2nd Maccabees is a deuterocanonical book which recounts the persecution of Jews under King Antiochus IV Epiphanes and the Maccabean Revolt against him. Painting by Pierre Paul Rubens, 1634.

2. PRVO POGLAVLJE
1 Braća, Jevreji koji su u Jerusalimu i u zemlji Jude, žele
braći, Jevrejima koji su širom Egipta zdravlje i mir:
2 Bog budi milostiv prema tebi, i seti se njegovog zaveta
koji je stvorio sa Avramom, Isakom i Džejkobom,
njegovim vernim slugama;
3 I dati vam svima srce da mu služite, i da učinite
njegovu volju, sa dobrom hrabrošću i voljnim umom;
4 I otvorite svoja srca u njegovom zakonu i zapovestima,
i pošaljite vam mir,
5 I čuj svoje molitve, i budi jedno sa tobom, i nikada te
ne odstuj u vreme nevolje.
6 I sada smo ovde i molimo se za tebe.
7 U koje vreme dok je Demetrius vladao, u sto trojki i
devetoj godini, mi Jevreji smo vam pisali u ekstremitetu
nevolja koje su nas zavladale tih godina, od vremena
kada su se Džejson i njegova kompanija pobunili od
svete zemlje i kraljevstva,
8 I spalili trem, i prolili nevinu krv: onda smo se molili
Gospodu, i čuli su se; Ponudili smo takođe žrtvovanje i
fino brašno, i zapalili lampe, i postavili vekne.
9 I sad postaraj se da održiš gozbu tabernakle u mesecu
Casleu.
10 U sto četvoronošci i osmoj godini, ljudi koji su bili u
Jerusalimu i Judi, i veće, i Juda, poslali su pozdrave i
zdravlje Aristobulusu, gospodaru kralja Ptolomeja, koji
je bio od zaliha pomazanih sveštenika, i Jevrejima koji
su bili u Egiptu:
11 Insomuch as God hath delivered us from great
opasnosti, we thank him highly, as having been in battle
against a king.
12 Jer ih je izbacio koji su se borili unutar svetog grada.
13 Jer kada je vođa došao u Persiju, i vojska sa njim
koja je delovala nepobedivo, ubijeni su u Hramu Nanea
prevarom Naneinih sveštenika.
14 Za Antiohija, kao da bi je oženio, došao je na to
mesto, i njegovi prijatelji koji su bili sa njim, da dobiju
novac u ime miraza.
15 Koji kada su sveštenici Nanea krenuli, a on je ušao sa
malom četom u kompas hrama, zatvorili su hram čim je
Antiohija ušao:
16 I otvarajući privlačna vrata krova, bacali su kamenje
kao gromovi, i udarali kapetana, škljali ih u komadiće,
gušeći njihove glave i bacajući ih onima koji su bili bez.
17 Blaženi budi naš Bog u svemu, koji je isporučio
bezbožne.
18 Stoga, dok smo sada na cilju da održimo pročišćenje
hrama petog i dvadesetog dana u mesecu Kasleu, mislili
smo da je neophodno da vas potvrdimo, da ga takođe
možete zadržati, kao gozbu tabernaka, i požara, koji nam
je dat kada je Neemias ponudio žrtvovanje, posle toga
je sagradio hram i oltar.
19 Jer kada su naši očevi odvedeni u Persiju, sveštenici
koji su tada bili pobožni uzeli su vatru oltara
privatizovano, i sakrili je na šupljem mestu jame bez
vode, gde su je čuvali sigurno, tako da je to mesto bilo
nepoznato svim ljudima.
20 Sada posle mnogo godina, kada je udovoljio Bogu,
Neemias, poslat od kralja Persije, jeste poslao potomstvo
onih sveštenika koji su ga sakrili do vatre: ali kada su
nam rekli da nisu našli vatru, već gustu vodu;
21 Onda im je naredio da ga nacrtaju, i da ga donesu; I
kada su žrtve položene, Neemias je naredio sveštenicima
da pospe drva i stvari koje su tamo položene sa vodom.
22 Kada je ovo urađeno, i došlo je vreme da sunce sija,
što je pre uvek bilo sakriveno u oblaku, bila je velika
vatra, tako da se svaki čovek čudio.
23 I sveštenici su se pomolili dok je žrtva trošila, kažem,
i sveštenike, i sve ostalo, Džonatan je počeo, a ostali su
odgovarali tamo, kao što je Neemias uradio.
24 I molitva je bila posle ovog manira; O Gospode,
Gospode Bože, Stvoritelja svih stvari, koji su umetnost
bojažljiva i jaka, i pravedna, i milostiva, i jedini i
milostivi kralj,
25 Jedini dar svih stvari, jedini pravi, svemogući, i večni,
ti koji isporučuješ Izrael iz svih nevolja, i koji si izabrao
očeve, i osveštao ih:
26 Primi žrtvu za ceo svoj narod Izrael, i sačuvaj svoj
deo, i osvešti ga.
27 Okupite one koji su raštrkani od nas, isporučite ih
koji služe među paganima, pogledajte ih koji su prezreni
i gnusni, i neka pagani znaju da ste vi umetnost naš Bog.
28 Kaznite ih koji nas ugnjetavaju, a sa ponosom nas
pogrešno rade.
29 Plant thy people again in thy holy place, as Moses
hath spoken.
30 I sveštenici su pevali psalme za Dan zahvalnosti.
31 Sada kada je žrtva potrošena, Neemias je
komandovao vodom koja je ostala da se sipa na veliko
kamenje.
32 Kada je ovo urađeno, zapalio se plamen: ali ga je
obuzela svetlost koja je sijala od oltara.
33 Dakle, kada se ova stvar znala, rečeno je kralju
Persije, da je na mestu, gde su sveštenici koji su
odvedeni sakrili vatru, pojavila se voda, i da je Neemias
pročistio žrtve tamo.
34 Onda je kralj, naginjajuжi tom mestu, postao svetinja,
nakon љto je pokuљao stvar.
35 I kralj je uzeo mnogo poklona, i dao ga onima koje bi
on zadovoljavao.
36 I Neemias je ovu stvar nazvao Naphthar, što je isto
toliko reći, čišćenje: ali mnogi muškarci je zovu Nefi.
POGLAVLJE 2
1 Takođe se nalazi u zapisnicima, da im je Džeremi
prorok komandovao koji su bili odneti da uzmu vatru,
kao što je i označavano:
2 I kako im je prorok, pošto im je dao zakon, naplatio da
ne zaborave božje zapovesti, i da ne treba da greše u
svojim mislima, kada vide slike srebra i zlata, sa svojim
ukrasima.
3 I sa drugim takvim govorima iznuruje ih, da zakon ne
treba da odstupan od njihovih srca.
4 Takođe je sadržano u istom pisanju, da je prorok,
upozoren na Boga, zapovedio tabernakleu i barki da idu
sa njim, dok je išao napred u planinu, gde se Mojsije
popeo, i video božje nasleđe.

3. 5 I kada je Džeremi došao thither, našao je šuplju pećinu,
gde je položio tabernacle, i barku, i oltar tamjana, i tako
zaustavio vrata.
6 I neki od onih koji su ga pratili došli su da obeleže put,
ali nisu mogli da ga nađu.
7 Što kada je Džeremi opažao, okrivio ih je, rekavši, što
se tiče tog mesta, biće nepoznato do trenutka kada bog
ponovo okupi svoj narod, i primi ih u milost.
8 Tada će ih Gospod odliti tim stvarima, i slava
Gospodnja će se pojaviti, i oblak takođe, kao što je bio
zasut Mojsijem, i kao kada je Solomon želeo da to mesto
bude časno osveštano.
9 Takođe je proglašeno, da je mudro ponudio žrtvovanje
posvećenosti, i završetka hrama.
10 I kao kada se Mojsije molio Gospodu, vatra je sišla
sa neba, i progutala žrtve: čak se i tako molio Solomon
takođe, i vatra je sišla sa neba, i konzumirala spaljene
ponude.
11 I Mojsije je rekao, jer ponuda greha nije bila da se
pojede, već da se konzumira.
12 Tako je Solomon zadržao tih osam dana.
13 Iste stvari su takođe zabeležene u zapisima i
komentarima Neemias-a; i kako je osnivao biblioteku
okupio dela kraljeva, i proroka, i Davida, i episteme
kraljeva koji se tiču svetih darova.
14 U fazonu takođe Juda je okupio sve one stvari koje su
izgubljene zbog rata koji smo imali, i one ostaju sa nama,
15 Wherefore if you have need thereof, send some to
fetch them to you.
16, dok ćemo onda da proslavimo pročišćenje, pisali
smo vam, i bićete dobro, ako zadržite iste dane.
17 Takođe se nadamo, da će Bog, koji je isporučio sav
svoj narod, i dati im svima nasleđe, i kraljevstvo, i
sveštenstvo, i svetinje,
18 Kao što je obećao u zakonu, uskoro će se smilovati
prema nama, i okupiti nas iz svake zemlje pod kapom na
sveto mesto: jer nas je on izbavio iz velikih nevolja, i
pročistio mesto.
19 Sada kao što se tiče Jude Makabeusa, i njegove braće,
i pročišćenja velikog hrama, i posvećenosti oltara,
20 I ratovi protiv Antiohus Bogojavljanja, i Eupator
njegov sin,
21 I manifestni znaci koji su došli sa neba onima koji su
se ponašali muževno u svoju čast za judaizam: tako da
su, pošto ih je bilo samo nekoliko, savladali celu zemlju,
i jurili varvarske mnoštvo,
22 I ponovo se oporavio hram poznat širom sveta, i
oslobodio grad, i potvrdio zakone koji su se spuštali,
Gospod je bio milostiv prema njima sa svim uslugama:
23 Sve ove stvari, kažem, koje je Džejson od Sirene
proglasio u pet knjiga, naći ćemo se u jednom tomu.
24 Za razmatranje beskonačnog broja, i teškoće koje
pronalaze tu želju da zaisle u naracije priče, za
raznovrsnost materije,
25 Bili smo oprezni, da oni koji će čitati možda imaju
oduševljenje, i da oni koji su poželjni da se posvete
sećanju možda imaju lakoću, i da sve u čije ruke dolazi
može imati profit.
26 Prema nama, koji su nas preuzeli na sebe ovaj bolni
rad, nije bilo lako, već stvar znoja i gledanja;
27 Even as it is no ease to him that prepareth a banquet,
and seeketh the benefit of others: yet for the pleasuring
of many we will undertake gladly this great pains;
28 Ostavljanje autoru tačno rukovanje svakom
određenom, i rad na pridržavanju pravila o besedi.
29 Jer kao glavni graditelj nove kuće mora da brine o
celoj zgradi; ali on koji se obavezuje da će ga izdvojiti, i
naslikati, mora da traži prikladne stvari za ukrašavanje:
čak i tako mislim da je sa nama.
30 Da stanem na svaku tačku, i da preliam preko stvari u
celini, i da budem radoznao u pojedinostima, pripadam
prvom autoru priče:
31 Ali da bi se koristila brevitacija, i izbeglo mnogo rada,
treba mu odobriti to što će napraviti abriment.
32 Evo onda ćemo početi priču: samo dodati toliko tome
što je izgovoreno, da je glupo napraviti dugačak prolog,
i biti kratak u samoj priči.
TREĆE POGLAVLJE
1 Sada kada je sveti grad bio naseljen svim mirom, i
zakoni su se čuvali veoma dobro, zbog bogougavosti
Oniasa visokog sveštenika, i njegove mržnje prema
rđavosti,
2 Došlo je do toga da čak i sami kraljevi odaju počast
tom mestu, i uveličaju hram svojim najlepšim darovima;
3 Insomuch taj Seleucus iz Azije sopstvenih prihoda
ogolio je sve troškove koji pripadaju službi žrtvovanja.
4 Ali jedan Sajmon iz plemena Bendžamin, koji je bio
guverner hrama, posvađao se sa visokim sveštenikom o
neredu u gradu.
5 I kada nije mogao da savlada Oniasa, on ga je odao
Apoloniju, sinu Thraseasa, koji je tada bio guverner
Selosyria i Phenice,
6 I rekao mu da je riznica u Jerusalimu puna
beskonačnih suma novca, tako da je mnoštvo njihovih
bogataša, koje se ne odnosi na račun žrtvovanja,
bezbrojno, i da je moguće sve dovesti u kraljevu ruku.
7 Sada kada je Apolonijus došao kod kralja, i ogrebio ga
o novcu gde mu je rečeno, kralj je izabrao Heliodorusa
svog blagajnika, i poslao ga sa zapovest da mu donese
iseljeni novac.
8 Dakle, sa Heliodorusom je krenuo na svoje putovanje;
pod bojom posete gradovima Ćelasyria i Phenice, ali
zaista da bi se ispunila kraljeva svrha.
9 I kada je došao u Jerusalim, i bio pažljivo primljen od
visokog sveštenika grada, rekao mu je koje su
obaveštajne podatke date od novca, i izjavio gde je
došao, i pitao da li su te stvari zaista takve.
10 Onda mu je visoki sveštenik rekao da je toliko novca
položeno za olakšanje udovica i dece bez oca:
11 I da je nešto od toga pripadalo Hirkanusu sinu
Tobijasu, čoveku velikog dostojanstva, a ne onako kako
se taj zli Sajmon pogrešno informisao: suma gde je sve u
svemu bio četiri stotine talenata srebra, i dvesta zlata:
12 I da je potpuno nemoguće da se takve nepravde urade
njima, koje su se posvetile svetosti mesta, i
veličanstvenosti i nepovredivoj svetosti hrama, odata
počast celom svetu.

