MŠ
Uploaded byMirko Šefčić
97 views

Bilten_RJP_2_2012

Embed presentation

Download to read offline
1 / 160
2 / 160
3 / 160
4 / 160
5 / 160
6 / 160
7 / 160
8 / 160
9 / 160
10 / 160
11 / 160
12 / 160
13 / 160
14 / 160
15 / 160
16 / 160
17 / 160
18 / 160
19 / 160
20 / 160
21 / 160
22 / 160
23 / 160
24 / 160
25 / 160
26 / 160
27 / 160
28 / 160
29 / 160
30 / 160
31 / 160
32 / 160
33 / 160
34 / 160
35 / 160
36 / 160
37 / 160
38 / 160
39 / 160
40 / 160
41 / 160
42 / 160
43 / 160
44 / 160
45 / 160
46 / 160
47 / 160
48 / 160
49 / 160
50 / 160
51 / 160
52 / 160
53 / 160
54 / 160
55 / 160
56 / 160
57 / 160
58 / 160
59 / 160
60 / 160
61 / 160
62 / 160
63 / 160
64 / 160
65 / 160
66 / 160
67 / 160
68 / 160
69 / 160
70 / 160
71 / 160
72 / 160
73 / 160
74 / 160
75 / 160
76 / 160
77 / 160
78 / 160
79 / 160
80 / 160
81 / 160
82 / 160
83 / 160
84 / 160
85 / 160
86 / 160
87 / 160
88 / 160
89 / 160
90 / 160
91 / 160
92 / 160
93 / 160
94 / 160
95 / 160
96 / 160
97 / 160
98 / 160
99 / 160
100 / 160
101 / 160
102 / 160
103 / 160
104 / 160
105 / 160
106 / 160
107 / 160
108 / 160
109 / 160
110 / 160
111 / 160
112 / 160
113 / 160
114 / 160
115 / 160
116 / 160
117 / 160
118 / 160
119 / 160
120 / 160
121 / 160
122 / 160
123 / 160
124 / 160
125 / 160
126 / 160
127 / 160
128 / 160
129 / 160
130 / 160
131 / 160
132 / 160
133 / 160
134 / 160
135 / 160
136 / 160
137 / 160
138 / 160
139 / 160
140 / 160
141 / 160
142 / 160
143 / 160
144 / 160
145 / 160
146 / 160
147 / 160
148 / 160
149 / 160
150 / 160
151 / 160
152 / 160
153 / 160
154 / 160
155 / 160
156 / 160
157 / 160
158 / 160
159 / 160
160 / 160
Република Србија Републичко јавно правобранилаштво БИЛТЕН 2/2012 interSoftware & Communication Београд, 2012
БИЛТЕН РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Година 58. - број 2/2012 ПРИРЕЂИВАЧ: Републичко јавно правобранилаштво За приређивача: Оља Јовичић, републички јавни правобранилац ИЗДАВАЧ: Intermex, Београд, Булевар војводе Мишића 37/II За издавача: Љиљана Миланковић-Васовић, директор ГЛАВНИ И Иван Поповић, ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: заменик републичког јавног правобраниоца РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОР: Председник одбора: Иван Поповић, заменик републичког јавног правобраниоца Чланови одбора: Драгана Зорић, Саша Јурић, Александра Лазаревић, Савка Манговић, Весна Марковић и Магдолна Рузман, заменици републичког јавног правобраниоца Саветник одбора: Новица Цветковић, заменик републичког јавног правобраниоца у пензији Секретар одбора: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРЕЛОМ, КОРЕКТУРА И ДИЗАЈН: Intermex, Београд ШТАМПАРИЈА: "Cicero", Београд Свако копирање, умножавање, објављивање и дистрибуирање целине или делова текста из ове публикације представља повреду ауторског права и кривично дело (сходно одредбама чл. 215.-217. Закона о ауторском и сродним правима, и чл. 198.-202. Кривичног законика). Коришћење делова текста из овог Билтена дозвољено је сходно ауторском праву и уз сагласност издавача.
3 САДРЖАЈ ПРАВНА МИШЉЕЊА РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Мишљење М-1527/11, о могућности да јавно правобранилаштво преузме кривично гоњење као заступник оштећеног након одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења ...................................................9 Мишљење М-443/12, поводом захтева за накнаду трошкова насталих на име активности предузетих у вези са незакљученим уговором о јавној набавци услуге ..............................11 Мишљење М-581/12, на предлог закључка Владе Републике Србије о отуђењу непосредном погодбом непокретне имовине Републике Србије у Абуџи, Савезна Република Нигерија, у Кампали, Република Уганда и у Лими, Република Перу, ради изградње објеката за потребе дипломатско-конзуларног представништва у Абуџи, Савезна Република Нигерија, и о признању дуга Републике Србије на име дела купопродајне цене стана у Херцег Новом, Република Црна Гора............................15 ОГЛЕДИ, ДИСКУСИЈЕ, ПРИКАЗИ Оља Јовичић, Правобранилаштво ...............................................................................21 Новица Цветковић, Република Србија као обвезник враћања одузете имовине...............38 Миланка Белић, Располагање непокретностима у јавној својини применом Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда ...................................................................................61
4 Мила Јовановић, Прелаз са земљишних књига на катастар и оснивање катастра непокретности као основног и јавног регистра о непокретностима и стварним правима на њима..............................75 Бојана Јакшић Ковачевић Примена Анекса "Г" Споразума о питањима сукцесије – Проблеми у пракси............................................................81 Ивана Милошевић, "Волонтер" и "лице на стручном оспособљавању" ............................86 Оља Мандић, Правна природа и дејство споразума о мирном решавању спора из члана 193. Закона о парничном поступку............................91 СУДСКА ПРАКСА СТВАРНО ПРАВО Уговор о замени без оверених потписа странака као законит основ за редовни одржај .....................................................................107 Враћање одузете имовине црквама и верским заједницама у парничном поступку ...........................................................................108 Недостатак пасивне легитимације Републике Србије у парницама ради утврђења права својине на возилу.........................111 ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО Накнада штете по основу одлуке Уставног суда о неуставности уредбе ........................................................................112 Могућност остварења накнаде штете настале доношењем појединачних решења на основу општег акта који је оцењен несагласним са Уставом и законом....................................................114 Отклањање последица насталих услед примене општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом и законом .................................................116
5 Захтев за накнаду штете проузроковане елементарним непогодама ...........................................................................................119 Oдговорност општине за штету нанету Републици Србији злоупотребом службеног положаја општинског службеника при вршењу поверених послова.........................................................120 Одговорност државе за штету насталу повредом забране дискриминације доношењем различитих пресуда у идентичној правној ствари......................................................................................122 Одговорност државе за штету због дискриминације различитих категорија корисника социјалне заштите..........................................124 Дејство у парници вансудске понуде за обештећење .....................126 Право на накнаду штете у случају једностраног признања дуга и прелазак дуга на наследнике ...........................................................128 Скривљено лишење слободе и право на накнаду штете .................130 Нематеријална штета због повреде пословног угледа тужиоца као правног лица..................................................................................132 Прелазак имовине тужиоца у имовину државе на основу пореског решења и неосновано обогаћење.......................................133 Право на накнаду трошкова кривичног поступка у коме је примењено начело опортунитета из члана 236. ЗКП.......................135 Застарелост потраживања исплате разлике награде судијама поротницима ........................................................................................136 Објективни рок застарелости потраживања накнаде нематеријалне штете због умањења опште животне активности ...137 Рок застарелости из чл. 377. Закона о облигационим односима.....140 Издржавање казне затвора не изазива застој застаревања ..............142 ПРИВРЕДНО ПРАВО Овлашћење за закључење уговора о јемству не произилази из овлашћења за заступање уписаног у картон депонованих потписа ..........................................................................144
6 Конверзија потраживања Републике Србије у капитал привредног друштва............................................................................145 РАДНО ПРАВО Накнада трошкова превоза државног службеника...........................147 Нематеријална штета у виду душевних болова због привременог удаљења са рада............................................................149 СТАМБЕНО ПРАВО Радни спор за поништај решења о додели стана и прекид поступка по тужби за исељење ..........................................................152 ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО Аналитичке картице издате од стране Пореске управе као доказ у судском поступку .............................................................................155 Записник Републичког пољопривредног инспектора као јавна исправа .................................................................................156 Неиспуњеност услова за подношење тужбе за утврђење................157 Предлог за извршење против Републике Србије на основу извршне исправе у којој је као дужник означено правно лице у односу на које је отворен и закључен поступак стечаја на основу чл. 153. и 154. Закона о стечају .............................................158 Улазак у стан или пословне просторије од стране Пореске управе ради принудне наплате...........................................................159
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 7 ПРАВНА МИШЉЕЊА РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА
Број 2/2012 8
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 9 М-1527/11 29. март 2012. године МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Поводом вашег захтева за давање правног мишљења да ли у кри- вичним поступцима у којима је Министрство унутрашњих послова иста- кло имовинскоправни захтев, а јавни тужилац одустане од кривичног го- њења због недостатка доказа да је осумњичени односно окривљени извр- шио кривично дело које му се ставља на терет, а које се гони по службе- ној дужности, јавно правобранилаштво може и треба да преузме кривично гоњење након одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења из наведе- них разлога, ово правобранилаштво, на основу члана 13. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник Репбулике Србије" број 43/91), даје следеће мишљење: Сматрамо да нема оправдања да Републичко јавно правобранила- штво преузме кривично гоњење након одустанка јавног тужиоца од кри- вичног гоњења. Чланом 2. Закона о јавном тужилаштву предвиђено је да је Јавно тужилаштво државни орган који гони учиниоце кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. Чланом 5. Законика о кривичном поступку предвиђено је да за кривична дела за која се гони по службеној дужности, овлашћени тужи- лац је јавни тужилац, а за кривична дела за која се гони по приватној ту- жби овлашћени тужилац је приватни тужилац. Чланом 6. истог закона, као конкретизација начена законитости, предвиђено је да је јавни тужилац дужан да предузме кривично гоњење када постоје основи сумње да је учи- њено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. Такође је предвиђено да су јавни ту- жилац и полиција дужни да непристрасно разјасне сумње о кривичном де- лу за које се спроводе службене радње и да са једнаком пажњом испитују чињенице које терете окривљеног и чињенице које му иду у корист.
Број 2/2012 10 Из цитираних законских одредби може се закључити да је Закон определио ко је надлежан да предузме кривично гоњење за кривична дела за која се гони по службеној дужности као и да та обавеза произилази из Закона. Дакле, када се ради о кривичном делу за које се гони по службеној дужности и када је тим делом оштећен државни орган, јавни интерес који заступа јавни тужилац поклапа се са јавним интересом које би заступао држани орган који је оштећен таквим кривичним делом. Преузимање гоњења не би дало очекивани ефекат и из разлога што по природи ствари јавни тужилац располаже свим доказима везаним за односно кривично дело и овлашћен је да од других државних органа захтева да му доставе доказе и податке којима располажу, чему кореспон- дира и обавеза свих и грађана и државних органа. Наведени став је изражен и у решењу Другог општинског суда у Београду IV К-301/02 од 25. априла 2005. године које вам достављамо уз мишљење.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 11 М-443/12 19. април 2012. године МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА Поводом вашег захтева, од 5. априла 2012. године, за давање прав- ног мишљења поводом захтева привредног друштва "Т.." из Италије за на- кнаду трошкова насталих поводом активности преузетих у вези са незакљу- ченим уговором о јавној набавци услуге пописа медицинске опреме у свим здравственим установма на територији Републике Србије, у оквиру пројек- та "Развој здравства Србије – додатно финансирање", ово Правобранила- штво, на основу члана 13. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник Репбулике Србије" број 43/91), даје следеће мишљење: Размотрили смо чињенице изнете у вашем захтеву, где сте навели: да је у оквиру пројекта Министарства здравља "Развој здравства Србије – додатно финансирање" расписан тендер за избор најповољнијег понуђача за попис медицинске опреме у свим здравственим установама на терито- рији Републике Србије; да је на тендеру као најповољнији понуђач иза- брано привредно друштво "Т.." из Италије, након чега му је послат на потпис Уговор о пружању услуга; да је привредно друштво "Т.." из Ита- лије потписало уговор и након тога га вратило Министарству здравља да га потпише као друга уговорна страна; да је тада утврђено да су уговорне услуге веома скупе и да за пописивање медицинске опреме не постоји правни основ у Закону о евиденцијама из области здравствене заштите, због чега уговор није ни потписан од стране Министарства здравља; да је "Т.." започео одређене активности из уговора иако исти није закључен, због непотписивања од стране Министарства здравља, а о чему је "Т.." обавештен преко руководиоца Пројектне јединице; да је пре достављања уговора (претпостављамо да сте мислили – пре достављања уговора на потпис "Т..-у"), 9. августа 2011. године, министар упутио допис свим здравственим установама којим су обавештене да ће се у периоду од сеп- тембра до децембра 2011. године у оквиру активности пројекта Мини- старства здравља "Развој здравства Србије – додатно финансирање" спро- водити попис медицинске опреме у свим здравственим установама из
Број 2/2012 12 Плана мреже здравствених установа Србије, да ће попис опреме, органи- зацију и спровођење теоретских и практичних тренинга за менаџмент и техничко особље спроводити међународна фирма ангажована од стране Министарства здравља, те да ће се у том циљу 5. септембра 2011. године одржати конференција за директоре здравствених установа на којој ће би- ти пружене све потребне информације о активности и обавезама установа приликом пописа медицинске опреме; да привредно друштво "Т.." тврди да је спровело одређене активности које су требале бити предмет његових уговорних обавеза, за које је имало одређене трошкове, чију накнаду зах- тева, али о чијем постојању и обиму не нуди релевантне доказе. У прилогу захтева доставили сте копије напред поменутог уговора (нацрт без потписа) и дописа министра директорима здравствених установа. У вези наведеног, из домена надлежности Републичког јавног пра- вобранилаштва указујемо на следеће: У захтеву наводите да је захтев за накнаду трошкова поднело при- вредно друштво "Т.." из Италије. Међутим, из нацрта уговора произилази да је уговор требало да буде закључен са понуђачима: привредним друштвом "Т.." д.о.о. Србија и привредним друштвом "E..." из Италије. Дакле, привред- но друштво "Т.." из Италије уопште није легитимисано да потражује било ка- кву накнаду јер није учесник у предметном правном односу. С тим у вези, потребно је да у првом реду утврдите који привредни субјекат представљају лица са којима преговарате о решавању спорног правног односа, односно ко је активно легитимисана странка у предметном спору. Поводом вашег питања: "колико је извесно да би Т. успео у спору с обзиром на судску праксу?", имајући у виду информације које сте нам пружили, не можемо било шта о исходу евентуалне парнице по тужби привредних друштава "Т.." д.о.о. Србија и "E..." из Италије да тврдимо са потпуном извесношћу. С обзиром да министар није потписао уговор, није спорно да уго- вор није закључен, те да не може производити правно дејство. Међутим, иако уговор није закључен, понуђачи би, с обзиром на околности случаја, вероватно могли остварити право на накнаду штете, јер би суд могао закључити да су од стране Министарства, као наручиоца, доведени у заблуду о постојању уговора, односно о извесном закључива-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 13 њу уговора. Наиме, крајње је необична ситуација у којој наручилац не же- ли да потпише уговор о јавној набавци након што је већ спровео поступак јавне набавке, донео одлуку о избору најповољније понуде, те понуђачу доставио уговор на потпис, те би суд вероватно закључио да понуђачи, када су се упустили у спровођење активности које су биле предмет јавне набавке, нису имали разлога да сумњају да Министарство није или да не- ће закључити уговор. Чињеница коју наводите у вашем захтеву, да је о непотписивању уговора од стране Министарства здравља "Т.." обавештен преко руково- диоца Пројектне јединице, могла би бити од значаја за одлучивање о пра- ву понуђача на накнаду штете, али како нам није познато када, на који на- чин и са каквом садржином је то обавештење саопштено понуђачима, за сада не можемо прецизније оценити значај ове чињенице. Од значаја је и чињеница да је министар 9. августа 2011. године упутио допис свим здравственим установама којим су обавештене да ће се у периоду од септембра до децембра 2011. године у оквиру активности пројекта Министарства здравља "Развој здравства Србије – додатно фи- нансирање" спроводити попис медицинске опреме у свим здравственим установама из Плана мреже здравствених установа Србије, да ће попис опреме, организацију и спровођење теоретских и практичних тренинга за менаџмент и техничко особље спроводити међународна фирма ангажова- на од стране Министарства здравља, те да ће се у том циљу 5. септембра 2011. године одржати конференција за директоре здравствених установа на којој ће бити пружене све потребне информације о активности и обаве- зама установа приликом пописа медицинске опреме. Овај допис се не мо- же сматрати писмом о намерама, јер исти није био упућен понуђачима, али ако су понуђачи били упознати са постојањем и садржином помену- тог дописа, ако је 5. септембра 2011. године заиста и одржана конферен- ција за директоре здравствених установа, те ако су предлагачи организо- вали и финансирали одржавање те конференције, тада је извесно да би сваки суд закључио да предлагачи имају право на накнаду трошкова за предузете активности. Што се тиче висине захтева за исплату накнаде, односно врсте и обима активности предузетих од стране понуђача, слажемо се да је потреб- но инсистирати на томе да предлагачи доставе одговарајуће доказе о спро- веденим активностима, ако Министарство не располаже одговарајућим по-
Број 2/2012 14 дацима. Међутим, ако је Министарство било упознато са предузимањем тих активности (на пример тако што је учествовало у конференцији у хоте- лу "Континентал", односно ако је учествовало или је макар било упознато са одржавањем радионица итд.), тада би Министарство морало бити у ста- њу да изврши процену висине тих трошкова, имајући у виду искуства из сличних пројеката. На ово указујемо стога што из вашег захтева произилази да Управни одбор Пројекта није прихватио понуду понуђача за накнаду трошкова само из разлога што нису достављени релевантни докази о спро- веденим активностима. Дакле, произилази да Управни одбор Пројекта није оспорио основ потраживања, већ само висину. Ово правобранилаштво, због непотпуног приступа свим релевантним информацијама, не може са пуном сигурношћу да се изјасни о основаности (или неоснованости) захтева, али ако Управни одбор Пројекта и Министарство прихватају да су у обавези да понуђачима накнаде трошкове, тада би свакако било непотребно изложити се парници само због утврђивања висине тих трошкова, а да Министарство претходно само не изврши процену тих трошкова и понуђачима евентуално изнесе противпонуду за мирно решавање спора. Паралелно са разрешењем спора са понуђачима, потребно је да Министарство предузме све потребне мере ради утврђивања чињеница и околности под којима је дошло до предметног спора, односно да утврди да ли је спор настао као последица неправилности приликом дефинисања услова предметне јавне набавке, или приликом спровођења поступка јав- не набавке и одлучивања о пристиглим понудама, или пак након тога, те да о утврђеним чињеницама обавести све надлежне државне органе, како би благовремено биле предузете све мере потребне за заштиту имовин- скоправних и других интереса Републике Србије. Обавештавамо вас и да Закон о евиденцијама из области здрав- ствене заштите, на који сте се позвали као разлог одбијања потписивања уговора, није на снази, сходно члану 96. став 2, а у вези члана 20. раније важећег Закона о здравственој заштити ("Службени гласник РС", бр. 17/92 ...). Евидентирање опреме здравствених установа није предмет законског регулисања, али је уређено Правилником о медицинској документацији, евиденцијама и извештајима о кадровима, опреми, просторијама и лекови- ма у здравственим установама ("Службени гласник РС", бр. 29/00).
