1 Esdras is the ancient Greek Septuagint version of the biblical Book of Ezra in use within the early church, and among many modern Christians with varying degrees of canonicity. 1 Esdras is substantially similar to the standard Hebrew version of Ezra–Nehemiah, with the passages specific to the career of Nehemiah removed or re-attributed to Ezra, and some additional material.

2. PRVO POGLAVLJE
1 I Josias je održao praznik pashe u Jerusalimu svom Gospodu,
i ponudio pashe četrnaestog dana prvog meseca;
2 Pošto su postavili sveštenike prema njihovim dnevnim
kursevima, koji su bili smešteni u dugačkoj odeći, u Hramu
Gospodnjim.
3 I on pikne na Levite, svete ministre Izraela, da treba da se
svete Gospodu, da postave svetu barku Gospodju u kuću koju
je kralj Solomon sin Davida sagradio:
4 I said, Ye shall no more bear the ark upon your shoulders:
now therefore serve the Lord your God, and minister to his
people Israel, and prepare you after your families and kindreds,
5 Prema Davidu kralj Izraela je prepisao, i prema
veličanstvenosti Solomona njegovog sina: i stajanje u hramu
prema nekoliko dostojanstva porodica vas Levita, koji su
ministar u prisustvu vaše braće dece Izraela,
6 Ponudite pashu redom, i spremite žrtve za svoju braću, i
zadržite pashu prema božjoj zapovesti, koja je data Mojsiju.
7 I ljudima koji su tamo pronađeni Josias je dao trideset hiljada
jagnjadi i dece, i tri hiljade teladi: te stvari su date od kraljevog
džeparca, kao što je obećao, narodu, sveštenicima, i Levitima.
8 I Helkias, Zakarijas, i Syelus, guverneri hrama, dali su
sveštenicima za pashe dve hiljade i šest stotina ovaca, i tri
stotine teladi.
9 I Jeconias, i Samaias, i Nathanael njegov brat, i Asabias, i
Ochiel, i Joram, kapetani preko hiljada, dali su Levitima za
pashe pet hiljada ovaca, i sedamsto teladi.
10 I kada su te stvari urađene, sveštenici i Leviti, koji su imali
neoslobljen hleb, stajali su veoma u redu prema srodnim
stvarima,
11 I prema nekoliko dostojanstvenosti očeva, pred narodom,
ponuditi Gospodu, kao što je napisano u Mojsijevoj knjizi: i
tako su to uradili ujutru.
12 I pekli su pashu vatrom, kao appertaineth: što se tiče
žrtvovanja, oni su ih sodovali u mesinganim saksijama i
tiganjima sa dobrim slasom,
13 I postavi ih pred sve ljude: i posle su se pripremili za sebe, i
za sveštenike njihovu braću, sinove Arona.
14 Za sveštenike su nudili salo do mraka: i Leviti su se
pripremali za sebe, a sveštenici njihova braća, Sinovi Arona.
15 Sveti pevači takođe, sinovi Asafa, bili su u njihovom redu,
prema imenovanju Davida, duhoviti, Asaph, Zacharias, i
Jeduthun, koji je bio kraljev retinue.
16 Štaviše, nosači su bili na svakoj kapiji; nije bilo zakonito da
bilo ko ode iz njegove obične službe: za njihovu braću Levite
pripremljene za njih.
17 Tako su stvari koje su pripadale žrtvovanju Gospoda
ostvarene u tom danu, da bi mogle da zadrže pashe,
18 I ponudi žrtve pred oltarom Gospodnjim, prema zapovesti
kralja Josiasa.
19 Dakle, deca Izraela koja su bila prisutna držala su pashu u
to vreme, i gozbu slatkog hleba sedam dana.
20 I takva pasha nije čuvana u Izraelu još od vremena proroka
Semjuela.
21 Da, svi kraljevi Izraela nisu držali takvu pashu kao Josias, i
sveštenici, i Leviti, i Jevreji, držani sa svim Izraelom koji su
pronađeni u Jerusalimu.
22 U osamnaesed godini vladavine Josiasa je ova pasha
zadržana.
23 I dela ili Josias su bili uspravni pred njegovim Gospodom sa
srcem punom bogosluћenja.
24 Što se tiče stvari koje su se pojavile u njegovo vreme, one
su bile napisane u nekadašnjim vremenima, koje se tiču onih
koje su grešile, i koje su se zlobno odnosile protiv Gospoda
iznad svih ljudi i kraljevstava, i kako su ga izuzetno tugovale,
tako da su se reči Gospodnje uzdigle protiv Izraela.
25 Sada posle svih ovih Josiasovih činova došlo je do toga, da
je faraon kralj Egipta došao da podigne rat u Karčamisu na
Eufratu: i Josias je izašao protiv njega.
26 Ali kralj Egipta mu je poslao, govoreći, Kakve veze ja imam
sa tobom, O kralju Jude?
27 Nisam poslat od Gospoda Boga protiv vas; jer moj rat je na
Eufrata: i sada je Gospod sa mnom, da, Gospod je sa mnom i
traži me napred: odstupi od mene, i ne budi protiv Gospoda.
28 Howbeit Josias nije vratio svoje kočije od njega, već je
preduzeo da se bori sa njim, ne u vezi reči proroka Džeremija
izgovorene ustima Gospodnji:
29 Ali su se pridružili borbi sa njim u ravnici Magiddo, i prinčevi
su došli protiv kralja Josiasa.
30 Onda reče kralj svojim slugama, odnese me iz bitke; Jer sam
veoma slab. I odmah su ga sluge odvele iz bitke.
31 Then gat he up on his second chariot; i vraćen u Jerusalim
je umro, i sahranjen je u očevom sepulhreu.
32 I u svemu Jevreji su žalili za Josiasom, da, Jeremy prorok je
žalio za Josiasom, a glavni muškarci sa ženama su napravili
lamentaciju za njim do danas: i to je dato za uredbu koja će se
neprekidno obavljati u svim nacijama Izraela.
33 Ove stvari su napisane u knjizi priča o kraljevima Jude, i
svako od dela koje je Josias učinio, i njegova slava, i njegovo
razumevanje u zakonu Gospodnji, i stvari koje je radio ranije, i
stvari koje je sada recitovao, izveštavaju se u knjizi kraljeva
Izraela i Judeje.
34 I narod je uzeo Joachaza sina Josiasa, i učinio ga kraljem
umesto Josiasa svojim ocem, kada je imao 23 godine.
35 I vladao je u Judi i u Jerusalimu tri meseca: a onda ga je kralj
Egipta svrgnuo sa mesta vladavine u Jerusalimu.
36 I odredio je porez na zemlju stotinu talenata srebra i jednog
talenta zlata.
37 Kralj Egipta je takođe učinio kralja Joakima svojim bratom
kraljem Judee i Jerusalima.
38 I vezao je Joakima i plemiće: ali Zaraces svog brata je
uhapsio, i doveo ga iz Egipta.
39 Pet i dvadeset godina je bio Joakim kada je postao kralj u
zemlji Jude i Jerusalima; i činio je zlo pred Gospodom.
40 Wherefore against him Nabuchodonosor the king of
Babylon came up, and bound him with a chain of brass, and
carried him into Babylon.
41 Nabuchodonosor je takođe uzeo svete brodove Gospodnje,
i odneo ih, i smestio ih u svoj hram u Vavilonu.
42 Ali te stvari koje su zabeležene o njemu, i o njegovoj
nečistosti i nestrpljenju, zapisane su u hronikama kraljeva.
43 And Joacim his son reigned in his stead: he was made king
being eighteen years;
44 I vladao ali tri meseca i deset dana u Jerusalimu; i činio zlo
pred Gospodom.
45 Dakle, posle godinu dana Nabuchodonosor je poslao i
izazvao njegovo dovoženje u Vavilon sa svetim Gospodnjim
brodovima;
46 I učinio Zedechiasa kraljem Jude i Jerusalima, kada je imao
1 i 20 godina; i vladao je jedanaest godina:
47 I činio je zlo takođe na vidiku Gospoda, i nije brinuo o
rečima koje mu je izgovorio prorok Džeremi iz usta Gospodnjih
usta.

3. 48 I nakon što ga je kralj Nabučodonosor naterao da se zakune
imenom Gospodnji, on se odbio, i pobunio se; i očvršćujući svoj
vrat, svoje srce, prekršio je zakone Gospoda Boga Izraela.
49 Guverneri takođe iz naroda i sveštenika su uradili mnoge
stvari protiv zakona, i doneli sva zagađenja svih naroda, i
oskrnavili Hram Gospodnji, koji je osvešten u Jerusalimu.
50 Ipak, Bog njihovih očeva poslat od strane njegovog glasnika
da ih pozove, jer je poštedeo njih i njegov tabernacle takođe.
51 Ali imali su njegove glasnike u derizaciji; I, vidi, kada im
Gospod pikne, napravili su sport od njegovih proroka:
52 Toliko daleko, da je on, gnev sa svojim narodom zbog
njihove velike bezbožnosti, naredio kraljevima Čaldea da im se
suprotstavi;
53 Koji su svoje mladiće posuli mačem, da, čak i unutar
kompasa njihovog svetog hrama, i nisu štedeli ni mladića ni
služavku, starca ni dete, među njima; jer je sve isporučio u
njihove ruke.