4. 13 Ali Heliodorus je, zbog kraljeve zapovesti koja mu je
data, rekao, da u svakoj mudrosti mora biti doveden u
kraljevu riznicu.
14 Dakle, na dan koji je imenovao ušao je da poruči ovu
stvar: pre toga nije bilo male agonije u celom gradu.
15 Ali sveštenici, koji su se prostrasili pred oltarom u
prslucima svojih sveštenika, pozvali su ga u raj koji je
doneo zakon koji se odnosi na stvari koje je on čuvao,
da ih treba bezbedno sačuvati jer su se obavezali da
budu čuvani.
16 Tada je Koso pogledao visokog sveštenika u lice, to
bi mu ranilo srce: zbog njegovog brojanja i promene
boje proglasio je unutrašnju agoniju svog uma.
17 Jer čovek je bio toliko kompasiran strahom i užasom
tela, da im se to manifestovalo da su ga gledali, kakvu
tugu sada ima u srcu.
18 Drugi su istrčali hrleći iz svojih kuća u opštu
suplikaciju, jer je to mesto bilo kao da dolazi do
nepoštovanja suda.
19 I žene, girt sa džaklotom ispod grudi, obiluju ulicama,
i device koje su držane u bežama, neke do kapije, a neke
do zidova, a druge su gledale kroz prozore.
20 I svi, držeći se za ruke prema nebu, napravili su
suplikaciju.
21 Onda bi sažaljevalo čoveka da vidi pad mnoštva svih
vrsta, i strah da će visoki sveštenik biti u takvoj agoniji.
22 Oni su potom pozvali Svemogućeg Gospoda da
sačuva stvari posvećene poverenju i budu sigurne za one
koji su ih počinili.
23 Ipak, Heliodorus je pogubio ono љto je doneto.
24 Sada dok se predstavljao sa svojom gardom o riznici,
Gospodar duhova, i Princ svih sila, izazvao je veliku
utvaru, tako da su svi oni za koje se pretpostavljalo da će
doći sa njim bili zapanjeni snagom Boga, i onesvestili se,
i bili su bolni uplašeni.
25 Jer tamo im se pojavio konj sa užasnim jahačem na
sebi, i ukrašen veoma lepim pokrivačom, i trčao je
žestoko, i pušio na Heliodorusu sa svojim pretečom, i
činilo se da on koji je sedeo na konju ima potpunu uzde
zlata.
Još dva mladića su se pojavila pred njim, zapažena u
snazi, odlična u lepoti, i dolaze u odeći, koji su stajali uz
njega sa obe strane; i izviћdao ga neprekidno, i dao mu
mnogo bolnih pruga.
27 I Heliodorus je iznenada pao na zemlju, i bio je
kompasan velikom tamom: ali oni koji su bili sa njim su
ga odveli, i stavili u leglo.
28 Tako je on, da je u poslednje vreme došao sa velikim
vozom i sa svom svojom stražom u rečnu riznicu, oni su
izvršili, nesposobni da pomognu sebi svojim oružjem: i
manifestno su priznali moć Boga.
29 Jer je on od ruke Božije bačen, i ležao bez reči bez
ikakve nade za život.
30 Ali oni su hvalili Gospoda, koji je nekim čudom odao
počast sopstvenom mestu: za hram; koji je malopre bio
pun straha i nevolja, kada se svemogući Gospod pojavio,
bio ispunjen radošću i radošću.
31 Onda se odmah uvere u Heliodorusove prijatelje koji
su se molili Oniasu, da će pozvati najviše visoko da mu
podari svoj život, koji je ležao spreman da se odrekne
duha.
32 Dakle, visoki sveštenik, sumnjajući da kralj treba da
pogrešno kaže da su neke izdaje učinili Heliodorusu od
strane Jevreja, ponudio je žrtvu za zdravlje čoveka.
33 Sada dok je visoki sveštenik pravio iskupljenje, isti
mladići u istoj odeći su se pojavili i stajali pored
Heliodorusa, govoreći, Dajte Oniasu veliko hvala,
bezosećni kao i za njegovo dobro Gospod je odobrio
život:
34 I videvši da si izbočen sa neba, proglasi svim ljudima
moćnu Božiju moć. I kada su izgovorili ove reči, više se
nisu pojavljivale.
35 Tako je Heliodorus, nakon što je ponudio žrtvu
Gospodu, i dao mu velike zavete koji su mu spasili život,
i salutirao Oniasu, vratio se sa svojim domaćinom kralju.
36 Zatim je svedočio svim ljudima dela velikog Boga,
koja je video očima.
37 I kada je kralj Heliodorus, koji bi mogao biti
sposoban čovek da ga još jednom pošalju u Jerusalim,
rekao:
38 If thou hast any enemy or traitor, send him thither,
and thout receive him well scourged, if he escape with
his life: for in that place, no doubt; Postoji especijalna
moж Boga.
39 Jer on koji boravi na nebesima je bacio oko na to
mesto, i odbranio ga; i on je tukao i uništavao ih koji su
došli da ga povrede.
40 I stvari koje se tiču Heliodorusa, i čuvanja blagajne,
ispale su na ovu vrstu.
POGLAVLJE 4
1 Ovaj Sajmon sada, od koga se presijavamo, pošto je
bio izdajnik novca, i svoje zemlje, klevetao je Oniasa,
kao da je prestravio Heliodorusa, i bio radnik ovih zala.
2 Tako je bio hrabar da ga nazove izdajnikom, koji je
zaslužio dobro od grada, i ponudio sopstvenu naciju, i
bio je tako revnosan prema zakonima.
3 Ali kada je njihova mržnja otišla toliko daleko, da je
jednim od ubistava Sajmonove frakcije počinjeno,
4 Onias vide opasnost ove tvrdnje, i da je Apollonius,
kao guverner Selosyria i Phenice, besneo, i povećao
Sajmonovu zlobu,
5 Otišao je kralj, da ne bude optuživač svojih zemljaka,
već da traži dobro od svih, i javnih i privatnih:
6 Jer je video da je nemoguće da država nastavi tiho, a
Sajmon napušta svoju glupost, osim ako kralj nije
pogledao tamo.
7 Ali posle Seleucusove smrti, kada je Antiohije, zvani
Bogojavljenje, uzeo kraljevstvo, Jason brat Oniasa je bio
podzemlj da bude visoki sveštenik,
8 Obećava kralju intercesiju tri stotine i trojki talenata
srebra, i još jednog prihoda osamdeset talenata:
9 Pored ovoga, obećao je da će dodeliti još sto pedeset,
ako možda bude imao dozvolu da mu postavi mesto za
vežbanje, i za obuku mladih u modi pagana, i da će ih
napisati o Jerusalimu po imenu Antiohijanci.

5. 10 Koje kada je kralj odobrio, i kada je ušao u njegovu
ruku pravilo sa kojim je doveo sopstvenu naciju na
grčku modu.
11 I kraljevske privilegije koje se dodele posebnoj
naklonosti Jevrejima putem Jovana oca Eupolemusa,
koji je otišao ambasador u Rim po amity i pomoć, on je
oduzeo; i svodeći vlade koje su bile u skladu sa
zakonom, on je izneo nove carine protiv zakona:
12 Jer je izgradio rado mesto vežbanja ispod samog
tornja, i doveo glavne mladiće pod svoju temu, i naterao
ih da nose šešir.
13 Sada je takva bila vrhunac grčke mode, i povećanje
paganskih manira, kroz prekomernu psovku Džejsona,
tog bezbožnog bedka, i bez visokog sveštenika;
14 Da sveštenici nisu imali hrabrosti da više služe pred
oltarom, već da preziru hram, i zanemaruju žrtve,
ubrzavaju da budu partakeri nezakonitog džeparca na
mestu vežbanja, nakon što ih je igra Diskusa pozvala
napred;
15 Ne određujući počasti svojih očeva, već voleći slavu
Greciana najbolje od svih.
16 Iz razloga gde je na njih naišla bolna kalamnost: jer
su ih imali da budu njihovi neprijatelji i osvetnici, čiji su
običaj sledili tako iskreno, i do koga su želeli da budu u
svemu.
17 Jer nije laka stvar uraditi vickasto protiv božijih
zakona: ali vreme koje sledi će proglasiti te stvari.
18 Sada kada je igra koja je korišćena svake vere godinu
čuvana na Tajru, kralj je bio prisutan,
19 Ovaj nezahvalni Džejson je poslao specijalne
glasnike iz Jerusalima, koji su bili Antiohijanci, da
ponesu tri stotine drahmova srebra na žrtvu Herkula, za
koju su čak i nosioci mislili da ne odgovaraju žrtvovanju,
jer to nije bilo zgodno, već da bude rezervisano za druge
optužbe.
20 Ovaj novac je tada, u pogledu pošiljaoca, imenovan
na Herkulove žrtve; ali zbog nosilaca, bila je zaposlena
u pravljenju galija.
21 Sada kada je Apolonijusov sin Menesteja poslat u
Egipat na krunisanje kralja Ptolomeja Filometora,
Antiohije, razumevajući ga da ne bude dobro pogođen
njegovim poslovima, obezbeđen za sopstvenu
bezbednost: gde je došao u Jopu, i od posledice do
Jerusalima:
22 Gde je časno primljen od Džejsona, i grada, i
doveden sa lampom, i sa velikim povicima: i tako je
otišao sa svojim domaćinom u Phenice.
23 Tri godine kasnije Džejson je poslao Menelaja,
pomenutog Sajmonovog brata, da nosi novac kralju, i da
ga stavi na um o određenim neophodnim stvarima.
24 Ali on je doveden u prisustvu kralja, kada ga je
uveličao zbog veličanstvenog izgleda njegove moći,
dobio je sveštenstvo za sebe, nudeći više od Džejsona za
tri stotine talenata srebra.
25 Dakle, došao je sa kraljevim mandatom, ne donoseći
ništa dostojno visokom sveštenstvu, već bes okrutnog
tiranina, i bes divlje zveri.
26 Onda je Džejson, koji je potkopao rođenog brata,
koga je potkopao drugi, bio primoran da pobegne u
zemlju Amonita.
27 Dakle Menelaj je dobio kneževinu: ali što se tiče
novca koji je obećao kralju, nije prihvatio dobar red za
to, mada je Sostratis vladar zamka to zahtevao:
28 Za njega je bilo skupljenih običaja. Pre nego što su
obojica pozvani pred kralja.
29 Sada je Menelaj ostavio svog brata Lisimačusa
umesto sveštenstva; i Sostratus je napustio Crates, koji
je bio guverner Cypriansa.
30 Dok su te stvari radili, oni od Tarsusa i Mallosa su
napravili pobunu, jer su dati kraljevoj konkubini, zvanoj
Antiohija.
31 Onda je došao kralj u svim ћudnjama da umiri stvari,
ostavljajuжi Andronikusa, иoveka od autoriteta, za svog
zamenika.
32 Sada menelaj, pretpostavljajući da je dobio zgodno
vreme, ukrao je određene brodove zlata iz hrama, i dao
neke andronikusu, a neke je prodao Tajrusu i gradovima
okolo.
33 Koji kada je Onias znao za sigurnost, on ga je
opovrgao, i povukao se u utočište u Dafne, koju je lagala
Antiokija.
34 Wherefore Menelaus, razdvaja Andronicusa, molio
se, njega da uzme Oniasa u svoje ruke; koji su ga tamo
ubeđivali, i dolazili na Onias u prevari, dali mu desnu
ruku sa zakletvama; i mada je bio osumnjičen od strane
njega, ipak ga je ubedio da dođe iz svetilišta: koga je
odmah ućutao ne obazirući se na pravdu.
35 Za ono što je uzrok ne samo Jevreja, već i mnogih
drugih naroda, bilo je veliko ogorčenje, i bili su mnogo
ožalošćeni zbog nepravednog ubistva čoveka.
36 I kada je kralj ponovo došao iz mesta o Ćiliciji,
Jevrejima koji su bili u gradu, i izvesnim Grcima koji su
se takođe gnušali te činjenice, žalili su se jer je Onias
ubijen bez razloga.
37 Stoga je Antiohiji bilo od srca žao, i prešao je na
sažaljenje, i plakao, zbog trezvenog i skromnog
ponašanja njega koji je bio mrtav.
38 I pošto je bio ljubazan sa besom, odmah kada je
oduzeo Andronikusu ljubičastu, i iznajmio odeću, i
vodio ga kroz ceo grad do tog mesta, gde je počinio
nestrpljenje prema Oniasu, tamo je zabio prokletog
ubicu. Tako mu je Gospod nagradio kaznu, kao љto je i
zasluћio.
39 Sada kada je mnogo svetogrđe počinio Lisimahus uz
saglasnost Menelaja, i kada je plod toga raširen u
inostranstvu, mnoštvo se okupilo protiv Lisimahusa,
mnogi brodovi zlata su se već odneli.
40 Gde se obični ljudi uzdižu, i budu ispunjeni besom,
Lisimačus je naoružao oko tri hiljade ljudi, i počeo prvi
da nudi nasilje; jedan Auranus je voрa, иovek daleko
otiљao godinama, i ni manje ni viљe u gluposti.
41 Oni su tada videli pokušaj Lisimačusa, neki od njih
su uhvatili kamenje, neki klubovi, drugi su uzimali šake
prašine, to je bilo sledeće, bacili su ih sve zajedno na
Lisimačusa, i one koji su krenuli na njih.
42 Tako su mnogi od njih ranili, a neke su udarili u
zemlju, i svi su bili primorani da pobegnu: ali što se tiče
samog crkvenog čoveka, njega su ubili pored blagajne.
43 Od tih stvari stoga je izneta optuћba protiv Menelaja.

