije koje sumpor vrši u biljki su sledeće:
1. Pod uticajem sumpora formira se hlorofil koji omogućava procese
fotosinteze, na ovaj način biljka dobija skrob, šećer, ulja i masti;
2. Sumpor je zadužen za proizvodnju proteina u biljci;
3. Sintezu biljnih ulja;
4. Aktivaciju enzima;
5. Prisustvo sumpora se ogleda u strukturi protoplazme kod biljke.
U slučaju nedostatka sumpora,
javljaju se simptomi koji su slični
nedostatku azota. Lišće postaje
svetlo žuto ili svetlo zeleno. Za
razliku od nedostatka azota,
simptomi nedostatka sumpora se
prvo javljaju kod mladih listova.
Izvor: (Soil, 1999)

13. 7. Primena sumpora u poljoprivredni
1. Sumor se koristi prilikom „ kupanja voća“. To je postupak zaštite voća od vaši, grinja i
biljnih bolesti. Koristi se u kombinaciji sa krečom. Nakon nanošenja sumpora, kreč se
koristi da ga dodatno „slepi“ za drvo. U ovom postupku se javio kao alternativa za bakar.
Bakar je pokazivao tendencije nakupljanja u zemljištu. Preporučljivo je da se koristi
između 500 litara (za mlade voćnjake) i 1500 litara (za zrele voćnjake u punom rodu) po
hektaru.
2. Ranije smo naveli značaj sumpora za fiziologiju biljke i kako nedostatak sumpora utiče
na biljku. Retka je pojava da imamo višak sumpora u zemljištu. Njegov nedostatak se
mora nadoknaditi đubrivima. Na tržištu su zastupljena đubriva koja imaju veći postotak
sumpora, kakva su amonijum-sulfat koji sadrži 20,5% azota i 24% sumpora, jednostruki
superfosfat koji sadrži 18,5% fosfora i 12% sumpora i druga kompleksna đubriva koja
sadrže manji ili veći % sumpora. Treba istaći da je amonijum-sulfat izrazito kiselo
đubrivo i prilikom primene treba biti obazriv jer primena većih količina đubriva
jednokratno može izazvati naglo smanjenje pH vrednosti u kraćem vremenskom periodu
što se može negativno odraziti na usvajanje hranjivih elemenata od strane biljaka.
3. Sumpor nosi titulu najstarijeg fungicida. Deluje vrlo uspešno protiv pepelnica, rđa,
monilija, venturije ali ima zadovoljavajući preventivni efekat i protiv drugih bolesti.
Dostupan je praškastim, tečnim i vodorastvorljivim formulacijama za primenu.

14. 8. Biološki značaj sumpora
Biološki značaj sumpora za čoveka:
1. Glavni izvor sumpora za čoveka su aminokiseline, i to se nalazi u dve
aminokiseline: metionin i cistein i dipeptidu cistinu . Metionin kao esencijalnu
aminokiselinu ne možemo proizvesti, nego je unosimo prehranom kroz
proteinske namirnice (meso, riba, jaja).
2. U ljudskom organizmu sumpor se nalazi :
• Hrskavicama (hondroitin sulfat i glukozamin sulfat);
• Vezivnom tkivu kože (kolagen);
• U topljivim proteinima krvne plazme (albumini, globulini);
• U imunoglobulinima, u sastavu vitamina B1 (aneurina);
• Vitamina H (biotina);
• Pojedini spojevi jedinjenja koji u sebi sadrže sumpor (-SH skupina) imaju važnu
ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i bjelančevina (acetil CoA)
3. Lokalno na koži sumpor je keratolitik (odstranjuje zadebljali sloj kože), blagi
antiseptik i blagi antimikotik. U manjim koncentracijama deluje keratoplastički
(podstiče stanice ćelije epidermisa na regeneraciju). Primenjuje se u terapiji akni,
peruti, seboreje, alopecije, kod ekcema i sl.