54 I odneli su sve svete gospodnje brodove, i velike i male, sa
božjim brodovima, i kraljevim blagom, i odneli ih u Vavilon.
55 Što se tiče Božje kuće, spalili su je, i zakočili niz zidove
Jerusalima, i zapalili njene kule:
56 A što se tiče njenih slavnih stvari, nikada nisu prestajale dok
ih nisu konzumirale i sve ih dovele do nula: i ljudi koji nisu
ubijeni mačem koji je nosio u Vavilon:
57 Ko je postao sluga njemu i njegovoj deci, dok Persijanci nisu
vladali, da ispuni reč Gospodnja izgovorenu ustima Džeremija:
58 Dok zemlja nije uživala u njenim sabatovima, sve vreme
njene pustoši će se odmarati, do punog mandata od
sedamdeset godina.
POGLAVLJE 2
1 U prvoj godini Sajrusa kralja Persijana, da bi reč Gospodnja
mogla biti ostvarena, da je obećao ustima Džeremija;
2 Gospod je podigao duh Sajrusa kralja Persijana, i on je dao
proglas kroz celo svoje kraljevstvo, a takođe i pisanjem,
3 Izreka, Tako sajt Sajrus kralj Persijana; Gospodar Izraela,
najjaиi Gospod, me je napravio kraljem celog sveta.
4 I naredio mi da mu sagradim kuću u Jerusalimu u Jevreju.
5 Ako stoga postoji neko od vas ko je od njegovog naroda, neka
Gospod, čak i njegov Gospod, bude sa njim, i neka ode u
Jerusalim koji je u Judi, i izgradi kuću Gospodara Izraela: jer on
je Gospod koji boravi u Jerusalimu.
6 Whosoever onda boravi na mestima oko, neka mu pomognu,
to su, kažem, njegove komšije, sa zlatom, i srebrom,
7 Sa darovima, sa konjima, i sa stokom, i drugim stvarima, koje
su postavljene zavetom, za Hram Gospodnji u Jerusalimu.
8 Tada je ustao poglavica porodica Jude i plemena Bendžamin;
sveštenici takođe, i Leviti, i svi oni čiji je um Gospod krenuo
gore, i da izgrade kuću za Gospoda u Jerusalimu,
9 I oni koji su se muvali oko njih, i pomagali im u svemu sa
srebrom i zlatom, sa konjima i stokom, i sa veoma mnogo
besplatnih poklona velikog broja čiji su umovi tamo uzburkani.
10 Kralj Sajrus je takođe doneo sveta plovila, koja je
Nabučodonosor odneo iz Jerusalima, i postavio se u svom
hramu idola.
11 Sada kada ih je Cyrus kralj Persijanaka doveo, isporučio ih
je Mithridatesu svom blagajniku:
12 I od njega su isporučeni Sanabassaru, guverneru Judee.
13 I to je bio broj njih; Hiljadu zlatnih šolja, i hiljadu srebrnih,
censeri srebra dvadeset devet, bočice zlata trideset, i srebrne
dve hiljade četiri stotine i deset, i hiljadu drugih posuda.
14 Dakle, svi brodovi od zlata i srebra, koji su odneti, bili su pet
hiljada četiri stotine trojki i devet.
15 Ovo je doneo Sanabassar, zajedno sa njima iz zarobljeništva,
od Vavilona do Jerusalima.
16 Ali u vreme Artekserksa kralj Persijana Belemusa, i
Mithridates, i Tabellius, i Rathumus, i Beeltethmus, i Semellius
sekretar, sa ostalima koji su bili u komisiji sa njima, boravili u
Samariji i drugim mestima, pisali su mu protiv njih koji su se
dvalili u Judeji i Jerusalimu pisma koja slede;
17 Kralju Artekserksu našem gospodaru, tvojim slugama,
Retumusu scenaristi, i Semelijusu pisaru, i ostatku njihovog
veća, i sudijama koji su u Selosiri i Fenisi.
18 Bilo da je sada kralju Gospodu poznato, da Jevreji koji su od
vas do nas, dolaze u Jerusalim, taj buntovni i zli grad, grade
pijace, popravljaju zidove njega i postavljaju temelje hrama.
19 Sada, ako ovaj grad i zidovi ponovo budu sabrani, oni ne
samo da će odbiti da odaju počast, već će se pobuniti i protiv
kraljeva.
20 I koliko god stvari koje se odnose na hram sada pod ruku,
mislimo da se susreжe da ne zapostavi takvu stvar,
21 Ali govoriti našem gospodaru kralju, u nameri da, ako ti
bude zadovoljstvo, možda bude traženo u knjigama tvojih
očeva:
22 I nađite u hronikama ono što je napisano u vezi ovih stvari,
i shvatite da je taj grad bio buntovnički, koji muči i kraljeve i
gradove:
23 I da su Jevreji bili buntovni, i podizani uvek ratovi tamo;
zbog kojeg je čak i ovaj grad bio pust.
24 Wherefore now we do declare to thee, O lorde kralju, da
ako se ovaj grad ponovo izgradi, i zidovi tamo postave iznova,
ti ćeš odatle nemati prolaz u Selosyria i Phenice.
25 Onda je kralj ponovo napisao Rathumusu pripovedaču,
Beeltethmusu, Semeliju pisaru, i ostalima koji su bili u komisiji,
i stanovnicima u Samariji i Siriji i Phenice, posle ovog načina;
26 Pročitao sam epistem koji si mi poslao: stoga sam naredio
da se izvrši marljiva potraga, i utvrđeno je da je taj grad od
početka vežbao protiv kraljeva;
27 I ljudi tamo su bili dati pobuni i ratu: i da su moćni kraljevi i
žestoki bili u Jerusalimu, koji su vladali i odali počast Selosiri i
Fenisi.
28 Sada sam naredio da se ti ljudi ometaju da grade grad, i da
se posvaрa da se u njemu viљe ne radi;
29 I da ti zli radnici ne nastavljaju dalje sa nerviranje kraljeva,
30 Onda kralj Artexerxes njegova pisma koja se čitaju,
Rathumus, i Semellius pisar, i ostali koji su bili u komisiji sa
njima, uklanjajući u žudnji prema Jerusalimu sa trupom
konjanika i mnoštvom ljudi u borbenom nizu, počeli su da
ometaju graditelje; i izgradnja hrama u Jerusalimu prestala je
do druge godine vladavine Darijusa kralja Persijaca.
TREĆE POGLAVLJE
1 Sada kada je Darius vladao, napravio je veliku gozbu svim
svojim podanicima, i svim svojim ukućanima, i svim prinčevima
Medija i Persije,
2 I svim guvernerima, kapetanima i poručnicima koji su bili pod
njim, od Indije do Etiopije, od stotinu dvadeset i sedam
provincija.
3 I kada su jeli i bili pijani, i kada su bili zadovoljni otišli su kući,
onda je Darius kralj ušao u svoju posteljinu, i spavao, i ubrzo
nakon toga se probudio.
4 Onda tri mladića, koji su bili čuvari koji su čuvali kraljevo telo,
spajk jedan na drugog;

4. 5 Neka svako od nas izgovori rečenicu: onaj koji će prevazići, i
čija će rečenica izgledati mudrije od ostalih, njemu će kralj
Darius dati velike darove, i velike stvari u znaku pobede:
6 Kao, da bude obučen u ljubičastu boju, da pije u zlatu, i da
spava na zlatu, i kočija sa kredama od zlata, i glavom fine
posteljine, i lancem oko vrata:
7 I on će sedeti pored Dariusa zbog svoje mudrosti, i zvaće se
Darius njegov rođak.
8 I onda je svako napisao svoju rečenicu, zapečatio je, i položio
pod kralja Darijusa svoj jastuk;
9 I reče da, kada kralj ustao, neki će mu dati napise; i na čijoj
strani kralj i tri princa Persije će suditi da je njegova kazna
najmudrija, njemu će pobeda biti data, kao što je i postavljeno.
10 Prvi je napisao, Vino je najjače.
11 Drugi je napisao, kralj je najjaиi.
12 Treća je napisala, Žene su najjače: ali iznad svega Istina nosi
pobedu.
13 Sad kad je kralj ustao, uzeli su im spise, i dostavili mu ih, i
tako ih je pročitao:
14 I poslavši napred pozvao je sve prinčeve Persije i Medija, i
guvernere, i kapetane, i poručnike, i glavne oficire;
15 I seo na kraljevsko sedište presude; i napisi su pročitani pre
njih.
16 I rekao je, pozovi mladiće, i oni će se izjasniti o svojim
kaznama. Pozvani su i uљli.
17 I on im je rekao, izjasnite nam se šta teštite u vezi sa
napisima. Onda je poиeo prvi, koji je govorio o snazi vina;
18 I on je tako rekao, O vi ljudi, kako je prevazilaћenje jakog
vina! to je uzrok da svi ljudi to popiju:
19 To čini da um kralja i deteta bez oca bude samo jedno; o
bondmanu i slobodnom čoveku, siromašnom čoveku i
bogatašima:
20 Pretvara se i svaka misao u džolitet i mir, tako da se čovek
ne seća ni tuge ni duga:
21 I to čini svako srce bogatim, tako da se čovek ne seća ni
kralja ni guvernera; i tera da sve govori po talentima:
22 I kada su u svojim šoljama, zaboravljaju svoju ljubav i prema
prijateljima i prema braći, i malo posle izvlače mačeve:
23 Ali kada su iz vina, ne sećaju se šta su uradili.
24 O vi ljudi, zar vino nije najjače, to sprovodi da bi se to uradilo?
I kada je tako progovorio, održao je svoj mir.
