2. Сукоби владара и феудалних господара, владари су имали ослонац
у грађанству и цркви.
Сукоби владара и цркве, римске папе су инсистирале да је њихова
власт изнад владара. Сукоб папе Гргура VII и немачког цара
Хајнриха IV у другој половини XI века, победа папства.
ФРАНЦУСКИ краљеви се ослањају на цркву и грађанство како би
сузбили грофове и војводе који су водили самосталну политику.
Снажна француска држава основана тек после неколико векова.
ЕНГЛЕСКА- снажна централна власт, властела покушава да
ограничи краља
1215. племство је у Енглеској натерало краља да донесе ВЕЛИКУ
ПОВЕЉУ СЛОБОДА, којом су била утврђена права цркве,
племства и грађана:
,,ниједан слободан човек неће бити ухапшен, затворен, стављен
ван закона или прогнан, нити ће му се учинити било каква штета,
изузев на основу законске пресуде”
3. Енглески краљеви нису поштовали повељу, из сукоба је настао
ПАРЛАМЕНТ који су чинили представници цркве, грађанства и
крупних племића. Својим деловањем је ограничавао власт краља.
Слично тело је настало у Француској и звало се СКУПШТИНА
СТАЛЕЖА.
Монархија-облик владавине у којој власт доживотно врши један
владар.
СТОГОДИШЊИ РАТ (1337-1453.) рат између Француске и
Енглеске која је на крају доживела пораз и изгубила територије на
европском континенту (француска јунакиња Јованка Орлеанка)
Отон I крунисан за немачког цара 962. – Свето римско царство
немачког народа.
Рудолф Хабзбуршки – оснивач династије Хабзбурговаца која је
владала Аустријом
Византијско царство
1204. Први пад–освојена од стране крсташа
1453. Други пад–освојили је и заувек уништили Турци Османлије
4. 1054. ВЕЛИКИ РАСКОЛ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
подела цркве на православну и римокатоличку.
5. КРСТАШКИ РАТОВИ 1095-1270 (укупно их је било 8)
1095. сабор у Клермону-папа позива на рат против муслимана за
ослобађање Свете земље и Јерусалима.
КРСТАШИ- ратници који су пришивали крст на рамена и ратовали
против неверника. У рату иду и племићи јер им је рат био основно
занимање, али и сиромашни јер у походу виде излаз из беде.
Први крсташки рат 1096-1099.- освојен Јерусалим и основане су
крсташке државе (Јерусалимска краљевина).
Трећи крсташки рат 1189-1192.
УЗРОК: муслимански војсковођа Саладин осваја Јерусалим,
ВОЂЕ: Фридрих Барбароса-немачки цар, Ричард Лавље Срце-
енглески краљ и Филип II Август француски краљ.
Крсташи претрпели неуспех Јерусалим остаје у рукама муслимана
Четврти крсташки рат 1202-1204. крсташи освајају Цариград и
оснивају Латинско царство (Први пад Византије)
Дечији крсташки рат 1212. учествују деца из Немачке и
Француске
8. Средњовековни град припадао је властелину на чијој је земљи био
саграђен и тако је улазио у његов посед.
Удруживање грађана у комуне како би обезбедили самоуправу пошто је
град економски ојачао. Самоуправа се најчешће куповала новцем, а
грађани би се тако ослободили положаја кмета.
''Градски ваздух чини човека слободним''.
ХIII век- градови мењају изглед- поплочане улице, раскошне грађевине
ХV век- прва канализација
Рани средњи век- натурална привреда и трговина трампом.
Позни средњи век- робноновчана привреда, тргује се купујући за
новац.
Основно занимање на селу-пољопривреда, а у граду занатство и
трговина.
ЕСНАФ-удружење занатлија исте струке. Еснафске скупштине,
еснафска правила, грб и застава. Школовање занатлије: ШЕГРТ (4-7
година)- КАЛФА-МАЈСТОР. Занатске радионице су отворене на улици.
Град постаје највећи противник феудализма, грађанска класа је
срушила феудализам и укинула кметство.
9. ШКОЛЕ ПРИ МАНАСТИРИМА И ЦРКВАМА: читање, писање,
рачун и певање
ГРАДСКЕ ШКОЛЕ: читање, писање, рачун и право
УНИВЕРЗИТЕТ чини више факултета (богословски, правни,
медицински).
10. НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРОНАЛАСЦИ:ватрено оружје, часовник
(ХIV век- општинска зграда у Фиренци),
ШТАМПАРИЈА- средина ХV века у немачком граду Мајнцу-
проналазач Немац Јохан Гутенберг
Прекретница: брже и масовније ширење знања.
Од књижевних дела међу властелом су популарна дела која
величају подвиге храбрих ратника ( идеалан лик витеза у
''Песми о Роланду'')
БАСНЕ: ЛАВ=КРАЉ; ВУК=РИТЕР; ЛИСИЦА=ГРАЂАНИН