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 15 М-581/12 16. мај 2012. године МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА Поводом вашег захтева за давање правног мишљења, с ознаком "врло хитно", од 15. маја 2012. године, размотрили смо Предлог закључка Владе Републике Србије о отуђењу непосредном погодбом непокретне имовине Републике Србије у Абуџи, Савезна Република Нигерија, у Кам- пали, Република Уганда и у Лими, Република Перу, ради изградње објека- та за потребе дипломатско-конзуларног представништва у Абуџи, Савезна Република Нигерија, и о признању дуга Републике Србије на име дела ку- попродајне цене стана у Херцег Новом, између Републике Србије и Хол- динг Енергопројект а.д. Београд, те ово Правобранилаштво, на основу члана 13. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник Репуб- лике Србије" број 43/91) и члана 46. став 2. Пословника Владе ("Службе- ни гласник Републике Србије" број 61/06 - пречишћен текст), даје следеће мишљење: Републичко јавно правобранилаштво предлаже да Министарство спољних послова, за чије потребе се врши пренос и стицање права на не- покретностима у иностранству, у достављеном уговору, ради заштите имовинских права и интереса Републике Србије, изврши следеће измене и допуне: - Достављени нацрт уговора о купопродаји непокретности који се закључује између Републике Србије и "Енергопројект Холдинг" а. д. и "Енергопројект Високоградња" а.д. из Београда, оба на адреси Булевар Михајла Пупина број 12 (у даљем тексту "Енергопро- јект") треба, изменити на начин да се изостави назив "уговор о ку- попродаји непокретности ради изградње". Наведени назив је неодговарајући, с обзиром да предмет уговора чини располагање различитим стварним правима између уговорних стра- на (пренос и стицање права коришћења, пренос и стицање права дугороч-
Број 2/2012 16 ног закупа и пренос и стицање права својине, као и прибављање права својине изградњом објеката). Сматрамо да је целисходније закључење једног основног уговора из којег би произашли појединачни уговори, који за предмет имају промет наведених права на непокретностима у иностранству. Овакав став износимо додатно и с разлога што достављени уговор поред одредби о стицању и отуђењу непокретности садржи и одредбе уго- вора о грађењу који због своје природе и спровођења у пракси најчешће ствара спорне односе између наручиоца и извођача радова. - Предлажемо да се измени члан 2. на начин да се јасно одреди лице које ће обавити послове инвеститора, који обухватају послове – од израде техничке документације до прибављања одобрења за упо- требу објекта. У тачкама наведеног члана контрадикторно се уговарају обавезе везане за израду техничке документације и прибављање одобрења за град- њу и употребу објекта. Тачком 2.1. члана 2. уговора одређује се да ће про- јектовање и прибављање употребне дозволе у име Републике Србије извр- шити "Енергопројект", а већ у следећој тачки се Република Србија обаве- зује да пријави почетак изградње објекта. Поред тога, у тачки 2.5. Репу- блика Србија се овлашћује да прибави одобрење за изградњу по измење- ном главном пројекту и документацији. Наведено упућује на потребу да се јасно одреди носилац инвести- торских права (Република Србија, или "Енергопројект" у име и за рачун Републике Србије). - Предлажемо измену тачке 2.7. истог члана којом се уговара изми- рење уговорене цене изградње зграде амбасаде и резиденције Ам- басадора у Абуџи, Савезна Република Нигерија, на начин да се иза речи "уговора", речи "а пре почетка извођења радова на изград- њи", замене речима "и прибављеног одобрења за изградњу". - Предлажемо да се пре потписивања достављеног уговора испитају одредбе међународних, мултилатералних и билатералних конвен- ција, којима се уређују питања располагања и стицања права кори- шћења и права дугорочног закупа земљишта у Републици Нигери- ји, Републици Уганди и Републици Перу.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 17 Наведени предлог је произашао из потребе за испуњењем одредби уговора, које се односе на пренос права коришћења и права дугорочног закупа на земљишту у страним државама, с Републике Србије на "Енерго- пројект", од чега директно зависи и изградња наведених објеката дипло- матског представништва у Републици Нигерији. У економску оправданост, процене вредности изградње објеката у Абуџи и вредности непокретности које се отуђују, ово Правобранилаштво се није упуштало.
Број 2/2012 18
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 19 ОГЛЕДИ ДИСКУСИЈЕ ПРИКАЗИ
Број 2/2012 20
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 21 Оља Јовичић, Републички јавни правобранилац ПРАВОБРАНИЛАШТВО 1. УВОД Правобранилаштво, као посебна институција која обавља право- бранилачку функцију, има дугу традицију. Потреба за оснивањем право- бранилаштва појавила се са настанком свести да државна благајна и вла- дарева благајна нису исто, да држава има своју посебну грађанскоправну личност, те да је за старање о заштити имовинских интереса државе по- требно ангажовање посебног државног службеника. Према историјским изворима, до одвајања државне и владареве имовине дошло је први пут током трансформације римске републике у римско царство, током I века н.е, а већ у време владавине римског импе- ратора Хадријана налазимо траг о посебном магистрату који је обављао послове заступања имовинских интереса државе, под називом advocatus fisci, као државни чиновник коме је то било једино занимање. Аdvocatus fi- sci у римском праву представља претечу данашњег правобранилаштва, са многим истим или сличним карактеристикама, а од тада, до данас, изузев у Средњем веку, постоји правобранилаштво као посебан државни орган који врши правобранилачку функцију, односно делује као правни заступ- ник државе у поступку пред судом или другим органом у остваривању њених имовинских права и интереса и као правни саветник другим држав- ним органима и организацијама. Институција правобранилаштва има дугу традицију и на подручју Србије. Још 1842. године, у тадашњој Кнежевини Србији, установљен је Правителствени фишкал, као посебан државни орган са надлежношћу за обављање правобранилачке функције. Овај посебан државни орган је уки- нут након само годину дана рада, када је обављање правобранилачке функције враћено у окриље Попечитељства (министарства) финансија. Међутим, и у оквиру тог министарства правобранилачку функцију су увек вршили нарочити службеници, о чему траг налазимо већ у Настављенију
Број 2/2012 22 за бранитеља права правитељствених из 1848. године. У овом облику је правобранилаштво у Србији постојало све до 1934. године и доношења Закона о Државном правобраниоштву, којим је, први пут законом, детаљ- но уређен положај и организација правобранилаштва, као посебног др- жавног органа у саставу Министарства финансија.1 Без обзира на дугу традицију, морамо приметити да правна наука, било страна, било домаћа, није посветила довољно пажње правобранилач- кој функцији и правобранилаштву, што је у нескладу и са значајем ове ин- ституције. Са жаљењем морамо констатовати да у библиографској грађи на српском језику налазимо далеко већи број објављених књига и чланака о, данас превазиђеном и заборављеном, друштвеном правобраниоцу само- управљања него о правобранилаштву. Управо из тог разлога, овај рад има за циљ, не само да представи Републичко јавно правобранилаштво, као носиоца правобранилачке функције Републике Србије, већ и започињање озбиљније и шире расправе о историји, улози и будућности правобрани- лаштва и правобранилачке функције. 2. ПОЈАМ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Правобранилаштво је правосудни државни орган чија је надле- жност одређена у остваривању једног сегмента извршне државне функци- је, тзв. правобранилачке функције, која се састоји у остваривању и зашти- ти имовинских права и интереса државе кроз правно заступање и савето- вање државе, односно државних органа и организација. 2.1. Терминолошке недоумице У српском језику, термин правобранилаштво изведен је од терми- на правобранилац, као назив за орган којим руководи правобранилац (правобраниочева канцеларија), а сам термин правобранилац настао је скраћивањем и преобликовањем првобитног назива носиоца правобрани- 1 Више о историји правобранилачке функције у Србији пре Другог светског рата погледати у Образложењу предлога Закона о Државном правобраниоштву – За- кон о Државном правобраниоштву од 15. јула, 1934. год, Збирка закона, проту- мачених судском и административном праксом, Св. 225, Издавачко и књижар- ско предузеће Геца Кон А.Д, Београд 1934.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 23 лачке функције – бранитеља права правитељствених, институције форми- ране у Кнежевини Србији давне 1848. године. Термин правобранилац (или правобранитељ) је вероватно дуже време био у колоквијалној упо- треби паралелно са званичним називом бранитеља права правитељстве- них, и не можемо са сигурношћу тврдити када је ушао и у званичну упо- требу, али је извесно да је већ почетком ХХ века у потпуности заменио стари назив, па се у Уредби о организацији Министарства финансија из 1919. године користие термини правобранилаштво2 и правобранилац. Преуређење државне организације Србије и Југославије након Другог свестског рата, захватила је и организацију правобранилачке функције. Поред бројних и значајних промена, међу којима је најзначајни- ја та што је правобранилаштво по први пут уређено као самосталан др- жавни орган, који не стоји у саставу министарства финансија или било ког другог органа државне управе, правобранилаштво је ипак задржало свој стари назив, уз додатак речи јавно у називу. Ова терминолошка про- мена била је последица околности да је раније правобранилаштво носило назив Државно правобранилаштво, с обзиром да је постојало само право- бранилаштво као државни орган, за разлику од новог уређења, где је сва- ки ниво власти имао своје правобранилаштво. Да би се направио термино- лошки отклон према ранијем државном уређењу, а како је свако новоуста- новљено правобранилаштво орган одређеног нивоа јавне власти, односно свима им је заједничко да су органи јавне власти, вероватно се сматрало да би било адекватно правобранилаштва назвати јавним правобранила- штвима. Такође, вероватно се имала у виду и сличност правобранилачке и јавнотужилачке функције, па је реч јавно у назив правобранилаштва унета и по угледу на јавно тужилаштво. Данас, након што наш правни систем познаје институцију право- бранилаштва дуже од једног века, можемо рећи да је за одређење назива органа који обавља правобранилачку функцију довољна и сама реч право- бранилаштво, без додатка јавно. Наиме, неспорно је да правобранилаштво постоји само у јавном сектору, односно да се ова реч не користи нигде ван назива постојећих државних органа, односно органа јединица територи- јалне аутономије и локалне самоуправе. Такође, у раду правобранилаштва заступање јавног интереса није оно што на особит начин одређује његову 2 Тачније, коришћена је реч правобраниоштво.
Број 2/2012 24 надлежност и улогу.3 Дакле, сасвим је адекватно правобранилаштво озна- чити само том једном речју, уз додатно означење о органу ког субјекта јавне власти се ради. Треба рећи да термин којим је означен појам правобранилаштва у српском језику можда и није најсрећније одабран, па иако је у употреби дуже од једног века, те иако је у међувремену преузет и у неким другим језицима (словеначком и македонском), и даље у лаичкој јавности изазива забуну у вези са значењем појма правобранилаштва.4 Ништа мање проблема задаје и превођење речи правобранилаштво или правобранилац са српског језика на стране језике и обратно. Када је у питању превођење са српског језика тада се проблем састоји, у првом ре- ду, у невероватној разноврсности уређења и организације правобранилач- ке функције, односно институције којој је поверено вршење правобрани- лачке функције у различитим законодавствима, као и у веома разноврсној терминолошкој основи за именовање ове институције у различитим јези- цима, што отежава одабир адекватне речи у страном језику.5 Исто тако, када се ради о превођењу са страних језика на српски језик, често се де- шава да се термин правобранилаштво употреби у преводу назива институ- ције која заправо не врши правобранилачку функцију, а ови пропусти се 3 Подразумева се да држава, као и сви њени органи, имају за циљ да заштите јав- ни интерес, али је сувишно ову одлику државе и њених органа истицати у њи- ховом називу, осим ако, као у случају јавног тужилаштва, заступање јавног ин- тереса није изражено у већој мери, тако да у потпуности одређује надлежност и улогу тог државног органа. 4 Често се дешава да се грађани – правни лаици обраћају Републичком јавном пра- вобранилаштву Републике Србије за захтевом за заштиту њихових права, будући у заблуди да се ради о браниоцу права грађана (заштитнику грађана). Ово се на- рочито често дешавало пре оснивања институција Народне канцеларије Председ- ника Републике (2004. године) и Заштитника грађана (2005. године). 5 Упркос великој разноврсности, можемо рећи да се институција која обавља правобранилачку функцију у различитим државама и језицима најчешће озна- чава као државни и(или) генерални адвокат (енг. Attorney General, итал. Avvo- cato Generale dello Stato, шпан. Abogado General del Estado), али неке од тих институција поред правобранилачке обављају и јавнотужилачку функцију, што редовно доводи до недоумица при превођењу.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 25 не дешавају само у текстовима правних лаика (најчешће у новинским чланцима), већ се каткада поткраду и истакнутим правним стручњацима.6 Но, све ово не значи да термин правобранилаштво треба одбацити у српском језику, нарочито имајући у виду да употреба овог термина пред- ставља један од ретких елемената континуитета традиције правних и др- жавних институција у Србији. Проблем би пре требало решавати друштве- ним просвећивањем, али и снажнијом промоцијом правобранилаштва и правобранилачке функције у јавности, како стручној, тако и лаичкој. 2.2. Елеметни појма правобранилаштва 2.2.1. Државни орган, односно орган јавне власти Напред смо у дефиницији појма правобранилаштва навели да је пра- вобранилаштво државни орган. Међутим, морамо се одмах оградити и рећи да правобранилаштво као свој орган могу имати и нижи облици јавне власти од државе (територијална аутономија и локална самоуправа), као што је то случају у Републици Србији. Међутим, у неким правним системима право- бранилаштво је организовано као државни орган који може бити заступник не само државе већ и нижих нивоа јавне власти (нпр. у Републици Српској и Републици Хрватској). Но, без обзира да ли у једној држави правобранила- штво постоји само на нивоу државне власти, или постоји више правобрани- лаштава, за сваку појединачну јединицу на свим нивоима јавне власти, не- спорно је да правобранилаштво можемо везати само за јавни сектор, односно правобранилаштва постоје само као органи субјеката јавне власти. 2.2.2. Носилац извршне (управне) државне функције и правосудни орган У добро познатој и најшире прихваћеној тродеоби државних функци- ја на законодавну, извршну (управну) и судску, неспорно је сврставање пра- 6 Тако, у универзитетском уџбенику професора Ратка Марковића, Уставно право и политичке институције, "Службени гласник", Београд 1998, 631, назив ин- ституције заштитника грађана (омбудсмана) у Републици Аустрији преведен је као "Народни правобранилац", што, са једне стране, не може бити буквалан превод речи Volksanwalt (народни адвокат), а са друге стране, није ни у складу са устаљеним значењем термина правобранилац у српском језику.
Број 2/2012 26 вобранилаштва у ред носилаца извршне државне функције. Међутим, да не би било забуне, одмах морамо нагласити да овим правобранилаштво није ис- кључено и из реда правосудних државних органа. На ово указујемо због по- стојеће дилеме да ли је правобранилаштво орган управе или правосудни ор- ган, која дилема је последица мешања различитих појмова. Наиме, подела државне власти на законодавну, извршну (управну) и судску, која је извршена према различитим циљевима на које су те власти усмерене (законодавна на доношење општих и апстрактних правила, извр- шна на предузимање радњи и доношење аката кроз које се општа и апстракт- на правила примењују на конкретне појединачне случајеве, те судска на пре- суђење спорова), различита је од поделе државних органа према врсти њихо- ве делатности. Док је подела државних функција према њиховом циљу стара и општеприхваћена, заснована на јасном теоријском темељу и потврђена кроз уставе највећег броја држава, разне класификације државних органа према врсти делатности коју обављају, или према другим критеријумима, не- мају ни у теоријском ни у практичном смислу исти значај нити су једнако прихваћене. Дакле, мора се направити јасна разлика између, са једне стране, судске власти као једне државне функције, и, са друге стране, правосудних органа као врсте државних органа које мођусобно повезује рад у правосуђу, без обзира да ли су они у правосуђу носиоци судске функције (суд), или уче- сници у поступку у име државе као странке – носиоци извршне функције (правобранилаштво и јавно тужилаштво). Из наведеног следи да правобранилаштво јесте носилац једног дела извршне (управне) државне функције, али је истовремено и правосудни ор- ган а на орган државне управе7 , јер правобранилаштво постоји да би пред су- дом у име државе предузимало радње заступања државе и њених органа као странке у поступку, а не ради решавања о правима и обавезама других лица. 7 На чињеницу да Републичко јавно правобранилаштво Републике Србије није орган управе посредно указује и одредба члана 138. Устава Републике Србије, којом је одређена надлежност Заштитника грађана, из чије формулације: "За- штитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и кон- тролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имо- винских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организаци- ја, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења” јасно произилази да Правобранилаштво (орган надлежан за правну заштиту имовинских права и интереса) не спада у круг органа државне управе.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 27 2.2.3. Правобранилачка функција Улога правобранилаштва као државног органа састоји се у врше- њу правобранилачке функције. Треба још једном поменути да је организација вршења правобра- нилачке функције у свету веома разнолика, те да у понеким државама ни- је могуће пронаћи посебан орган чија би надлежност била искључиво вр- шење правобранилачке функције. У неким државама један исти орган вр- ши, поред правобранилачке, и јавнотужилачку функцију и функцију др- жавног органа управе надлежног за организацију правосуђа, или чак и не- ке друге функције (нпр. државе англосакснског правног подручја, Репу- блика Хрватска и др.). Такође, у неким земљама правобранилачку функ- цију врше органи или службе у оквиру неког органа државне управе, по- пут министарства финансија (нпр. Црна Гора). Међутим, из чињенице да нека држава нема правобранилаштво, као посебан орган не треба изводи- ти закључак да та држава не познаје и правобранилачку функцију. Напро- тив, правобранилачка функција по природи ствари мора да постоји у сва- кој држави, па увек постоји и правобранилаштво у материјалном смислу, чак и када не постоји у формалном смислу, као посебан државни орган. Наравно, треба рећи и да наша и светска искуства показују да се најбољи резултати у вршењу правобранилачке функције постижу уз ква- литетну организацију и уређење органа коме је поверено вршење те функ- ције, а најквалитетнија организација подразумева задовољење одређених стандарда и начела која се најбоље остварују ако је правобранилаштво ор- ганизовано у довољној мери као самостална институција, са адекватним одређењем надлежности, којим су обухваћени сви послови који спадају у домен вршења правобранилачке функције. Правобранилачка функција се састоји у остваривању и заштити имовинских права и интереса државе, кроз њено правно заступање и кроз пружање правних савета државним органима и организацијама. Дакле, две основне активности правобранилаштва су правно заступање државе и давање правних савета државним органима и организацијама, а у циљу остваривања и заштите њених имовинских права и интереса. Наравно, правобранилаштву могу бити поверени и разни други задаци, али се они могу сматрати делом вршења правобранилачке функције само ако за свој циљ имају правну заштиту имовинских права и интереса државе.