POGLAVLJE 4
1 Onda je drugi, koji je govorio o snazi kralja, počeo da govori,
2 O vi ljudi, zar ljudi ne mogu da se izvrse u snazi koji medved
vlada morem i zemljom i svim stvarima u njima?
3 Ali ipak kralj je moćniji: jer on je gospodar svih tih stvari, i ima
dominaciju nad njima; i šta god da im naredi da urade.
4 Ako ih je ponudio da ratuju jedan protiv drugog, oni to rade:
ako ih pošalje protiv neprijatelja, oni odu, i slome zidove
planina i kule.
5 Oni ubijaju i ubijaju, a prestup nije kraljeva zapovest: ako
dobiju pobedu, donose sve kralju, kao i plen, kao i sve ostalo.
6 Isto tako za one koji nisu vojnici, i nemaju veze sa ratovima,
već koriste husbundry, kada ponovo uberu ono što su iseli,
donesu ga kralju, i primoraju jedni druge da odaju počast kralju.
7 A ipak je samo jedan čovek: ako naredi da se ubije, oni ubijaju;
ako naredi da se poštedi, oni štede;
8 Ako on naredi da se očara, oni smite; ako naredi da se učini
pustim, oni čine pusto; ako on naredi da se gradi, oni grade;
9 Ako naredi da se poseče, oni seku; ako on naredi da se
podmetne, oni podmeжu.
10 Dakle, svi njegovi ljudi i njegove vojske ga slušaju: štaviše
on legne, on jede i pije, i uzima svoj odmor:
11 I ovi paze na njega, nitiiko može da ode, i daradi svoj posao,
niti da ga ne posluša u bilo kojoj stvari.
12 O ljudi, kako kralj ne bi trebalo da bude najmoжniji, kada je
u takvoj vrsti posluљan? I drћao se za jezik.
13 Onda je treći, koji je govorio o ženama, i o istini, (ovo je bio
Zorobabel) počeo da govori.
14 O ljudi, to nije veliki kralj, niti mnoštvo ljudi, niti je vino, ta
izvrsnost; Ko je onda taj koji vlada njima, ili ima gospodstvo
nad njima? Zar to nisu ћene?
15 Žena jerodilo kralja i sve ljude koji vladaju morem i zemljom.
16 Čak su i oni došli: i negovali su ih koji su posadili vinograde,
od kada je došlo vino.
17 Ovi takođe prave odeću za muškarce; oni donose slavu
ljudima; a bez žena ne mogu biti muškarci.
18 Da, i ako su muškarci skupili zlato i srebro, ili bilo koju drugu
dobru stvar, zar ne vole ženu koja je naklonjena i lepoti?
19 I puštajući sve te stvari da idu, zar ne bruje, pa čak i
otvorenih usta brzo popravljaju oči na njoj; I da nemaju svi
muškarci više želje prema njoj od srebra ili zlata, ili bilo šta
dobro?
20 Čovek napusti rođenog oca koji ga je odgajao, i sopstvenu
zemlju, i odagna svojoj ženi.
21 On se lepi da ne provede život sa svojom ženom. i setite se
ni oca, ni majke, ni zemlje.
22 By this also you must know that women have dominion
over you: do you not labour and toil, and give and bring all to
the woman?
23 Da, čovek uzme svoj mač, i krene svojim putem da pljačka i
krade, da plovi po moru i rekama;
24 I looketh upon a lion, and goeth in the darkness; I kada je
ukrao, razmazio i opljačkao, doneo je to svojoj ljubavi.
25 Wherefore a man loveth his wife better than father or
mother.
26 Da, mnogi tamo su poneti pameti ženama, i postali sluge za
njihovo dobro.
27 Mnogi su takođe stradali, pogrešili i grešili, za žene.
28 I da li mi sada ne veruješ? Zar kralj nije veliki u svojoj moжi?
zar se svi regioni ne plaše da ga dodirnu?
29 Ipak, da li sam video njega i Apame kraljevu konkubinu,
ćerku divnog Bartakusa, kako sedi na desnoj ruci kralja,
30 I uzimajući krunu iz kraljeve glave, i postavljajući je na
sopstvenu glavu; takođe je udarila kralja levom rukom.
31 A ipak, za sve ovo kralj je zurio i gledao je otvorenih usta:
ako bi mu se smejala, on se takođe smejao: ali ako ga je ona
zasula, kralj se pretvarao da laska, da bi mogla ponovo da mu
se pomiri.
32 O vi muškarci, kako može biti ali žene treba da budu jake,
videvši da to rade?
33 Tada su kralj i prinčevi gledali jedni na druge: pa je počeo
da govori o istini.
34 O vi muškarci, zar žene nisu jake? Velika je zemlja, visoko je
nebo, brzo je Sunce na njegovom putu, jer on kompasuje
nebesa oko, i ponovo donosi svoj kurs na svoje mesto u
jednom danu.
35 Zar nije sjajan što pravi te stvari? stoga je velika istina, i jaиa
od svih stvari.
36 All the earth crieth upon the truth, and the heaven blesseth
it: all works shake and tremble at it, and with it is no
unrighteous thing.

5. 37 Vino je zlo, kralj je zločest, žene su opake, sva deca
muškaraca su zla, a takva su sva njihova opaka dela; i u njima
nema istine; u svojoj neukusnosti takođe će nestati.
38 Što se tiče istine, ona trpi, i uvek je jaka; živi i osvaja zauvek.
39 Sa njom nema prihvatanja osoba ili nagrada; ali ona radi
stvari koje su samo, i uzdržava se od svih nepravednih i rđavih
stvari; i svi muškarci dobro rade kao i njeni radovi.
40 Ni po njenom rasuđivanju nije nikakva neuspešnost; a ona
je snaga, kraljevstvo, moж i veliиanstvo svih uzrasta.
Blagosloven bio Bog istine.
41 I sa tim je održao svoj mir. I svi ljudi su onda vikali, i govorili,
"Velika je istina", i moжna iznad svega.
42 Then said the king to him, Ask what thou wilt more than is
appointed in the writing, and we will give ite, because thou art
found wisest; I ti sedi pored mene, i zvaжeљ se moj roрak.
43 Then said he to the king, Remember thy vow, which thou
hast vowed to build Jerusalem, in the day when thoust to thy
kingdom,
44 I da pošalje sva plovila koja su oduzeta iz Jerusalima, koje je
Sajrus izdvojio, kada se zakleo da će uništiti Vavilon, i da će ih
ponovo poslati.
45 Thou je takođe obećao da će izgraditi hram, koji su Edomiti
spalili kada je Juda bila neutešna od strane Čaldea.
46 I sada, O gospode kralju, ovo je ono što ja zahtevam, i što ja
želim od tebe, a ovo je kneževska liberalnost koja se odvija iz
sebe: zato želim da se dobro zakuneš, performans gde se sa
tvojim sopstvenim ustima zakleo kralju nebeskog.
47 Onda je Darius kralj ustao, i poljubio ga, i pisao pisma za
njega svim blagajnicima i poručnicima i kapetanima i
guvernerima, da treba bezbedno da prenesu na svom putu i
njega, i sve one koji idu gore sa njim da izgrade Jerusalim.
48 On je pisao pisma takođe poručnicima koji su bili u Selosiri
i Phenice, i njima u Libanu, da treba da donesu kedar drvo iz
Libanusa u Jerusalim, i da treba da grade grad sa njim.
49 Štaviše pisao je za sve Jevreje koji su izašli iz njegovog
kraljevstva u Jevrejstvo, a tiču se njihove slobode, da nijedan
oficir, nijedan vladar, ni poručnik, ni blagajnik, ne bi trebalo
nasilno da uđu na njihova vrata;
50 I da svazemlja koju drže treba da bude slobodna bez počasti;
i da Edomiti treba da daju sela Jevreja koja su onda držali:
51 Da, da treba godišnje dati dvadeset talenata za izgradnju
hrama, do trenutka kada je izgrađen;
52 I ostalih deset talenata godišnje, da održavaju izgorele
ponude pred oltarom svakog dana, pošto su imali zapovest da
ponude sedamnaest:
53 I da sve što su išli iz Vavilona da grade grad treba da ima
slobodnu slobodu, kao i oni kao i njihovo potomstvo, i sve
sveštenike koji su otišli.
54 On je takođe napisao zabrinjavajuće. optužbe, i prsluke
sveštenika gde su oni ministar;
55 I isto tako za optužbe Levita, da im se daju do dana kada je
kuća završena, i Jerusalim se nagomilao.
56 I naredio je da se da svima koji su zadržali gradske penzije i
plate.
57 Oterao je takođe sva plovila iz Vavilona, koja je Sajrus
izdvojio; i sve ono što je Sajrus dao u zapovesti, isto je naplatio
i da bude učinjeno, i poslato u Jerusalim.