15. Posledice nedostatka sumpora:
1. Usled neodostatka sumpora, tj. smanjenje
koncentracije sumpora u organizmu može doći
do smanjenja sinteze proteina u organizmu;
2. Cisteinske aminokiseline, u kojima se nalazi sumpor, su jedne
3. Aminokiselina cistein u kojoj se nalazi sumpor
je jedna od glavnih činilaca proizvodnje
glutationa. Glutation je antioksidant čija je
funkcija zaštita ćelija od spoljnih oštećenja.
Kada se u organizmu ne nalazi dovoljno
sumpora, može doći do smanjene sinteze
glutationa, što dovodi do stvaranja ozbiljnih
oštećenja na zidovima ćelija.
4. Sumpor je takođe neophodan za stvaranje i
održavanje normalnog funkcionisanja vezivnog
tkiva u telu. Kako vezivno tkivo pruža podršku
zglobovima, nedostatak sumpora u telu često
dovodi do pojave simptoma poput bolova u
zglobovima ili oboljenja zglobova.
- Za sada ne postoje dokazi koji pokazuju štetan uticaj
povećane koncentracije sumpora na organizam

16. 9. Literatura
Räisänen, J. (2013): Sulfur. Practical Chemical Thermodynamics For Geoscientists, 2013: 127-172.
Rickard, D. (2012): Sulfidic Sediments and Sedimentary Rocks, in Developments in Sedimentology, Elsevier, Amsterdam, The Netherlands.
Zainuddin, S., Hosur, M.V., Jeelani, S., Kumar, A., Trovillion, J., (2013): Improving the durability of advanced fiber-reinforced polymer (FRP)
composites using nanoclay. In Advanced Fibre-Reinforced Polymer (FRP) Composites for Structural Applications (pp. 780-813). Woodhead Publishing.
Elementi 16. Grupe PSE (2021): ELEMENTI 16.(VIa)GRUPE PSE– HALKOGENI ELEMENTI. Dostupno na:
http://www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs/wp-content/uploads/2014/02/16.-GRUPA-PSE-lekcije-bez-kiseonika.pdf (pristupljeno 01.01.2022).
Reid, B.L., Weber, C.W. (1974): Lack of sulfur amino acid sparing effect with ammonium sulfate and sodium sulfate in laying hen diets. Poultry science,
53: 964-969.
Study. Sulfur Deficiency & Toxicity Symptoms. Dostupno na: https://study.com/academy/lesson/sulfur-deficiency-toxicity-symptoms.html (pristupljeno:
02.01.2022).
Humanitas research hospital (2021): Sumpor.Dostupno na: https://www.humanitas.net/sr/wiki/minerali/sumpor/ (pristupljeno: 03.01.2022).
Agroklub (2012): Sumpor u ishrani bilja i ljudi. Dostupno na: https://www.agroklub.com/ratarstvo/sumpor-u-ishrani-bilja-i-ljudi/7593/(pristupljeno:
03.01.2022).
Poljosfera (2016): Fungicidi (sumpor, bakar, ulja i bikarbonati) u organskoj proizvodnji. Dostupno na: https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-
teme/organska-proizvodnja-i-ekologija/fungicidi-sumpor-bakar-ulja-bikarbonati-u-organskoj-proizvodnji/ (pristupljno: 04.01.2022).
Agroinfo (2021): Sumpor u ishrani biljaka kao uslov dobrog rasta. Dostupno na: https://agroinfonet.com/poljoprivreda/ratarstvo/sumpor-u-ishrani-biljaka-
kao/ (pristupljeno: 05.01.2022).
Poljoprivreda Info (2020): Ne zaboravite sumpor pri “kupanju” voća. Dostupno na: https://poljoprivreda.info/tekst/ne-zaboravite-sumpor-pri-kupanju-voc
(pristupljeno 31.12.2021).
Agroklub (2015): Zašto je sumpor važan u gnojidbi?. Dostupno na: https://www.agroklub.com/ratarstvo/zasto-je-sumpor-vazan-u-gnojidbi/22358/
(pristupljeno: 31.12.2021).
NutrientAstewardship (2021): Sulfur – The 4th Major Nutrient. Dostupno na: https://nutrientstewardship.org/implementation/sulfur-the-4th-major-nutrient/
(pristupljeno: 31.12.2021).