Број 2/2012 28 2.2.3.1. Имовинска права и интереси државе На овом месту, потребно је разјаснити појам имовинских права и интереса државе, којим је, као својим циљем, дефинисан појам правобра- нилачке функције. Појам имовинског права, није једнозначно одређен у нашој прав- ној теорији, али за потребе овог рада није нужно упустити се у објашња- вање различитих схватања садржаја и обима овог појма, која су условље- на историјским и идеолошким, пре него правним разлозима. Довољно је рећи да имовинска права у предметном контексту схватамо као сва права чији титулар може бити један приватноправни субјекат. На овакво, нешто шире схватање, у конкретном случају упућује употреба синтагме "имо- винска права и интереси". Када се ради о имовинским правима и интересима државе, као правног лица, можемо их одредити као сва права која држава има као приватноправни субјекат. Наиме, иако свака држава превасходно постоји да би остваривала своју јавну – друштвену функцију, нужна последица њеног постојања је и њено постојање као правног лица, које, као и свако друго правно лице, има свој посебни правни субјективитет, са својом при- ватноправном личношћу, имовином, правима и обавезама. Дакле, под појмом имовинских права и интереса државе обухваћени су сви приватно- правни односи у којима држава може учествовати. 2.2.3.2. Заступничка функција С обзиром да је правно лице вештачка творевина, оно, за разлику од физичког лица, не може само стварати нити испољавати своју вољу, већ то за њега чине његови органи. Обично се говори о органима правног лица као о његовим заступницима, али се мора увек направити разлика између заступања правног лица и уговорог заступања, јер се ова два ин- ститута битно разликују у погледу њиховог правног дејства. Штавише, постоји став да однос правног лица и његових органа не би ни требало на- зивати заступништвом, јер заступништво подразумева однос између два субјекта (заступника и заступаног), што код односа између правног лица и његових органа није случај, будући да су органи саставни део правног ли-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 29 ца а не од њега независни субјекти.8 Ипак, сматрамо да није потребно ићи овако далеко, већ је довољно направити разлику између уговорног засту- пања између два или више правних субјеката и заступања правног лица. Заступање правног лица разликује се не само од уговорног засту- пања, већ и од вануговорног заступања (законског и судског), које се од- носи на заступање пословног неспособних лица од стране родитеља или старатеља, заступање у ad hoc случајевима (нпр. привремени заступник у парничном поступку) и заступање у правном односу насталом незваним вршењем туђих послова. И овде се разлика састоји у томе што код вануго- ворног заступања такође постоји правни однос између заступника и засту- паног, док код заступања правног лица тај однос не постоји. Треба скре- нути пажњу и на чињеницу да се и заступање правног лица често назива законским заступањем, па се и правобранилаштво често означава као за- конски заступник државе. Не можемо рећи да је овакво означавање органа који заступа правно лице погрешан, нарочито у случају правобранила- штва, имајући у виду да је његов положај заступника заиста одређен зако- ном, али увек треба имати у виду да се ради о специфичном облику засту- пања, у коме не постоји правни однос између заступника и заступаног, те узети у обзир и све друге последице које из овога произилазе. Државу, као и свако правно лице, заступају њени органи – држав- ни органи. Међутим, за разлику од других правних лица, држава има мно- го сложенију и бројнију структуру органа. У напред поменутом смислу, сви државни органи заступају државу, односно креирају и спроводе њену вољу, али надлежности државних органа у заступању државе јасно су по- дељене и дефинисане, у складу са уставом и законом. Тако, одређени др- жавни орган може предузимати заступање државе као правног лица само у мери одређеној законом. Правобранилачка функција представља овлашћење за заступање др- жаве у одређеном сегменту њених активности, у остваривању и заштити ње- них имовинских права и интереса. У том смислу, правобранилаштво иступа као заступник државе, државних органа и других државних организација од- ређених законом у поступцима пред судовима, органима управе и другим надлежним органима, када држава, односно њени органи и организације у 8 О природи односа између правног лица и његових органа види: О. Станковић и В. Водинелић, Увод у грађанско право, Номос, Београд 2007, 207-208.
Број 2/2012 30 тим поступцима имају својство странке о чијим имовинским правима и инте- ресима се у поступку одлучује. Ово значи да у тим поступцима, државу као странку може заступати само правобранилаштво. Иако у хијерархији држав- них органа правобранилаштво по правилу не стоји на највишем месту, одно- сно увек се налази у више или мање подређеном положају према највишим носиоцима извршне и(или) законодавне власти, чак ни представници тих нај- виших државних органа у конкретном поступку не би могли предузимати радње заступања државе, већ то заступање може предузети само правобрани- лаштво, као законом одређени заступник државе. 2.2.3.3. Саветодавна функција Посматрајући уређење правобранилачке функције у различитим државама, уочавамо да је саветодавна функција друга основна функција сваког правобранилаштва. За правну државу опредељену да оствари пуну владавину права веома је важно да њене активности буду што чвршће правно утемељене и заоденуте у одговарајуће правне форме. Управо због тога је важна улога правобранилаштва да давањем адекватних и благовремених правних саве- та другим државним органима и организацијама допринесе, не само нај- бољој заштити имовинских права и интереса државе, већ и учвршћивању владавине права, односно правне државе. У неким државама, а нарочито у државама англосаксонског права, саветодавна функција правобранилаштва нарочито је снажно изражена, и не ограничава се на давање правних мишљења о имовинскоправним питањима, већ о сваком правном питању које се пред државним органима може појави- ти као спорно. У тим државама главни државни правобранилац је често чак и члан највишег колегијалног органа извршне власти, те на највишем нивоу креирања државне политике може утицати на остваривање начела владавине права и најбољу заштиту имовинских права и интереса државе.9 9 У САД главни државни правобранилац (Attorney General) члан је Кабинета, нај- вишег колегијалног органа извршне власти у САД, а уједно је и старешина фе- дералног "Министарства” правде (Department of Justice). Положај правобранио- ца слично је уређен и у Аустралији и Канади.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 31 3. ПРАВОБРАНИЛАЧКА ФУНКЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Видели смо већ у претходним редовима да је правобранилаштво у Србији институција са дугом традицијом. Такође смо видели да је ова ин- ституција имала стабилан развојни пут, од службе у оквиру Министарства финансија, преко законом уређеног посебног органа у саставу истог ми- нистарства, до самосталног државног органа и органа на нижим нивоима јавне власти. Данас је правобранилачка функција у Републици Србији уређена Законом о јавном правобранилаштву из 1991. године ("Службени гласник РС", број 43/91), који се односи на правобранилаштва на свим нивоима власти (Републике Србије, аутономне покрајине, града и општине). Може- мо рећи да је Закон из 1991. године био први закон којим је положај и ор- ганизација правобранилаштва у Републици Србији враћена корак уназад, с обзиром да је у том закону, у поређењу са ранијим Законом о јавном правобранилаштву из 1977. године ("Службени гласник СРС", бр. 6/77, 18/81, 7/82 и 46/84), изостављен низ одредаба неопходних за адекватно уређење правобранилачке функције, а важећи Закон о јавном правобрани- лаштву садржи мање норми чак и од Закона о Државном правобранила- штву из 1934. године, као првог закона којим је уређена правобранилачка функција у нашој земљи. Важећи Закон о јавном правобранилаштву у чл. 1. прописује да послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, града и општине обавља јавно правобранилаштво, ако законом или одлуком аутономне покрајине, града или општине није другачије одређено, те да је јавно правобранилаштво законски заступник Републике, аутономне покрајине, града и општине. Све остале одредбе За- кона, осим још неколико прелазних и завршних одредаба, односе се само на Републичко јавно правобранилаштво, његове надлежности и организа- цију. Надлежности и организација органа који врши правобранилачку функцију у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоупра уре- ђује се одговарајућим актима аутономне покрајине, односно јединице ло- калне самоуправе.10 10 Тако, Покрајинско јавно правобранилаштво Војводине уређено је Покрајин- ском скупштинском одлуком о обављању послова правне заштите имовин- ских права и интереса Аутономне покрајине Војводине ("Службени лист
Број 2/2012 32 3.1. Републичко јавно правобранилаштво 3.1.1. Надлежност Републичког јавног правобранилаштва Закон одређује да послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије обавља Републичко јавно правобранилаштво са седиштем у Београду (чл. 2). Републичко јавно правобранилаштво оба- вља своју функцију на основу закона и других прописа донетих у складу са Уставом и законом (чл. 6). Надлежности Републичког јавног правобранилаштва утврђене су чл. 7-10, 12. и 13. Закона о јавном правобранилаштву, сходно којима то правобранилаштво: 1. предузима правне радње и користи правна средства пред судовима и другим надлежним органима ради остваривања имовинских пра- ва и интереса Републике Србије, њених органа и организација и других правних лица чије се финансирање обезбеђује у буџету Ре- публике или из других средстава Републике; у тим поступцима за- ступа Републику Србију и њене органе и организације у положају законског заступника; 2. може заступати и друга правна лица у погледу њихових имовин- ских права и интереса кад интереси тих правних лица нису у су- протности са функцијом коју врши; 3. може пред Уставним судом Републике Србије покренути поступак за оцену уставности закона, других прописа и општих аката кад оцени да су му овим прописима непосредно повређена права и интереси; 4. пре покретања парнице или другог поступка предузима потребне ме- ре ради споразумног решавања спорног односа у случајевима у који- ма то природа спора допушта; правно или физичко лице које има на- меру да покрене поступак против Републике Србије или правног ли- ца чија имовинска права и интересе заступа Републичко јавно право- бранилаштво може се са предлогом за споразумно решење спорног односа обратити Републичком јавном правобранилаштву које је ду- АПВ", бр: 10/04, 16/05 и 18/09), Градско јавно правобранилаштво Града Бео- града уређено је Одлуком о Градском јавном правобранилаштву ("Службени лист Града Београда", бр: 5/92, 16/94 и 3/00) итд.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 33 жно да подносиоца у року од 30 дана од дана пријема захтева обаве- сти о предузетим мерама и њиховом резултату; 5. у року од 30 дана од дана пријема захтева правним лицима чија имовинска права и интересе заступа даје правно мишљење у вези са закључивањем имовинскоправних уговора и о другим имовин- скоправним питањима. Одређени број надлежности Републичког јавног правобранила- штва утврђен је и низом посебних закона. Један део тих надлежности представља само посебно наглашену улогу Републичког јавног правобра- нилаштва као заступника Републике Србије или правног саветника држав- них органа у неким специфичним правним поступцима, односно специ- фичним правним ситуацијама. Међутим, други део тих посебних надле- жности односи се на ситуације у којима Републичко јавно правобранила- штво не поступа као заступник Републике Србије, већ као странка у по- ступку. Такође, неке од ових надлежности, строго гледајући, не спадају у вршење правобранилачке функције, али су поверене правобранилаштву због оцене законодавца да би управо правобранилаштво, због својих стручних капацитета, било најефикаснији вршилац одређених послова. Неке од ових посебних надлежности Правобранилаштва прописане су: 1. чл. 17. Закона о промету непокретности ("Службени гласник РС”, бр. 42/98 и 111/09) – подношење тужбе за поништај уговора на основу кога правно лице отуђује непокретност из државне или друштвене својине, односно прибавља непокретност у државну или друштвену својину, уколико је уговорена цена у несразмери са прометном вредношћу непокретности у време закључења уго- вора, на штету државне, односно друштвене својине, 2. чл. 106. ст. 2. Закона о јавним набавкама ("Службени гласник РС”, број 116/08) – подношење захтева за заштиту права у случају по- вреде јавног интереса у поступку јавне набавке, 3. чл. 38. Закона о јавној својини ("Службени гласник РС”, број 72/11) – подношење тужбе за поништење уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије који је закљу- чен супротно прописима, односно ако уговорена накнада одступа од прописане накнаде или од накнаде која се могла остварити у време закључења уговора,
Број 2/2012 34 4. чл. 84. ст. 2. и 3. Закона о јавној својини ("Службени гласник РС”, број 72/11) – подношење тужбе за утврђење удела државне својине у стварима која правно лице користи а изграђене су, односно приба- вљене учешћем средстава Републике, покрајине, општине или града, 5. чл. 39. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу ("Слу- жбени гласник РС”, број 72/11) – учествовање у својству странке у свим поступцима за враћање одузете имовине и обештећење, без обзира да ли је Република Србија у конкретном случају и обвезник враћања имовине или обештећења, 6. чл. 11. ст. 4. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС”, број 111/09) – подношење тужбе у управном спору ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије, 7. чл. 27. ст. 3. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11) – подношење тужбе за промену пословног имена привредног друштва које вређа јавни морал, 8. чл. 193. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС”, број 72/11) – споразумно решавање спора пре подношења тужбе у парничном поступку, по предлогу који је обавезан да поднесе сва- ко ко намерава да поднесе тужбу против Републике Србије, итд. 3.1.2. Организација и рад Републичког јавног правобранилаштва Закон о јавном правобранилаштву одређује да функцију Републичког јавног правобранилаштва врши Републички јавни правобранилац, којег поставља Влада на четири године и који може бити поново постављен (чл. 3. ст. 1). Републички јавни правобранилац има заменике које поставља Влада и који послове заменика врше као сталну дужност (чл. 3. ст. 2). За Републичког јавног правобраниоца и његове заменике могу бити постављена лица која су домаћи држављани, који испуњавају опште усло- ве за заснивање радног односа у државним органима, који су завршили правни факултет, положили правосудни испит и имају осам година радног искуства на пословима правне струке (чл. 4). Републички јавни правобра- нилац одговара за свој рад и рад Републичког јавног правобранилаштва – Влади, а заменици – Републичком јавном правобраниоцу и Влади (чл. 5).
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 35 Чл. 11. и 17. Закона о јавном правобранилаштву одређено је да су судови и други органи дужни да у стварима у којима је предвиђено засту- пање од стране Републичког јавног правобранилаштва достављају сва пи- смена непосредно њему, да достављање извршено противно наведеној од- редби не производи правно дејство, те да су судови, органи и организаци- је које заступа Републичко јавно правобранилаштво дужни да достављају све судске и друге поднеске непосредно организационим јединицама Ре- публичког јавног правобранилаштва образованим за њихово подручје. У погледу организације и рада Републичког јавног правобранилаштва закон прописује да ће се сходно примењивати одредбе Закона о министарстви- ма, а да се на запослене примењују одредбе закона којима се уређују права, обавезе и одговорности из радних односа у државним органима (чл. 14). Трошкови заступања у судским и управним поступцима признају се Републичком јавном правобранилаштву по прописима о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, а приходи остварени у заступању су приход Републике (чл. 15). Закон предвиђена могућност да Републичко јавно правобранила- штво јавном правобранилаштву општине повери вршење појединих по- слова и радњи у поступању пред месно надлежним судом (чл. 16). Како би се Правобранилаштво ефикасније изборило са огромним повећањем прилива нових предмета у раду пред свим судовима на терито- рији Републике Србије, 2002. године је извршена деконцентрација надле- жности Републичког јавног правобранилаштва, оснивањем одељења Репу- бличког јавног правобранилаштва ван седишта Правобранилаштва у Бео- граду, са овлашћењима за предузимање радњи из надлежности Републич- ког јавног правобранилаштва пред судовима, органима управе и другим надлежним органима који имају седиште на подручју за које су одељења образована. Тренутно постоји једанаест одељења Републичког јавног пра- вобранилаштва, чија је месна надлежност утврђена за подручја одређених управних округа, и то: 1. Одељење у Ваљеву - за територију Колубарског и Мачванског управног округа; 2. Одељењу у Зајечару - за територију Борског и Зајечарског управ- ног округа;
Број 2/2012 36 3. Одељењу у Зрењанину - за територију Средњебанатског, Јужноба- натског и Севернобанатског управног округа; 4. Одељењу у Краљеву - за територију Рашког, Расинског и Мора- вичког управног округа; 5. Одељењу у Крагујевцу - за територију Шумадијског и Поморав- ског управног округа; 6. Одељењу у Лесковцу - за територију Јабланичког, Пчињског, Ко- совско-поморавског, Косовско-митровачког, Пећког, Призренског и Косовског управног округа; 7. Одељењу у Нишу - за територију Нишавског, Пиротског и То- пличког управног округа; 8. Одељењу у Новом Саду - за територију Јужнобачког и Сремског управног округа; 9. Одељењу у Пожаревцу - за територију Браничевског и Подунав- ског управног округа; 10. Одељењу у Суботици - за територију Севернобачког и Западно- бачког управног округа; 11. Одељењу у Ужицу - за територију Златиборског управног округа. 3.2. Будућност правобранилачке функције у Републици Србији Промене у државном уређењу и друштвеним односима које су на- ступиле у последње две деценије, након доношења важећег Закона о јавном правобранилаштву, довеле су до низа значајних промена у правном порет- ку, организацији државне власти, финансирању јавних потреба, те нарочи- то у правном уређењу својинскоправних и других имовинскоправних одно- са, као и нових надлежности и енормног повећања броја предмета у раду Републичког јавног правобранилаштва. Све наведено, као и потреба даљих реформи правног система Републике Србије у поступку његовог унапређе- ња и прилагођавања праву Европске уније захтева и прилагођавање и уна- пређење правобранилачке организације у Републици Србији. У том контексту, у протеклих неколико година већ су остварени одређени кораци у трансформацији Републичког јавног правобранила- штва, како кроз доношење посебних закона којима је, прописивањем но- вих дужности и овлашћења Правобранилаштва, обликована његова улога у правном систему, тако и кроз унутрашње напоре у самом Правобрани-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 37 лаштву да се под датим условима изврши што ефикаснија организација његовог рада. Међутим, како важећи Закон о јавном правобранилаштву, с обзиром на све настале и предстојеће промене, недовољно детаљно регу- лише низ питања значајних за вршење правобранилачке функције, под да- тим околностима остварен је максимум могућег, а за нешто више, одно- сно за спровођење целовите и адекватне трансформације постојећег јав- ног правобранилаштва у савремено европско правобранилаштво, као но- сиоца правобранилачке функције који ће на најбољи начин одговорити свим будућим изазовима, неопходно је усвајање новог и савременог за- конског оквира. Како је ова потреба за реформом законског уређења правобрани- лачке функције одавно уочена у стручној јавности, министар правде је 2010. године образовао Комисију са задатком да постојећи законски оквир преиспита и понуди одговарајућа решења за његово унапређење. Комисија је израдила предлог нацрта Закона о правобранилаштву, те оче- кујемо да ће тај предлог, када се за то стекну потребни услови, ући у про- цедуру за усвајање, чиме ће се, верујемо, обезбедити одговарајући правни оквир за наставак спровођења реформе правобранилаштва, као мањег, али битног дела правосудног система у Републици Србији.