58 Sada kada je ovaj mladić otišao napred, podigao je lice u raj
prema Jerusalimu, i pohvalio kralja neba,
59 I said, From thee cometh victory, from thee cometh wisdom,
and thine is the glory, and I am thy servant.
60 Blessed art thou, who hast given me wisdom: for to thee I
give thanks, O Lord of our fathers.
61 I tako je uzeo pisma, i izašao, i došao u Vavilon, i ispričao
svoju braću.
62 I oni su hvalili Boga svojih očeva, jer im je on dao slobodu i
slobodu
63 Da se popnu gore, i da izgrade Jerusalim, i hram koji se zove
njegovim imenom: i gostili su se instrumentima muzike i
radosti sedam dana.
POGLAVLJE 5
1 Posle ovoga su bili glavni ljudi porodica izabrani prema
svojim plemenima, da idu gore sa svojim ženama i sinovima i
ćerkama, sa svojim slugama i služavkama, i njihovom stokom.
2 I Darius je poslao sa sobom hiljadu konjanika, dok ih nisu
bezbedno vratili u Jerusalim, i sa muzičkim instrumentima
tabretima i flautama.
3 I sva njihova braća su se igrala, i on ih je naterao da idu
zajedno sa njima.
4 I to su imena ljudi koji su se uzdigli, prema njihovim
porodicama među njihovim plemenima, po njihovih nekoliko
glava.
5 Sveštenici, sinovi Phineesa sina Arona: Isus sin Josedeca,
Saraiasov sin, i Joakim sin Zorobabel, sin Salathiel, iz Davidove
kuće, iz srodne Faresove, plemena Jude;
6 Ko pikuje mudre rečenice pred Darijusom kraljem Persije u
drugoj godini svoje vladavine, u mesecu Nisan, što je prvi
mesec.
7 A ovo su Jevreji koji su doљli iz zarobljeniљtva, gde su dwelt
kao stranci, koje je Nabuchodonosor kralj Vavilona odneo u
Vavilon.
8 I oni su se vratili u Jerusalim, i u druge delove Jevreja, svakog
čoveka u svoj grad, koji je došao sa Zorobabelom, sa Isusom,
Nehemijasom, i Zakarijasom, i Reesaiasom, Eneniusom,
Mardocheusom. Beelsarus, Aspharasus, Reelius, Roimus i
Baana, njihovi vodiиi.
9 Broj njih nacije, i njihovi guverneri, sinovi Forosa, dve hiljade
sto sedamdeset i dva; Sinovi Sapthata, 470 i 2:
10 Sinovi Aresa, sedamsto pedeset i šest:
11 Sinovi Phaath Moaba, dve hiljade osamsto i dvanaest:
12 Sinovi Elama, hiljadu dvesta pedeset i četiri: sinovi Zathula,
devetsto četrdeset i pet: sinovi Korbeta, sedamsto pet: sinovi
Banija, šeststo četrdeset i osam:
13 Sinovi Bebaja, šeststo dvadeset i tri: sinovi Sadasa, tri
hiljade dvesta dvadeset i dva:
14 Sinovi Adonikama, šeststo šezdeset i sedam: sinovi Bagoi,
dve hiljade šezdeset i šest: Adinovi sinovi, četiri stotine
pedeset i četiri:
15 The sons of Aterezias, devedeset i dva: sinovi Ceilan i Azetas
trojka i sedam: sinovi Azurana, četiri stotine trideset i dva:
16 The sons of Ananias, a hundred and one: the sons of Arom,
thirty two: and the sons of Bassa, three hundred twenty and
three: the sons of Azephurith, a hundred and two:
17 Sinovi Meterusa, tri hiljade i pet: Sinovi Betlomona, sto
dvadeset i tri:
18 Oni iz Netofaha, pedeset i pet: oni od Anathotha, sto
pedeset i osam: oni od Bethsamosa, četrdeset i dva:
19 Oni od Kiriathiariusa, dvadeset i pet: oni od Caphira i
Berotha, sedamsto četrdeset i tri: oni od Pire, sedamsto:
20 Oni čadije i Ammidoi, četiri stotine dvadeset i dva: oni od
Ćirame i Gabdesa, šeststo dvadeset i jedan:
21 Oniiz Makalona, sto dvadeset i dva: oni od Betolija, pedeset
i dva: sinovi Nefisa, sto pedeset i šest:

6. 22 Sinovi Kalamolalusa i Onusa, sedamsto dvadeset i pet:
Sinovi Jerehusa, dvesta četrdeset i pet:
23 Anasovi sinovi, tri hiljade tri stotine i trideset.
24 Sveštenici: sinovi Džede, Isusov sin među sinovima
Sanasibom, devetsto sedamdeset i dva: sinovi Meruta, hiljadu
pedeset i dva:
25 Sinovi Phassarona, hiljadu četrdeset i sedam: sinovi Karmea,
hiljadu i sedamnaest.
26 The Levites: the sons of Jessue, and Cadmiel, and Banuas,
and Sudias, seventy and four.
27 The holy singers: the sons of Asaph, a hundred twenty and
eight.
28 Nosači: Sinovi Salumovi sinovi, Džatalovi sinovi, Sinovi
Talmona, Sinovi Dakobija, Tetini sinovi, Sinovi Samija, za svih
sto trideset i devet.
29 Sluge hrama: sinovi Esaua, sinovi Asife, sinovi Tabaota,
Sinovi Cerasa, Sinovi Sud, Sinovi Faleasovih, Labanovi sinovi,
Sinovi Graba,
30 Sinovi Acua, sinovi Ute, Cetabovi sinovi, sinovi Agabe, Sinovi
Subai, sinovi Ananovih, sinovi Katua, sinovi Geddura,
31 Sinovi Airusa, Sinovi Daisana, Sinovi Noeba, sinovi Chaseba,
sinovi Gazere, sinovi Azije, Sinovi Phinesa, sinovi Azare,
Bastaijevi sinovi, sinovi Asana, sinovi Meania, sinovi Naphisi,
sinovi Akuba, sinovi Akuba, sinovi Akuba, sinovi Asanije, sinovi
Akuba, sinovi Akuba, sinovi Asanije, sinovi Akuba, sinovi
Asanije, sinovi Asurovi sinovi, sinovi Farakima, basalotovi
sinovi,
32 Meedini sinovi, Kutini sinovi, sinovi Šare, sinovi Šarkusa,
sinovi Aserera, sinovi Tomoja, Sinovi Nasitha, sinovi Atifa.
33 Sinovi solomonskih sluga: sinovi Azafionovih sinova, sinovi
Farire, sinovi Jeeli, sinovi Lozona, sinovi Izraela, Sinovi Safeta,
34 Sinovi Aja, sinovi Farakareta, Sinovi Sabi, Sinovi Saroti,
Sinovi Masijasa, Sinovi Gara, Sinovi Addusa, Sinovi Suba, Sinovi
Afera, Sinovi Barodisa, Sinovi Sabata, Sinovi Alumovih.
35 Svi ministri hrama, i sinovi solomonskih sluga, bili su trista
sedamdeset i dva.
36 Ovo je došlo od Thermeletha i Thelersasa, Charaathalar
vodeći ih, i Aalar;
37 Ni oni nisu mogli da odvuku svoje porodice, niti svoje zalihe,
kakvi su bili od Izraela: sinovi Ladana, Sin Bana, sinovi
Nekodana, šeststo pedeset i dva.
38 I sveštenika koji su uzurpisali kancelariju sveštenstva, a nisu
pronađeni: sinovi Obdije, Sinovi Accoza, Sinovi Addusa, koji su
se venčali sa Ogijom jednom od Barzelusovih ćerki, i dobili ime
po njegovom imenu.
39 I kada je opis srodnih ovih ljudi tražen u kasi, i nije pronađen,
oni su uklonjeni iz pogubljenja kancelarije sveštenstva:
40 Za njih je rekao Nehemias i Atharias, da ne treba da budu
partakeri svetih stvari, dok se ne pojavi visoki sveštenik obučen
doktrinom i istinom.
41 Dakle Izrael, od njih dvanaest godina pa naviše, svi su bili u
broju četrdeset hiljada, pored sluga i žena sluga dve hiljade
trista šezdeset.
42 Njihovi menservanti i pomoćnici su bili sedam hiljada trista
četrdeset i sedam: raspevanih muškaraca i pevajućih žena,
dvesta četrdeset i pet:
43 Četirista trideset i pet kamila, sedam hiljada trideset i šest
konja, dvesta četrdeset i pet mazgi, pet hiljada petsto
dvadeset i pet zveri naviknuti na jaram.
44 I siguran u poglaja njihovih porodica, kada su došli u Božji
hram koji je u Jerusalimu, obećao je da će ponovo postaviti
kuću na svom mestu u skladu sa njihovim mogućnostima,
45 I da se predam svetoj riznici dela hiljadu funti zlata, pet
hiljada srebra i stotinu svešteničkih prsluka.
46 I tako su oteli sveštenike i Levite i ljude u Jerusalimu, i na
selu, pevače takođe i nosače; i ceo Izrael u svojim selima.
