Rukoplozenje

1. Света Тајна рукоположења
Свете тајне – радње које врши Црква; називамо их светима јер уњима учествује Дух
Свети, а тајнесу јер Божија делатност чак итада остаје тајанствена. Свете тајне управо су догађаји
кроз које Христово Царство постаје присутно у нашем животу. У тим догађајима сарађују Бог и
народ Божији. Божије присуство је оно због чега их називамо Светим тајнама – Дух Свети на
тајанствен начин дејствује, претварајући свет у Царство Божије. Зато свака Света тајна почиње
узвиком: ,,Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа!”.
Свете тајне прате ритам људског живота, па се тако рођење огледа у крштењу, брак у
венчању и слично. Црква је устројила свој живот тако да у њега стају ти кључни моменти. Но, не
само да Црква укључује у свој живот важне догађаје из живота својих чланова – она их употпуњује
јер их повезује с Богом. Они постају заједничка ствар свих људи и Бога, а не ствар појединца и
уског круга оних који су му блиски.
Рукоположење – постављање некога на посебну црквену службу.
Света Тајна свештенства савршава се само над лицима која су законито изабрана на
дужност ђакона, свештеника или епископа, и назива се „хиротонијом“ или „рукоположењем“, јер
се, по узору на апостоле, обавља кроз молитву и полагање руке епископа на главу онога ко се
рукополаже.
Света Тајна свештенства обавља се увек у олтару и то за време Божанствене литургије.
Посвећење у ниже црквене степене назива се „хиротесија“ (χειροθεσια), што значи полагање руке.
Хиротесија се не обавља у олтару, него на средини храма. Она може бити извршена и изван
Литургије.
Нико не може бити посвећен у више степене црквеног клира,
ако претходно није прошао ниже
ђакон – свештеник – епископ

2. Задатак
Опиши литургијску службу епископа – значење,службу, и наведи најмање пет српских светитеља
епископа кроз историју.
Запамти
Бог је човека створио да поред духа има и материју (тело). Колико је важно да бринемо о
унутрашњости (душа и срце) толико је важно да бринемо и о телу. Христос је дошао у овај свет и
узео је нашу природу (тело). Христовим Васкрсењем, васкрсла је и наша природа (тело).
Рукоположењем (полагање руке на некога) истиче се важност целокупног чоековог бића – и
материје и духа.