6. 44 Sada kada je kralj došao u Tajrus, tri čoveka koja su
poslata iz Senata izjasnila su se o uzroku koji je pred
njim:
45 Ali Menelaj, pošto je sada osuđen, obećao je
Ptolomeju da će mu sin Dorymenesa dati mnogo novca,
ako će umiriti kralja prema njemu.
46 Whereupon Ptolemee vodeći kralja u stranu u
određenu galeriju, kako je trebalo da uzme vazduh,
dovelo ga je do drugog uma:
47 Insomuch da je otpustio Menelaja iz optužbi, koji je
bez obzira na to bio uzrok svih nestašluka: i ti jadni ljudi,
koji su, da su rekli svoj cilj, da, pred Scythiansima,
trebalo da budu osuđeni na nevine, oni koje je osudio na
smrt.
48 Tako su oni koji su sledili stvar za grad, i za narod, i
za sveta plovila, ubrzo pretrpeli nepravednu kaznu.
49 Zbog čega su čak i oni iz Tajrusa, pomereni mržnjom
prema tom zlom delima, prouzrokovali da budu časno
sahranjeni.
50 I tako kroz žudnju za njima koji su bili od vlasti
Menelaj je ostao i dalje u vlasti, povećavajući se zlobom,
i bio veliki izdajnik građana.
POGLAVLJE 5
1 Otprilike u isto vreme kada je Antiohije pripremio
svoje drugo putovanje u Egipat:
2 I onda se desilo, da su kroz ceo grad, za prostor skoro
četrdeset dana, viđeni konjanici kako trče u vazduhu, u
odeжi zlata, i naoruћani kopljima, kao grupa vojnika,
3 I trupe konjanika u nizu, susreću se i trče jedan protiv
drugog, sa drhtanjem štitova, i mnoštvom štuka, i
izvlačenjem mačeva, i bacanjem strelica, i svetlucanjem
zlatnih ukrasa, i uzdom svih vrsta.
4 Wherefore every man prayed that apparition might
turn to good.
5 Sada kada je bilo lažnih glasina, kao da je Antiohus
mrtav, Džejson je uzeo najmanje hiljadu ljudi, i
iznenada napao grad; i oni koji su bili na zidovima koji
su bili vraжani nazad, i grad po duћini, Menelaj je
pobegao u zamak:
6 Ali Džejson je šmugnuo sopstvene građane bez milosti,
ne uzimajući u obzir da bi im dan njihove nacije bio
najnesrojniji dan za njega; ali misleći da su oni bili
njegovi neprijatelji, a ne njegovi zemljaci, koje je
osvojio.
7 Howbeit za sve ovo je dobio ne kneževinu, već je na
kraju dobio sramotu za nagradu svoje izdaje, i ponovo
pobegao u zemlju Amonita.
8 Na kraju je imao nesrećan povratak, optužen je pred
Aretasom kraljem Arađinaca, bežeći od grada do grada,
gonjen od svih ljudi, omražen kao presađivanje zakona, i
bio je u odvratnosti kao otvoreni neprijatelj svoje zemlje
i zemljaka, izbačen je u Egipat.
9 Tako je onaj koji je mnoge isterao iz svoje zemlje ne
stradao u nepoznatoj zemlji, povlačeći se u
Lacedemonians, i razmišljajući tamo da pronađe
sukcesivno iz razloga svoje srodne vrste:
10 I onaj koji je izbacio mnoge nesahranjene nije imao
šta da žali za njim, niti bilo kakve svečane sahrane, niti
sepulhre sa svojim očevima.
11 Sada kada je ovo učinjeno došlo do kraljevog auta,
mislio je da se Juda pobunio: gde je, sklanjajući se iz
Egipta u besnom umu, zauzeo grad silom oružja,
12 I naredio svojim ratnim ljudima da ne štede kao što
su se sreli, i da ubijaju takve kao što su išli po kućama.
13 Tako je došlo do ubijanja mladih i starih, od kojih su
se od njih pravili muškarci, žene i deca, ubijanje devica i
odojčadi.
14 I tamo su uništeni u razmaku od tri cela dana četiri
puta hiljadu, gde je četrdeset hiljada ubijeno u sukobu; i
ne manje prodato od ubijenih.
15 Ipak, zar nije bio zadovoljan ovim, već se
pretpostavljalo da ide u najsvetiji hram na svetu;
Menelaj, taj izdajnik zakona, i sopstvene zemlje, je
njegov vodič:
16 I uzimajući svete posude zagađenim rukama, i
profanih ruku svlačeći stvari koje su drugi kraljevi
posvetili povećanju i slavi i časti mesta, on ih je
poklonio.
17 I tako oholi je bio Antiohije na umu, da je smatrao ne
da je Gospod neko vreme ljut zbog njihovih grehova
koji su se udujali u gradu, pa samim tim ni njegovo oko
nije bilo na tom mestu.
18 Jer, da ranije nisu bili umotani u mnoge grehe, ovaj
čovek je, čim je došao, bio izgrebljen, i vraćen iz svoje
pretpostavke, kao što je bio Heliodorus, koga je
Seleucus kralj poslao da pogleda blagajnu.
19 Ipak Bog nije izabrao narod za dobrobit mesta, već
mesto daleko od naroda.
20 I zato je samo mesto, koje je bilo partaker sa njima o
nedaćama koje su se desile naciji, posle toga
komuniciralo u korist poslatu od Gospoda: i kao što je
bilo nastao u gnevu Svemogućeg, tako je opet, veliki
Gospod pomiren, bio je namešten sa svom slavom.
21 Dakle, kada je Antiohije izveo iz hrama hiljadu i
osamsto talenata, otišao je u svim ћudnjama u Antiohiji,
stenjajuжi u svom ponosu da bi zemlju uиinio plovnom,
a more proљlo peљke: takva je bila oholost njegovog
uma.
22 I ostavio je guvernere da vesnu naciju: u Jerusalimu,
Filipe, za svoju zemlju Phrygian, i za manire varvarskije
od onog koji ga je tamo postavio;
23 I u Garizimu, Andronikus; Uostalom, Menelaj, koji je
gori od svih ostalih, ogolio je tešku ruku nad građanima,
imajući zlonamerni um protiv svojih zemljaka Jevreja.
24 Poslao je takođe onog odvratnog kolovođu Apolonija
sa armijom od dve i dvadeset hiljada, naređuje mu da
ubije sve one koji su bili u najboljim godinama, i da
proda žene i mlađu sortu:
25 Ko je dolazak u Jerusalim, i pretvaranje mira, učinio
predanje sve do svetog dana sabata, kada je uzimao
Jevreje čuvajući sveti dan, naredio je svojim ljudima da
se naoružaju.
26 I tako je on posuo sve njih koji su otišli na proslavu
šabata, i trčao kroz grad sa oružjem sa velikim
mnoštvom.

7. 27 Ali Juda Makabeus sa još devetoro, ili tako nešto,
povukao se u divljinu, i živeo u planinama posle načina
zveri, sa svojom kompanijom, koja se stalno hranila
biljem, da ne bi trebalo da budu partakeri zagađenja.
POGLAVLJE 6
1 Nedugo posle ovoga kralj je poslao starca iz Atine da
primora Jevreje da odu od zakona svojih očeva, i da ne
žive za božjim zakonima:
2 I da zagadi i hram u Jerusalimu, i da ga nazove hram
Jupiter Olimpius; i da u Garizimu, jupiteru Branilac
stranaca, kao što su želeli da se udubi u to mesto.
3 Dolazak ovog nestašluka je bio bolan i žalostan narodu:
4 Za hram je bio ispunjen nemirima i otkrovenjem od
strane Đentila, koji su se osuli bludnicama, i imali veze
sa ženama unutar sveta mesta, a osim toga doneli su i
stvari koje nisu bile zakonite.
5 Oltar je takođe bio ispunjen profani stvarima, što
zakon zabranjuje.
6 Niti je bilo zakonito da čovek čuva šabački dan ili
drevne postove, ili da se uopšte oglašava da bi bio Jevrej.
7 I u danu kraljevog rođenja svakog meseca donosilo ih
je gorko ograničenje da jedu žrtve; I kada je post Bačusa
zadržan, Jevreji su bili primorani da idu u povorku u
Bačus, noseći bršljan.
8 Štaviše, izašla je uredba susedskim gradovima pagana,
po predlogu Ptolomeja, protiv Jevreja, da treba da
posmatraju istu modu, i budu partakeri svojih žrtvovanja:
9 I ko se ne bi povinovao manirima Đentila treba da
bude ubijen. Onda je možda čovek video sadašnju bedu.
10 Jer su dovedene dve žene, koje su obrezile svoju decu;
koji kada su otvoreno vodili okolo o gradu, babe koje su
im predale grudi, bacile su ih niz glavu sa zida.
11 I drugi, koji su zajedno naišli na pećine u blizini, da
bi tajno čuvali dan šabata, koje je Filip otkrio, svi su
spaljeni zajedno, jer su napravili savest da pomognu sebi
za čast najsvetijeg dana.
12 Sada preklinjem one koji čitaju ovu knjigu, da ne
budu obeshrabreni zbog ovih kazni, već da sude da te
kazne nisu za uništenje, već za čednost naše nacije.
13 Jer to je znak njegove velike dobrote, kada zli doersi
ne pate dugo, već odmah kažnjeni.
14 Za ne kao sa drugim narodima, koje Gospod strpljivo
prete da kazni, dok ne dođu do punosti svojih grehova,
zato se dogovorite sa nama,
15 Da ne bi, pošto je došao na vrhuncu greha, posle toga
trebalo da nas osveti.
16 I zato nikada nije povukao svoju milost od nas: i iako
kažnjava sa nedaćama, ipak nikada nije odao svoj narod.
17 Ali neka ovo na kojem govorimo bude za upozorenje
za nas. A sada ćemo doći do proglašenja stvari u
nekoliko reči.
18 Eleazar, jedan od glavnih pisara, ostareli čovek, i
veoma omiljenog broja, bio je ograničen da otvori usta, i
da jede svinjsko meso.
19 Ali on je, birajući radije da umre slavno, nego da živi
umrljan takvom odvratnošću, pljunuo je napred, i došao
svojom voljom na muke,
20 Kako ih je to nagnalo da dođu, koji su odlučni da se
iskažu protiv takvih stvari, kao što nisu zakoniti da bi
ljubav prema životu bila ukusna.
21 Ali oni koji su imali optužbu za tu opaka gozbu, za
staro poznanstvo koje su imali sa čovekom, vodeći ga u
stranu, opsedali su ga da donese meso sopstvene
odredbe, kao što je bilo zakonito za njega da koristi, i da
se pravi kao da jede meso uzeto od žrtve koju je
zapovedao kralj;
22 Da bi tako mogao biti isporučen iz smrti, i da za staro
prijateljstvo sa njima nađe uslugu.
23 Ali on je počeo diskretno da razmišlja, i kako je
postalo njegovo doba, i izvrsnost njegovih davnih
godina, i čast njegove sive glave, gde je došao, i njegovo
najiskrenije obrazovanje od deteta, ili bolje rečeno sveti
zakon koji je doneo i dao Bog: stoga je odgovorio u
skladu sa tim, i odmah ih volja poslao u grob.
24 Jer to je postalo ne naših godina, rekao je on, u bilo
kom mudrom rasejanju, pritajeno mnogim mladim
osobama koje bi mogle da pomisle da je Eleazar, koji
ima četiri godine i deset godina, sada otišao u čudnu
religiju;
25 I tako oni kroz moje licemerje, i želju da žive malo
vremena i trenutak duže, treba da budu prevareni od
mene, a ja dobijem mrlju na starost, i učinim je
odvratnom.
26 Za sada bi trebalo da budem izbavljen od kažnjavanja
ljudi: ipak, zar ne bi trebalo da pobegnem od ruke
Svemogućeg, ni živog, ni mrtvog.
27 Zbog čega ću sada, muževno menjajući ovaj život,
sebi odliti onu kakvu moje godine zahtevaju,
28 I ostaviti zapažen primer kao što je biti mlad umreti
svojevoljno i hrabro za časne i svete zakone. I kada je
izgovorio ove reči, odmah je otišao na muku:
29 Oni koji su ga naveli da promeni dobru volju oni su
ga malo ranije ogolili u mržnju, jer su se predsudski
govori nastavili, kako su mislili, iz očajnog uma.
30 Ali kada je bio spreman da umre sa prugama, stenjao
je, i govorio, to se manifestuje Gospodu, da je to svetim
znanjem, da, dok sam ja možda izbavljen iz smrti, sada
trpim bolove u telu tako što me tuku: ali u duši sam
dobro zadovoljan da trpim te stvari, jer ga se plašim.
31 I tako je ovaj čovek umro, ostavljajući svoju smrt za
primer plemenite hrabrosti, i spomen na vrline, ne samo
mladićima, već i svim njegovim narodima.
POGLAVLJE 7
1 Došlo je i do toga, da je sedam braće sa majkom oteto,
i primorano od strane kralja protiv zakona da okusi
svinjsko meso, i da su bili mučeni pošastima i bičevima.
2 Ali jedan od njih koji je spake prvi put rekao tako, љta
bi te najvaћnije pitao ili nauиio o nama? Spremni smo
da umremo, umesto da prekršimo zakone naših očeva.
3 Onda kralj, budući da je u besu, komanduje tiganjima i
kaldronima da se zagreje:
4 Koji je odmah nakon što se zagrejao, naredio da mu
prvo odseku jezik taj pik, i da mu odseku najveće delove
tela, ostatak njegove braće i majku gledajući.