47 Ali kada je sedmi mesec bio na rukama, i kada su deca
Izraela bila svaki čovek na njegovom mestu, svi su došli
zajedno sa jednim pristankom na otvoreno mesto prve kapije
koja je prema istoku.
48 Onda je ustao Isusov sin Josedec, i njegova braća sveštenici
i Zorobabel sin Salatiela, i njegova braća, i spremili oltar Boga
Izraela,
49 Da ponudi spaljene žrtve na njemu, kao što je izričito
zapovedno u knjizi Mojsija, Božijeg čoveka.
50 I tamo su se okupili oni iz drugih naroda zemlje, i podigli su
oltar na njegovo mesto, jer su svi narodi zemlje bili u
neprijateljstvu sa njima, i ugnjetavali ih; i nudili su žrtve u
skladu sa vremenom, i spalili ponude Gospodu i ujutru i uveče.
51 Takođe su održali gozbu tabernaka, kako je zapovedao u
zakonu, i svakodnevno nudili žrtve, kao što je bilo u susretu:
52 I posle toga, neprekidne oblačenja, i žrtvovanje šabata, i
novog meseca, i svih svetih gozbi.
53 I sve što su dali bilo kakavzavet Bogu počelo je da nudi žrtve
Bogu od prvog dana sedmog meseca, iako Hram Gospodnji još
nije izgrađen.
54 I dali su zidarima i stolarima novac, meso i piće, veselo.
55 U njima Zidon takođe i Tyre dali su kare, da treba da donesu
drveće kedra iz Libana, koje bi trebalo doneti plutanjem u raj
Jope, prema tome što im je komandovao Sajrus kralj
Persijanaca.
56 I u drugoj godini i drugom mesecu nakon njegovog dolaska
u Božiji hram u Jerusalimu počeo je Zorobabel sin Salatijela, i
Isus sin Josedeca, i njihove braće, i sveštenika, i Levita, i svega
onoga što je došlo u Jerusalim iz zatočeništva:
57 I postavili su temelje Božije kuće prvog dana drugogmeseca,
u drugoj godini nakon što su došli u Jevrejstvo i Jerusalim.
58 I postavili su Levitese od 20 godina preko Božijih dela. Onda
su ustali Isus, i njegovi sinovi i braća, i Kadmiel njegov brat, i
Sinovi Madiabuna, sa sinovima Jodom, sinom Eliaduna, sa
njihovim sinovima i braćom, svi Leviti, sa jednim seterom
napred u poslu, radeći na napredovanju radova u Božijoj kući.
Radnici su sagradili Hram Gospodnji.
59 I sveštenici su stajali u svojim prslucima sa muzičkim
instrumentimai trubama; a Leviti sinovi Asafa su imali cimbale,
60 pevajućih pesama dana zahvalnosti, i hvaleći Gospoda,
prema Davidu kralj Izraela je zapovedio.
61 I pevali su glasnim glasovima pesme na pohvalu Gospoda,
jer njegova milost i slava su zauvek u svim Izraelima.
62 I svi ljudi su zvučali trubama, i vikali glasnim glasom,
pevajući pesme dana zahvalnosti Gospodu za uzdizanje Božije
kuće.
63 Takođe i sveštenika i Levita, i poglavica njihovih porodica,
drevni koji su videli bivšu kuću došli su u zgradu ovoga sa
plačom i velikim plačom.
64 Ali mnogi sa trubama i radošću su vikali glasnim glasom,
65 Insomuch da se trube možda neće čuti za jecanje naroda:
ipak je mnoštvo zvučalo čudesno, tako da se čulo daleko.
66 Zbog čega kada su neprijatelji plemena Džuda i Bendžamin
to čuli, došli su do toga šta ta buka truba treba da znači.
67 I oni su smatrali da su oni zarobljeništvu izgradili hram
Gospodu Bogu Izraela.
68 Pa su otišli u Zorobabel i Isusa, i na poglav porodica, i rekli
im, gradićemo zajedno sa tobom.

7. 69 Jer mi isto tako, kao i vi, poslušajte svog Gospoda, i žrtvujte
mu se iz vremena Azbazareta kralja Asirca, koji nas je doveo do
sada.
70 Onda su Zorobabel i Isus i poglavica porodica Izraela rekli
njima: Nije na nama i vama da zajedno izgradimo kuću
Gospodu našem Bogu.
71 Mi sami ćemo izgraditi gospodara Izraela, kao što nam je
sajrus kralj Persijana naredio.
72 Ali paganin zemlje teško leži na stanovnicima Jude, i držeći
ih u moreuzu, ometao je njihovu zgradu;
73 I svojim tajnim zapletima, i narodnim ugnjetavanjem i
komešanjama, ometali su završetak zgrade sve vreme dok je
kralj Sajrus živeo: tako da su bili ometeni u izgradnji na prostor
od dve godine, sve do vladavine Darijusa.
POGLAVLJE 6
1 Sada u drugoj godini vladavine Darijusa Ageja i Zakarijasa sin
Addoa, proroka, proriče Jevrejima u Jevrejima i Jerusalimu u
ime Gospoda Boga Izraela, koji je bio nad njima.
2 Onda je ustao Zorobabel sin Salatiel, i Isus sin Josedeca, i
počeo da gradi kuću Gospodnju u Jerusalimu, proroke
Gospodnjeg bića sa njima, i pomažući im.
3 U isto vreme im je došao Sisinnes guverner Sirije i Phenice,
sa Sathrabuzanesom i njegovim saputnicima, i rekao im,
4 Po čijem zakazivanju gradite ovu kuću i ovaj krov, i izvodite
sve ostale stvari? a ko su oni koji izvode te stvari?
5 Ipak, starešine Jevreja su dobile naklonost, jer je Gospod
posetio zarobljeništvu;
6 I nisu bili ometeni u izgradnji, sve dok taиka nije data Dariusu
u vezi njih, i odgovor je dobio.
7 Kopija pisama koje su Sisinnes, guverner Sirije i Phenice, i
Sathrabuzanes, sa svojim saputnicima, vladarima u Siriji i
Phenice, napisali i poslali u Darius; Kralju Darijusu, pozdrav:
8 Neka se sve stvari znaju našem gospodaru kralju, koji dolazi
u zemlju Jude, i ulazi u grad Jerusalim pronašli smo u gradu
Jerusalimu drevne Jevreje koji su bili zarobljeni
9 Gradeći kuću Gospodu, veliku i novu, odšupanog i skupog
kamenja, i drvo je već ležalo na zidovima.
10 I ti radovi se rade velikom brzinom, a rad ide prosperitetno
u njihovim rukama, i sa svom slavom i marljivošću je
napravljen.
11 Onda smo pitali nas ove starešine, govoreći, po čijoj
zapovesti gradite ovu kuću, i postavljate temelje ovih radova?
12 Stoga u nameri da znanje damo za vas pisanjem, zahtevali
smo od njih koji su bili glavni doersi, i zahtevali smo od njih
imena u pisanoj formi njihovih glavnih ljudi.
13 Dakle, dali su nam ovaj odgovor, mi smo sluge Gospodnje
koje su napravile nebo i zemlju.
14 A što se tiče ove kuće, izgradio je pre mnogo godina kralj
Izraela veliki i jak, i bio je gotov.
15 Ali kada su naši očevi isprovocirali Boga do gneva, i zgrešili
protiv Gospodara Izraela koji je na nebu, on ih je predao moći
Nabučodonosorskog kralja Vavilona, Čaldea;
16 Ko je srušio kuću, i spalio je, i odneo ljude zarobljene u
Vavilon.
17 Ali uprvojgodini kada je kralj Sajrus vladao zemljom Vavilon
Sajrus kralj je pisao da izgradi ovu kuжu.
18 I sveti brodovi zlata i srebra, koje je Nabučodonosor izneo
iz kuće u Jerusalimu, i postavio ih u svoj hram oni Sajrusi koje
je kralj ponovo izveo iz hrama u Vavilonu, i oni su isporučeni
Zorobabelu i Sanabasarusu vladaru,
19 Sa zapovesti da treba da nosi ista plovila, i da ih stavi u hram
u Jerusalimu; i da hram Gospodnji treba da bude izgrađen na
njegovom mestu.
20 Onda je isti Sanabassarus, koji je došao ovde, postavio
temelje kuće Gospodnje u Jerusalimu; i od tog vremena do
toga da je ovo još uvek zgrada, još uvek nije u potpunosti
završena.
21 Sada, ako se čini dobro kralju, neka se potraga napravi
među zapisima kralja Sajrusa:
22 I ako se utvrdi da je izgradnja kuće Gospodnje u Jerusalimu
urađena uz saglasnost kralja Sajrusa, i ako je naš gospodar kralj
toliko umno, neka nam to znači.
23 Zatim je naredio kralju Darijusu da traži među zapisima u
Vavilonu: i tako u Ecbatane palati, koja je u zemlji Medija,
pronađena je rolna gde su ove stvari zabeležene.