Број 2/2012 38 Новица Цветковић, заменик републичког јавног правобраниоца, у пензији РЕПУБЛИКА СРБИЈА КАО ОБВЕЗНИК ВРАЋАЊА ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ 1. УВОД Република Србија је стицала право својине на имовини која се са- да налази код ње по разним основама изградњом, куповином, поклоном, наслеђивањем, судским одлукама из поступка стечаја или ликвидације и др, али и на имовини одузетој од ранијих власника путем принудних др- жавних прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији и другим прописима. На основу ових закона одузете су велике површине грађевинског и пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта, стамбене и по- словне зграде, куће, станови, пословне просторије, гараже и други прате- ћи објекти и имовина. Један део имовине узет је без икакве накнаде власницима док су по неким законима одређени неки облици накнаде, али ни приближно тр- жишној цени. Сада, након више деценија од почетка одузимања имовине од ра- нијих сопственика на овај начин, доноси се Закон о враћању одузете имо- вине и обештећењу1 , којим се жели да се делимично исправи једна велика историјска неправда према великом броју људи и породица. Законом о враћању одузете имовине и обештећењу се регулишу услови, начин и поступак враћања или обештећења за одузету имовину на територији Републике Србије после 09. марта 1945. године, на основу прописа наведених у члану 2. овог закона, чија је тржишна вредност про- цењена од стране Пореске управе Републике Србије, а на основу пријава 1 ("Службени гласник РС", бр. 72/11)
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 39 из Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине2 , на износ од 110 до 200 милијарди евра. Очекује се да ће у примени овог закона бити око 150.000 предмета у раду код Агенције за реституцију, од тога најмање 100.000 предмета у овој 2012. години. Готово исти број предмета биће и у раду Републичког јавног пра- вобранилаштва, јер се ово Правобранилаштво појављује у двострукој уло- зи у овим предметима, као законски заступник Републикe Србијe, као об- везника враћања одузете имовине или обештећења, а када Република Ср- бија није странка у поступку, РЈП се појављује као странка по закону и то као посебан државни орган у заштити јавне и државне својине у односу на подносиоца захтева и друге обвезнике враћања одузете имовине. Како је основни принцип од кога полази Закон о враћању одузете имовине и обештећењу да се подржављена имовина врати у натуралном об- лику (начело приоритета враћања у натуралном облику из члана 8. став 1. Закона), акценат овог рада биће посвећен одредбама Закона које се односе на Републику Србију као обвезника враћања подржављене имовине у нату- ралном облику у поступку који проводи Агенција за реституцију. Под појмом "подржављена имовина" подразумева се имовина одузета и пренета у државну, друштвену или задружну својину на основу прописа побројаних у члану 2. Закона. Одузета имовина враћа се бившем власнику у својину и државину, а тек ако то није могуће, по Закону, бивши власник има право на обештећење. Обвезник обештећења које се у том случају даје у виду државних обвезница и у новцу је држава. Овај рад се неће бавити одредбама Закона које се односе на обештећење. 2. ПРАВО НА ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ ИЛИ ОБЕШТЕЋЕЊЕ 2.1. Титулари права Према Закону о враћању одузете имовине и обештећењу (у даљем тексту: Закон) право на враћање имовине или обештећење има: 2 ("Службени гласник РС", бр. 45/05)
Број 2/2012 40 1) домаће физичко лице које је бивши власник одузете имовине, а у случају његове смрти или проглашења умрлим - његови законски на- следници, утврђени у складу са прописима који уређују наслеђивање у Ре- публици Србији и са одредбама овог закона; 2) задужбина којој је одузета имовина, односно њен правни след- беник; 3) бивши власник који је своју некадашњу имовину која је одузета вратио у својину на основу теретног правног посла; 4) физичко лице које је закључило уговор о купопродаји са држав- ним органом у периоду од 1945. до 1958. године, ако се у судском поступ- ку утврди да је оштећено висином купопродајне цене има право искљу- чиво на обештећење у складу са овим законом, умањено за висину ис- плаћене купопродајне цене; 5) физичко лице - страни држављанин, а у случају његове смрти или проглашења умрлим, његови законски наследници, под условом ре- ципроцитета. Када је у питању физичко лице - страни држављанин, питање ак- тивне легитимације, ради остварења права на враћање имовине утврђује Агенција по службеној дужности, тј. уз постојање реципроцитета са стра- ном државом, односно међународног уговора. По члану 5. став 2. Закона право на враћање имовине или обеште- ћење нема: 1) физичко лице - страни држављанин, односно његови законски наследници, за коју је обавезу обештећења преузела страна држава по основу међународног уговора; 2) физичко лице - страни држављанин, односно његови законски наследници, који су и без постојања међународног уговора обештећени или им је право на враћање имовине признато правом стране државе; 3) лице које је било припадник оружаних снага које су деловале на територији Републике Србије, за време Другог светског рата, као ни њего- ви наследници.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 41 2.2. Конфискована и експроприсана имовина Одредбе овог закона се примењује и на конфисковану имовину после 9. марта 1945. године, под условом да је бивши власник рехабили- тован до дана ступања на снагу овог закона или буде рехабилитован, по основу захтева за рехабилитацију, који је поднет у складу са посебним за- коном. Подносилац захтева за враћање имовине дужан је да уз захтев приложи и правноснажну судску одлуку о рехабилитацији, односно до- каз да је поднео захтев за рехабилитацију. Бивши власник има право на враћање имовине, односно обештеће- ње у складу са овим законом, за имовину одузету на основу прописа о експропријацији, а који су се примењивали до 15. фебруара 1968. годи- не, ако бившем власнику на име накнаде за ту имовину није уступљена друга непокретност у својину, односно станарско право или други об- лик најшире власти на ствари. Када је у питању конфискована и експроприсана имовина из овог за- кона, такође ће се применити начело приоритета враћања у натуралном облику увек када је то могуће, а тек у ситуацији ако је подржављена имовина отуђена, бивши власник има право на обештећење у складу са Законом. 2.3. Нека законска начела Закон о враћању одузете имовине и обештећењу садржи низ начела од којих су нека од посебног значаја за примену овог закона, као што су: а) Виша сила Ако је одузета ствар престала да постоји услед дејства више си- ле, бивши власник нема право на обештећење у складу са овим законом. б) Начело приоритета враћања у натуралном облику Чланом 8. Закона је предвиђено да се одузета имовина враћа бив- шем власнику у својину и државину, а ако то, према овом закону није могуће, бивши власник има право на обештећење. Уколико враћање државине на одузетој непокретности није одмах мо- гуће, бившем власнику вратиће се својина на одузетој ствари, а са лицем које
Број 2/2012 42 је држалац у време ступања на снагу овог закона, успоставиће се закупни од- нос под тржишним условима, ако овим законом није друкчије одређено. в) Начело заштите стицаоца Натуралну реституцију није могуће увек остварити, иако је не- спорно да је ствар подржављена конкретним актом државног органа, иако је несумњиво ко би требало да буде обвезник враћања, као и да ствар фак- тички постоји. Закон о враћању одузете имовине и обештећењу полази од начела заштите стицаоца. Стицалац имовине који је након подржављења имовине, у складу са законом, стекао право својине, остаје власник и држалац ствари и његова стечена права не смеју бити повређена. То значи да подносилац захтева не може да оствари право на враћање имовине у натури, већ у том случају има право на обештећење, по Закону. г) Сукоб основа за враћање имовине или обештећења Подносилац захтева који има право да, по различитим основима, захтева враћање одређене имовине, за исти предмет обештећења може да то право оствари само по једном основу. 3. ОБВЕЗНИЦИ ВРАЋАЊА ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ Закон је, чланом 9. навео круг правних лица која имају статус обвезни- ка враћања подржављене одузете имовине у натуралном облику (у даљем тексту: обвезник враћања), која се налази, по неком основу код њих. То су: 1.- Република Србија; - аутономна покрајина; - јединица локалне самоуправе; - јавно предузеће; - привредно друштво или друго правно лице чији је оснивач Ре- публика Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе; - привредно друштво са већинским друштвеним капиталом и - задруга,
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 43 а која правна лица су на дан ступања на снагу овог закона (06. октобар 2011. године), власник, држалац или носилац права коришћења, односно рас- полагања на подржављеној имовини - у односу на право које му припада. 2. Обвезник враћања подржављене имовине у натуралном обли- кујеи: - привредно друштво и задруга у поступку стечаја или ликви- дације, који су такође на дан ступања на снагу овог закона власник, држа- лац или носилац права коришћења, односно располагања на подржавље- ној имовини. 3. Закон такође предвиђа да је обвезник враћања и носилац права коришћења на грађевинском земљишту из члана 23. став 4. овог закона. 4. ВРАЋАЊЕ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ 4.1. Предмет враћања Овим законом је предвиђено да се враћају одузете непокретно- сти и покретне ствари које се налазе у јавној својини код неког од титу- лара јавне својине (Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе), као и ствари у државној, друштвеној и задружној својини (не и у приватној својини), које се налазе код било ког имаоца, из члана 9. овог закона, осим ствари које су сада у својини задругара или у друштвеној и задружној својини које је ималац стекао уз накнаду. Предмет враћања су следеће подржављене непокретности: гра- ђевинско земљиште, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљи- ште, стамбене и пословне зграде, станови и пословне просторије и други објекти који постоје на дан ступања на снагу овог закона. 4.2. Враћање својине и државине Обвезник враћања је дужан да у складу са овим законом, бившем власнику врати право својине и државине на одузетој непокретности, осим ако објекат није увећан у смислу члана 17. овог закона. Ако се одузета непокретност не може вратити у целини, бившем власнику вратиће се део одузете непокретности, уз обештећење за невра- ћени део у складу са овим законом.
Број 2/2012 44 4.3. Увећани подржављени објекат У великом броју случајева биће ситуација да је дошло до промена, а у неким случајевима и до битних промена, на објекту између стања које је било приликом одузимања објекта и стања које је приликом одлучива- ња по захтеву за повраћај тог објекта. Уколико је смањена површина објекта од одузете површине, закон је то регулисао на предњи начин, а уколико је увећана површина овог објекта Закон је регулисао да се: Објекат сматра увећаним, у смислу овог закона уколико је догра- ђен или надзидан у складу са законом, чиме му је увећана бруто повр- шина. Не сматра се увећањем објекта извођење грађевинских радова унутар постојећег габарита. Значи, Закон предвиђа да се ради о радовима надоградње или над- зиђивању који су изведени у складу са законом. Уколико се ради о бес- правној доградњи или надзиђивању, а посебно за коју није ни поднет зах- тев за легализацију или није поднет благовремено, нису се стекли закон- ски услови за признавање ових радова. Ако је након подржављења увећан објекат, бившем власнику се враћа својина на делу објекта у површини која му је одузета, а власник увећаног дела објекта и бивши власник могу споразумно регулисати ме- ђусобне односе на предметном објекту, а уколико се такав споразум не постигне, њихове међусобне односе уредиће суд. У предметима где је на јединицу локалне самоуправе уписано пра- во коришћења на објекту државне својине, споразумевање би могло да се врши између ранијег власника и јединице локалне самоуправе, уз обавезу да на тај споразум да сагласност Влада или други орган Републике Србије на који би Влада пренела ово овлашћење. 5. НЕПОКРЕТНОСТИ У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈЕ СУ ПРЕДМЕТ ВРАЋАЊА Код Републике Србије се налазе све непокретности које предвиђа Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, које су предмет враћања по овом закону: грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште, стамбене и пословне зграде, станови и пословне просторије и други објекти.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 45 Непокретна имовина, која може да буде предмет враћања, која се води као имовина Републике Србије је тренутно у различитим својин- ским ситуацијама. Ова имовина се води као јавна или државна своји- на, а има и укњижби на овим непокретностима које су још уписане као друштвена својина, јер неки судови и катастри нису поступили по нало- гу из члана 47. Закона о средствима у својини Републике Србије и нису извршили промену уписа по службеној дужности у државну својину. Утврђивање облика својине и других права на непокретности- ма код Републике Србије, које су предмет враћања ранијим власницима је од значаја да се зна ко је сада власник, ко је корисник, ко је држалац, а у зависности од овога која права, али и обавезе има Република Србија у предвиђеним поступцима, односно која права и обавезе има аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе или неко од преосталих обвезника враћања имовине из члана 9. овог закона, код којих се налази мањи број ових непокретности. Мора се истаћи да прелазак државне својине Републикe Србијe у нови облик својине, у јавну својину, а делимично и у два друга облика својине по важећем Уставу приватну и задружну, није ишао тако глатко и по сили закона као код формирања државне својине 1995. године, по За- кону о средствима у својини Републикe Србијe3 . Пре доношења Закона о јавној својини4 донети су посебни закони, којима је регулисан правни режим грађевинског земљишта, пољопри- вредног земљишта, шума и шумског земљишта у јавној својини. Закон о јавној својини је ступио на снагу 6. октобра 2011. године, када и Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, односно истог дана када је престао да важи Закон о средствима у својини Републикe Србијe. Одредбом члана 8. Закона о јавној својини је регулисано да: "Правни режим грађевинског земљишта, пољопривредног зе- мљишта, шума и шумског земљишта у јавној својини уређује се посеб- ним законима:" 3 ("Службени гласник РС", бр.53/95, 54/96, 32/97 и 101/05) 4 ("Службени гласник РС", бр. 72/11)
Број 2/2012 46 Ти посебни закони су: - Закон о планирању и изградњи5 , за грађевинско земљиште, - Закон о пољопривредном земљишту6 , за пољопривредно земљиште, - Закон о шумама7 , за шуме и шумско земљиште. Поставља се питање на којим све непокретностима је сада Репу- блика Србија титулар својине. На непокретностима на којима је она вла- сник, а те непокретности су одузете од ранијих власника по неком пропи- су из члана 2. овог закона, Република Србија је обвезник враћања те својине ранијим власницима. 5.1. Грађевинско земљиште Грађевинско земљиште (изграђено и неизграђено), као део имо- вине Републике Србије је у јавној својини Републике Србије, на основу члана 100. Закона о планирању и изградњи. Закон је предвидео да даном ступања на снагу овог закона дотадашње грађевинско земљиште држав- не својине на коме је уписана као корисник Република Србија, јавно пред- узеће, установа, или друга организација чији је оснивач Република Србија, постаје јавна својина Републике Србије, даном ступања на снагу овог за- кона, по сили закона, без накнаде. Упис се вршио по захтеву Републич- ког јавног правобранилаштва, а уколико исти није извршен у законом одре- ђеном року (од године дана од дана ступања на снагу Закона), орган који води упис права на непокретностима (катастар и суд), врши упис јавне својине на Републику Србију по службеној дужности. Но, независно да ли је овај упис већ извршен или не, јавна своји- на је стечена по сили закона и Република Србија је титулар на истој, па по том основу и обвезник враћања у натуралном облику. 5.2. Пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште Закон о јавној својини је, чланом 10. став 1. и 6., регулисао да су пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште добра од општег 5 ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09 и 24/11) 6 ("Службени гласник РС", бр. 62/06, 65/08 и 41/09) 7 ("Службени гласник РС", бр. 30/10)
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 47 интереса у јавној својини и да добра од општег интереса на којима по- стоји право јавне својине су у својини Републике Србије ако законом није друкчије одређено. Значи, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште су у својини Републике Србије, ако законом није друкчије одређено. Посебним законима није друкчије одређено, па су ове непокрет- ности у јавној (државној) својини Републике Србије. Закон о пољопривредном земљишту предвиђа да целокупно пољо- привредно земљиште државне својине остаје и даље само као државна својина. Према Закону о шумама, шуме и шумско земљиште су у државној својини Републике Србије. 5.3. Грађевински објекти Када се ради о имовини Републике Србије коју чине стамбене и пословне зграде, станови, пословне просторије и други објекти, није баш сасвим јасно у ком облику својине се налазе ови објекти - јавној или државној. Уколико су у јавној својини, да ли су и у јавној својини аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе или само Републикe Србијe. Ко је обвезник враћања у овим предметима, на којима је уписана државна својина а право коришћења на јединицу локалне самоуправе или аутономну покрајину? Да ли је то и Република Србија? Помоћ за решење ове дилеме морамо потражити у Закону о јавној својини. Прво питање би морали поставити да ли је целокупна државна својина која се налазила код Републикe Србијe, аутономне покрајине и је- диница локалне самоуправе постала најпре јавна својина Републике Србије или јавна својина ових титулара или је део те имовине остао и даље у државној својини са правом коришћења свих или неких од ових субјеката. Чланом 72. став 1. Закона о јавној својини је регулисано успоста- вљање јавне својине Републике Србије, на следећи начин:
Број 2/2012 48 Непокретности, покретне ствари и друга средства која су, на основу Закона о средствима у својини Републике Србије, на дан ступања на снагу овог закона у државној својини, постају средства у јавној сво- јини Републике Србије, ако овим законом није другачије одређено. За јединицу локалне самоуправе и аутономну покрајину је овим законом одређено другачије. Одредбама Закона успоставља се јавна својина Републике Ср- бије на следећи начин: "Природна богатства, добра од општег интереса, добра у оп- штој употреби у државној својини (изузев добара која по овом закону припадају Аутономној покрајини Војводине и јединици локалне самоу- праве), као и средства која на дан ступања на снагу овог закона користе Република Србија, државни органи и организације, установе и друге организације чији је оснивач Република Србија, даном ступања на сна- гу овог закона постају средства у јавној својини Републике Србије. Орган надлежан за вођење јавне евиденције о непокретностима и правима на њима извршиће, по службеној дужности, упис права јавне својине Републике Србије на непокретностима из става 2. овог члана." Предњим одредбама је регулисано која средства државне својине, даном ступања на снагу Закона о јавној својини (06. октобра 2011. годи- не) постају јавна својина Републике Србије и којима се налаже органи- ма да упис јавне својине на Републику Србију изврше, по службеној ду- жности, у јавним књигама на непокретностима. За јавну својину Републике Србије је овај закон јасно и преци- зно регулисао. Међутим, поставља се питање који је својински статус ових не- покретности државне својине на којима је јединица локалне самоуправе и аутономна покрајина била уписана као корисник? Закон о јавној својини је успостављање јавне својине јединица ло- калне самоуправе и аутономне покрајине регулисао тако што предвиђа: Непокретности, покретне ствари и друга средства, укључујући и средства у иностранству, која су, на основу Закона о средствима у сво- јини Републике Србије, на дан ступања на снагу Закона о јавној својини у
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 49 државној својини, а која користи аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, успоставља се право јавне својине аутономне по- крајине, односно јединице локалне самоуправе, под условима и на на- чин прописан овим законом. Овим законом је прописано да се: "Право јавне својине ауто- номне покрајине и јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. овог закона стиче уписом права јавне својине у јавну књигу о непокретностима и правима на њима." (члан 76. став 1). Значи, право јавне својине на наведеним непокретностима стиче аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе тек након уписа те јавне својине у јавним књигама на непокретностима. Међутим, када се ради о упису права јавне својине на непокретно- стима које су предмет враћања ранијим власницима по Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, односно које су пријављене и евиденти- ране у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имо- вине, Закон предвиђа још строжије критеријуме, јер прописује да захтев за упис права јавне својине јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине на непокретностима из члана 72. овог закона усвојиће се ако је уз захтев или накнадно органу надлежном за упис достављено једно од следећих два решења: 1. Решење којим се одбија захтев за враћање имовине и обеште- ћења; 2. Решење којим се утврђује право на обештећење. Дакле, упис јавне својине на аутономну покрајину или на једини- цу локалне самоуправе за одузету непокретност се може извршити тек након доношења правноснажног решења о поднетом захтеву од стране Агенције, а све дотле је та имовина и даље у статусу државне својине Ре- публике Србије. Полазећи од свих напред наведених решења из закона може се к о н с т а т о в а т и да су грађевински објекти, који су предмет враћа- ња одузете имовине ранијим власницима, који су уписани као државна својина са правом коришћења аутономне покрајине или јединица ло- калне самоуправе су и сада у државној својини Републике Србије.
Број 2/2012 50 Ради тога, у овим предметима су обвезници враћања Република Србија, као титулар својине и аутономна покрајина или јединица локал- не самоуправе, као корисник и држалац истих. 5.4. Изузеци од враћања непокретности у натуралном облику Одредбом члана 18. Закона је регулисано шта чини изузетак од вра- ћања одузете имовине у натуралном облику. Нажалост, има пуно изузетака који су наведени у овој одредби, али и у другим одредбама овог закона, за ко- је се може слободно поставити питање треба ли да чине изузетак. Закон је регулисао да се не враћа право својине на непокретно- стима које на дан ступања на снагу овог закона имају следећу намену, односно статус: 1) непокретности које су по Уставу и закону искључиво у јавној својини. Дакле, непокретности које не могу бити у приватној или задру- жној својини, не могу бити предмет враћања по овом закону. 2) службене зграде и пословне просторије које служе за обављање законом утврђене надлежности државних органа, органа аутономне покраји- не, органа јединица локалне самоуправе и органа месне самоуправе. 3) непокретности које служе за обављање делатности установа, основаних од стране титулара јавне својине, Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, а чијим би враћањем био битно ометен рад и функционисање тих служби и то из области: а) здравства (домови здравља, болнице, институти, амбуланте, апотеке и др.) б) васпитања и образовања (основне, средње, више школе и фа- култети, дечији вртићи и др.) в) културе, науке или других установа (домови културе, библио- теке, музеји и др.) 4) непокретности које су саставни и неодвојиви део мрежа, објеката, уређаја или других средстава која служе за обављање делатно- сти јавних предузећа или друштава капитала основаних од стране једи-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 51 нице локалне самоуправе, аутономне покрајине или Републике Србије из области енергетике, телекомуникација, саобраћаја, водопривреде и комуналних делатности. 5) непокретности које се сада налазе у друштвеној својини, са правом коришћења правног лица које још није приватизовано или које се продаје у поступку стечаја као правно лице, а враћањем те непокрет- ности би дошло до битног нарушавања економске или технолошке одрживости и функционалности у обављању претежне делатности - тог субјекта. 6) непокретности које су намењене за репрезентативне потребе Народне скупштине, председника Републике и Владе; 7) непокретности у власништву Републике Србије намењене за смештај страних дипломатско - конзуларних представништава, војних и трговинских представништава и представника при дипломатско - конзу- ларним представништвима; 8) дворски комплекс на Дедињу, чији се статус уређује посеб- ним законом, као и друга непокретна културна добра од изузетног значаја у државној својини; 9) непокретности које су продате, односно стечене у поступку приватизације као имовина или капитал субјекта приватизације, у складу са законом којим се уређује приватизација. За неизграђено грађевинско земљиште Закон чини изузетак од овог правила у члану 23. став 4. (у од- редбама које регулишу земљиште које се враћа). 10) непокретности које су продате у поступку стечаја над преду- зећима у већинској друштвеној, односно државној својини, као и непо- кретности које представљају имовину стечајних дужника у већинској дру- штвеној, односно државној својини који су као правна лица продати у по- ступку стечаја. 11) у другим случајевима утврђеним овим законом . Не враћају се подржављена предузећа.