8. 5 Sada kada je tako osakaćen u svim svojim
pripadnicima, naredio mu je da bude još živ da bi bio
doveden u vatru, i da bude spržen u tiganju: i kako je
para tiganja bila za dobar prostor raspršena, oni su se
iscrpjali sa majkom da bi umrli muževno, govoreći tako,
6 Gospod Bog nas gleda, i u istini ima utehu u nama,
kao Mojsije u svojoj pesmi, koja je svedočila njihovim
licima, izjavljena, govoreći, i on će biti utešen u svojim
slugama.
7 Dakle, kada je prvi mrtav posle ovog broja, doneli su
drugi da mu naprave rugajuću zalihu: i kada su mu
svukli kožu glave sa kosom, pitali su ga, Wilt thou jedeš,
pre nego što budeš kažnjen u svakom članu tvog tela?
8 Ali on se javio na svom jeziku, i rekao, ne. Zbog toga
je dobio i sledeću muku po redu, kao što je to uradio
bivši.
9 I kada je bio na poslednjem vrhuncu, rekao je, ti kao
bes nas izbaci iz ovog sadašnjeg života, ali kralj sveta će
nas podići, koji su umrli za njegove zakone, do večnog
života.
10 Posle njega je treći napravio ismejane zalihe: i kada
je bio obavezan, ugasio je jezik, i to baš ubrzo, držeći se
za ruke muževno.
11 I reče hrabro, Ove sam imao sa neba; a za njegove
zakone ih prezirem; i od njega se nadam da ću ih ponovo
primiti.
12 Insomuch da se kralj, i oni koji su bili sa njim, čudili
mladićeva hrabrosti, zbog toga se ništa nije odnosilo na
muke.
13 Sada kada je i ovaj čovek bio mrtav, mučili su i
mučili četvrtog na neki način.
14 Pa kad je bio spreman da umre rekao je tako, dobro je,
biti ubijen od strane ljudi, tražiti nadu od Boga da ga on
ponovo odgaja: što se tebe tiče, ti nećeš imati uskrsnuće
u život.
15 Posle su doneli i peti, i omamlili ga.
16 Then look he to the king, and said, Thou hast power
over men, thou art corruptible, thouest what thou wilt;
još uvek ne misle da je naša nacija zaduћena od Boga;
17 Ali pridržavaj se nekog vremena, i posmatraj njegovu
veliku moć, kako će te mučiti i tvoje seme.
18 Posle njega takođe su doveli šestog, koji je bio
spreman da umre rekao, ne budite prevareni bez razloga:
jer mi trpimo te stvari za sebe, grešeći protiv našeg Boga:
stoga su nam čudesne stvari urađene.
19 Ali ne misli da si ti, koji uzimaš ruku pod ruku da
težiš protiv Boga, da bežiš nekažnjeno.
20 Ali majka je bila čudesna pre svega, i vredna časnog
sećanja: jer kada je videla svojih sedam sinova ubijenih
u prostoru jednog dana, ogolilo ju je dobrom hrabrošću,
zbog nade koju je imala u Gospodu.
21 Da, iznurirala je svaku od njih na svom jeziku,
ispunjenu hrabrim duhovima; i uzburkala svoje ženske
misli muškim stomakom, rekla im je,
22 Ne mogu da kažem kako si ušao u moju matericu: jer
ti nisam dao ni dah ni život, niti sam ja formirao
pripadnike svakog od vas;
23 Ali bez sumnje Tvorac sveta, koji je formirao
generaciju čoveka, i saznao početak svih stvari, takođe
će vam od sopstvene milosti dati dah i život ponovo, jer
vi sada ne smatrate svoje za dobro svojih zakona.
24 Sada ga antiohija, misleći da prezire, i sumnjajući da
je to zamerljiv govor, dok je najmlađi još bio živ, nije
samo iscrpljivao rečima, već ga je i uveravao
zakletvama, da će ga učiniti i bogatim i srećnim
čovekom, ako se okrene od zakona svojih očeva; i da će
ga takođe uzeti za prijatelja, i povereti mu afere.
25 Ali kada mladić ni u jednom slučaju nije hteo da ga
sasluša, kralj je pozvao svoju majku, i iznudio je da će
savetovati mladića da mu spase život.
26 I kada ju je iznurirao mnogim rečima, obećala mu je
da će savetovati svog sina.
27 Ali ona se klanjala njemu, smejući se okrutnom
tiraninu da prezire, pik na svom seoskom jeziku na ovaj
način; O moj sine, sažali se na mene što si ogoljen devet
meseci u mojoj utrobi, i dao ti takve tri godine, i hranio
te, i izneo te u ove godine, i pretrpeo nevolje
obrazovanja.
28 Preklinjem te, sine moj, pogledaj u nebo i zemlju, i
sve što je tu, i smatraj da ih je Bog stvorio od stvari koje
nisu bile; kao i čovečanstvo napravljeno isto.
29 Ne boj se ovog mučitelja, ali, budući da si dostojan
svoje braće, uzmi svoju smrt da ću te možda ponovo
primiti u milost sa tvojom braćom.
30 Dok je još govorila ove reči, mladić je rekao, ko te
čeka? Neću poštovati kraljevu zapovest: ali ću poštovati
zapovest zakona koju je našim očevima dao Mojsije.
31 I ti, koji je bio autor svih nestašluka protiv Jevreja,
neće pobeći od Božjih ruku.
32 Jer patimo zbog naših grehova.
33 I mada se živi Gospod malo ljuti na nas zbog našeg
čedovanja i korekcije, ipak će ponovo biti jedan na jedan
sa svojim slugama.
34 Ali ti, O bezbožni čoveče, i od svih ostalih
najpokrovnijih, ne budi podignut bez razloga, niti
naduven nesigurnim nadama, podižući ruku protiv
božjih sluga:
35 For thou has not escaped the judgment of Allmighty
God, who seeth all things.
36 Za našu braću, koja su sada pretrpela kratak bol,
mrtvi su pod Božjim zavetom večnog života: ali ti, kroz
božje rasuđivanje, dobićeš upravo kaznu za svoj ponos.
37 Ali ja, kao moja braća, nudim svoje telo i život za
zakone naših očeva, preklinjem Boga da će brzo biti
milostiv prema našoj naciji; i da ti mučenjem i kugama
najsumnije priznaš, da je on sam Bog;
38 I da u meni i mojoj braći gnev Svemogućeg, koji je
upravo donet našoj naciji, može prestati.
39 Than the king' being in bes, handed him worse than
all the rest, and took it žalost that he was ruglo.
40 Znači ovaj čovek je umro neporažen, i uložio celo
svoje poverenje u Gospoda.
41 Poslednji posle sinova majka je umrla.
42 Neka ovo bude dovoljno sada da se govori o
idolatrous gozbama, i ekstremnim mučenjima.

9. OSMO POGLAVLJE
1 Onda je Judas Makabeus, i oni koji su bili sa njim,
otišli privilegovano u gradove, i zajedno pozvali svoje
rođake, i odveli ih sve kao što je nastavak u religiji
Jevreja, i okupili oko šest hiljada ljudi.
2 I pozvali su Gospoda, da on pogleda ljude koji su bili
potišteni od svih; i takođe sažaljeva hram protekao od
bezbožnih ljudi;
3 I da će imati saosećanja prema gradu, bolan, i spreman
da bude napravljen čak i sa zemljom; i da čuje krv koja
mu je plakala,
4 I setite se zlog pokolja bezopasnih novorođenčadi, i
bogohuljenja počinjenih protiv njegovog imena; i da će
poteći svoju mržnju protiv rđavih.
5 Sada kada je Makabeus imao svoje društvo o njemu,
nije mogao da ga iščekuje paganin: jer je gnev
Gospodnji pretvoren u milost.
6 Stoga je došao nesvestan, i spalio gradove i gradove, i
došao u njegove ruke najzaduženijih mesta, i savladao i
stavio na let ne mali broj svojih neprijatelja.
7 Ali posebno je iskoristio noć za takve privi pokušaje,
neshvaćen da se plod njegove svetosti širio gde.
8 Dakle, kada je Filip video da se taj čovek povećava za
malo i malo, i da stvari napreduju sa njim i dalje sve više
i više, pisao je Ptolomeju, guverneru Čelosirije i Fenisi,
da bi dao veću pomoć kraljevim poslovima.
9 Onda je izabravši Nikanora sina Patroklusa, jednog od
njegovih specijalnih prijatelja, poslao ga sa ne manje od
20.000 svih naroda pod njim, da iskoreni celu generaciju
Jevreja; a sa njim se pridružio i Gorgiasu kapetanu, koji
je u pitanjima rata imao veliko iskustvo.
10 Tako je Nikanor preduzeo da zaradi toliko novca od
zarobljenih Jevreja, kao što bi trebalo da prkosi
odavanju počasti dve hiljade talenata, koje je kralj
trebalo da plati Rimljanima.
11 Zbog čega je odmah poslao u gradove na obali mora,
proglašavajući prodaju zarobljenih Jevreja, i obećavajući
da bi trebalo da imaju četvoronožna i deset tela za jedan
talenat, ne očekujući osvetu koja je trebalo da ga prati od
Svemogućeg Boga.
12 Sada kada je vest doneta Judi o Nikanoru, i kada se
on podelio sa onima koji su bili sa njim da je vojska na
rukama,
13 Oni koji su bili uplašeni, i nepoverljivi u pravdu
Božiju, pobegli su, i preneli sebe.
14 Ostali su prodali sve љto im je ostalo, i sablasno su
opsedali Gospoda da ih isporuиe, koje je prodao zli
Nikanor pre nego љto su se sreli zajedno:
15 I ako ne zbog njih, a ipak zbog zaveta koje je
napravio sa njihovim očevima, i zbog njegovog svetog i
slavnog imena, po kojima su se zvali.
16 Tako je Makabeus pozvao svoje ljude zajedno na broj
od šest hiljada, i iznudio ih da ne budu pogođeni terorom
neprijatelja, niti da se plaše velikog mnoštva pagana,
koji su se pogrešno isprečili protiv njih; već da se muško
bori,
17 I da pred njihove oči postave povredu koju su
nepravedno naneli svetom mestu, i okrutno rukovanje
gradom, gde su se rugali, a takođe i oduzimanje vlade
njihovim precima:
18 Za one, reče on, veruju u svoje oružje i smelost; Ali
naše samopouzdanje je u Svemogućom koji na klupi
može da odbaci obojicu koji su protiv nas, kao i celog
sveta.
19 Štaviše, prepričao im je šta pomaže njihovim precima
da su pronašli, i kako su isporučeni, kada je pod
Sennacherib-om stotinu četvorki i pet hiljada stradalih.
20 I rekao im je za bitku koju su imali u Vavilonu sa
Galatijancima, kako su došli ali osam hiljada u svemu
poslu, sa četiri hiljade Makedonaca, i da su Makedonci
zbunjeni, osam hiljada je uništilo sto dvadeset hiljada
zbog pomoći koju su imali sa neba, i tako dobili veliki
plen.
21 Tako je, kada ih je ovim rečima učinio odvažnim, i
spremnim da umru za zakon i zemlju, podelio svoju
vojsku na četiri dela;
22 I udružio se sa samim sobom svojom braćom,
vođama svakog benda, da bi dotagao Sajmona, i
Džozefa, i Džonatana, dajući svakom po petnaest stotina
ljudi.
23 Takođe je postavio Eleazara da pročita svetu knjigu: i
kada im je dao ovu reč, Božju pomoć; sebe vodeći prvi
bend,
24 I uz pomoć Svemogućeg oni su se zavukli iznad
devet hiljada svojih neprijatelja, i ranili i osakatili veći
deo Nikanorovog domaćina, i tako sve stavili na let;
25 I uzeo njihov novac koji je došao da ih kupi, i gonio
ih daleko: ali bez vremena su se vratili:
26 Jer to je bilo dan pre sabata, i zato ih više ne bi gonili.
27 Dakle, kada su skupili svoj oklop, i razmazili svoje
neprijatelje, okupirali su se oko sabata, dajući
prekomerne pohvale i zahvaljujući Gospodu, koji ih je
sačuvao do tog dana, što je bio početak milosrđa koje ih
je destilovalo.
28 I posle sabata, kada su deo plena dali osakaćenom, i
udovicama, i siročićima, zaostale koje su podelili
između sebe i svojih sluga.
29 Kada je to učinjeno, i kada su napravili zajedničku
suplikaciju, oni su bili milostivi Gospod da se pomiri sa
svojim slugama zauvek.
30 Štaviše onih koji su bili sa Timotejem i Bačidesom,
koji su se borili protiv njih, oni su se zavukli iznad
dvadeset hiljada, i vrlo lako dobili visoke i jake zadrške,
i podelili među sobom mnogo više plena, i učinili
osakaćene, siročiće, udovice, da, i ostarele takođe,
jednake u plenumu sa samim sobom.
31 I kada su skupili svoj oklop, sve su ih pažljivo
položili na zgodna mesta, i osmeh plena koji su doneli u
Jerusalim.
32 Oni su takođe šmugnuli takođe Filačesu, toj zloj
osobi, koja je bila sa Timotejem, i koja je nervirala
Jevreje na mnogo načina.
33 Dalje u vreme kada su održavali gozbu za pobedu u
svojoj zemlji spalili su Kalisthenes, koji je zapalio svete
kapije, koji su pobegli u malu kuću; i tako je dobio
nagradni susret za svoju pokvarenost.
34 Što se tiče tog najnezahvalnijeg Nikanora, koji je
doveo hiljadu trgovaca da kupe Jevreje,