24 U prvoj godini vladavine Sajrusa kralj Sajrus je naredio da
kuća Gospodnja u Jerusalimu ponovo bude izgrađena, gde se
žrtvuju neprekidnom vatrom:
25 Čija će visina biti šezdeset kubita i širina šezdeset kubita, sa
tri reda isceрenog kamenja, i jednim redom novog drveta te
zemlje; i izostavke koje treba dati iz kuće kralja Sajrusa:
26 I da sveta plovila kuće Gospodnje, kako zlata tako i srebra,
koje je Nabučodonosor izvadio iz kuće u Jerusalimu, i donesu
u Vavilon, treba da budu vraćena u kuću u Jerusalimu, i da
budu postavljena na mestu gde su bili ranije.
27 I takođe je komandovao da Sisinnes guverner Sirije i
Phenice, i Sathrabuzanes, i njihovi saputnici, i oni koji su
postavljeni za vladare u Siriji i Phenice, treba da budu oprezni
da se ne mešaju u to mesto, već da pate od Zorobabela, sluge
Gospodnjeg, i guvernera Jude, i starešina Jevreja,
28 Naredio sam takođe da se ponovo izgradi cela; i da marljivo
gledaju da pomognu onima koji su zarobljeni u zarobljeništvu
Jevreja, dok se kuća Gospoda ne završi:
29 I iz odavanja počasti Selosyria i Phenice deo pažljivo treba
dati ovim ljudima za žrtvovanje Gospodnje, to jest Zorobabel
guverneru, za buloke, i ovnove, i jagnjad;
30 I takođe kukuruz, so, vino, i ulje, i to neprekidno svake
godine bez daljeg pitanja, prema sveštenicima koji su u
Jerusalimu označavaju da se svakodnevno troši:
31 Da ponude mogu biti date najvišem Bogu za kralja i njegovu
decu, i da se oni mole za svoje živote.
32 I on je naredio da ko god treba da prekrši, da, ili da osvetli
bilo šta što je izgovoreno ili napisano, iz sopstvene kuće treba
uzeti drvo, i on će biti obešen, i sva njegova roba zaplenjena za
kralja.
33 Gospod stoga, čije je ime tamo pozvano, potpuno uništava
svakog kralja i naciju, koji protežu njegovu ruku da ometaju ili
okončaju tu kuću Gospodnja u Jerusalimu.
34 I Darius kralj je zadužio da se prema ovim stvarima radi
marljivo.
POGLAVLJE 7
1 Zatim Sisinnes guverner Selosyria i Phenice, i Sathrabuzanes,
sa svojim saputnicima koji slede zapovesti kralja Dariusa,
2 Je veoma pažljivo nadgledao sveta dela, pomažući drevnima
Jevreja i guvernerima hrama.
3 I tako su sveta dela napredovala, kada su Agej i Zakarijas
proroci proriču.
4 I završili su ove stvari po zapovesti Gospoda Boga Izraela, i uz
saglasnost Sajrusa, Darijusa i Artekserksa, kraljeva Persije.

8. 5 I tako je sveta kuća završena u tri i dvadesetog dana u
mesecu Adar, u šestoj godini Darius kralja Persijana
6 I deca Izraela, sveštenici, i Leviti, i drugi koji su bili zarobljeni,
koji su im dodati, jesu u skladu sa stvarima napisanim u
Mojsijevoj knjizi.
7 I na posvetu Hramu Gospodnjeg ponudili su stotinu buloka
dvesta ovnova, četiri stotine jagnjadi;
8 I dvanaest koza za greh celog Izraela, prema broju poglavica
plemena Izraela.
9 Sveštenici takođe i Leviti su stajali u svojim prslucima, prema
njihovim srodnim porodicama, u službi Gospoda Boga Izraela,
prema Mojsijevoj knjizi: i nosači na svakoj kapiji.
10 I deca Izraela koja su bila zarobljeništva držala su pashu
četrnaestog dana prvog meseca, nakon toga su sveštenici i
Leviti osveštani.
11 Oni koji su bili zarobljeni nisu svi zajedno osveštani: ali leviti
su svi zajedno osveštani.
12 I tako su ponudili pashu za sve njih iz zatočeništva, i za
njihovu braću sveštenike, i za sebe.
13 I deca Izraela koja su izašla iz zarobljeništva jesu jela, čak i
sve što su se odvojila od odvratnosti naroda zemlje, i tražila
Gospoda.
14 I čuvali su gozbu bezoseжanog hleba sedam dana, praveжi
veselje pred Gospodom,
15 Za to je okrenuo savet kralja Asirije prema njima, da ojača
njihove ruke u delima Gospoda Boga Izraela.
OSMO POGLAVLJE
1 I posle ovih stvari, kada je Artekserks kralj Persijaca vladao
došao je Esdras sin Saraiasa, sina Ezeriasa, sina Helchiaha, Sina
Saluma,
2 Sin Sadduka, sin Ačitoba, sin Amarijasa, sin Ezijasa, sin
Meremota, sina Zaraiasa, Sina Saviasa, sina Bokasa, sina
Abisuma, sin Phineesa, sina Eleazara, sina Arona glavnog
sveštenika.
3 Ovaj Esdras je otišao sa Vavilona, kao pisar, bio je veoma
spreman u Mojsijevom zakonu, koji je dao Bog Izraela.
4 I kralj mu je učinio čast: jer je našao milost u svom vidokrugu
u svim svojim zahtevima.
5 Tamo su otišli sa njim takođe sigurni u decu Izraela,
sveštenika Levita, svetih pevača, nosača, i ministara hrama, u
Jerusalim,
6 U sedmoj godini vladavine Artekserksa, u petom mesecu,
ovo je bila kraljeva sedma godina; jer su otišli iz Vavilona prvog
dana prvog meseca, i došli u Jerusalim, prema prosperitetnom
putovanju koje im je Gospod dao.
7 Za Esdrasa je imao veoma veliku veštinu, tako da nije
izostavio ništa od zakona i zapovesti Gospodnje, ali je naučio
ceo Izrael uredbama i presudama.
8 Sada je kopija komisije, koja je napisana od Artekserksa kralja,
i došla u Esdras sveštenik i čitalac zakona Gospodnjeg, da li je
to ono što sledi;
9 King Artexerxes unto Esdras sveštenik i čitalac zakona
Gospodnjeg sendeta pozdrav:
10 Pošto sam bio odlučan da se nosim sa ljubaznošću, dao sam
naređenje, da takva nacija Jevreja, i sveštenika i Levita bude u
našem kraljevstvu, kao što su voljni i poželjni treba da idu sa
vama u Jerusalim.
11 Koliko god da imaju um tamo, neka odu sa tobom, kao što
je meni i mojih sedam prijatelja činilo da su savetnici;
12 Da mogu gledati u poslove Jude i Jerusalima, saglasno sa
onim što je u zakonu Gospodnji;
13 I nosim poklone Gospodaru Izraela u Jerusalim, za koji smo
se ja i moji prijatelji zakleli, i svo zlato i srebro koje se u zemlji
Vavilonu može naći, Gospodu u Jerusalimu,
14 Sa tim takođe koji je dat narodu za hram Gospodnjeg
NjihovogBoga u Jerusalimu: i da se srebro i zlatomogu sakupiti
za buloke, ovnove, i jagnjad, i stvari koje su tako aperatisane;
15 Do kraja da mogu ponuditi žrtve Gospodu pred oltarom
Gospoda Njihovog Boga, koji je u Jerusalimu.
16 I šta god ti i tvoja braća uradite sa srebrom i zlatom, to će
učiniti, prema volji tvog Boga.
17 And the holy vessels of the Lord, which are given thee for
the use of the temple of thy God, which is in Jerusalem, thou
shalt set before thy God in Jerusalem.
18 I šta god drugo da zapamtiš po upotrebi hrama tvog Boga,
daćeš ga iz kraljeve riznice.
19 I ja kralj Artekserksi smo takođe komandovali čuvarima
blaga u Siriji i Phenice, da šta god da Esdras sveštenik i čitalac
zakona najvišeg Boga pošalju po njega, treba da ga daju
brzinom,
20 Na zbir stotinak talenata srebra, isto tako pšenice čak i do
stotinu korsa, i stotinu komada vina, i drugih stvari u izobilju.
21 Neka se sve stvari izvode posle Božjeg zakona marljivo do
najvišeg Boga, taj gnev ne dolazi na kraljevo kraljevo i njegove
sinove.
22 Naređujem vam takođe, da ne zahtevate porez, niti bilo
kakav drugi namet, bilo kog sveštenika, ili Levita, ili svetih
pevača, ili nosača, ili ministara hrama, ili bilo kojeg što ima
posla u ovom hramu, i da nijedan čovek nema ovlašćenja da
im bilo šta nameće.
23 And esdras, according to the wisdom of God ordain judges
and justices, that they may judge in all Syria and Phenice all
those that know the law of thy God; i oni koji to znaju neжe te
poduиati.
24 I ko god prekrši zakon tvog Boga, i kralja, biće marljivo
kažnjen, bilo smrću, ili drugom kaznom, kaznom novca, ili
zatvorom.
25 Then said Esdras the scribe, Blessed be the only Lord God
of my fathers, who hath put these things into the heart of the
king, to glorify his house that is in Jerusalem:
26 I hath me je počastovao na vidiku kralja, i njegovih
savetnika, i svih njegovih prijatelja i plemića.
27 Stoga sam bio ohrabren pomoći Gospoda Mog Boga, i
okupio ljude Izraela da idu sa mnom.
