4. Историја
Лазаревац лежи у живописном делу Шумадијске Колубаре, у
непосредној близини реке Колубаре, на надморској висини
157м. Шумадијска Колубара нагнута је према реци Колубари,
по којој је и добила своје име. Северозападна страна
колубарске равни, на којој лежи Лазаревац, је равничарска, а
југоисточна је брдовита и претежно воћарска.
У доба отицања плоиценског језера, у области данашње
Шумадијске Колубаре, постале су на језерском дну три веће
долине: долина Турије, Пештана и трећа највећа долина
Оњега, која је саставни део долине Љига. Њихов попречни
правац пружања је са истока ка западу. У једној од тих
долина подигнут је Лазаревац. Нешто даље од њега уздижу
се, југоисточно и источно планине Рудник, Космај, Венчац и
Букуља, због којих Лазаревац има врло пријатну умерено
континенталну климу. Нагле топлотне промене су ретке, а
жарка лета ублажава биљни покривач. Највеће су хладноће у
другој половини зиме. Најниже температуре до -28 ц, јављају
се у другој половини јануара и фебруара. Од ветрова у овој
области преовлађују северно-источни ветрови. У почетку
пролећа обично дува југо који често наноси штете воћу, јер
се јавља у време цветања воћњака. Главне реке и речице ове
области су: Колубара, Оњег, Љиг, Пештан, Турија, Бељаница
и Лукавица.
Лазаревац лежи у живописном делу Шумадијске Колубаре, у
непосредној близини реке Колубаре, на надморској висини
157м. Шумадијска Колубара нагнута је према реци Колубари,
по којој је и добила своје име. Северозападна страна
колубарске равни, на којој лежи Лазаревац, је равничарска, а
југоисточна је брдовита и претежно воћарска.
У доба отицања плоиценског језера, у области данашње
Шумадијске Колубаре, постале су на језерском дну три веће
долине: долина Турије, Пештана и трећа највећа долина
Оњега, која је саставни део долине Љига. Њихов попречни
правац пружања је са истока ка западу. У једној од тих
долина подигнут је Лазаревац. Нешто даље од њега уздижу
се, југоисточно и источно планине Рудник, Космај, Венчац и
Букуља, због којих Лазаревац има врло пријатну умерено
континенталну климу. Нагле топлотне промене су ретке, а
жарка лета ублажава биљни покривач. Највеће су хладноће у
другој половини зиме. Најниже температуре до -28 ц, јављају
се у другој половини јануара и фебруара. Од ветрова у овој
области преовлађују северно-источни ветрови. У почетку
пролећа обично дува југо који често наноси штете воћу, јер
се јавља у време цветања воћњака. Главне реке и речице ове
области су: Колубара, Оњег, Љиг, Пештан, Турија, Бељаница
и Лукавица.