O Sretenju kao crkvenom i svetovnom/drzavnom prazniku. Istorijat ustanaka Srba i borbe za nezavisnost, prvi ustav Knezevine Srbije i nastanak moderne Srpske drzave u 19. veku. O Karadjordju Petrovicu (osnivacu kraljevske loze Karadjordjevica) i Milosu Obrenovicu (osnivacu loze Obrenovica), borbi protiv Osmanske vlasti, ulozi Rusije, ubistvu kuma i sl. Sve to u 11 slajdova koje je napravio Zeljko Masovic za potrebe edukacije srednjoskolaca i svih drugih zainteresovanih 2024. godine... About the Meeting as a church and secular/state holiday. The history of Serb uprisings and the struggle for independence, the first constitution of the Principality of Serbia and the emergence of the modern Serbian state in the 19th century. About Karadjordje Petrovic (founder of the Karadjordjevic royal family) and Milos Obrenovic (founder of the Obrenovic family), the fight against Ottoman rule, the role of Russia, the murder of the godfather, etc. All this in 11 slides made by Zeljko Masovic for the needs of education of high school students and all other interested parties in 2024...

1. СРЕТЕЊЕ &
ДРЖАВНОСТ
made by FATman
feb. 2024.

2. ОТКАДА & ЗАШТО...
2002.
Од 2002. године, Србија
обележава Дан државности 15.
и 16. фебруара, у знак сећања
на два важна историјска
датума.
1804.
Један је дан када је на збору у
Орашцу 1804. године дигнут
Први српски устанак против
Турака, под вођством Ђорђа
Петровића Карађорђа.
1835.
Други - дан када је у Крагујевцу
1835. године усвојен и
заклетвом потврђен први
модерни, и за то време,
изузетно либерални Устав
Кнежевине Србије.

3. ПРВИ Устанак је означавао почетак рата и сукоб са
огромном империјом, који је носио велики ризик.
Тад су много озбиљније ствари биле у игри.
То је почетак ратова за ослобођење од Османске
(Турске) власти и за уједињење Срба, а и то је и први
такав устанак на Балкану...

7. Ко је био Димитрије Давидовић?
Рођен у Земуну, тадашњој Хабзбуршкој монархији,
Давидовић је отишао у Беч на студије медицине.
Убрзо је, међутим, одустао и заједно са Димитријем
Фрушићем покренуо
Новине сербске 1813. године.
Лист је излазио наредних осам година и
данас се сматра значајним за развој српског новинарства.
У Бечу је Давидовић покренуо и књижевни лист Забавник.
Писао је Устав по узору на уставе Француске и Белгије.
Ипак, Сретењски устав изазвао је негодовање великих сила - Аустрије, Турске и
Русије, због чега је убрзо суспендован а Давидовић је смењен и заборављен.

9. Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. По грегоријанском
календару прославља се 2. фебруара, док цркве које се придржавају јулијанског
календара, међу којима и Српска православна црква, прослављају 15. фебруара по
грегоријанском календару (што је 2. фебруар по јулијанском календару).
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева
свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе
очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).[1] Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак
Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога
слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија,
отац Јована Претече.[1] Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за
девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и
Ана, кћи Фануилова.
Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега,
Господе, по ријечи својој, с миром; јер очи моје видеше спасење твоје; спасење које
си пред свим народима спремио, светлост да народе обасјава, и славу народа твога
Израиља“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и
подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34).[2] Ана
пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде
Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А
фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што
стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.
Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла
да убију Исуса.[2] Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и
упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог
почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године
у време цара Јустинијана

10. НАРОДНА ВЕРОВАЊА и сл.
Постоји веровање да се на Сретење срећу зима и
лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а
медведи уплашени од сопствене сенке врате се у
зимски сан, верује се да ће зима потрајати још
шест недеља.[3] Сличан обичај је постојао и другде
у Европи, у немачким земљама је укључивао
јазавца. Од немачких досељеника у Пенсилванији
потиче Дан мрмота у вароши Панксатони. само
што је датум 2. фебруар, што је Сретење по новом
календару, а животиња је мрмот.
Један од обичаја је и да се на Сретење Господње
обавезно пале свеће, јер се верује да пламен
свеће кућу штити од грома и других несрећа, али
и да има чаробну моћ.
Најзанимљивије од сретењских веровања јесте да
младе девојке треба да пазе данас кога ће прво
ујутру срести, јер ће им младожења баш такав
бити по изгледу и карактеру.
Пре Другог светског рата ово је била слава
Удружења четника.