Број 2/2012 52 6. ВРАЋАЊЕ ПОДРЖАВЉЕНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА 6.1. Предмет враћања Законом, чланом 22. став 1. је регулисано да: "Предмет враћања, у смислу овог закона, јесте грађевинско земљиште у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине или јединица локалне самоуправе, као и грађе- винско земљиште у државној, друштвеној, односно задружној својини". Да је налог из ове одредбе остао као такав и у наредним одредба- ма овог закона, ранијим власницима би се вратиле велике површине гра- ђевинског земљишта, у првом реду неизграђеног грађевинског земљишта. Међутим, већ следећи став истог члана, за највеће површине оду- зетог грађевинског земљишта, сада изграђеног грађевинског земљишта предвиђа да исто није предмет враћања, јер прописује да: "Не враћа се изграђено грађевинско земљиште, ако овим зако- ном за поједине случајеве није друкчије одређено". Дакле, сада се овом одредбом дефинитивно регулише да се изграђе- но грађевинско земљиште не враћа, осим у појединим изузетним случајеви- ма ако је то друкчије одређено овим законом, а неизграђено грађевинско зе- мљиште се враћа у случајевима предвиђеним одредбама овог закона. 6.2. Које се грађевинско земљиште не враћа Закон прописује да се не враћа грађевинско земљиште у следећим случајевима: а) Не враћа се грађевинско земљиште на коме се налазе јавне по- вршине, или је важећим планским документом на дан ступања на снагу овог закона предвиђена изградња објеката јавне намене. Пошто се из презентираних доказа уз захтев за враћање одузетог неизграђеног грађевинског земљишта не види која је намена тог зе- мљишта по планском акту, те како се не може вратити грађевинско зе- мљиште које је планирано за јавне намене, мора се вршити провера ове чињенице за ове катастарске парцеле, преко органа јединице локалне са- моуправе надлежног за послове урбанизма.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 53 б) Не враћа се неизграђено грађевинско земљиште за које постоји правноснажно решење о локацијској дозволи на дан ступања на снагу овог закона. Ово није баш јак разлог за не враћање овог грађевинског земљи- шта ранијем сопственику. в) Не враћа се неизграђено грађевинско земљиште на коме је планским документом важећим на дан ступања на снагу овог закона предвиђена: - изградња објекта у функцији реализације пројекта економског развоја, - изградња објекта који је намењен за социјално становање, у скла- ду са Законом о социјалном становању8 и - изградња станова у складу са Уредбом о мерама подршке грађевин- ској индустрији кроз субвенционирање камате по кредитима за финансирање стамбене изградње у 2010. години ("Службени гласник РС", бр. 4/10), када је инвеститор Република Србија, у складу са Уредбом о условима и начину под којима локална самоуправа може да отуђи или да да у закуп грађевин- ско земљиште по цени мањој од тржишне цене, односно закупнине или без накнаде ("Службени гласник РС", бр. 13/10 и 54/11), под условом да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона (значи до 5. децембра 2011. године) власници тог јавног грађевинског земљишта доставе Влади попис катастарских парцела тог грађевинског земљишта и Влада својим актом, у року од 60 дана од дана достављања захтева изврши верификацију ката- старских парцела за ове намене. Пошто су рокови за остваривање ових права истекли, морају се презентирати прописани докази којима је остварено ово право. Уколико нема тих доказа, нема ни услова за остваривање овог права. г) Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат сталног карактера у складу са законом, а на том земљишту није извршена конверзија права коришћења у право својине у складу са чланом 101. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09...). 8 ("Службени гласник РС", број 72/09)
Број 2/2012 54 У овом случају Агенција ће прекинути поступак до правоснажног окончања поступка легализације. д) Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат без грађевинске дозволе, које у поступку легализације буде одређено као земљиште за редовну употребу објекта, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште. 6.3. Које се грађевинско земљиште враћа Закон је предвидео које се грађевинско земљиште враћа, а то су случајеви: 1) Бившем власнику на неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини, на коме је као власник или корисник уписана Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, грађевин- ско земљиште се враћа у сладу са одредбама овог закона. 2) Власник објекта или власник на посебном физичком делу зграде, без обзира на време изградње објекта, који је у време подржавље- ња био власник на том грађевинском земљишту на коме је тај објекат из- грађен, остварује право својине, односно сусвојине на том грађевинском земљишту, ако то право не оствари по основу конверзије у складу са чла- ном 101. Закона о планирању и изградњи. 3) Бившем власнику који је носилац права коришћења на неиз- грађеном грађевинском земљишту у државној својини, грађевинско зе- мљиште се враћа уколико право својине не оствари конверзијом права коришћења у право својине у складу са чланом 101а. Закона о планирању и изградњи. 4) "Изузетно од члана 18. став 1. тачка 9. овог закона, бившем вла- снику вратиће се право својине и право коришћења на неизграђеном гра- ђевинском земљишту, ако лице из члана 103. Закона о планирању и из- градњи није поднело или не поднесе захтев за конверзију у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона и ако се не изврши конверзи- ја права коришћења у право својине уз накнаду у року од две године од дана подношења тог захтева, а све под условом да је купац у уговору о продаји капитала закљученом у поступку приватизације прихватио враћање имовине".
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 55 Овако значајна одредба је морала да буде јасно и прецизно дефи- нисана и да не доводи ни до каквих дилема у примени. Нажалост, за овако дефинисану одредбу то се не може потврдно рећи. Овом одредбом се регулише да се бившем власнику враћа право својине и право коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту: а) - ако лице из члана 103. Закона о планирању и изградњи, и то из поступка приватизације, није поднело захтев за конверзију, или - не поднесе захтев за конверзију у року од 60 дана од дана сту- пања на снагу овог закона, тј. до 5. децембра 2011. године. Дакле, лице које није поднело захтев за конверзију права коришћења у право својине за неизграђено грађевинско земљиште из поступка привати- зације до 5. децембра 2011. године, изгубило је право на конверзију. б) Такође, уколико је лице поднело захтев за конверзију пре ступа- ња на снагу овог закона или у остављеном року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, ако се не изврши конверзија права коришћења у право својине уз накнаду у року од две године од дана подношења тог захтева, вратиће се неизграђено грађевинско земљиште ранијем власнику. в) Уколико је захтев поднет у року из овог члана и правноснажно извр- шена конверзија права коришћења у право својине у року од две године од дана подношења тог захтева, вратиће се неизграђено грађевинско земљиште ранијем сопственику под условом да је купац у уговору о продаји капитала закљученим у поступку приватизације прихватио враћање имовине. г) Уколико у уговору о продаји капитала закљученим у поступку приватизације није уговорено враћање имовине, а извршена је конверзија у року до две године од дана подношења захтева не врши се враћање грађевинског земљишта бившем власнику. 5) а) Бивши власник нема право на враћање неизграђеног гра- ђевинског земљишта на коме је као носилац права коришћења уписано лице из члана 104. став 1. Закона о планирању и изградњи (право кори- шћења на грађевинском земљишту које је стечено ради изградње до 13. маја 2003. године), до окончања поступка конверзије уз накнаду, у складу са тим законом и подзаконским актом из члана 108. став 1. тог закона и
Број 2/2012 56 ако се конверзија права коришћења у право својине изврши у року од две године од дана подношења захтева за конверзију. б) Бивши власник нема права на враћање неизграђеног грађевин- ског земљишта датог у дугорочни закуп од 13. маја 2003. године до да- на ступања на снагу овог закона, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште, осим у случају раскида уговора, под условом да је бивши власник захтев поднео у скла- ду са одредбама овог закона. 6) Бившем власнику вратиће се право својине и право коришће- ња на неизграђеном грађевинском земљишту за које одређено лице - но- силац права коришћења има право на конверзију у складу са прописима о планирању и изградњи, а право коришћења му је престало на његов захтев сагласно тим прописима. 7) Ако из неког разлога предвиђеног законом или уговором, уго- вор о дугорочном закупу буде раскинут, закуподавац је дужан да одмах а најкасније у року од 8 дана од дана раскида уговора, обавести Агенцију о овој чињеници, у циљу окончања поступка по захтеву бившег власника, ако је исти поднет у складу са одредбама овог закона. 8) Бивши власник, који је пренео право коришћења на неизграђе- ном грађевинском земљишту на треће лице, нема право на враћање ни на обештећење у складу са овим законом. 7. ВРАЋАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА, ШУМА И ШУМСКОГ ЗЕМЉИШТА 7.1. Које се земљиште враћа Бившем власнику враћа се право својине на пољопривредном и шумском земљишту и шумама које је одузето применом прописа из члана 2. овог закона. Уколико је одузето пољопривредно земљиште или шумско земљиште било предмет комасације, односно ародације, бивши власник има право на враћање земљишта које је добијено из комасационе масе за то земљиште.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 57 7.2. Које се земљиште не враћа Закон је регулисао да се не враћа право својине на пољопривред- ном и шумском земљишту, ако је на дан ступања на снагу овог закона: 1. Изграђен објекат који је у функцији на дан ступања на снагу овог закона и то она површина катастарске парцеле на којој је изграђен објекат, која служи за редовну употребу тог објекта, а ако је на ком- плексу земљишта изграђен већи број објеката који су у функцији на дан ступања на снагу овог закона - површина земљишта која економски оправдава коришћење тих објеката. За утврђивање површине земљишта које се не враћа због изграђе- них објеката овим законом је предвиђено да Влада уредбом утврди бли- же критеријуме. 2. Неопходна нова парцелација земљишта ради обезбеђивања присутног пута за пољопривредно земљиште чије се враћање тражи. 3. Земљиште у друштвеној, односно у задружној својини стече- но теретним правним пословима. 7.3. Предаја државине ранијем власнику Пољопривредно земљиште државне својине, које је предмет вра- ћања по овом закону налази се, сагласно Закону о пољопривредном зе- мљишту, или на коришћењу код правних лица из Закона, или у закупу. У зависности од основа коришћења или закупа, Закон о враћању одузете имовине или обештећењу регулише да: 1. Лицу које је на дан доношења извршног решења имало право коришћења пољопривредног земљишта, то право престаје даном извр- шности решења о враћању имовине бившем власнику. Лице које је имало право коришћења пољопривредног земљишта дужно је да преда државину бившем власнику по скидању усева, а нај- касније до 30. октобра године у којој је решење постало извршно, а када је решење постало извршно после овог датума - у року од осам дана од скидања првог наредног усева у следећој години. 2. Уколико је пољопривредно земљиште, у складу са Законом ко- јим се уређује пољопривредно земљиште, дато у закуп, остаје у држави-
Број 2/2012 58 ни закупца до истека уговора о закупу, ако овим законом није друкчије одређено, осим у случају да се странке друкчије не споразумеју, с тим да закупнину од дана извршности решења о враћању земљишта закупац плаћа бившем власнику. 8. ВРАЋАЊЕ СТАМБЕНИХ И ПОСЛОВНИХ ЗГРАДА 8.1. Враћање стамбених зграда и станова Закон предвиђа да се враћају бившим власницима стамбене зграде, куће, станови, гараже и други пратећи објекти одузети применом прописа и аката наведеним у члану 2. овог закона који се налазе у јавној својини титу- лара јавне својине или у државној својини на којој су уписани као корисни- ци Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, јавно предузеће, установа или друге организације које су основале Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Не враћају се стамбене зграде и куће на којима је дошло до за- снивања етажа и етажне својине у складу са законом, те је ради тога пре- стало да постоји право својине на згради, односно кући. У стамбеним зградама, кућама и становима на којима постоји за- коном заштићено станарско право, враћају се у својину власнику, који од дана извршности решења о враћању постаје закуподавац заштићеном станару, под условима које прописује закон којим се уређује становање. 8.2. Враћање пословних објеката и пословних просторија Одредба која ће сигурно изазвати пуно дилема у примени у пракси је одредба члана 28. став 1. Закона која предвиђа: "Пословни објекти и пословне просторије враћају се бившем власнику у својину и државину, изузев ако су уложени у капитал подр- жављеног предузећа ради стицања удела, односно акција." Што се тиче првог дела ове одредбе нема никаквих нејасноћа и оне су у складу са опредељењима из овог закона. Међутим, други део одредбе који предвиђа да се са овим непо- кретностима чини изузетак и исте се не враћају у својину и државину ра-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 59 нијем власнику "ако су уложене у капитал подржављеног предузећа ради стицања удела, односно акција", изазваће приличне дилеме у примени. Поставља се питање времена када је извршено, односно када се врши улагање пословних објеката и пословних просторија као капитал подржављеног предузећа ради стицања удела, односно акција? Ово улагање је морало да буде само пре ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, јер Закон, чланом 62. уводи за- брану отуђења одузете имовине од дана ступања на снагу овог закона и то све до правноснажног окончаног поступка по захтеву за враћање. Улагањем ових непокретности, на прописани начин, извршено је њи- хово отуђење из државне својине Републике Србије у приватну својину јав- ног предузећа, односно друштава капитала, јер ова правна лица не могу да имају ни јавну ни државну својину, као своју својину, а њихова својина је сада приватна својина (Устав познаје три облика својине: јавну, приватну и задружну својину и у оквиру ових својина мора да се одреди својина код јавних предузећа и друштава капитала, а то је приватна својина). 9. ВРАЋАЊЕ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ Закон је, чланом 26. регулисао које се покретне ствари враћају, а које не враћају ранијем власнику. Враћају у својину и државину постојеће подржављене покретне ствари из члана 15. став 3. овог закона, а то су подржављење покретне ства- ри уписане у јавни регистар и друге покретне ствари које према прописима о културним добрима представљају културна добра и културна добра од ве- ликог и изузетног значаја, а која постоје на дан ступања на снагу овог закона. Не враћају се покретне ствари из става 1. овог члана, које су, на дан ступања на снагу овог закона, саставни део збирки музеја, галерија, непокрет- них културних добара од изузетног значаја, или других сродних установа. Не враћају се покретне ствари из става 1. овог члана које су про- дате у поступку приватизације, у складу са законом којим се уређује приватизација.