10. 35 Bio je uz božju pomoć koju su oni doneli, od kojih je
najmanje računao; i odlažući svoj slavni aparat, i
otpušajući svoju kompaniju, došao je kao odbegli sluga
kroz midlend unto Antioch imajući veoma veliko
beščašće, jer je njegov domaćin uništen.
36 Tako je on, koji je preuzeo na sebe da rimljanima
učini njihovu počast putem zarobljenika u Jerusalimu,
rekao u inostranstvu, da Jevreji imaju Boga da se bori za
njih, i zato nisu mogli biti povređeni, jer su sledili
zakone koje im je on dao.
DEVETO POGLAVLJE
1 Otprilike u to vreme došao je Antiohus sa beščašćim iz
zemlje Persije
2 Jer je ušao u grad po imenu Persepolis, i krenuo da
pljačka hram, i da drži grad; gde ih je mnoštvo trčanja
da se odbrane svojim oružjem stavilo na let; I tako se
desilo, da se Antiohije stavi na let stanovnika vratio sa
stidom.
3 Sada kada je došao u Ecbatane, stigla mu je vest šta se
desilo Nikanoru i Timoteju.
4 Zatim otok od besa. Mislio je da se osveti Jevrejima
sramotu koju su mu učinili oni koji su ga naterali da
pobegne. Stoga je naredio svom kočijašu da vozi bez
presušivanja, i da pošalje putovanje, božje rasuđivanje
koje ga sada prati. Jer je ponosno govorio u ovoj vrsti,
da жe doжi u Jerusalim i napraviti od njega obiиno
zakopavanje Jevreja.
5 Ali Gospod Svemogući, Bog Isreala, uguši ga
neizlečivom i nevidljivim kugom: ili čim je izgovorio
ove reči, na njega je naišla bol creva koja su bila
neumesna, i bolne muke unutrašnjih delova;
6 I to najpojednije: jer je mučio tuđa creva mnogim i
čudnim mukama.
7 Howbeit on ništa nije prestalo od njegovog hvalisanja,
ali je ipak bio ispunjen ponosom, udišući vatru u svom
besu protiv Jevreja, i naređuje da se pojutri putovanje:
ali se uvek uvek zbližilo da je pao sa kočije, nošen
nasilno; tako da su svi članovi njegovog tela bili mnogo
bolni.
8 I tako je on onaj pre nego što je pomislio da bi mogao
komandovati talasima mora, (toliko ponosan da je bio
van stanja čoveka) i odmeravao visoke planine u
ravnoteži, sada bačen na zemlju, i nošen u konjiću,
proliven do sve manifestne moći Boga.
9 Tako da su se crvi uzdigli iz tela ovog zlog čoveka, i
dok je živeo u tuzi i bolu, njegovo meso je otpalo, a
prljavština njegovog mirisa bila je omučna za svu
njegovu vojsku.
10 I čovek, koji je mislio malo pre nego što je mogao da
dopre do nebeskih zvezda, nijedan čovek nije mogao da
izdrži da nosi svoj nepodnošljivi smrad.
11 Ovde, stoga, mučeći se, počeo je da izostaja svoj
veliki ponos, i da bi došao do saznanja o sebi pošasti
Božijoj, njegov bol se povećavao svakog trenutka.
12 I kada ni sam nije mogao da podnese sopstveni miris,
izgovorio je ove reči, susreće se da bude predmet Bogu,
i da čovek koji je smrtan ne treba ponosno da misli na
sebe da je Bog.
13 Ova zla osoba se takođe zavetovala Gospodu, koji se
sada više neće smilovati njemu, govoreći tako,
14 Da je sveti grad (u koji je išao u žudnju da ga položi
čak i sa zemljom, i da od njega napravi uobičajeno
mesto za sahranjvanje,) postavio na slobodu:
15 I dok bi dodirivao Jevreje, za koje je sudio da ne
vrede toliko koliko da budu sahranjeni, već da budu
izbačeni sa svojom decom da bi bili prožderani od živina
i divljih zveri, on bi ih sve izjednačio sa građanima
Atine:
16 I sveti hram, koji je pre nego što se razmazio,
garniran dobrim darovima, i povratio sve svete brodove
sa još mnogo njih, i iz sopstvenih prihoda prkosio
optužbama koje pripadaju žrtvama:
17 Da, i da će takođe i sam postati Jevrejin, i proći kroz
ceo svet koji je naseljen, i proglasiti božju moć.
18 Ali za sve to njegovi bolovi nisu prestajali: za upravo
rasuđivanje Božije je naišlo na njega: stoga očajavanje
njegovog zdravlja, napisao je Jevrejima pismo koje je
napisano, sadržeći oblik suplikacije, posle ovog načina:
19 Antiohije, kralju i guverneru, dobrim Jevrejima
njegovi građani žele mnogo radosti, zdravlja i
prosperiteta:
20 Ako vi i vaša deca dobro odete, a vaši poslovi budu
na vašem zadovoljstvu, veoma se zahvaljujem Bogu, što
imam svoju nadu u raju.
21 Što se mene tiče, bio sam slab, inače bih se ljubazno
setio vaše časti i dobre volje da se vratite iz Persije, i da
me uzmu sa teškom bolešću, mislio sam da je
neophodno brinuti o zajedničkoj bezbednosti svih:
22 Ne verujući u moje zdravlje, ali ima veliku nadu da
će pobeći od ove bolesti.
23 Ali imajući u vidu da je čak i moj otac, u koje vreme
je vodio vojsku u visoke zemlje. imenovanog naslednika,
24 Za kraj da, ako je neka stvar ispala suprotno
očekivanjima, ili ako su donete neke vesti koje su bile
teške, one zemlje, znajući kome je država ostavljena,
možda neće biti problematične:
25 Opet, uzimajući u obzir kako prinčevi koji su
graničari i susedi u mom kraljevstvu čekaju prilike, i
očekuju kakav će biti događaj. Postavio sam svog sina
Antiohusa kralja, koga sam иesto posveжivao i pohvalio
mnogima od vas, kada sam otiљao u visoke provincije;
kome sam pisao kao nastavak:
26 Stoga se molim i molim da zapamtite prednosti koje
sam vam učinio generalno, i posebno, i da svaki čovek i
dalje bude veran meni i mom sinu.
27 Jer sam ubeđen da će se on razumevajući moj um
povoljno i ljubazno pokleknuti pred vašim željama.
28 Tako su ubica i bogohulnici najžalosnije propatili,
dok je podstičavao druge ljude, pa je umro od bedne
smrti u nepoznatoj zemlji u planinama.
29 I Filip, koji je odrastao sa njim, odneo je njegovo telo,
koje je takođe strahujući da je sin Antiohije otišao u
Egipat u Ptolomejski filometor.
POGLAVLJE 10
1 Sada su Makabeus i njegova kompanija, Gospod koji
ih vodi, povratili hram i grad:

11. 2 Ali oltari koje je paganin izgradio na otvorenoj ulici, a
takođe i kapele, povukli su se.
3 I pošto su očistili hram napravili su još jedan oltar, i
upečatljivo kamenje su uzeli vatru iz njih, i ponudili
žrtvu posle dve godine, i postavili tamjan, i svetla, i
šewbread.
4 Kada je to učinjeno, pali su ravno dole, i preklinjali
Gospoda da više neće dolaziti u takve nevolje; ali ako bi
se više ogrešili o njega, da će ih on lično juriti milošću, i
da možda neće biti isporučeni bogohulnim i varvarskim
narodima.
5 Sada istog dana kada su stranci profanili hram, istog
dana kada je ponovo očišćen, čak i petog i dvadesetog
dana istog meseca, a to je Kasleu.
6 I održali su osam dana sa radošću, kao u gozbi
tabernakle, sećajući se da su ne tako davno održali
gozbu tabernakle, kada su lutali po planinama i
jazbinama kao zveri.
7 Stoga gole grane, i poštene grane, i dlanovi takođe, i
pevali su mu psalme koji su im dali dobar uspeh u
čišćenju njegovog mesta.
8 Oni su takođe zadati zajedničkim statutom i dekretom,
da svake godine te dane treba čuvati od cele nacije
Jevreja.
9 I ovo je bio kraj Antiohije, zvanog Bogojavljenje.
10 Hoćemo li sada proglasiti dela Antiohusa Eupatora,
koji je bio sin ovog zlog čoveka, okupljajući nakratko
nesamotrenosti ratova.
11 Dakle, kada je došao na krunu, postavio je jednu
Lisiju oko afera njegovog kraljevstva, i postavio ga za
svog glavnog guvernera Ćelasyria i Phenice.
12 Za Ptolomeja, koji se zvao Makron, birajući radije da
čini pravdu Jevrejima za nepravdu koja im je učinjeno,
nastojao je da nastavi mir sa njima.
13 Whereupon being accused of the king's friends before
Eupator, and called traitor at every word because he had
left Cyprus, that Philometor had committed to him, and
departed to Antiochus Epiphanes, and seeing that he was
in honorable place, he was so discourageed, that he
poisoned him and died.
14 Ali kada je Gorgias bio guverner zadrške, unajmio je
vojnike, i hranio rat neprekidno sa Jevrejima:
15 I tako su Idumeanci, pošto su došli u svoje ruke
najzaduženiji držači, držali Jevreje okupirane, i
primajući one koji su proterani iz Jerusalima, krenuli su
u negovan rat.
16 Onda su oni koji su bili sa Makabeusom napravili
suplikaciju, i omamljeni Bogom da će on biti njihov
pomagač; i tako su trčali sa nasiljem na jakim držačima
Idumeana,
17 I napavši ih snažno, osvojili su zadrške, i držali se
podalje od svega što su se borili na zidu, i pobili sve što
im je palo u ruke, i ubili ne manje od 20.000.
18 I zato što su izvesni, kojih nije bilo manje od devet
hiljada, pobegli zajedno u dva veoma jaka zamka,
imajući sve stvari zgodne da održe opsadu,
19 Makabeus je napustio Sajmona i Džozefa, i Zekeusa
takođe, i njih koji su bili sa njim, koji su bili dovoljni da
ih opsednu, i otišao je na ta mesta kojima je više bila
potrebna njegova pomoć.
20 Sada oni koji su bili sa Sajmonom, vođeni žudnje,
bili su ubeđeni za novac kroz određene od onih koji su
bili u zamku, i uzeli su sedamdeset hiljada drahmova, i
pustili neke od njih da pobegnu.
21 Ali kada je rečeno Makabeusu šta je urađeno, pozvao
je guvernere naroda zajedno, i optužio te ljude, da su
prodali svoju braću za novac, i oslobodili svoje
neprijatelje da se bore protiv njih.
22 Pa je poneo one koji su pronađeni izdajnici, i odmah
uzeo dva zamka.
23 I imajući dobar uspeh sa oružjem u svemu što je uzeo
u ruke, on je zavladao u njih dvojici i ima više od
dvadeset hiljada.
24 Sada je Timotej, koga su Jevreji ranije savladali, kada
je sakupio veliko mnoštvo stranih sila, i konje iz Azije
ne malo, došao kao da će uzeti Jevreja silom oružja.
25 Ali kada se približio, oni koji su bili sa Makabeusom
okrenuli su se da se mole Bogu, i posuli zemlju po
njihovim glavama, i stegli svoje slabine džaklotom,
26 I pao u podnožje oltara, i hteo da bude milostiv
prema njima, i da bude neprijatelj njihovim
neprijateljima, i protivnik njihovim protivnicima, kako
se zakon izjavljuje.
27 Dakle, posle molitve uzeli su svoje oruћje, i otiљli
dalje od grada: i kada su se privukli svojim
neprijateljima, drћali su se sami.
28 Sada kada je sunce tek izašlo, spojili su se oboje;
jedan deo koji ima zajedno sa svojom vrlinom svoje
utočište takođe gospodu za zavet njihovog uspeha i
pobede: druga strana čini njihovog besnog vođu svoje
bitke
29 Ali kada se bitka jako depilirala, pojavilo se
neprijateljima sa neba pet naљih ljudi na konjima, sa
zlatnim uzdama, i dvojica su vodila Jevreje,
30 I uzeo Ih je Maccabeus betwixt, i pokrio ga na
svakom bočnom oružju, i čuvao ga, ali je pucao strelama
i munjama protiv neprijatelja: tako da su bili zbunjeni
slepilom, i puni nevolja, bili su ubijeni.
31 I tamo su ubijeni sluge 20.000 i 500, i 600 konjanika.
32 Što se tiče samog Timoteja, on je pobegao u veoma
jaku zadršku, zvanu Gawra, gde je Chereas bio guverner.
33 Ali oni koji su bili sa Makabeusom su hrabro opsadili
tvrđavu četiri dana.
34 I oni koji su bili unutra, verujući snazi mesta,
bogohulni su izuzetno, i izgovorene zle reči.
35 Ipak, petog dana ranog dvadesetog mladića iz
Makabeusove kompanije, upaljeni besom zbog
bogohuljenja, napali su zid muževno, i žestokom
hrabrošću ubili sve ono sa иime su se susreli.
36 Drugi su se isto tako uzdizali za njima, dok su oni bili
u autobusima sa njima koji su bili unutra, spaljivali kule,
i ljubazni požari spaljivali bogohulne žive; i drugi su
otvorili kapije, i, pošto su primili ostatak vojske, zauzeli
grad,
37 I ubio Timotheusa, to je bilo sakriveno u izvesnoj
jami, i Chereas njegov brat, sa Apollophanesom.
38 Kada je ovo urađeno, pohvalili su Gospoda psalmima
i Danom zahvalnosti, koji su učinili tako velike stvari za
Izrael, i dali im pobedu.

