"Jesu li zaista šetali na Mesecu?" - predavanje prof. dr Draga Gajića u okviru projekta "Astronomija selu u pohode".
Projekat "Astronomija selu u pohode" realizuje Astronomsko društvo "Alfa" iz Niša u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu uz poršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 18. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
"Jesu li zaista šetali na Mesecu?" - predavanje prof. dr Draga Gajića u okviru projekta "Astronomija selu u pohode".
Projekat "Astronomija selu u pohode" realizuje Astronomsko društvo "Alfa" iz Niša u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu uz poršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 18. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Стручни семинар Друштва за српски језик и књижевност Србије „Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем прилагођавања градива”, 15. и 16. август 2022.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Стручни семинар Друштва за српски језик и књижевност Србије „Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем прилагођавања градива”, 15. и 16. август 2022.
Стручни семинар Друштва за српски језик и књижевност Србије „Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем прилагођавања градива”, 15. и 16. август 2022.
1. Mилутин Миланковић (1879-1958) рођен је у Даљу данашњој Хрватској, а тадашњој Аустроугарској. Био је
грађевински инжењер, први Србин доктор техничких наука, астроном, радио као професор на факултету у
Београду. Сва дела је створио у својој држави.
2. Као грађевински инжењер, увео је армирани бетон у изградњу.
Развио је астрономску теорију о климатским проманама и
објаснио тајну ледених доба.
Направио је најпрецизнији календар за мерење времена. Објавио je многа дела.
3. По њему се зову кратери на Марсу и Месецу.
НАСА, агенција за свемирска истраживања ставља га међу 15 највећих научника који су се бавили
планетом Земљом.
Новчаница од 2000 динара је са његовим ликом.
4. Дело ,,Кроз васиону и векове“ је збирка есеја која говори о његовом детињству, научним
данима, великим открићима.
5. Аутобиографија ,,Успомене, доживљаји и сазнања“ подељена је на неколико периода.
Први период је од1879. до 1909. године, тј. од рођења па до одласка из Беча у Београд – када је ,,инжињерски позив заменио
научничким, а своје аустро-угарско држављанство српским”.
Под другим одељком свог живота Миланковић подразумева период од 1909. до 1944. године. Тај период описао је у другој књизи.
После Другог светског рата, године 1957, годину дана пре смрти Милутина Миланковића, штампана је и трећа књига његове
аутобиографије, као посебно издање САН-а. У тој књизи Миланковић пише о Српској академији наука, о утисцима са Конгреса у
Риму и почастима у Бечу, и горчини због отуђивања очевине и о невољама које му је доносила старост.
(Из рада ,,МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ – ЖИВОТ И ДЕЛО’’’Јелене Стојановић Макивић, професора географије из Крагујевца)