28 I ovo su poglavica prema njihovim porodicama i nekoliko
dostojanstvenosti, koje su otiљle sa mnom iz Vavilona u
vladavini kralja Artekserksa:
29 Of the sons of Phinees, Gerson: of the sons of Ithamar,
Gamael: of the sons of David, Lettus the son of Sechenias:
30 Sinova Phareza, Zacharias; a sa njim su brojali sto pedeset
ljudi:
31 Od sinova Pahath Moaba, Eliaoniasa, Zaraiasa sina, i sa njim
dvesta ljudi:
32 Od Sinova Zathoea, Secheniasa sina Jezelusa, a sa njim tri
stotine ljudi: sinova Adina, Obetha sina Jonathana, i sa njim
dvesta pedeset ljudi:
33 Od sinova Elama, Josiasov sin Gotolijasa, a sa njim
sedamdeset ljudi:
34 Od Sinova Safatijasa, Zaraiasov sin Majkl, a sa njim i trojka i
desetorica:
35 Od joabovih sinova, Abadiasov sin Jezelus, a sa njim dvesta
dvanaest muškaraca:
36 Od sinova Banidovih, Asalimoth sine Josaphiasa, a sa njim
stotinu i trojkaša:

9. 37 Od sinova Babić, Zakarijas sin Beba, a sa njim dvadeset i
osam muškaraca:
38 Od sinova Astatha, Johanesov sin Akatan, a sa njim sto
deset muškaraca:
39 Od sinova Adonikama poslednji, a ovo su imena njih,
Eliphalet, Jewel, i Samaias, a sa njima i sedamdeset muškaraca:
40 Sinova Baga, Uthi sin Istalcurusa, a sa njim i sedamdeset
ljudi.
41 I ove sam se okupio zajedno do reke po imenu Teras, gde
smo tri dana podizali šatore: a onda sam ih pregledao.
42 Ali kada sam tamo našao nijednog sveštenika i Levitesa,
43 Onda sam poslao u Eleazar, i Iduel, i Masman,
44 I Alnathan, i Mamaias, i Joribas, i Nathan, Eunatan,
Zacharias, i Mosollamon, glavni ljudi i nauиili.
45 I ja ih gnjavam da treba da odu do Saddeusa kapetana, koji
je bio na mestu blagajne:
46 I naredio im da govore da treba da govore Dadeusu, i
njegovoj braći, i blagajnicima na tom mestu, da nam pošalju
takve ljude kao što bi mogli da pogube svešteničku kancelariju
u Božijoj kući.
47 I moćnom rukom našeg Gospoda doveli su nam vešte ljude
sinova Moli sina Levija, sina Izraela, Asebebije, i njegovih
sinova, i njegove braće, koji su imali osamnaest godina.
48 I Asebia, i Annus, i Osaias njegov brat, sinovi Channuneusa,
i njihovi sinovi, bili su dvadeset ljudi.
49 I o slugama hrama koje je David zaduћio, i glavnim ljudima
za sluћbu Levita duhovitosti, slugama hrama dvesta i dvadeset,
katalogu иija su imena bila oљiљana.
50 I tu sam se zakleo na post mladićima pred našim Gospodom,
da ću od njega poželeti prosperitetno putovanje kako za nas
tako i za njih koji su bili sa nama, za našu decu, i za stoku:
51 Jer me je bilo sramota da pitam kraljeve sluge, i konjanike,
i da sprovodim zaštitu od naših protivnika.
52 Jer smo rekli kralju, da moć Gospoda našeg Boga treba da
bude sa njima koji ga traže, da ih podržimo na sve načine.
53 I opet smo mislili da je naš Gospod dodirivao ove stvari, i
smatrali ga povoljnim za nas.
54 Onda sam razdvojio dvanaest poglavica sveštenika,
Esebriasa, i Asaniasa, i desetoro ljudi njihove braće sa njima:
55 I merio sam im zlato, i srebro, i svete brodove kuжe naљeg
Gospoda, koju je kralj, i njegov savet, i prinиe, i ceo Izrael, dao.
56 I kada sam ga izmerio, isporučio sam im 650 talenata srebra,
i srebrne posude od stotinu talenata, i stotinu talenata zlata,
57 I dvadeset zlatnih posuda, i dvanaest posuda mesinga, čak
i finog mesinga, koje svetlucaju kao zlato.
58 I rekao sam im, Obojica ste sveti Gospodu, a brodovi sveti,
a zlato i srebro je zavet Gospodu, Gospodu naših očeva.
59 Watch ye, and keep them till ye deliver them to the chief of
the priests and Levites, and the principal men of the families
of Israel, in Jerusalem, into the chambers of the house of our
God.
60 Tako su ih sveštenici i Leviti, koji su primili srebro i zlato i
brodove, doveli u Jerusalim, u Hram Gospodnji.
61 I iz reke Tere smo napustili dvanaesti dan prvog meseca, i
došli u Jerusalim moćnom rukom našeg Gospoda, koja je bila
sa nama: i od početka našeg putovanja Gospod nas je izbavio
od svakog neprijatelja, i tako smo došli u Jerusalim.
62 I kada smo bili tamo tri dana, zlato i srebro koje je bilo teško
isporučeno je u kući našeg Gospodnjeg četvrtog dana do
Mrmota, sveštenika Irijevog sina.
63 I sa njim je bio Eleazar sin Phineesa, a sa njima je bio i
Josabad sin Jesua i Moetha sina Sabbana, Levitesa: sve im je
isporučeno po broju i težini.
64 I sva težina njih je napisana u istom satu.
65 Štaviše oni koji su izašli iz zarobljeništva ponudili su žrtvu
Gospodu Bogu Izraela, čak dvanaest buloka za ceo Izrael,
četvorku i šesnaest ovnova,
66 Threescore i dvanaest jagnjadi, koza za mirovnu ponudu,
dvanaest; sve su to ћrtve Gospodu.
67 I oni su uručili kraljeve zapovesti kraljevim stjuardima i
guvernerima Selosirije i Fenis; i odali su počast narodu i
Božijem hramu.
68 Sada kada su te stvari urađene, vladari su mi došli, i rekli:
69 Nacija Izraela, prinčevi, sveštenici i Leviti, nisu sklonili od
njih čudne ljude zemlje, niti zagađenja Đentila do duhovitosti,
Kanaanita, Hitita, Ferezita, Jebusita, i Moabitesa, Egipćana i
Edomita.
70 I oni i njihovi sinovi su se venčali sa svojim ćerkama, a sveto
seme je pomešano sa čudnim ljudima zemlje; i od početka ove
stvari vladari i veliki ljudi su bili partakeri ove nepravde.
71 I čim sam čula te stvari, iznajmila sam odeću, i svetu odeću,
i povukla kosu sa glave i brade, i sela tužna i veoma teška.
72 Dakle, sve što su tada premešteni na reč Gospoda Boga
Izraela okupilo mi se, dok sam ja žalio za nepravdom: ali sam
sedeo i dalje pun težine do večernje žrtve.
73 Onda se uzdižem od posta sa mojom odećom i kirijom svete
odeće, i klanjam kolena, i protežem ruke do Gospoda,
74 Rekoh, O Gospode, zbunjen sam i posramljen pred tvojim
licem;
75 Jer naši gresi se množe iznad naših glava, i naša neznanja su
se pojavila do neba.
76 Još od vremena naših očeva bili smo i u velikom smo grehu,
čak i do danas.
77 I za naše grehe i naše očeve mi sa našom braćom i našim
kraljevima i našim sveštenicima smo se odali kraljevima zemlje,
maču, i zatočeništvu, i za plen sa stidom, do danas.
78 I sada u nekoj meri hath milost nam je odvučena od tebe,
Gospode, da nam treba dati koren i ime na mestu tvog
svetilišta;
79 I da nam otkrije svetlo u božijoj kući Gospoda našeg Boga, i
da nam da hranu u vreme naše sluge.
80 Da, kada smo bili u ropstvu, nismo bili zaduћeni za naљeg
Gospoda; ali nas je učinio milostivim pred kraljevima Persije,
tako da su nam dali hranu;
81 Da, i odao počast Hramu našeg Gospodnjeg, i podigao
pustog Siona, da su nam dali sigurno pridržavanje Jevreja i
Jerusalima.
82 I sada, Gospode, šta da kažemo, imajući te stvari? Jer
imamo prestupne tvoje zapovesti, koje si ti dao od ruke tvojih
sluga proroka, govoreći,
83 Da je zemlja, u koju ulazite u posed kao nasleđe, zemlja
zagađena zagađenjem stranaca zemlje, i oni su je ispunili
svojom nečistoću.
84 Stoga sada nećete pridružiti svoje ćerke njihovim sinovima,
niti ćete odvesti njihove ćerke vašim sinovima.
85 Štaviše, nikada nećete težiti miru sa njima, da ste možda
jaki, i da jedete dobre stvari zemlje, i da možete ostaviti
nasledstvo zemlje vašoj deci zauvek.
86 I sve što je zadesno, učinjeno nam je za naša zla dela i velike
grehe; Jer ti, Gospode, da li su naši gresi bili laki,
87 I didst nam je dao takav koren: ali smo se ponovo okrenuli
transgresu tvog zakona, i da se pomeљamo sa neиistoжom
nacija zemlje.