12. POGLAVLJE 11
1 Nedugo zatim, Lisija kraljev zaštitnik i rođak, koji je
takođe vodio afere, bio je nezadovoljan zbog stvari koje
su urađene.
2 I kada je sakupio oko 4score hiljade sa svim
konjanicima, došao je protiv Jevreja, misleći da od grada
napravi naviku Đentila,
3 I da bi se stekao hram, od ostalih kapela pagana, i da
se visoko sveštenstvo svake godine prodaje:
4 Uopšte ne s obzirom na božju moć već se naduvao sa
svojih deset hiljada sluga, i hiljadama konjanika, i
njegovim četvoronožnim slonovima.
5 Tako je došao u Judu, i privukao se blizu Bethsure,
koja je bila jak grad, ali udaljen od Jerusalima oko pet
furlonga, i položio je bolnu opsadu na njega.
6 Sada kada su oni koji su bili sa Makabeusom čuli da
on opseda zadrške, oni i svi ljudi sa lamentacijom i
suzama su vodili Gospoda da će poslati dobrog anđela
da isporuči Izrael.
7 Onda je i sam Makabeus pre svega uzeo oružje,
iscrpljujući drugog da bi zajedno sa njim ugrozili sebe
kako bi pomogli svojoj braći: pa su krenuli zajedno sa
voljnim umom.
8 I dok su bili u Jerusalimu, pojavili su se pred njima na
konju jedan u beloj odeći, tresući svoj oklop zlata.
9 Onda su pohvalili milosrdnog Boga svi zajedno, i uzeli
srce, neshvaćeni da su spremni ne samo da se bore sa
ljudima, već i sa većinom okrutnih zveri, i da probiju
zidove gvožđa.
10 Tako su marširali napred u svom oklopu, imajući
pomagača sa neba: jer im je Gospod bio milostiv
11 I dajući juriš na svoje neprijatelje kao lavovi, oni su
uvukli 11.000 sluga, i šesnaest stotina konjanika, i stavili
sve ostale na let.
12 Mnogi od njih su takođe ranjeni pobegli goli; i sam
Lisija je sramno pobegao, i tako pobegao.
13 Koji je, pošto je bio čovek od razumevanja, bacajući
sa sobom kakav gubitak je imao, i imajući u vidu da
Jevreji ne mogu da se prevaziđu, jer im je Svemogući
Bog pomogao, poslao im je,
14 I ubedio ih da pristanu na sve razumne uslove, i
obećao da će ubediti kralja da mora da im bude prijatelj.
15 Onda je Makabeus pristao na sve ono što je Lisija
želeo, pazeći na opšte dobro; I љta god da je Makabeus
napisao Lisijama u vezi Jevreja, kralj je to odobrio.
16 Jer bilo je pisama napisanih Jevrejima iz Lisije do
ovog efekta: Lisias narodu Jevreja sendeth pozdrav:
17 John i Absolom, koji su poslati od vas, dostavili su
mi peticiju pretplaćenu, i uputili zahtev za izvođenje
sadržaja.
18 Stoga koje stvari su bile sretene da bi bile prijavljene
kralju, ja sam ih proglasio, a on je odobrio onoliko
koliko bi moglo biti.
19 I ako ćete se onda držati lojalnim državi, nakon toga
ću takođe nastojati da budem sredstvo vašeg dobra.
20 Ali od pojedinosti koje sam nareрio i ovim i drugima
koji su doљli od mene, da komuniciram sa tobom.
21 Fare ye well. Sto osam i poslednjih godina, иetiri i
dvadesetog dana u mesecu Dioscorinthius.
22 Sada je kraljevo pismo sadržalo ove reči: Kralj
Antiohije svom bratu Lisiju šalje pozdrav:
23 Pošto je naš otac preveden bogovima, naša volja je,
da oni koji su u našem kraljevstvu žive tiho, da svako
može da prisustvuje svojim poslovima.
24 Razumemo takođe da Jevreji ne bi pristali na našeg
oca, da bi bili dovedeni po običaju Đentila, već bi radije
zadržali svoj način života: za koji cilj zahtevaju od nas,
da treba da trpimo da žive po sopstvenim zakonima.
25 Zbog čega je naš um, da će ova nacija biti u miru, i
mi smo odlučili da im vratimo njihov hram, da oni mogu
živeti u skladu sa običajima svojih predaka.
26 Thou thou shalt do goodrefore to send un to them,
and grant them peace, that when they are certified of our
mind, they may be of good comfort, and ever go
cheerfully about their own affairs.
27 I pismo kralja naciji Jevreja je bilo posle ovog načina:
Kralj Antiohije šalje pozdrav savetu, a ostali Jevreji:
28 Ako dobro odeš, imamo svoju želju; takođe smo
dobrog zdravlja.
29 Menelaj nam je izjavio, da je vaša želja da se vratite
kući, i da sledite sopstveni biznis:
30 Gde će oni koji odu imati bezbedno ponašanje do
tridesetog dana Ksantikusa sa obezbeđenjem.
31 I Jevreji će koristiti svoju vrstu mesa i zakona, kao i
pre; i nijedan od njih neće biti zlostavljan za stvari koje
su neupućene.
32 Poslao sam i Menelaja, da može da te uteši.
33 Fare ye well. U sto četrdeset i osmoj godini, i
petnaestom danu u mesecu Xanthicus.
34 Rimljani su im takođe poslali pismo koje sadrži ove
reči: Kvintus Memmius i Titus Manlijus, ambasadori
Rimljana, šalju pozdrave narodu Jevreja.
35 Whatsoever Lysias the king's cousin hath granted,
tako da smo takođe veoma zadovoljni.
36 Ali dodirivanje takvih stvari kao što je on procenio
da se prosleđuju kralju, nakon što ste ga vi savetovali,
pošaljite jednu odmah, da možemo da se izjasnimo kako
vam odgovara: jer sada idemo u Antiohiju.
37 Stoga pošalji malo sa brzinom, da možda znamo šta
je tvoj um.
38 Zbogom. Ova sto osma i fortieth godina, petnaesti
dan u mesecu Xanthicus.
POGLAVLJE 12
1 Kada su ovi zaveti napravljeni, Lisias je otiљao kralju,
a Jevreji su bili o svom muћetu.
2 Ali od vladara nekoliko mesta, Timoteja, i Apolonija
sina Đeneusa, takođe Hijeronimusa, i Demofona, a
pored njih i Nikanora, guvernera Kipra, ne bi trpeli da
budu tihi i žive u miru.
3 Joppa ljudi su takođe učinili tako bezbožno delo:
molili su Jevreje koji su se našli među njima da idu sa
svojim ženama i decom u čamce koje su pripremili, kao
da im nisu značili ništa povređeno.
4 Ko je to prihvatio prema zajedničkom dekretu grada,
kao žudan da živi u miru, i ne sumnjajući ni na šta: ali
kada su otišli u dubinu, udavili su se ni manje ni više
nego dvesta njih.

