2. Рођен је у Врању 1875. године. Рано јеРођен је у Врању 1875. године. Рано је
остао без родитеља па је одрастао узостао без родитеља па је одрастао уз
баба Злату и приче о старим временима.баба Злату и приче о старим временима.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9. После гимназијског школовања у Врању иПосле гимназијског школовања у Врању и
Нишу, завршио је права у Београду.Нишу, завршио је права у Београду.
Радио је као државни чиновник пословеРадио је као државни чиновник послове
који нису имали никакве везе са његовимкоји нису имали никакве везе са његовим
књижевним афинитетима и амбицијама.књижевним афинитетима и амбицијама.
10.
11. Везан за завичај, и то завичај времена којеВезан за завичај, и то завичај времена које
је прохујало, Станковић је у њемује прохујало, Станковић је у њему
налазио теме за своје приповетке,налазио теме за своје приповетке,
романе и драме.романе и драме.
12. Нападан због сарадње у окупацијскомНападан због сарадње у окупацијском
листу за време Првог светског рата,листу за време Првог светског рата,
Станковић се повукао у себе, престао даСтанковић се повукао у себе, престао да
ствара и умро усамљен и разочаранствара и умро усамљен и разочаран
1927. године у Београду.1927. године у Београду.
13.
14.
15. Дело Боре Станковића везано јеДело Боре Станковића везано је
искључиво за Врање, његово поднебље иискључиво за Врање, његово поднебље и
његове људе, али не за Врање пишчевогњегове људе, али не за Врање пишчевог
времена, него времена које је прохујало ивремена, него времена које је прохујало и
времена на прелазу из старих у новевремена на прелазу из старих у нове
друштвене односе.друштвене односе.
16. ““Коштана” је једноставан позоришни комадКоштана” је једноставан позоришни комад
без сложене радње, снажних сукоба,без сложене радње, снажних сукоба,
веште драматургије. Али она није нивеште драматургије. Али она није ни
само комад са певањем, раскошна сликасамо комад са певањем, раскошна слика
фолклора са југа Србије, него снажнафолклора са југа Србије, него снажна
драма трагичних људских судбина.драма трагичних људских судбина.
17. Тема је колико стара толико и свевременаТема је колико стара толико и свевремена
– промашена љубав; актери су млади и– промашена љубав; актери су млади и
стари – једнако кажњени животом истари – једнако кажњени животом и
несрећни.несрећни.