Број 2/2012 60 10. СТРАНКЕ У ПОСТУПКУ Странке у поступку су: лице по чијем је захтеву покренут по- ступак или које има правни интерес, обвезник, као и републички јавни правобранилац. Лице по чијем је захтеву покренут поступак, тј. подносилац захтева је бивши власник под којим се подразумева, физичко или правно лице које је било власник одузете имовине у моменту подржављења. Обвезник враћања подржављене имовине у натуралном облику, као и обвезник обештећења, одређени су чланом 9. Закона, при чему је указано на положај Републике Србије, као једног од обвезника враћања и то у својству власника, држаоца или носиоца права коришћења на подржављеној имовини. Републички јавни правобранилац је увек странка у поступку који се спроводи по основу овог закона, без обзира на облик остваривања права, када Република Србија није странка у поступку, односно када није обвезник враћања одузете имовине или обештећења. Када је Република Србија странка у поступку Републички јавни правобранилац је њен законски заступник. 11. ЗАКЉУЧАК 1. Непокретна имовина, која се води као имовина Републике Србије је тренутно у различитим својинским ситуацијама. Ова имовина се води у јавним књигама на непокретностима као јавна и државна својина, а има и укњижби на овим непокретностима још у статусу друштвене својине. У зависности од својинског и другог статуса Република Србија појавиће се као обвезник враћања имовине као власник, корисник или држалац исте. 2. Уколико подржављена имовина која је, у смислу овог закона, предмет враћања не може да буде враћена у натуралном облику, бивши власник има право на обештећење. Обештећење се врши у виду државних обвезница и у новцу, за ис- плату аконтације обештећења. Обвезник обештећења у виду државних обвезница и у новцу је Ре- публика Србија.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 61 Миланка Белић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву РАСПОЛАГАЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИМА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ПРИМЕНОМ УРЕДБЕ О УСЛОВИМА ПРИБАВЉАЊА И ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ НЕПОСРЕДНОМ ПОГОДБОМ, ДАВАЊА У ЗАКУП СТВАРИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ И ПОСТУПЦИМА ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА И ПРИКУПЉАЊА ПИСМЕНИХ ПОНУДА Прибављање, располагање и давање ствари у закуп, у јавној своји- ни остварује се на начин и у поступку прописаним Законом о јавној своји- ни1 , али и применом одговарајућих подзаконских аката чије је доношење на основу појединих одредби и овлашћења из овог закона у надлежности Владе Републике Србије, односно, титулара јавне својине (Републике Ср- бије, Аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе - општине, односно, града). Према члану 89. Закона о јавној својини подзаконски акти на основу овлашћења из закона донеће се у року од шест месеци од дана сту- пања на снагу овог закона. До доношења подзаконских аката примењива- ће се подзаконски акти донети на основу закона који су престали да важе и то Закона о средствима у својини Републике Србије2 и Закона о имови- ни Савезне Републике Југославије3 . Подзаконски акти на основу ових за- кона примењиваће се до доношења подзаконских аката, ако нису у су- протности са важећим Законом о јавној својини. Међутим, Закон о јав- ној својини пружа низ нових законских решења, пре свега установљава право јавне својине у корист Републике Србије, аутономне покрајине и је- динице локалне самоуправе-општине, односно града, према Законом 1 ("Службени гласник РС", број 72/11) 2 ("Службени гласник РС", бр. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 и 101/05) 3 ("Службени лист СРЈ", бр. 41/93, 50/93, 24/94, 28/96, 30/96 и 30/00)
Број 2/2012 62 утврђеним условима, те постојећа подзаконска регулатива, донета по основу ранијих закона, већином и не може бити примењена на нове сво- јинске односе. Рок за доношење подзаконских аката по овом закону је истекао 6. априла 2012. године, а од подзаконских аката који су у надлежности Вла- де Републике Србије усвојена је само Уредба о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ства- ри у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда4 . Ова Уредба је у примени од 7. априла 2012. године и по њој су ду- жни да поступају сви титулари јавне својине, а донета је на основу чла- на 35. Закона по коме услове прибављања и отуђења непокретности непо- средном погодбом и давање у закуп ствари у јавној својини као и поступ- ке јавног надметања, односно, прикупљања писмених понуда ближе уре- ђује Влада уредбом. Ради правилног тумачења Уредбе неопходно је упоредно сагледа- вање одредби Закона о јавној својини које регулишу прибављање, распо- лагање и давање у закуп непокретности у јавној својини, те сходно томе у којим случајевима се примењује Уредба. Основно законско опредељење је да се непокретне ствари приба- вљају у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности коју је проценио порески, односно, други надлежни орган у поступку јавног надметања, односно, прикупљањем писмених понуда, ако законом није другачије одређено. На исти начин ствари у јавној својини могу се дати у закуп, полазећи од тржишне висине закупнине у поступ- ку јавног надметања, односно, прикупљањем писмених понуда. Уредба прописује одступање од наведеног принципа прибављања и отуђења непокретности из јавне својине у складу са тржишном вредно- шћу у поступку јавног надметања, односно, прикупљање писмених пону- да. Наиме, према одредбама члана 29. став 4. Закона изузетно, непокретне ствари се могу прибавити или отуђити непосредном погодбом, али не ис- под од стране надлежног органа процењене тржишне вредности непокрет- ности (код отуђења), односно, не изнад те вредности (код прибављања), 4 ("Службени гласник РС", број 24/12)
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 63 ако у конкретном случају то представља једино могуће решење. Предлог акта о оваквом располагању мора да садржи образложење из кога се мо- же утврдити постојање ових околности. 1. Прибављање и отуђење непокретности у јавној својини по Закону и по основу Уредбе О прибављању и отуђењу ствари у јавној својини Републике Срби- је, под условима прописаним Законом одлучује Влада, ако Законом није другачије одређено (члан 27. став 1. Закона о јавној својини). Непокретности се прибављају у јавну својину Републике Србије за потребе државних органа и организација као и за потребе носилаца права коришћења из члана 18. Закона (потребна је одлука носиоца права коришћења и сагласност Владе). Осим теретним правним послом непокретности се могу прибавља- ти у јавну својину Републике Србије и бестеретним правним послом (на- слеђе, поклон или једнострана изјава воље), као и експропријацијом на основу посебног закона. Непокретности које користе државни органи и организације, као и непокретности на којима постоји право коришћења из члана 18. Закона о јавној средини могу се отуђити из јавне својине Републике Србије, ако нису у функцији остваривања надлежности државног органа или органи- зације, односно делатности носиоца права коришћења. Изузеци у вези прибављања и отуђења непокретности из јавне своји- не, сходно члану 29. став 1. Закона о јавној својини, регулисани су Уредбом. Прибављање непокретности у јавну својину непосредном погод- бом, када је то једино могуће решење, по члану 3. Уредбе, предвиђа следеће: 1) случај када непокретност која се прибавља у јавну својину по својим карактеристикама једина одговара потребама власника, корисника, односно носиоца права коришћења, с тим да предлог акта, односно акт о оваквом располагању садржи образложење разлога оправданости и целис- ходности прибављања са аспекта остварења интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и разлоге
Број 2/2012 64 због којих се прибављање не би могло реализовати јавним надметањем, односно прикупљањем писмених понуда; 2) случај када се ради о међусобном располагању између носилаца права јавне својине; 3) случај прибављања непокретности у јавну својину путем разме- не, ако је та размена у интересу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, уз испуњење свих услова из члана 30. Закона о јавној својини ("Службени гласник РС", број 72/11). Код отуђења непокретности из јавне својине разлози отуђења из јав- не својине непосредном погодбом који указују да то представља једино могу- ће решење морају бити посебно образложени, односно оправданост и целис- ходност овог вида отуђења као и разлоге због којих се отуђење не би могло реализовати јавним надметањем, односно прикупљањем писмених понуда. Поступак прибављања и отуђења непокретности из јавне својине спроводи комисија. 2. Прибављање непокретности у јавну својину путем размене, непосредном погодбом Под прибављањем непокретности у јавну својину сматра се и раз- мена непокретности и изградња објеката (члан 29. став 2. Закона о јавној својини). Закон је регулисао када се непокретности могу прибавити у јавну својину путем размене непосредном погодбом и то: 1) ако је таква размена у интересу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, односно ако се тиме обезбе- ђују већи приходи за носиоца права својине или бољи услови за ефикасно вршење његових права и дужности; 2) ако се непокретности размењују под тржишним условима; 3) ако се, у случају када је тржишна вредност непокретности у јав- ној својини већа од тржишне вредности непокретности која се прибавља у јавну својину на име размене, уговори доплата разлике у новцу у року до 20 дана од дана закључења уговора.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 65 Предлог акта о прибављању непокретности на овај начин мора да садржи образложење из кога се може утврдити постојање наведених околности. Члан 4. Уредбе проширује могућност прибављања у јавну својину непокретности путем размене непокретности, непосредном погодбом и то са инвеститором изградње објекта, када се ради о праву јавне својине на зградама, односно, њиховим посебним деловима који су предвиђени за ру- шење, у циљу привођења локације планираној намени. У питању су по пра- вилу старе зграде, али управо те зграде су у јавној својини Републике Срби- је по основу национализације, те у том случају треба имати у виду одредбе члана 62. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу5 , које одредбе се односе на забрану отуђења и оптерећења подржављене имовине. Уредба прописује критеријуме за реализацију размене непокретности у јавној својини са инвеститором изградње објекта непосредном погодбом. Посебно треба запазити да уговором о размени непокретности мо- ра бити предвиђена уговорна казна за случај доцње потенцијалног инве- ститора изградње стамбеног, односно пословног објекта, у погледу рока за изградњу и предају у посед новоизграђене непокретности титулару јав- не својине на име размене непокретности у јавној својини. Уговором о размени мора бити утврђено заснивање хипотеке на одређеној непокретности у својини инвеститора изградње или трећег ли- ца, којом се обезбеђује извршење његових обавеза, када је инвеститор фи- зичко лице, односно предузетник, а када је инвеститор изградње привред- ни субјекат потребно је од инвеститора обезбедити заснивање хипотеке или оригиналну, безусловну, неопозиву и наплативу на први позив бан- карску гаранцију првокласне банке, у висини процењене тржишне вред- ности будуће, новоизграђене непокретности. На основу изложеног могло би се закључити да је овом уредбом предвиђен најбољи могући степен гаранције у циљу обезбеђења уговора о размени. Међутим, у досадашњој пракси било је доста случајева да инве- ститор изградње објекта са којим је Република Србија закључила уговор о 5 5 ("Службени гласник РС", број 72/2011)
Број 2/2012 66 замени непокретности и по коме је држава требало да стекне у својину не- покретност у новоизграђеном објекту, уопште није изградио објекат пре- ма обавези из уговора о замени, или је изградио објекат мимо добијене грађевинске дозволе, касни са завршетком радова или одуговлачи предају у посед. У таквим случајевима држава је суочена са врло често, великим последицама и принуђена је да своје право остварује судским путем. По правилу, ове парнице дуго трају, а могућности за адекватно обештећење су често минималне. Стога, мишљење аутора овог реферата је да је стицање својине по основу уговора о размени и поред средстава обезбеђења предвиђеним овом уредбом правни посао који не пружа довољну сигурност титулару јавне својине. Како конкретна врста уговора, уствари има за циљ стицање својине по основу градње, то би правни посао морао да буде адекватан за ту врсту стицања уместо предвиђеног уговора о размени непокретности. 3. Отуђење непокретности из јавне својине испод тржишне цене, односно без накнаде Непокретности се могу отуђити из јавне својине и испод тржи- шне цене, без накнаде, ако постоји интерес за таквим располагањем. У Закону је наведено у којим случајевима постоји интерес за та- квим располагањем. У члану 5. Уредбе, по мишљењу аутора овог реферата, беспотреб- но су преписани разлози из члана 31. Закона о јавној својини. Интерес за овим видом располагања, а који мора да садржи и образложење је: 1) отклањање последица елементарних непогода; 2) успостављање добрих односа са другим држава, односно међу- народним организацијама; 3) други случајеви отуђења непокретности предвиђени посебним законом. Непокретности се могу преносити испод тржишне цене, односно без накнаде мимо наведених случајева, али такође са образложењем у
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 67 случају преноса права јавне својине на непокретности између различитих носилаца тог права. 4. Отуђење непокретности из државне својине - јавне својине Републике Србије од стране уписаних носиоца права коришћења до уписа права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе - града Према члану 76. став 1. Закона о јавној својини, аутономна покра- јина и јединица локалне самоуправе стиче право јавне својине на непо- кретностима из члана 72. овог закона уписом права јавне својине у јавну књигу о непокретностима и правима на њима. Међутим, чланом 80. став 1. Закона се прописује одступање од ове одредбе и предвиђа да се даном ступања на снагу овог закона на непо- кретностима из члана 72. ст. 4. и 5. (које су у државној својини Републи- ке Србије, а на којој су корисници ове територијалне јединице, њихови органи и организације, установе и друге организације чији су оне оснива- чи) успостављају посебна својинска овлашћења аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са одредбама овог закона. Одредбом члана 80. ст. 2. и 3. Закона је регулисано да: "Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу пред- узимати све акте располагања непокретностима из става 1. овог члана, осим отуђење непокретности из јавне својине без сагласности Владе. О отуђењу непокретности из става 1. овог члана одлучује Влада на предлог који може поднети аутономна покрајина, односно јединица ло- калне самоуправе, а приход по основу отуђења непокретности уплаћује се у буџет аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе". Закон предвиђа да су акти отуђења непокретности супротно на- веденим одредбама овог члана ништавни. Ове одредбе о посебним својинским овлашћењима примењиваће се до правоснажности решења о упису права јавне својине на непокретности- ма по захтеву аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Број 2/2012 68 У свему осталом, у погледу располагања и коришћења непокрет- ности из става 1. овог члана, до правоснажности решења о упису ових не- покретности сходно ће се примењивати одговарајуће одредбе овог закона. За отуђење непокретности супротно овој законској одредби про- писан је прекршај, чија је санкција казна затвора и новчано кажњавање. Указивање на посебна својинска овлашћења аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе има значаја код поступања Републичког јавног правобранилаштва. Осим што ће ценити пуноважност уговора о отуђењу непокретности из јавне својине Републике Србије, која је то по- стала по сили закона, надлежан је да цени и законитост отуђења непокрет- ности из јавне својине Републике Србије уписаних носилаца права кори- шћења, до уписа права јавне својине на непокретностима тих корисника (када се за то стекну услови). Пре свега да ли се ради о акту отуђења о ко- ме је одлучила Влада, као и да ли се ради о отуђењу у складу са Законом о јавној својини и Уредбом. Након извршеног уписа права јавне својине на непокретности- ма у корист носилаца права коришћења, односно стицања јавне својине на непокретностима од стране наведених титулара права коришћења, Репу- бличко јавно правобранилаштво нема више надлежности за давање мишљења на пуноважност правног посла у вези отуђења непокретности из јавне својине тог титулара, нити може побијати закључени уговор, него је то надлежност јавног правобранилаштва аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно другог органа или лица које оба- вља послове правне заштите имовинских права титулара јавне својине. На овом месту важно је поменути да ће се код доношења одлуке Владе о отуђењу непокретности из државне својине, по предлогу носиоца права коришћења, као претходно питање увек појавити основ стицања. Посебно, да ли је непокретност која би требала да буде предмет отуђења у државној својини по основу подржављења. У том случају предлог би могао бити неоснован у следећим слу- чајевима, а који произилазе из одредби члана 62. Закона о враћању одузе- те имовине и обештећењу, без обзира на испуњеност услова за отуђење из Закона о јавној својини и применом Уредбе;
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 69 - ако је за одузету имовину од бившег власника поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине ("Службени гласник РС", бр. 45/05), а по одредбама тог закона може бити враћена, тада не може бити предмет отуђивања, хипотеке или залоге, до правоснажног окончања поступка по захтеву за враћање и - ако није истекао рок за подношење захтева ради враћања одузете имовине (члан 42. став 1. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу). Носилац права коришћења може уписати јавну својину на подржа- вљеној непокретности у одговарајуће јавне књиге о евиденцији непокрет- ности, ако за ту непокретност није поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине, о чему Дирекција издаје потврду, уз испуњеност свих потребних услова за упис права јавне своји- не тог титулара. Након извршеног уписа надлежни орган тог титулара јавне својине, водиће рачуна о забрани отуђења и оптерећења непокретности која је прешла у јавну својину у смислу одредби члана 62. Закона о враћању одузете имови- не и обештећењу, а онда и о испуњености услова за отуђење и оптерећење конкретне непокретности сходно Закону о јавној својини и Уредби. 5. Улога Републичког јавног правобранилаштва у вези закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије Одредбама чл. 37. и 38. Закона, регулисана је надлежност Репу- бличког јавног правобранилаштва код закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије. Предлагач акта о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије дужан је да пре закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије прибави мишљење Републичког јавног правобранилаштва. Републичко јавно правобранилаштво дужно је да наведено ми- шљење достави предлагачу у року од 30 дана од дана пријема захтева. Примерак закљученог уговора Дирекција доставља у року од 15 дана од дана закључења уговора.
Број 2/2012 70 Надлежност Републичког јавног правобранилаштва за подношење тужбе ради поништаја уговора закљученог супротно прописима, произи- лази из члана 38. Закона. Рок за побијање уговора је једна година од дана закључења, сем ако законом није утврђен други рок. Наведене одредбе аналогно се примењују код закључења и побија- ња ових уговора у вези располагања непокретностима у својини аутоном- не покрајине и јединице локалне самоуправе у којим поступцима узима учешће јавно правобранилаштво аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно други орган или лице које обавља послове правне заштите имовинских права наведених титулара јавне својине. Обзиром на улогу надлежног Јавног правобранилаштва у поступ- цима код закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својину, потребна је процена пуноважности конкретног правног посла са становишта правилне примене Закона о јавној својини, али и Уредбе о ко- јој је реч у овом реферату, када се стекну услови за њену примену. 6. Давање ствари у јавној својини у закуп Располагањем стварима у јавној својини у смислу члана 26. став 1. тачка 2. Закона о јавној својини подразумева се и давање ствари у закуп. Опредељење законодавца је да се ствари у јавној својини могу да- ти у закуп, полазећи од тржишне висине закупнине за одређену врсту ствари, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писме- них понуда. Изузетно ствари у јавној својини се могу дати у закуп непо- средном погодбом, ако је то у конкретном случају једино могуће реше- ње. Ствари у јавној својини не могу се давати у подзакуп. Уредба регулише поступак давања непокретности у јавној својини у закуп, случајеве када се непокретности у јавној својини могу дати у за- куп и ван поступка јавног надметања, односно прикупљањем писмених понуда, издавање у закуп гаража у саставу стамбене зграде, начин утврђи- вања почетне висине закупнине, као и инвестиционо одржавање на заку- пљеној непокретности.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 71 На давање у закуп покретних ствари у јавној својини сходно се при- мењују одредбе Уредбе које се односе на давање у закуп непокретности. Ова Уредба се не односи на давање станова у јавној својини у за- куп и њихову куповину, о чему ће бити донета посебна Уредба Владе и одговарајућа подзаконска регулатива у виду општих аката од стране над- лежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоупра- ве, а у складу са Уредбом. Пре разматрања одредаба Уредбе које се односе на давање ствари у јавној својини у закуп потребно је имати у виду одредбе Закона о јавној својини које упућују на титуларе одређених права на непокретностима у јавној својини на које се она односи. Давање ствари у закуп по основу Закона и Уредбе односи се на следеће непокретне и покретне ствари: - носилаца права коришћења на стварима у јавној својини одре- ђених чланом 18. Закона о јавној својини, уз начелну сагласност Дирекци- је за ствари у својини Републике Србије, односно надлежног органа ауто- номне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. - корисника ствари у јавној својини одређених чланом 19. Закона о јавној својини а то су: државни органи и организације, органи и органи- зације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, када непо- кретности у јавној својини не служе извршавању њихових надлежно- сти, већ за остваривање прихода путем давања у закуп (тзв. комерцијал- не непокретности - пословни простор, станови, гараже, гаражна места и др.), које право могу да остварују непосредно, преко надлежног органа ти- тулара јавне својине. Предмет давања у закуп такође могу бити и ствари у јавној својини корисника које нису неопходне за вршење послова из де- локруга органа титулара јавне својине (члан 51. Закона о јавној својини). - корисника ствари у јавној својини које се налазе код јавних предузећа, друштва капитала чији је оснивач титулар јавне својине, а које им нису пренете у својину. Према Уредби поступак давања у закуп непокретности у јавној својини спроводи комисија коју образује надлежни орган и која након доношења акта о давању у закуп непокретности у јавној својини обја-
Број 2/2012 72 вљује оглас о спровођењу поступка јавног надметања или прикупљања писмених понуда за давање у закуп конкретне непокретности. У члану 7. став 2. Уредбе наведено је које податка обавезно садр- жи оглас, који се објављује у средствима јавног информисања, као и са- држај пријаве, односно понуде евентуалног закупца за закључење уговора о закупу. Поступак јавног надметања сматра се успелим и у случају доста- вљања једне исправне пријаве за учешће, ако учесник прихвати почетну висину закупнине по којој се непокретност може дати у закуп. Уколико се непокретност даје у закуп у поступку прикупљања писмених понуда овај поступак ће се спровести ако се пријави најмање један учесник. Према члану 10. Уредбе непокретности у јавној својини могу се изу- зетно дати у закуп и ван поступка јавног надметања, односно прикупља- ња писмених понуда. Према одредби члана 34. став 2. Закона о јавној своји- ни изузетно значи да је то у конкретном случају једино могуће решење. Одредбе поменутог члана 10. Уредбе прописују низ ситуација када се непокретности у јавној својини могу изузетно дати у закуп и ван поступка јавног надметања, али у појединим случајевима које прописује Уредба, по мишљењу аутора овог реферата то није једино могуће решење, као нпр. када се непокретност не изда у закуп после спроведеног једног поступка јавног оглашавања, али не испод тржишне висине закупнине за ту непокретност, односно висине закупнине прописане општим актом надлежног органа, или када закупац - правно лице затражи одређивање за закупца непокретности друго правно лице под условом да оно измири целокупни дуг закупца настао услед неплаћене закупнине и трошкова коришћења закупљене непокретно- сти, а уколико тај дуг није могуће намирити на други начин. Не би било сувишно да је у Уредби регулисано давање гаранције или другог средства обезбеђења за уредно извршавање обавеза у погледу плаћања закупнине, нити да је уврстила као отказни разлог - неуредно из- миривање закупнине или неплаћање до одређеног рока или за одређени период. У том случају не би било основа да несавесни закупац преузима улогу закуподавца и одређује новог закупца који ће измирити његове не- измирене обавезе. Поступање Републичког јавног правобранилаштва у парницама ради наплате дуга по основу неизмирене закупнине за послов- ни простор издат у закуп и исељење показује да се наплата дуга веома те- шко реализује, због чега је требало прописати ефикасније механизме који
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 73 би имали за циљ обезбеђење закуподавац уместо да закупац преузима ње- гову улогу и да одлучује коме ће се издати непокретност у закуп и то не- посредном погодбом. Одредбама члана 11. Уредбе прописани су услови код давања у за- куп гаража у саставу стамбене зграде. Чланом 14. Уредбе прописана је могућност да закуподавац може, по захтеву закупца, одобрити извођење радова који имају карактер инве- стиционог одржавања на закупљеној непокретности. Ови радови морају бити одобрени од стране закуподавца. Трошкови инвестиционог одржава- ња који подразумевају уложена сопствена средства у инвестиционо одр- жавање пословног простора, признати од стране закуподавца уз одговара- јуће доказе, представљају основ за умањење закупнине у износу од најви- ше 50% месечне закупнине, а за период који одговара висини уложених средстава. Битно је уочити да закупац, по основу уложених сопствених средстава у инвестиционо одржавање на закупљеној непокретности, не стиче услов за признање својинских права на тој непокретности. Према одредбама члана 15. Уредбе корисник ствари у јавној сво- јини који није носилац права јавне својине у обавези је да носиоцу пра- ва јавне својине достави податке о спроведеном поступку давања у закуп ствари у јавној својини, у року од осам дана по окончању поступка. 7. Поступци јавног надметања и прикупљања писмених понуда Код прибављања непокретности у јавну својину, уколико се непо- кретност прибавља за потребе Републике Србије, оглас о спровођењу по- ступка јавног надметања или прикупљања писмених понуда ради приба- вљања непокретности у јавну својину мора бити објављен у дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије. Када се непо- кретност прибавља за потребе аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе оглас се може објавити у листу који покрива то подручје. Одредбама члана 17. Уредбе регулисано је које податке обавезно са- држи оглас, те начин попуњавања пријаве и податке које она мора да садржи. Комисија која спроводи поступак прибављања непокретности у јавну својину, након разматрања понуда, утврђује предлог за избор најпо- вољнијег понуђача. Услови за спровођење поступка јавног надметања, од-
Број 2/2012 74 носно разматрања писмених понуда су испуњени уколико пристигне нај- мање једна благовремена и потпуна пријава, односно понуда. Одлуку о избору најповољнијег понуђача доноси надлежни орган. Код отуђења непокретности из јавне својине, након доношења ак- та о отуђењу (одговарајуће одлуке), Комисија објављује оглас о спровође- њу поступка јавног надметања или прикупљањем писмених понуда за отуђење непокретности из јавне својине, који мора бити објављен у днев- ном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије. Уредба прописује садржину огласа, а пријава ради учествовања у поступку садрже исте податке као и пријава ради прибављања непокрет- ности из јавне својине. У поступку разматрања приспелих понуда Коми- сија поступа сходно одредбама члана 90. Уредбе, а по окончању поступка утврђује предлог да се непокретност у јавној својини отуђи понуђачу који је понудио најповољније услове. Одлуку по наведеном предлогу доноси надлежни орган. Закључне оцене 1. Примену Закона о јавној својини успорава неблаговремено до- ношење одговарајућих подзаконских аката, односно општих аката надле- жних органа аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе - општи- на, односно града, чије доношење у појединим случајевима зависи од претходног доношења одговарајуће уредбе или другог општег акта, а све на основу овлашћења из појединих одредби Закона. 2. Јавно правобранилаштво, односно други орган надлежан за за- штиту имовинско-правних интереса титулара јавне својине цениће зако- нитост аката располагања непокретностима у јавној својини, у смислу од- говарајућих одредби Закона о јавној својини и Уредбе о условима приба- вљања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у за- куп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прику- пљања писмених понуда.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 75 Мила Јовановић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРЕЛАЗ СА ЗЕМЉИШНИХ КЊИГА НА КАТАСТАР И ОСНИВАЊЕ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ КАО ОСНОВНОГ И ЈАВНОГ РЕГИСТРА О НЕПОКРЕТНОСТИМА И СТВАРНИМ ПРАВИМА НА ЊИМА У нашем правном систему дуги низ година је постојала правна празнина у погледу постојања прописа на основу којих су се у јавне књиге уписивала стварна права на непокретностима. У недостатку позитивно правних прописа, на основу члана 4. Закона о неважности прописа доне- тих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације, при- мењивала су се Правна правила садржана у Закону о земљишним књига- ма, донетим 1930. године, за време бивше Краљевине Југославије. Иако на први поглед делује да примена прописа из 1930. године вуче у један крут и превазиђен систем, морамо истаћи да је примена поме- нутих Правних правила веома успешно функционисала у нашем правним поретку, не стварајући при томе, никакву неусклађеност са императивима и потребама савременог живота. Земљишна књига, као јавна књига у коју се уписују стварна права на непокретностима, састоји се из главне књиге, у коју се уписују непо- кретности и права на њима и збирке исправа (поред збирке исправа посто- је и помоћни регистри). Главна књига се састоји из земљишно књижних уложака, који се састоје из три листа: А - пописни лист (уписује се земљишно књижно те- ло са парцелама, ознака непокретности и површина, Б - власнички лист (који садржи име власника и правни основ стицања својинског права) и Ц- теретни лист (упис стварних и других права које оптерећују земљишно књижно тело, на пример, право службености, хипотека, забрана отуђења, постојање парнице, итд.).