13. 5 Kada je Juda čuo za tu okrutnost učinjeno njegovom
zemljacima, naredio je onima koji su bili sa njim da ih
spreme.
6 I pozivajući Boga pravednog sudiju, on se suprotstavio
onim ubicama svoje braće, i spalio raj noću, i zapalio
čamce, i one koji su pobegli od kraća koje je on zavlačio.
7 I kada je grad ućutao, vratio se unazad, kao da će se
vratiti da iskoreni sve njih iz grada Jope.
8 Ali kada je čuo da je Jamnitesu smetalo da to urade na
način prema Jevrejima koji su se našli među njima,
9 Naišao je na Jamnites takođe noću, i zapalio utočište i
mornaricu, tako da je svetlost požara viđena u
Jerusalimu dvesta i četrdeset furlonga isključenih.
10 Sada kada su nestali sa devet furlonga na njihovom
putu prema Timoteju, ne manje od pet hiljada ljudi
peške i pet stotina konjanika Avanaca krenulo je na
njega.
11 Gde je bila veoma bolna bitka; ali Judina strana uz
božju pomoć je dobila pobedu; tako da Su Nomade iz
Arabije, koje su savladane, odale Judu za mir,
obećavajući i jedno i drugo da će mu dati stoku, i da će
ga drugačije zadovoljiti.
12 Onda im je Juda, misleći zaista da će biti profitabilni
u mnogim stvarima, podajao mir: gde su se rukovali, i
tako otišli u svoje šatore.
13 Krenuo je i da napravi most ka određenom jakom
gradu, koji je bio ograđen zidovima, i nastanjen ljudima
iz zemalja ronilaca; a ime je bilo Kaspis.
14 Ali oni koji su bili u njemu su ulili takvo poverenje u
snagu zidova i obezbeđivanje viktuala, da su se ponašali
grubo prema njima koji su bili sa Judom, ogradom i
bogohuljenjem, i izgovarajući takve reči koje nisu bile
izgovorene.
15 Wherefore Judas with his company, calling on the
great Lord of the world, who without rams or engines of
war did cast down Jericho in the time of Joshua, gave a
fierce assault against the walls,
16 I zauzeo grad po volji Božijoj, i napravio neopisive
pokolje, nesamoćan da je jezero dva furlonga široko
blizu susednog tamo, ispunjeno punom, viđeno kako trči
krvlju.
17 Onda su se napustili od 700 i 50 furlonga, i došli u
Čaraku kod Jevreja koji se zovu Tubieni.
18 Ali što se tiče Timoteja, našli su ga ne na mestima:
jer pre nego što je poslao bilo šta, odstupio je od toga,
pošto je ostavio veoma jak garnizon u određenom
zamenu.
19 Howbeit Dositheus i Sosipater, koji su bili
Makabeusovi kapetani, su otišli napred, i pobili one koje
je Timoteus ostavio u tvrđavi, iznad deset hiljada ljudi.
20 I Makabeus je kretao svoju vojsku po bendovima, i
postavio ih preko bendova, i krenuo protiv Timoteja,
koji je imao oko njega sto dvadeset hiljada ljudi stopala,
i dve hiljade i pet stotina konjanika.
21 Sada kada je Timoteus imao saznanja o Judinom
dolasku, poslao je žene i decu i drugi prtljag u tvrđavu
zvanu Karnion: za grad je bilo teško opsedati, i
nelagodno doći do toga, iz razloga ludače svih mesta.
22 Ali kada je Juda njegov prvi bend došao na vidik,
neprijatelji, opčinjeni strahom i užasom kroz
pojavljivanje njega koji vidi sve stvari, pobegli su amain,
jedan je naleteo na ovaj način, drugi na taj način, tako da
su često bili povređeni od sopstvenih ljudi, i ranjeni sa
tačkama sopstvenih mačeva.
23 Juda je takođe bio veoma iskren u potrazi za njima,
ubijajući te zle bednike, od kojih je on zabio oko 30.000
ljudi.
24 Moreover Timotheus lično je pao u ruke Dositheusa i
Sosipatera, koje je preklinjao sa mnogo letelica da ga
puste da ide sa svojim životom, jer je imao mnogo
jevrejskih roditelja, i braću nekih od njih, koji, ako ga
uspava, ne treba da budu cenjeni.
25 Dakle, kada ih je uveravao sa mnogo reči da će ih
vratiti bez povređiva, prema sporazumu, pustili su ga na
spasavanje njihove braće.
26 Onda je Makabeus marširao do Karniona, i do
atargatisovog hrama, i tamo je zaleteo pet i dvadeset
hiljada ljudi.
27 I nakon što je poleteo i uništio ih, Juda je uklonio
domaćina prema Efronu, jakom gradu, gde se Lisijas
zadržao, i velikom mnoštvu ronilaca nacija, i jaki
mladići su zadržali zidove, i snažno ih branili: gde je
takođe bilo veliko obezbeđivanje motora i strelica.
28 Ali kada su Juda i njegova kompanija pozvali
Svemogućeg Boga, koji svojom snagom razbija snagu
svojih neprijatelja, osvojili su grad, i zasuli dvadeset i
pet hiljada njih koji su bili u spreda,
29 Od odlaska u Scythopolis, koji leћi 600 furlonga iz
Jerusalima,
30 Ali kada su Jevreji koji su tamo uginuli svedočili da
su se Scythopolitani s ljubavlju bavili njima, i ljubazno
ih podstičili u vreme njihovih nedaća;
31 Oni su im se zahvalili, želeći da budu prijateljski
nastrojeni i dalje prema njima: i tako su došli u
Jerusalim, gozba nedelja se približava.
32 I posle gozbe, zvane Pentakost, krenuli su protiv
Gorgiasa, guvernera Idumee,
33 Ko je izašao sa tri hiljade ljudi stopala i četiri stotine
konjanika.
34 I desilo se da je u njihovim zajedničkim borbama
nekoliko Jevreja ubijeno.
35 U to vreme Dositheus, jedan od Bacenorovih
kompanija, koji je bio na konju, i jak čovek, još uvek je
bio na Gorgiasu, i uzimanje njegovog kaputa ga je
privuklo silom; I kada bi uzeo tog prokletog čoveka
živog, konjanik Trakije koji je naišao na njega ugušio se
sa ramena, tako da je Gorgias pobegao u Marisu.
36 Sada kada su se oni koji su bili sa Gorgiasom dugo
borili, i bili umorni, Juda je pozvao Gospoda, da će se
odreći da im bude pomagač i vođa bitke.
37 I sa tim je počeo svojim jezikom, i pevao psalme
glasnim glasom, i žureći nesvestan Gorgiasa, stavio ih je
na let.
38 Tako je Juda okupio svog domaćina, i došao u grad
Odolam, i kada je došao sedmi dan, pročistili su se, kao
što je običaj bio, i držali sabat na istom mestu.
39 I nakon dana koji je usledio, kao što je bila upotreba,
Juda i njegova kompanija su došli da uzmu tela njih koji
su ubijeni, i da ih sahrane sa svojim rođacima u
grobovima njihovih očeva.

14. 40 Sada pod grbovima svakog ubijenog pronašli su
stvari osveštane idolima Jamnita, što je zakonom
zabranjeno Jevrejima. Onda je svaki čovek video da je
to uzrok zbog kojeg su ubijeni.
41 Svi ljudi su stoga hvalili Gospoda, pravednog sudiju,
koji je otvorio stvari koje su bile sakrivene,
42 Betook su se otkačili za molitvu, i odali mu da greh
koji je počinjen može biti potpuno stavljen iz sećanja.
Uostalom, taj plemeniti Juda je iznurirao narod da bi se
sačuvao od greha, omamljen kao što su pred njihovim
očima videli stvari koje su se pojavile za grehe onih koji
su ubijeni.
43 I kada je napravio okupljanje u celoj kompaniji na
zbir od dve hiljade drahmova srebra, poslao ga je u
Jerusalim da ponudi ponudu za greh, radeći tamo veoma
dobro i iskreno, u tome što je imao na umu vaskrsenje:
44 Jer da se nije nadao da su ubijeni trebalo je ponovo
da se uzdignu, bilo je suvišno i sujetno moliti se za
mrtve.
45 I takođe u tome što je doživeo da postoji velika
usluga za one koji su umrli pobožno, to je bila sveta i
dobra misao. Gde je napravio pomirenje za mrtve, da bi
oni mogli biti izbavljeni iz greha.
POGLAVLJE 13
1 U sto četrdeset i devetoj godini rečeno je Judi, da
Antiohus Eupator dolazi sa velikom ešerihijom u Judu,
2 I sa njim Lisias njegov zaštitnik, i vladar njegovih
poslova, imajući bilo koju od njih Grecian moć sluga,
sto deset hiljada, i konjanike pet hiljada i tri stotine, i
slonove dve i dvadeset, i tri stotine kočija naoružanih
kukama.
3 Menelaj se takođe pridružio njima, i sa velikim
razilaženjem ohrabrio Antiohija, ne zbog zaštite zemlje,
već zato što je mislio da je postao guverner.
4 Ali kralj kraljeva je pomerio Antiohijev um protiv
ovog zlog bednika, i Lysias je obavestio kralja da je ovaj
čovek uzrok svih nestašluka, tako da je kralj naredio da
ga dovede u Bereu, i da ga ubije, kao što je i manir na
tom mestu.
5 Sada je na tom mestu bila kula od pedeset kubita
visoka, puna pepela, i imala je okrugli instrument koji je
sa svake strane visio u pepelu.
6 I ko god je bio osuđen na svetogrđe, ili je počinio bilo
koji drugi težak zločin, učinio je da ga svi ljudi odnesu
na smrt.
7 Takva smrt se desila da je opak čovek umro, ne
imajući toliko sahrane u zemlji; i to najpsajnije:
8 Za neshvaćene kao što je počinio mnoge grehe o oltaru,
čija su vatra i pepeo sveti, primio je svoju smrt u pepelu.
9 Sada je kralj došao sa varvarskim i oholim umom da
učini mnogo gore stvari Jevrejima, nego što je to
učinjeno u vreme njegovog oca.
10 Koje stvari kada juda percipira, naredio je mnoštvu
da pozovu Gospoda noću i danju, da će im, ako ikada u
bilo koje drugo vreme, sada takođe pomoći, budući da
su na tački da budu stavljeni iz svog zakona, iz svoje
zemlje, i iz svetog hrama:
11 I da neće trpeti narod, koji je čak i sada bio samo
malo osvežen, da bude podvrgnut bogohulnim narodima.
12 Dakle, kada su sve ovo zajedno uradili, i preklinjali
milosrdnog Gospoda plačući i posteći, i ležeći ravno na
zemlji tri dana dugo, Juda je, iznudivši ih, naredio da
budu u spremnosti.
13 I Juda, razdvajajući se sa starešinama, odlučan, pre
nego što kraljev domaćin uđe u Judu, i dobije grad, da
krene napred i pokuša da se bori u borbi uz pomoć
Gospoda.
14 Dakle, kada se posvetio sve Tvorcu sveta, i iznudio
svoje vojnike da se bore muževno, čak i do smrti, za
zakone, hram, grad, zemlju, i komonvelt, kampovao je
Modinom:
15 I pošto sam im dao sat koji je bio o njemu, Pobeda je
božja; sa najodvažnijim i najzastupanijim mladićima
ušao je noću u kraljev šator, i ušao u logor oko četiri
hiljade ljudi, i poglavica slonova, sa svim onim što je
bilo pred njim.
16 I na kraju su napunili logor strahom i tumbanjem, i
otišli sa dobrim uspehom.
17 Ovo je učinjeno u pauzi dana, jer mu je zaštita
Gospodnja pomogla.
18 Sada kada je kralj okusio muževnost Jevreja, krenuo
je da preuzme kontrolu po politici,
19 I marširao prema Betsuri, koja je bila snažno držanje
Jevreja: ali je stavljen na let, nije uspeo, i izgubio je od
svojih ljudi:
20 Za Judu su im preneli da su u njemu neophodne
stvari.
21 Ali Rodokus, koji je bio u jevrejskom domaćinu,
otkrio je tajne neprijateljima; zbog toga su ga tražili, a
kada su ga dobili, strћali su ga u zatvor.
22 Kralj se drugi put sa njima lečio u Bethsumu, pružio
ruku, uzeo njihovu, otišao, borio se sa Judom, bio
savladan;
23 Čuo da je Filip, koji je ostao nad aferama u Antiohiji,
bio očajnički savijen, zbunjen, intrendirao Jevreje,
predao se, i čuvao se svih jednakih uslova, složio se sa
njima, i ponudio žrtvu, ispoštovao hram, i ljubazno se
pozabavio mestom,
24 I prihvatio dobro Makabeusa, učinio ga glavnim
guvernerom iz Ptolemaisa u Gerheniansu;
25 Came to Ptolemais: the people there were grieved for
the covenants; jer su jurišali, jer bi njihovi zaveti bili
poništeni:
26 Lysias je otišao na mesto presude, rekao je koliko
može biti u odbrani uzroka, ubeđen, pacifikovao, učinio
ih dobro pogođenim, vratio se u Antiohiju. Tako je
krenulo da dodiruje kraljev dolazak i odlazak.
POGLAVLJE 14
1 Posle tri godine juda je obavešten, da je Demetrius sin
Seleucusa, pošto je ušao u raj Tripolija sa velikom
snagom i mornaricom,
2 Je oteo zemlju, i ubio Antiohija, a Lisijasa njegovog
zaљtitnika.
3 Sada jedan Alcimus, koji je bio visoki sveštenik, i koji
se svojeplono oskrnavio u vreme njihovog muvanja sa