88 Možda se ne ljutiš na nas da nas uništiš, dok nas nisi ostavio
ni koren, ni seme, ni ime?

10. 89 O Gospodaru Izraela, ti si istina: jer mi smo ovog dana ostali
koren.
90 Gledajte, sada smo pred vas u našim nepravdama, jer ne
možemo više da stojimo iza razloga ovih stvari pre vas.
91 I dok je Esdras u svojoj molitvi dao svoju ispovest, jecajući,
i ležeći ravno na zemlji pred hramom, tamo mu se okupio
veoma veliki mnoštvo muškaraca i žena i dece: jer je bilo
velikog jecanja među mnoštvom.
92 Onda je Jechonias sin Jeelusa, jednog od sinova Izraela,
prozvao, i rekao, O Esdras, zgrešili smo protiv Gospoda Boga,
venčali smo se sa nepoznatim ženama nacija zemlje, i sada je
sve Izrael na cedilici.
93 Zakunimo se Gospodu, da ćemo skloniti sve naše žene, koje
smo uzeli od paganina, sa njihovom decom,
94 Kao što si ti doneo, i koliko god da poštuješ zakonGospodnji.
95 Arise and put in execution: for to the doe this matter
appertain, and we will be with thee: do valiantly.
96 Tako je Esdras ustao, i položio zakletvu poglavica sveštenika
i Levita celog Izraela da će uraditi posle ovih stvari; i tako se
posuste.
DEVETO POGLAVLJE
1 Onda je Esdras koji se uzdizao iz dvora hrama otišao u
komoru Joanan sina Elijasiba,
2 I ostao tamo, i nije jeo meso niti pio vodu, žaleći za velikim
nepravdama mnoštva.
3 I postojao je proglas u svim Jevrejima i Jerusalimu svima
njima koji su bili zarobljeni, da ih treba okupiti u Jerusalimu:
4 I da ko god da se sreo ne tamo u roku od dva-tri dana prema
starešinama koje je golo pravilo postavilo, njihovu stoku treba
zapleniti na korišćenje hrama, a sebe izbaciti iz njih koji su bili
zarobljeništva.
5 I za tri dana su bili svi oni iz plemena Džuda i Bendžamin su
se okupili u Jerusalimu dvadesetog dana devetog meseca.
6 I svo mnoštvo je sedelo drhteći u širokom dvoru hrama zbog
sadašnjeg lošeg vremena.
7 Dakle, Esdras se pojavio, i rekao im, Ye je prekrљio zakon u
braku sa иudnim ћenama, i time poveжao grehe Izraela.
8 I sada ispovedanjem dajte slavu Gospodu Bogu naših očeva,
9 I uradite njegovu volju, i odvojite se od paganina zemlje, i od
nepoznatih žena.
10 Onda je isplakao celo mnoštvo, i rekao glasnim glasom, kao
što si ti izgovorio, tako ćemo i mi.
11 Ali, koliko god da je narod mnogo, i to je loše vreme, tako
da ne možemo da stojimo bez, a ovo nije delo od dan ili dva,
videti naš greh u ovim stvarima je rašireno daleko:
12 Stoga neka vladari mnoštva ostanu, i neka svi oni naše
navike koje imaju čudne žene dođu u vreme kada su
postavljene,
13 I sa njima vladari i sudije svakog mesta, dok ne okrenemo
gnev Gospodnji od nas po ovom pitanju.
14 Onda je Džonatan sin Azaela i Jezekijasa sin Teokanusa u
skladu sa tim preuzeo ovu stvar na njih: a Mosollam i Levis i
Sabatej su im pomogli.
15 I oni koji su bili zarobljeni su radili u skladu sa svim tim
stvarima.
16 I Esdras sveštenik je odabrao za njega direktore njihovih
porodica, sve po imenu: i u prvom danu desetog meseca sedeli
su zajedno da ispitaju stvar.
17 Tako da je njihov uzrok koji je držao čudne žene priveden
kraju prvog dana prvog meseca.
18 I od sveštenika koji su se okupili, i imali čudne žene, našli su
ih:
19 Od Isusovih sinova Josedecovog sina, i njegove braće;
Matelas i Eleazar, i Joribus i Žoadanus.
20 I dali su ruke da odloћe svoje ћene i ponude ovnovima da
se pomire zbog svojih greљaka.
21 I sinova Emmera; Ananias, i Zabdeus, i Eanes, i Sameius, i
Hiereel, i Azarias.
22 And of the sons of Phaisur; Elionas, Massias Israel, i
Nathanael, i Ocidelus i Talsas.
23 And of the Levites; Jozabad, i Semis, i Colius, koji se zvao
Calitas, i Patheus, i Juda, i Jonas.
24 Od svetih pevača; Eleazurus, Bačurus.
25 Od nosača; Sallumus, i Tolbandes.
26 Njih izraela, sinova Forosa; Hiermas, i Eddias, i Melchias, i
Maelus, i Eleazar, i Asibias, i Baanias.
27 Sinova Ele; Matanijas, Zakarijas, i Hijerijelus, i Hijeremot, i
Aedias.
28 And of the sons of Zamoth; Eliadas, Elisimus, Otonijas,
Jarimoth, i Sabatus, i Sardeus.
29 Babaijevih sinova; Johanes, i Ananias i Josabad, i Amatheis.
30 Sinova Manija; Olamus, Mamuchus, Jedeus, Jasubus, Jasael
i Hieremoth.
31 I sinova Adija; Naathus, i Moosias, Lacunus, i Naidus, i
Mathanias, i Sesthel, Balnuus i Manassea.
32 And of the sons of Annas; Elionas i Aseas, i Melchias, i
Sabbeus, i Simon Chosameus.
33 And of the sons of Asom; Altaneus, i Matijas, i Baanaia,
Eliphalet, i Manasses, i Semei.
34 And of the sons of Maani; Jeremias, Momdis, Omaerus, Juel,
Mabdai, and Pelias, and Anos, Carabasion, and Enasibus, and
Mamnitanaimus, Eliasis, Bannus, Eliali, Samis, Selemias,
Nathanias: and of the sons of Ozora; Sesis, Esril, Azaelus,
Samatus, Zambis, Josephus.
35 And of the sons of Ethma; Mazitias, Zabadaias, Edes, Juel,
Banaias.
36 Sve ovo je odvelo čudne žene, i sklonile su ih sa svojom
decom.
37 I sveštenici i Leviti, i oni koji su bili iz Izraela, bili su u
Jerusalimu, i u toj zemlji, prvog dana sedmog meseca: tako da
su deca Izraela bila u svojim navikama.
38 I celo mnoštvo se spojilo sa jednim sporazumom na široko
mesto svetog trema prema istoku:
39 I oni se bace u Esdras sveštenika i čitaoca, da će on doneti
Mojsijev zakon, koji je dat Gospodu Bogu Izraela.
40 Tako je Esdras glavni sveštenik doneo zakon celom mnoštvu
od čoveka do žene, i svim sveštenicima, da čuje zakon prvog
dana sedmog meseca.
41 I čitao je na širokom dvoru pred svetim tremom od jutra do
podneva, pred i muškarcima i ženama; i mnoštvo je dalo
osvrtenje na zakon.
42 I Esdras sveštenik i čitalac zakona ustali su na
propovedaonicu od drveta, koja je napravljena u te svrhe.
43 I tamo je stajao pored njega Mattathias, Sammus, Ananias,
Azarias, Urias, Ezecias, Balasamus, na desnoj ruci:
44 I na njegovoj levoj ruci stajali su Phaldaius, Misael, Melchias,
Lothasubus, i Nabarias.
45 Onda je uzeo Esdrasu knjigu zakona pre mnoštva: jer je
časno sedeo na prvom mestu na vidiku svih njih.
46 I kada je otvorio zakon, svi su stajali uspravno. Tako je
Esdras blagoslovio Gospoda Boga najviše Visokog, Boga
domaćina, Svemogućeg.

11. 47 I svi ljudi su se javili, Amin; podižući ruke pali su na zemlju,
i obožavali Gospoda.
48 Takođe Isus, Anus, Sarabias, Adinus, Jacubus, Sabateas,
Auteas, Maianeas, i Calitas, Asrias, i Joazabdus, i Ananias,
Biatas, Levites, učili su zakon Gospodnji, čineći ih saalnim daga
razumeju.
49 Then spake Attharates unto Esdras the chief priest. i čitaocu,
i Levitima koji su učili mnoštvo, čak i svima, govoreći,
50 Ovaj dan je sveti Gospodu; (jer su svi plakali kada su čuli
zakon:)
51 Idi onda, i jedi mast, i pij slatko, i pošalji im deo koji nema
ništa;
52 Jer ovaj dan je sveti Gospodu: i budi tužan; Jer Gospod će
vas odvesti u čast.
53 Tako su Leviti objavili sve stvari narodu, govoreći: Ovaj dan
je svetiNja Gospodu; biti ne tužan.
54 Onda su otišli svojim putem, svaki da jedu i piju, i da se
vesele, i da im daju deo koji nema ništa, i da naprave veliko
veselje;
55 Zato što su razumeli reči gde su upućene, i za koje su se
okupile.