Број 2/2012 76 Морамо напоменути да је основна карактеристика описаног начи- на вођења земљишних књига – прилично лако сналажење у подацима које земљишна књига даје, обезбеђујући при томе лако доказивање уписаних својинских права и несметано функционисање правила да упис у земљи- шне књиге делује према свима – erga omnes, уз начело да се свако може поуздати у исправност уписаних права у земљишним књигама (фикција апсолутне тачности). Након, дакле, дугогодишње примене Правних правила садржаних у Закону о земљишним књигама, донетим 1930. године, дана 11. септем- бра 2009. године, ступио је на снагу Закон о државном премеру и ката- стру, објављен у "Службеном гласнику Републике Србије" број 72/2009. Овим законом, предвиђено је да је катастар непокретности основ- ни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима. Фак- тички, то значи прелазак са система уписа у земљишне књиге као најреле- вантнијег доказа о праву власништва на непокретности, на упис у ката- стар, који преузима улогу земљишних књига. Напомињемо да је ступањем на снагу поменутог закона, престао да важи Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непо- кретностима ("Сл. гласник РС" бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05), што значи да је систем катастра егзистирао упоредо са системом земљишних књига, међутим, доношењем поменутог Закона о државном премеру и катастру, објављеним у "Службеном гласнику Репу- блике Србије" број 72/2009, уведена је радикална новина, заснивањем надлежности катастра да представља основни и јавни регистар о непо- кретностима и стварним правима на њима. Док се у систему земљишних књига као доказ о праву власништва на непокретности издавао земљишно књижни уложак, улогу земљишно књижног улошка преузима лист непопкретности, чији је појам регулисан одредбама члана 72. Закона, који се издаје у прописаном облику и садржа- ју за непокретност и имаоца права. Закон прецизније наводи које су то врсте уписа у катастар непо- кретости и у чл. 73. наводи да врсте уписа у катастар јесу: - упис непокретности, - упис стварних права,
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 77 - предбележба и - забележба. Сам поступак оснивања катастра непокретности, регулисан је од- редбама чл. 90. – 108. Закона. Чл. 90. Закона предвиђа да се катастар не- покретности оснива у катастарским општинама у којима је на снази катастар земљишта, односно земљишна књига, књига тапија и инта- булациона књига. При томе, катастар непокретности оснива се у поступку изла- гања на јавни увид података о непокретностима и стварним правима на њима, од стране комисије за излагање на јавни увид података о не- покретностима и стварним правима на њима. Члан 92. Закона предвиђа да су надлежни судови дужни да на зах- тев Републичког геодетског завода предају земљишну књигу, књигу тапи- ја и интабулациону књигу, односно њихове делове, најкасније до дана по- четка оснивања катастра непокретности. Исти члан Закона у ставу 2. даље предвиђа, да се од дана почетка оснивања катастра непокретности, неће проводити промене у катастру земљишта, земљишној књизи, књизи тапи- ја, интабулационој књизи и издавати тапије и проводити промене у књизи продатих друштвених станова са хипотеком, а нерешени и нови захтеви за упис промена достављају се Републичком геодетском заводу и решавају се у поступку оснивања катастра непокретности. Норме напред описаног члана закона дефинитивно указују на пре- кид важења система земљишних књига, тапија и интабулационих књига. Закон даље предвиђа да се упис података о непокретностима, пре- ма подацима катастра замљишта, врши у катастарским општинама у којима не постоји земљишна књига или књига тапија (чл. 95. став 2.). Код уписа права својине према подацима катастра земљишта, за- кон прави разлику између уписа права својине на парцели и уписа права својине на објекту. Код уписа права својине на парцели, за имаоца права својине упи- сује се лице које је последње било уписано, а ако таквог нема, уписаће се држалац парцеле.
Број 2/2012 78 Код уписа права својине на објекту, за имаоца права својине упи- сује се градитељ који има право својине, градитељ који је ималац другог одговарајућег стварног права на парцели ако је за објекат издата грађе- винска дозвола или је објекат изграђен у време кад грађевинска дозвола није била услов за градњу, градитељ коме је издата грађевинска и упо- требна дозвола, а ако се применом ових одредби не може уписати ималац права својине на објекту, уписује се градитељ објекта или држалац парце- ле. За држаоца објекта уписује се такође и лице коме је издата грађевин- ска дозвола за градњу објекта привременог карактера. У оним катастарским општинама у којима постоји земљишна књига, књига тапија или интабулациона књига, за имаоца права сво- јине на парцели, објекту и посебном делу објекта, уписује се лице које је последње уписано у земљишној књизи, лице које има основ за упис права својине, уколико то право изводи од лица последње уписаног у земљи- шној књизи, али, изузетно, и лице које приложи уговор о откупу стана у друштвеној, односно државној својини сачињен у складу са законом. Ако напред побројаних лица нема, као држалац на објекту или његовом посеб- ном делу уписује се лице које је у поседу објекта, односно посебног дела објекта, ако има исправу која води стицању права својине (чл. 99). Закон даље предвиђа да се оснивање катастра непокретности обја- вљује јавним огласом у катастарској општини у којој се оснива катастар непокретности и на интернет страници Републичког геодетског завода, најкасније 30 дана пре почетка оснивања катастра непокретности. Послове у вези са поступком оснивања катастра непокретности, обавља комисија за излагање. У поступку излагања води се записник у који се уписују подаци о непокретностима и стварним правима на њима. Један од елемената поступка оснивања катастра непокретности, је и отклањање несагласности, односно, ако имаоци права нису сагласни са привремено уписаним подацима о непокретностима или стварним прави- ма на непокретностима, проверавају се и отклањају евентуалне грешке у прикупљању података о непокретностима, исправљају се привремено уписани подаци у базу података катастра непокретности и коначно утвр- ђују подаци, односно подаци се упоређују са подацима из катастра земљи- шта, земљишне књиге, књиге тапија и интабулационе књиге.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 79 Након обављеног поступка излагања, комисија саставља записник, на који странке имају право приговора, у року од 8 дана, од дана уручења записника. Када Републички геодетски завод утврди да је катастар непокрет- ности основан у складу са законом, потврђује га решењем, које се обја- вљује на интернет страници Републичког геодетског завода. Из напред побројаних ситуација које закон предвиђа као могућно- сти за упис у катастар, лако се може извући закључак да исти дозвољава ширем кругу лица да се упишу у катастар као јавну књигу о евиденцији непокретности, као имаоци својинских и других стварних права на непо- кретностима, односно шири правни основ за упис, у односу на правни основ и круг лица која су своја својинска права уписивала у земљишне књиге. (Правна правила бившег Закона о земљишним књигама предвиђа- ла су много формалније услове за упис. Упис у земљишне књиге био је дозвољен само против лица које је уписано као земљишно књижни прет- ходник, за упис је била потребна писмена исправа о правном основу сти- цања и clausula intabulandi – изричита изјава земљишно књижног претход- ника да пристаје да се прибавилац укњижи, или судска одлука која заме- њује clausulu intabulandi). Ступањем на снагу Закона о државном премеру и катастру, међутим, створени су услови да се на свеобухватан начин, на једном месту, учини доступним упис стварних права на непокретностима и то свих врста стварних права, укључујући ту и посредну и непосредну државину, што се уписом у земљишну књигу није могло остварити, а за- интересовано лице може стање проверити увидом у лист непокретности, одн. доказати своја права прилагањем извода из листа непокретности, ко- ји се, према чл. 72. Закона издаје из базе података катастра непокретности у прописаном облику и садржају за непокретности и имаоца права. Имајући у виду да је Закон о државном премеру и катастру ступио на снагу 2009. године, напомињемо да су у међувремену објављени сви јавни огласи у смислу чл. 93. Закона, те да су комисије за излагање свој рад привеле крају, тако да је на територији града Београда, односно за све катастарске општине које су биле у надлежности Првог основног суда у Београду – земљишно књижног одељења, завршено излагање, па можемо рећи да је катастар у целости преузео податке из земљишних књига и от- клонио несагласности о уписаним стварним правима на непокретностима,
Број 2/2012 80 које су постојале између дотадашњих података из катастра, земљишне књиге, књиге тапија и интабулационе књиге. Земљишно књижно одељење Првог основног суда у Београду, ме- ђутим, и даље егзистира, али се обим послова овог одељења суда своди на вођење евиденције о поступцима по жалбама својевремено изјављеним против решења о укњижби, а који до данас још увек нису окончани. Према извештају Првог основног суда – земљишно књижног одељења, таквих предмета има још око 1.500 и чекају се одлуке Вишег суда по жалбама. У оним предметима у којима је Виши суд укинуо првостепено решење о укњижби, па предмети враћени првостепеном суду на поновни поступак, земљишно књижни суд се оглашава апсолутно ненадлежним за поступање и предмете доставља Републичком геодетском заводу на даљу надлежност. У надлежности земљишно књижног одељења Првог основног суда у Београду остало је и чување збирке исправа, с тим што су у току прего- вори да и збирке исправа коначно преузме Републички геодетски завод.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 81 Бојана Јакшић Ковачевић, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРИМЕНА АНЕКСА "Г" СПОРАЗУМА О ПИТАЊИМА СУКЦЕСИЈЕ - ПРОБЛЕМИ У ПРАКСИ - 1. УВОД Престанком постојања бивше СФРЈ и настанком нових, самостал- них држава отворено је питање имовине која се налази на домаћој терито- рији, а чији су титулари правна лица са седиштем на територији других држава, бивших Република СФРЈ. Споразум о питањима сукцесије закључен је у Бечу дана 29. јуна 2001. године, од стране Савезне Републике Југославије је потврђен Зако- ном о потврђивању споразума о питањима сукцесије, 2002. године1 . Како је његово ступање на снагу било условљено ратификацијом од стране свих држава сукцесора, исти је ступио на снагу тек 2. јуна 2004. године. Анексом "Г" наведеног споразума предвиђено је да права на по- кретну и непокретну имовину која се налази на територији државе сукце- сора и на коју су грађани и друга правна лица СФРЈ имала право на дан 31. децембра 1990. године, биће призната, заштићена и враћена у прво- битно стање од стране државе, у складу са утврђеним стандардима и нор- мама међународног права и то независно од националности, држављан- ства, боравишта или пребивалишта таквих лица. Чланом 7. Анекса "Г" Споразума је предвиђено да сва физичка и правна лица из сваке државе сукцесора ће на основу реципроцитета има- ти иста права приступа судовима, административним већима и телима те државе и других држава сукцесора са циљем заштите њихових права. 1 Закон о потврђивању Споразума о питањима сукцесије ("Службени лист СРЈ - Међународни уговори", број 6/2002)
Број 2/2012 82 Влада Републике Србије донела је Уредбу о изменама и допунама Уредбе о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на територи- ји бивших Република СФРЈ2 , која предвиђа да су предузећа чије је седи- ште на територији Република бивше СФРЈ дужна да пословној јединици која је организована као друштвено предузеће или која је припојена дру- гом друштвеном преузећу, као и њиховим правним следбеницима у чијој имовини су непокретности на којима су лица имала право на дан 31. де- цембра 1990. године, поднесу захтев за споразумно утврђивање њиховог удела у капиталу друштвеног предузећа на основу унете имовине, најка- сније до 31. марта 2012. године (овај рок мењао се на свака три месеца, почев од јуна 2008. године) и о томе обавесте Министарство економије и регионалног развоја и Агенцију за приватизацију. Удео у капиталу друштвеног предузећа утврђује се сразмерно уче- шћу вредности унете имовине у укупној вредности имовине друштвеног предузећа, према процени капитала друштвеног предузећа у складу са по- себним финансијским извештајем који претходи подношењу захтева. Усаглашени текст нацрта споразума, доставља се министарству, које га, ради давања сагласности, прослеђује Влади, која ће дати сагла- сност уколико постоји реципроцитет у примени Споразума о питању сук- цесије. Споразум се сматра закљученим, када га по добијању сагласности Владе, уговорне стране потпишу и овере суду. Према информацији добијеној из Министарства економије и реги- оналног развоја, до данас су закључена само четири таква споразума. 2. ПРИМЕНА АНЕКСА "Г" Према евиденцији Републичке дирекције за имовину Републике Србије, у тренутку распада СФРЈ, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа на територији Републике Хрватске, изно- 2 Уредба о изменама и допунама Уредбе о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на територији бивших Република СФРЈ ("Службени гласник РС", бр. 31/01, 61/08, 109/08, 14/09, 40/09, 79/09, 111 /09, 67/10 и 73/11)
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 83 сила је 1,8 милијарди евра, док је имовина хрватских правних лица у Ср- бији износила око 800 милиона евра. Република Хрватска је 1991. године, донела Уредбу о национали- зацији српске имовине, којом је пренела власништво на државу Хрватску. Наведена Уредба је, под утицајем међународне заједнице, повучена, али је већим делом та имовина била распродата, пре ступања на снагу Спора- зума о питањима сукцесије. Такође, Република Словенија, која се залаже за директну примену Анекса "Г" Споразума, највећи део имовине српских правних лица на својој територији продала путем принудног извршења, у циљу измиривања обаве- за према запосленима и према добављачима из Републике Словеније. Одмах након ратификације Споразума о сукцесији, пред српске судове почели су да пристижу тужбени захтеви правних и физичких лица са седиштем на територијама бивших република, са захтевом за утврђење права својине, односно права коришћења на непокретностима које се на- лазе на територији Републике Србије. На самом почетку примене наведеног Споразума, домаћи судови су усвајали такве тужбене захтеве и враћали имовину правним лицима са седиштем у Хрватској, Словенији и Босни и Херцеговини. Тако је враћено више од 11000 m2 пословног и другог простора нпр. хрватском "Вартексу", словеначким фирмама "Аеро" и "Компас", бо- санско-херцеговачком предузећу "Криваја"... Међутим, већ крајем 2004. године, долази до промене у пракси до- маћих судова, тако што се започети судски поступци прекидају до преду- зимања активности државе сукцесора на обезбеђењу примене члана 2. Анекса "Г" Споразума о сукцесији, односно до окончања процедуре која је таквим активностима прописана. Наиме, трговински судови заузели су став да се Споразум о питањи- ма сукцесије не може непосредно примењивати, већ је потребно да се закљу- че билатерални споразуми са бившим државама чланицама, којим би се регу- лисала процедура решавања захтева и установила државна тела која би по наведеним захтевима поступала, а што је предвиђено чланом 4. Споразума.