15. Đentilesima, ne videći da nikako ne može da se spase,
niti da ima više pristupa svetom oltaru,
4 Došao je kralj Demetrius u stotu i petu godinu,
predstavljajući mu krunu od zlata, i dlana, kao i grana
koje su svečano korišćene u hramu: i tako je tog dana
održao svoj mir.
5 Howbeit je dobio priliku da dodatno iskoristi svoj
budalasti preduzimljivi preduzimljivi, i da ga Demetrius
pozove u advokata, i upita kako su Jevreji uticali, i šta
nameravaju, on je odgovorio tamo:
6 Jevreja koje je nazvao Assideans, čiji je kapetan Juda
Makabeus, neguju rat i bune se, i neće dozvoliti da ostali
budu u miru.
7 Stoga ja, pošto sam lišen časti mojih predaka, mislim
na visoko sveštenstvo, sada dolazim:
8 Prvo, zaista za nesputanu brigu imam o stvarima koje
se odnose na kralja; i drugo, čak i zbog toga nameravam
dobro sopstvenih zemljaka: jer sva naša nacija nije u
maloj bedi kroz neodosećanje o njima.
9 Zbog čega, O kralju, videvši sve te stvari, budite
oprezni sa zemljom, i našom nacijom, koja je pritisnuta
na svakoj strani, prema kleveti koju ste spremno odvukli
svima.
10 Dokle god Juda živi, nije moguće da država bude tiha.
11 Ovo nije bilo pre nego što se govorilo o njemu, ali
drugi kraljevi prijatelji, zlonamerno postavljeni protiv
Jude, učinili su više tamjana Demetrijusa.
12 I sa pozivom Nikanora, koji je bio gospodar slonova,
i koji ga je napravio guvernerom nad Judom, poslao ga
je napred,
13 Nareрujuжi mu da ubije Judu, i da ih razbaca sa njim,
i da od Alcimusa napravi visokog sveљtenika velikog
hrama.
14 Tada je paganin, koji je pobegao iz Jude iz Jude,
došao u Nikanor jatima, misleći da su štetnost i nemosti
Jevreja njihovo blagostanje.
15 Sada kada su Jevreji čuli za Nikanorov dolazak, i da
su pagani bili protiv njih, bacili su zemlju na njihove
glave, i napravili su suplikaciju prema njemu koja je
zauvek uspostavila njegov narod, i koji uvek pomaže
njegovom delu sa manifestacijom njegovog prisustva.
16 Tako su na zapovesti kapetana uklonili pravo sa
otuda, i priљli im u gradu Desau.
17 Sada je Sajmon, Judin brat, udruћio bitku sa
Nikanorom, ali je bio pomalo nesposoban kroz
iznenadnu tiљina svojih neprijatelja.
18 Ipak Nikanor, čuvši za muškost njih koji su bili sa
Judom, i hrabrost da moraju da se bore za svoju zemlju,
da ne pokušaju stvar mačem.
19 Wherefore he sent Posidonius, and Theodotus, and
Mattathias, to make peace.
20 Dakle, kada su se dugo savetovali, i kapetan je
napravio mnoštvo upoznatih tamo, i činilo se da su svi
oni jednoumni, pristali su na zavete,
21 I odredili dan da se sami sastanu: i kada je došao taj
dan, i stolice postavljene za bilo koju od njih,
22 Ludas je postavio naoružane ljude spremne na
zgodna mesta, da ne bi neka izdaja trebalo da bude
iznenada praktikovana od strane neprijatelja: pa su
napravili mirnom konferenciju.
23 Sada se Nikanor udomio u Jerusalimu, i nije povredio,
ali je oterao ljude koji su hrlili ka njemu.
24 I ne bi svojevoljno izbacio Judu iz vida: jer voli
čoveka iz svog srca
25 Molio ga je i da uzme ženu, i da zasedne decu: pa se
oženio, bio tih, i uzeo deo ovog života.
26 Ali Alcimus, doživljavajući ljubav koja ih je obuzila,
i uzimajući u obzir zavete koji su napravljeni, došao je u
Demetrius, i rekao mu da Nikanor nije dobro pogođen
prema državi; Za to je zaduћio Judu, izdajnika svog
kraljevstva, da bude kraljev naslednik.
27 Tada je kralj bio u besu, i isprovociran optužbama
najpokrovnijeg čoveka, pisao je Nikanoru, što je znak da
je bio mnogo nezadovoljan zavetima, i naređivao mu da
treba da pošalje Makabeusa kao zatvorenika u svima
koji su u ћurki.
28 Kada je ovo došlo na Nikanorovo saslušanje, bio je
mnogo zbunjen u sebi, i žalosno je prihvatio da treba da
poništi članke koji su dogovoreni, čovek nije kriv.
29 Ali pošto nije bilo dogovora protiv kralja, gledao je
svoje vreme da to postigne politikom.
30 Bez obzira na to, kada je Makabeus video da je
Nikanor poиeo da mu se иuva, i da ga je podstiиao
grublja nego љto je bio neodluиan, smatrajuжi da takvo
kiselo ponaљanje nije dobro, okupio se nekoliko svojih
ljudi, i povukao se iz Nikanora.
31 Ali drugi, znajući da je primetno sprečen Judom,
došao je u veliki i sveti hram, i komandovao
sveštenicima, koji su nudili svoje uobičajene žrtve, da
mu isporuče čoveka.
32 I kada se povere da ne mogu da kažu gde je čovek
koga je tražio,
33 Ispružio je desnu ruku prema hramu, i položio
zakletvu na ovaj način: Ako mi ne isporučiš Judu kao
zatvorenika, položiću ovaj Božji hram čak i sa zemljom,
i srušiću oltar, i podići zapaženi hram do Bačusa.
34 Posle ovih reči on je otišao. Onda su sveštenici
podigli ruke prema nebu, i odali mu da je ikada bio
branilac njihove nacije, govoreći na taj način;
35 Thou, O Gospode svih stvari, kome ništa ne treba,
nije bilo drago što hram tvoje navike treba da bude
među nama:
36 Stoga sada, O sveti Gospodaru svetosti, drži ovu
kuću uvek neispričanu, koja je u poslednje vreme
očišćena, i zaustavi svaka neopisiva usta.
37 Now was there accused to Nicanor one Razis, one of
the elders of Jerusalem, a lover of his countrymen, and a
man of very good report, who for his kindness was
called a father of the Jews.
38 Za u nekadašnjim vremenima, kada su se mešali ne
sa Đentilesima, bio je optužen za judaizam, i hrabro je
ugrozio svoje telo i život svim vehematencijom za
religiju Jevreja.
39 Tako je Nikanor, voljan da izjavi mržnju koju je
ogolio prema Jevrejima, poslao iznad pet stotina ljudi
rata da ga oduzmu:
40 Jer je mislio tako što ga je vodio da učini Jevreje
mnogo povređenim.
41 Sada kada bi mnoštvo zauzelo toranj, i nasilno
provalilo u vrata, i loše da se vatra sruši da bi se ona

16. spalila, on je spreman da bude zauzet na svakoj strani
pao je na svoj mač;
42 Birajući radije da umre muževno, nego da dođe u
ruke zločestih, da bude zlostavljan inače nego da opseda
svoje plemenito rođenje:
43 Ali propuštajući svoj moždani udar kroz žurbu,
mnoštvo je takođe jurilo unutar vrata, trčao je hrabro do
zida, i bacao se muževno među najdeblje od njih.
44 Ali oni brzo vraćaju, i prostor koji se pravi, on je pao
u sred praznog mesta.
45 Ipak, dok je još bilo daha u njemu, rasplamsan besom,
on se uzdigao; i mada mu je krv izletela kao izliv vode, i
rane su mu bile teške, a ipak je trčao kroz sred trona; i
stojeći na strmoj steni,
46 Kada je dok je njegova krv sada bila prilično nestala,
iščupao je svoja creva, i uzeo ih u obe ruke, bacio ih na
presto, i pozvao Gospodara života i duha da mu ih
ponovo vrati, on je tako umro.
POGLAVLJE 15
Ali Nikanor, иuvљi da su Juda i njegova kompanija bili
na jakim mestima u vezi Samarije, reљeno bez ikakve
opasnosti da ih naрe na dan sabata.
2 Ipak, Jevreji koji su bili primorani da idu sa njim su
rekli, O uništite ne tako surovo i varvarski, ali odajte
počast tom danu, koji on, koji vidi sve stvari, odaje
počast svetosti pre svih ostalih dana.
3 Onda je najnezahvalniji bednik zahtevao, ako je
postojao moćni u raju, koji je naredio da se čuva dan
sabata.
4 I kada su rekli, na nebu je živi Gospod, i moćni, koji je
komandovao sedmim danom da bude čuvan:
5 Onda reče drugi, i ja sam takođe moćna na zemlji, i
naređujem da uzmem oružje, i da radim kraljev posao.
Ipak, dobio je da ne uradi svoju zlu volju.
6 Tako je Nikanor u prevazilaћenju ponosa i oholosti
reљen da postavi javni spomenik svoje pobede nad
Judom i njima koji su bili sa njim.
7 Ali Makabeus je ikada bio siguran da će mu Gospod
pomoći:
8 Zbog čega je iznuđio svoj narod da se ne plaši dolaska
paganina protiv njih, već da se seti pomoći koju su u
nekadašnjim vremenima dobijali sa neba, a sada da
očekuju pobedu i pomoć, koja bi trebalo da im dođe od
Svevišnjeg.
9 I tako ih teši iz zakona i proroka, i sa sobom stavljajući
ih u um o bitkama koje su dobili pre toga, učinio ih je
veselijim.
10 I kada im je uzburkao umove, dao im je njihovu
optužbu, provlačeći ih sa svim neistinama pagana, i
kršenjem zakletvi.
11 Tako je naoružao svakog od njih, ne toliko odbranom
štitova i koplja, kao sa udobnim i dobrim rečima: a
pored toga, rekao im je san vredan da mu se veruje, kao
da je to zaista bilo tako, što ih nije malo obradovalo.
12 I to je bila njegova vizija: da se Onias, koji je bio
visoki sveštenik, čestit i dobar čovek, prečasan u
razgovoru, nežan u stanju, dobro izgovoren takođe, i
vežbao od deteta u svim tačkama vrline, držeći se za
ruke moleći se za celo telo Jevreja.
13 This done, in like manner there appeared a man with
gray hairs, and exceeding glorious, who was of a
wonderful and excellent majesty.
14 Onda je Onias odgovorio, rekavši: Ovo je ljubavnik
braće, koji se mnogo moli za narod, i za sveti grad, da se
doseti, Džeremaja prorok Božiji.
15 Whereupon Jeremias držeći desnu ruku dao je Judi
zlatni mač, i dajući mu špagu tako,
16 Uzmi ovaj sveti mač, dar od Boga, sa kojim ćeš raniti
protivnike.
17 Tako su bili dobro utešeni judinim rečima, koje su
bile veoma dobre, i sposobne da ih uzburkaju do
hrabrosti, i da ohrabre srca mladića, odlučili su da ne
bacaju kamp, već hrabro da krenu na njih, i muževno da
to pitanje isprobaju sukobom, jer su grad i svetilište i
hram bili u opasnosti.
18 Za brigu koju su uzeli za svoje žene, i njihovu decu,
njihovu braću, i narodnjake, bio je u najmanju ruku u
kontaktu sa njima: ali najveći i glavni strah je bio za
sveti hram.
19 Takođe oni koji su bili u gradu nisu se najmanje
pobrinuli za sukob u inostranstvu.
20 I sada, kada su svi izgledali ono što bi trebalo da
bude suđenje, i neprijatelji su već bili blizu, i vojska je
bila postavljena u nizu, i zveri zgodno postavljene, i
konjanici postavljeni u krilima,
21 Makabeus je videvši dolazak mnoštva, i ronioce
pripreme oklopa, i žestinu zveri, ispružio ruke prema
nebu, i pozvao Gospoda da se radljivo čudi, znajući da
pobeda dolazi ne rukama, već čak i dok mu se čini da
mu je to dobro, on je daje takvima dostojnim:
22 Stoga je u svojoj molitvi rekao posle ovakvog manira;
O Gospode, ti si poslao svog anđela u vreme
Ezekijasovog kralja Jude, i ubio u domaćinu
Sennacheribu stotinu četvorki i pet hiljada:
23 Wherefore now also, O Lord of heaven, send a good
angel before us for a fear and dread to them;
24 I kroz moж tvoje ruke neka oni budu pogoрeni
uћasom, koji se osuрu protiv tvojih svetih ljudi da
bogohulne. I tako je zavrљio.
25 Onda je Nikanor i oni koji su bili sa njim istupili sa
trubama i pesmama.
26 Ali Juda i njegova kompanija su naišli na neprijatelje
sa pozivanjem i molitvom.
27 Tako da se boreći rukama, i moleći se Bogu srcem,
oni klicaju ni manje ni više nego trideset i pet hiljada
ljudi: jer su kroz božju pojavu bili veoma veseli.
28 Sada kada je bitka završena, vraćajući se ponovo sa
radošću, znali su da je Nikanor ležao mrtav u svojoj uzdi.
29 Onda su napravili veliki uzvik i buku, hvaleći
Svemogućeg na svom jeziku.
30 I Juda, koji je ikada bio glavni branilac građana i u
telu i uma, i koji je celog života nastavio ljubav prema
svojim sunaprednicima, naredio je da udari Nikanorovu
glavu, i ruku ramenom, i dovede ih u Jerusalim.
31 Dakle, kada je bio tamo, i pozvao ih zajedno iz svoje
nacije, i postavio sveštenike pred oltar, poslao je po njih
koji su bili od kule,

17. 32 I odvukli su ih podlom Nikanor glavom, i rukom tog
bogohulnika, koji se sa ponosnim hvalisanjem ispružio
uz sveti hram Svemogućeg.
33 I kada je odsekao jezik tom bezbožnom Nikanoru,
naredio je da ga daju po komadiće živinama, i okači
nagradu svog ludila pred hramom.
34 Tako je svaki čovek hvalio prema nebu slavnog
Gospoda, govoreći, Blagosloven bio onaj koji je držao
svoje mesto neoslonjeno.
35 On je takođe obesio Nikanorovu glavu na kulu,
evidentan i manifestni znak za svu Božju pomoć.
36 I oni su zadužili sve zajedničkim dekretom ni u kom
slučaju da puste da taj dan prođe bez svečanosti, već da
proslave trinaesti dan dvanaestog meseca, koji se na
sirijskom jeziku zove Adar, dan pre Mardočeusa.
37 Tako je otišao sa Nikanorom: i od tada su Jevreji
imali grad u svojoj moći. I ovde ću da završim.
38 I ako sam dobro uradila, i kako se uklapa u priču, to
je ono što sam želela: ali ako vitko i zlobno, to je ono što
bih mogla da postignem.
39 Jer kako je bolno piti vino ili vodu sami; i dok je vino
pomešano sa vodom prijatno, i oduševljava ukus: čak i
tako govor fino uokviren oduševljava ušima njih koji
čitaju priču. I ovde жe biti kraj.