Природна богатства одкојих се добија енергија,
називамо изворима енергије.
Када човек користи
енергију и она се потроши,
нема је више,
тада кажемо да је таква енергија необновљива.
Када човек користи енергију и она се не
потроши, увек је има, кажемо да је таква
енергија обновљива.
2
3.
ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ
ЕНЕРГИЈЕ
За својеживотне потребе људи су до сада користили енергију
која није могла да се обнавља природним путем. Тако је дошло до
несташице неких извора енергије и претила је опасност да
потпуно нестане.
Данас људи све више користе обновљиве изворе енергије, јер се
оне могу непрестано користити, природа их свакодневно
обнавља. То су: СУНЦЕ, ВОДА И ВЕТАР.
3
4.
Енергија Сунца
Рекли смода је Сунце извор живота на Земљи.
Његова топлотна енергија се користи за многе
потребе људског живота, а најпогоднија је за
загревање. Данас се све више виде кровови кућа са
некавим великим огледалима поређаних један до
другог. То су соларне ћелије. Оне сакупљају сунчеву
топлору – енергију, загревају воду која се налази у
танким цевима сваке соларне
ћелије. Тако загрејана
вода се путем система
спушта у кућу и људи је
користе за своје
потребе.
Оаква енергија је најјефтинија
и не загађује животну средину. 4
5.
Енергија воде
Снагу водељуди
користе одавнина.
На брзим
потоцима и
планинским
рекама су градили
воденице.
Воденице служе да
се меље жито.
Хидроцентрале су савремена постројења у
којима се снага воде користи за добијање
електричне енергије.
5
6.
Енергија ветра
Енергија ветрасе никада
не може потрошити. Зато
су се људи досетили да
би ту енергију могли
користити.
За млевење жита
За
производњу
електричне
енергије
6
7.
Необновљиви извори
енергије
Да лизнаш како је настао угаљ у дубини земље?
Пре више милиона година, наша
планета је била под великим
шумама. Тада је долазило до
померања тла, до јаких земљотреса,
земља је пуцала и у та удубљења су
се рушила велика стабла. Временом
су ветар, вода и сунце својом снагом
затрпали та удубљења и дрвеће је
остало под земљом у великим
дубинама.
Шта се десило са биљкама?
Пошто биљке, под земљом, нису имале кисеоника,
дошло је до њиховог угљенисања и тако је настао
УГАЉ. 7
8.
Тако заробљена стаблаи друге
биљке биле су под земљом
милионима година.
Људи су почели да ваде угаљ и
да га користе тек пре неколико
стотина година за производњу
топлотне енергије.
Тада су почели да се отварају рудници.
Рудари
некад
Рудари данас
Рударско окно
Површински коп
Савремени камиони
у рудницима
Угаљ се вади из дубине и са површине
земље.
8
Свакога дана индустријасе развија, а самим тим и
потреба за новом енергијом. Огроман део залиха угља
су већ потрошене у целом свету, а угаљ је необновљив.
Шта радити?
Људи су трагали за новом сировином коју ће претворити
у неки вид енергије. Трагајући пронашли су
нафту и земни гасНафта је настала у
морима таложењем
угинулих биљака и
животиња. На
многим местима
море се повукло,
нестало (Панонско
море), а нафта и
земни гас остали су
у великим дубинама
земље.
Данас се нафта и земни гас ваде из дубине земље и испод морског
дна. Сирова нафта се шаље нафтоводима на прераду у РАФИНЕРИЈЕ,
а земни гас ГАСОВОДИМА до потрошача.
Нафтна платформа на
мору
Торањ за вађење
нафте из дубине
земље
10