Број 2/2012 84 Влада Републике Србије донела је Закључак 05 број 46-1842/2008- 4 од 19. јуна 2008. године, којим је прихватила поступање трговинских су- дова, који, према утврђеном правном ставу, ради јединствене примене права, прекидају поступак који се покреће од стране правних лица из бив- ших Република СФРЈ за остваривање својинских и осталих стварних пра- ва до закључивања билатералних споразума, те нагласила да је неопходна даља примена Уредбе о заштити имовине делова предузећа, чије је седи- ште на територији бивших Република СФРЈ, управо до закључења билате- ралних споразума уз уважавање принципа реципроцитета. Овакво поступање судова је нејасно, обзиром да се ни у једној од одредаба Споразума не условљава закључење билатералних споразума. Дакле, до њиховог закључења може доћи али и не мора, иако би свакако, њихово закључење могло бити од великог значаја за обе уговорне стране. Међутим, како готово да и не постоји иницијатива за закључење таквих споразума, поставља се питање даљег поступања домаћих судова, у оваквим околностима, обзиром да је суштина досадашњег поступања та да не постоји реципроцитет у примени одредаба Споразума о сукцесији, јер се поставља логично питање (не)поступања судова на територији бив- ших република када су подносиоци захтева за повраћај имовине лица са територије Републике Србије. Конкретно, Република Хрватска свим могућим правним средстви- ма покушава и успева да примену Споразума максимално успори. 3. ПРОБЛЕМИ У ПРАКСИ Проблеми са којима се ово правобранилаштво, као законски за- ступник Републике Србије сусреће у пракси, пре свега се огледају у неа- декватној сарадња са заступаним органима, који су надлежни за питања сукцесије. Најчешће не добијамо чињенична изјашњења, доказе и информа- ције, које су нам потребне за поступање у конкретном судском спору. Врховни касациони суд Републике Србије је на седници одржаној 7. фебруара 2011. године усвојио Правно схватање о сукцесији и реципро- цитету - "Анекс "Г" Споразума о питањима сукцесије се примењује на пи- тање имовине делова предузећа у Републици Србији која имају седиште
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 85 на територијама држава сукцесора бивше СФРЈ, под условима постојања фактичког реципроцитета." Од стране овог Правобранилаштва предузете су све могуће парнич- не радње, ради што повољнијег окончања постојећих спорова, најчешће по- зивањем на чињеницу да фактички реципроцитет у примени Споразума из- међу земље домицила тужиоца и Републике Србије није успостављен. Такође, као изузетак од правила да се овакви спорови прекидају, може се навести неправоснажна пресуда Привредног суда у Београду 36 П- 13818/2010 од 12. септембра 2011. године, којом је одбијен тужбени захтев тужиоца као ПРЕУРАЊЕН, обзиром да смо се позвали на чињеницу да (у том тренутку) рок за подношење захтева за споразумно утврђивање удела у капиталу друштвеног предузећа на основу унете имовине, није протекао. 4. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Имајући у виду чињеницу да досадашња судска пракса ствара правну несигурност и да започети судски поступци не могу заувек остати у прекиду, чиме се отвара могућност да тужиоци који претендују на вра- ћање имовине, своја права покушају да остваре пред Европским судом за људска права у Стразбуру, због повреде права на правично суђење, поста- вља се питање начина на који ће се овакви поступци решавати у будуће. Осим могућности одбијања тужбених захтева због непостојања фактичког реципроцитета Проф. др Мирко Живковић3 је, као једно од ре- шења за овакву врсту спорова предложио могућност да трговински суд, као првостепени, покрене поступак пред Врховним касационим судом ра- ди решавања спорног правног питања, чиме би се престало са праксом прекида поступака, и исти би се мериторно решавали, а што по мишљењу аутора овог текста, у конкретном случају представља најбоље решење. 3 Проф. др Мирко Живковић "Тумачење чланова 2, 4. и 7. Прилога "Г" Споразу- ма о питањима сукцесије у пракси наших судова и других органа" страна 11
Број 2/2012 86 Ивана Милошевић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву "ВОЛОНТЕР" И "ЛИЦЕ НА СТРУЧНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ" 1. Увод Чланом 106а Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05-исправка, 83/05-исправка, 64/07, 67/07-исправка, 116/08 и 104/09 – у даљем тексту "Закон о државним службеницима"), прописано је да руководилац органа може закључити уговор о стручном оспосовљавању са незапосленим лицем, без накнаде, ради стручног оспособљавања односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стучног испита. У пракси се за ова лица усталио назив "волонтер". Међутим, имајући у виду да волонтирање сада уређује посебан пропис, Закон о волонтирању ("Службени гласник РС", број 36/10), потребно је разграничити законски по- јам "волонтера" од појма "лица на стручном оспособљавању", те услове за за- снивање правног односа са тим лицима и њихов правни положај. 2. Положај волонтера Закон о волонтирању ("Службени гласник РС", број 36/10 – у да- љем тексту "Закон о волонтирању"), који се примењује од 6. децембра 2010. године, донет је ради промовисања волонтирања као активности од интереса за Републику Србију, односно од јавног интереса, којом се гра- ђани активно укључују у друштвене процесе, чиме доприносе развоју ху- манијег и равноправнијег демократског друштва једнаких могућности и побољшању квалитета живота грађана. Такав циљ изражен је кроз прво начело овог закона, начело солидарности и промовисања волонтирања1 . С друге стране, циљ доношења овог закона био је и настојање законодавца да се спрече учестале злоупотребе волонтерске активности. У ту сврху, 1 Члан 5. Закона о волонтирању
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 87 овим законом су детаљније регулисани односи волонтера и организатора волонтерског рада и заштита учесника у волонтерском односу. Појам волонтирања. - Волонтирање, у смислу наведеног закона, јесте организовано добровољно пружање услуге или обављање активно- сти од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, без ис- плате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи, осим ако тим законом није другачије одређено. Осим што дефинише појам во- лонтирања, Закон таксативно наводи и шта се не сматра волонтирањем2 - па се, између осталог, волонтирањем не сматра време проведено на струч- ном оспособљавању и усавршавању или на практичном раду без заснива- ња радног односа, у складу са законом. Учесници у волонтерском односу. – Волонтирање може да обавља лице које има најмање 15 година живота, уз писмену сагласност родитеља или старатеља, док се лице млађе од 15 година може укључити у обавља- ње васпитно-образовних волонтерских активности, у складу са прописима о образовању и васпитању и ратификованих међународних конвенција. Волонтер може бити и запослено лице, као и пензионисано лице, имајући у виду да Закон о волонтирању та лица не искључује, а да је такво тумаче- ње у складу и са основним начелом које је исказано у чл. 5. Закона (наче- ло солидарности и промовисања волонтирања). Поред домаћег лица, во- лонтер може бити и страно физичко лице или лице без држављанства3 . Организатор волонтирања може бити правно лице које организује волонтирање на пословима ван своје основне делатности, за опште добро или добро другог лица, уз услов да се обављањем волонтерских активно- сти и услуга не стиче добит нити волонтирање замењује рад запослених и других радно ангажованих лица4 . Државни орган такође може бити орга- низатор волонтирања у складу са овим законом5 . Корисник волонтирања може бити сам организатор, или треће ли- це у чију корист се обавља волонтирање. 2 Члан 3. Закона о волонтирању 3 Члан 13. Закона о волонтирању 4 Члан 14 . став 1. Закона о волонтирању 5 Члан 4. став 4. Закона о волонтирању
Број 2/2012 88 Правни основ и заснивање волонтерског односа. – Волонтерски од- нос заснива се уговором о волонтирању који закључују волонтер и организа- тор волонтирања, а учесник у волонтерском односу може бити и треће лице као корисник волонтирања. Закон прописује обавезне елементе овог угово- ра6 , а за поједине видове волонтирања и обавезну писану форму7 . Трајање волонтирања. - Према времену трајања, волонтирање мо- же бити дугорочно (ако траје дуже од 10 часова недељно, најмање три ме- сеца без прекида) или краткорочно. Дугорочно волонтирање је на посебан начин уређено. Осигурање волонтера. – Организатор волонтирања дужан је да осигура волонтера за случај повреде и професионалног обољења у два случаја: ако се ради о дугорочном волонтирању, или ако је тако уговорено (код краткорочног волонтирања)8 . Програм волонтирања. – Волонтирање се спроводи у складу са про- грамом волонтирања. Законом је прописано шта тај програм нарочито мора да садржи9 , те да се са њим мора претходно сагласити министарство надлежно за рад10 . Закон садржи још и одредбе о одговорности за накнаду штете, инспек- цијском надзору, казнене одредбе за прекршаје утврђене овим законом. Обавеза вођења евиденције о волонтирању. – Закон о волонтира- њу прописује две врсте обавезних евиденција – евиденцију о волонтира- њу, коју је дужан да води организатор волонтирања11 , те евиденцију о ор- ганизаторима волонтирања, коју води министарство надлежно за рад12 . Уз то је прописана обавеза организатора волонтирања да министарству до- ставља извештај о волонтирању најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину13 . Питање ових евиденција детаљније је разрађено под- законским актима, Правилником о начину вођења евиденције о организа- торима волонтирања ("Службени гласник РС", број 92/10) и Правилником 6 Члан 18. Закона о волонтирању 7 Члан 15. став 3. Закона о волонтирању 8 Члан 27. Закона о волонтирању 9 Члан 14. став 3.Закона о волонтирању 10 Члан 14. став 2. Закона о волонтирању 11 Члан 28. Закона о волонтирању 12 Члан 29. Закона о волонтирању 13 Члан 30. Закона о волонтирању
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 89 о садржини и начину вођења евиденције о волонтирању и подношењу из- вештаја о волонтирању ("Службени гласник РС", број 92/10). Потврда о волонтирању. – На захтев волонтера, организатор во- лонтирања дужан је да му изда потврду о волонтирању14 . Њен изглед и са- држина ближе су уређени Правилником о садржини и изгледу потврде о волонтирању ("Службени гласник РС", број 92/10). 3. Положај лица на стручном оспособљавању Насупрот детаљном уређењу волонтерског рада као рада без на- кнаде према Закону о волонтирању, положај "лица на стручном оспосо- бљавању" уређен је једино одредбом чл. 106а Закона о државним службе- ницима, која говори о условима за ангажовање тих лица, циљу њиховог ангажовања и трајању правног односа. С тим у вези, а имајући у виду одредбу чл. 4. став 4. Закона о во- лонтирању, постављају се два питања. 1. Да ли се "лица на стручном оспособљавању" могу сматрати волонтерима у смислу Закона о волонтирању? "Лица на стручном оспособљавању" из чл. 106а. Закона о држав- ним службеницима не могу се сматрати волонтерима и њихово ангажова- ње не може се сматрати волонтирањем. То произлази из одредбе члана 2. Закона о волонтирању, која дефинише појам волонтирања, али и из одред- бе чл. 3. став 1. тачка 1. истог Закона, која прописује да се волонтирањем не сматра време проведено на стручном оспособљавању и усавршавању или на практичном раду без заснивања радног односа. 2. Да ли се, у одсуству детаљнијег уређења положаја лица из чл. 106а Закона о државним службеницима, на њих могу аналогно применити одредбе Закона о волонтирању? Сматрам да у овом случају нема места примени аналогије. Осим што то такође произлази из раније наведене одредбе чл. 3. ст. 1. тачка 1. Закона о волонтирању, у прилог таквом закључку говори и следеће: 14 Члан 25. став 2. Закона о волонтирању
Број 2/2012 90 1. Уговор о волонтирању закључује се у општем интересу, док се уговор о стручном оспособљавању закључује ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита; 2. Уговор о волонтирању може закључити запослено или незапо- слено лице, док уговор стручном оспособљавању може закљу- чити само незапослено лице; 3. За разлику од уговора о стручном оспособљавању, уговор о во- лонтирању не може се закључити поводом обављања послова из основне делатности организатора нити волонтирање може да за- мењује рад запослених и других радно ангажованих лица; 4. Трајање уговора са лицем на стручном оспособљавању ограничено је на период од најдуже шест месеци (за лица са средњим образова- њем) односно најдуже годину дана (за лица са високим образова- њем), док код уговора о волонтирању нема таквог ограничења; 5. За разлику од волонтера, код ангажовања лица на стручном оспособљавању не постоји обавеза израде програма волонти- рања, вођења евиденције, састављања извештаја и пријављива- ња тих лица министарству надлежном за рад; 4. Закључак 1. Закон о волонтирању разграничио је појам "волонтера" од појма "лица на стручном оспособљавању". 2. И поред тога што се у оба случаја ради о добровољном раду одно- сно обављању одређених активности без исплате накнаде (те се у најширем смислу обе категорије лица могу популарно називати "волонтерима"), реч је заправо о две категорије лица на које се не примењују исти прописи. 3. Државни орган може бити и организатор волонтирања у складу са Законом о волонтирању15 , али не у случају када се лице ангажује без накнаде ради сопственог стручног оспособљавања, односно стицања рад- ног искуства и услова за полагање државног стручног испита, већ само ка- да је реч о ангажовању лица без накнаде ради пружања услуга односно обављања активности од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, на пословима ван основне делатности тог државног органа. 15 Члан 4. став 4. Закона о волонтирању
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 91 Оља Мандић, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРАВНА ПРИРОДА И ДЕЈСТВО СПОРАЗУМА О МИРНОМ РЕШАВАЊУ СПОРА ИЗ ЧЛАНА 193. ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ 1. УВОД Одредбом члана 193. став 1. Закона о парничном поступку1 пропи- сано је да лице које намерава да поднесе тужбу против Републике Србије, дужно је да пре подношења тужбе Републичком јавном правобранила- штву достави предлог за мирно решавањe спора, осим ако је посебним прописом предвиђен рок за подношење тужбе. Предлог за мирно решава- ње спора мора да садржи све податке из члана 192. Закона о парничном поступку, који прописује обавезну садржину тужбе. Ставом 3. наведеног члана прописано је да, ако у року од 60 дана Републички јавни правобранилац не одговори на предлог, сматра се да предлог није прихваћен и у том случају лице из става 1. члана 193. Закона о парничном поступку, може да поднесе тужбу надлежном суду. У супротном, уколико предлог није поднет или није протекао за- коном прописани рок од 60 дана, суд ће тужбу одбацити као недозвољену. Споразум о мирном решењу спора, постигнут између Републичког јавног правобраниоца и лица из става 1. наведеног члана ЗПП-а има снагу извршне исправе. Дакле, цитирана законска одредба увела је новину у правни ситем, у односу на до тада важећи Закон о парничном постуку. Иако је интенција законодавца била да се избегну скупи судски поступци у оним случајевима где има места закључењу споразума, одно- сно у ситуацији где је потраживање према Републици Србији основано, у пракси могу да се појаве неке недоумице у вези примене одредаба члана 1 Закон о парничном поступку ("Службени гласник Републике Србије", број 72/11), ступио је на снагу 1. фебруара 2012. године.
Број 2/2012 92 193. Закона о парничном поступку, везано за последице које ће закључени споразум о мирном решавању спора производити у правном промету. По- ред тога, од става који се заузме поводом правне природе споразума, у многоме ће зависити и начин и обим примене овог института. Наиме, оно што је свакако прво уочљиво јесте да споразум по својој форми и правној природи представља једну врсту вансудског поравања, ко- јем је сам Закон дао снагу извршне исправе, a што је, са друге стране, еле- мент који ову врсту споразума чини врло блиским судском поравнању. 2. ПРАВНА ПРИРОДА И ФОРМА ПОРАВНАЊА Став који преовлађује у правној теорији, а који произлази из одре- даба Закона о облигациноим односима2 , јесте да је вансудско поравнање уговор којим се, узајамним попуштањем, решава постојећи спор у једном већ насталом грађанскоправном односу и одређују узајамна права и оба- везе странака. С друге стране, судско поравнање је уговор којим стране уређују грађанскоправне односе, којим могу слободно да располажу, за- кључен у писменој форми, пред судом и допуштен од суда, који има свој- сто правноснажности, а уколико се њиме утврђује обавеза за неку чинид- бу, тад и својство извршности. У том смислу, јасно је да се у оба случаја ради о материјалноправ- ним уговорима, с тим што судско поравнање има и нека процесноправна дејства, која произилазе из чињенице да је закључено пред судом. Као што је већ напоменуто, споразум који предвиђа цитирана за- конска одредба из члана 193. Закона о парничном поступку, такође је мате- ријалноправни уговор, који, са једне стране, нема она процесно правна деј- ства која има судско поравнање, с обзиром на чињеницу да није закључен пред судом, а са друге стране, има својство извршности, које му даје Закон. С тим у вези, оправдано се поставља низ питања везаних за приме- ну одредбе члана 193. Закона о парничном поступку. То су, пре свега, пита- ња располагања странака и дозвољености захтева, форме уговора и питање ко може закључити уговор у име предлагача, затим питање дејства извр- шности споразума, те на крају, питање начина примене овог члана у оним 2 Члан 1089. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - УС, 57/89, "Службени лист СРЈ", бр. 31/93, 22/99 - др. про- пис, 23/99 - исправка, 35/99 - др. пропис, 44/99 - др. пропис).
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 93 ситуацијама кад постоји супарничарство, и то нужно и јединствено, где се као један од супарничара у будућем спору, појављује Република Србија. 2.1. Располагање странака и дозвољеност захтева Судско поравнање, између осталог се разликује од вансудског, по томе што је, према законским одредбама, суд дужан да проверава дозво- љеност поравнања, односно да одлучује о испуњености услова из одредбе члана 3. Закона о парничном поступку, која прописује у ставу 3. да суд неће дозволити располагања странака која су у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима морала и добрим обичајима. С тим у вези, како се споразум из члана 193. ЗПП-а не закључује пред судом, већ као и сваки други материјалноправни уговор којим се уређују међусобни односи сагласношћу воља странака, отвара се теориј- ска могућност, услед недостатка судске провере ваљаности овог уговрора, у смислу дозвољености располагања захтевом, да странке закључењем споразума располажу захтевом којим иначе не би могле располагати. Бу- дући да споразум, по сили закона, има снагу извршности, јасно је да би у овом случају могло доћи до правне несигурности. Оно што оправдава изостанак улоге суда приликом закључења спора- зума, пре свега је настојање законодаваца да се избегну трошкови парничног поступка. Са друге стране, што можда и објашњава намеру законодавца, сто- ји чињеница да је једна од страна овог споразума Република Србија, коју за- ступа Републичко јавно правобранилавштво, као државни орган. Може се ре- ћи да је, посредно, закон даo једну посебну врсту овлаћења Републичком јав- ном правобранилашву, да, иако је уговорна страна споразума, као државни орган врши и контролу дозвољености закљученог споразума, баш као што то чини суд приликом закључења судског поравнања. Дакле, Републичко јавно правобранилаштво, према Закону о јавном правобранилаштву, предузима правне радње и користи правна средства пред судовима и другим надлежним органима ради остваривања имовинских пра- ва и интереса Републике Србије, њених органа и организација и других прав- них лица чије се финансирање обезбеђује у буџету Републике Србије или из других средстава Републике3 . Међутим, након ступања на снагу новог Закона о парничном поступку, Републичко јавно правобранилаштво добија и нову 3 Члан 7. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник РС" број 43/91).
Број 2/2012 94 улогу. Наиме, иако одредбама члана 193. новог ЗПП-а Републичком јавном правобранилаштву није поверено јавно овлашћење да одлучује и решава о правима и обавеза и другим интересима странака, на начин како то чине ор- гани управе у управнопраним односима, нити је Републичко јавно правобра- нилаштво заменило суд у поступку пред судом приликом закључења судског поравнања, ипак се не може пренебрегнути чињеница да је функција контро- ле, коју Републичко јавно правобранилаштво несумњиво обавља приликом закључења споразума са снагом извршне исправе, новина која је уведена од- редбом члана 193. Закон о парничном поступку. Поред ове, начелне забране закључења споразума који би био у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима мора- ла и добрим обичајима, потребно је нагласити да је Законом о облигаци- ним односима предвиђено да предмет поравнања не могу бити спорови који се тичу статусних односа4 . Дакле, да ли је могуће закључити споразум о мирном решавању спора, када постоји спор о статусним односима? У ситуацији када би у будућем спору била тужена Република Ср- бија, односно неко од Министарстава за поништај решења којим се регу- лише нпр., радноправни статус физичког лица, онда би пре покретања по- ступка пред судом, за поништај таквог решења, постојaла обавеза подно- шења предлога за мирно решавање спора. У теорији постоји став који одступа од стриктне забране поравна- ња у оваквим случајевима. Тако, например, иако је поравнање које се од- носи на статусне односе забрањено, код друштвених правних лица, која су могла утицати на свој статус, спор о статусним односима правних лица могао би бити предмет поравнања само ако је о свом статусу друштвено правно лице могло само одлучивати.5 Овакво широко тумачење одредбе члана 1092. Закона о облигаци- ноим односима, кад је реч о институту који предвиђа одредба члана 193. Закона о парничном поступку, није могуће. Наиме, код статусних ствaри, као из горњег примера, уколико би дошло до поравнања, спорно решење не би било стављено ван снаге у поступку пред судом и као такво би егзи- 4 Одредба члана 1092 .став 3. Закона о облигациним односима. 5 Слободан Перовић, Коментар Закона о облигационим односима, књига друга, Београд 1995.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 95 стирало у правном промету и поред закљученог споразума, што свакако води правно неодрживој ситуацији. Према томе, у случају спора око статусних односа, нема места за- кључењу споразума о мирном решавању спора, те је у том смислу приме- њива одредба члана 1092. Закона о облигационим односима, којом је уста- новљена забрана поравнања у споровима који се тичу статусних односа. 2.2. Ко може закључити споразум у име предлагача Уколико прихватимо став да је споразум о мирном решавању спо- ра по својој прирoди најближи уговору о поравнању, јасно је да се прили- ком закључења споразума, применом правила о тумачању, аналогно имају применити одредбе закона које регулишу форму и обавезне елементе уго- вора о поравнању. Према важећим прописима постављају се два кумулативана захте- ва за закључење уговора о поравнању. Одредбом члана 91. став 4. Закона о облигационим односима предви- ђено је да пуномоћник не може без посебног овлашћења, за сваки поједини случај, да закључи уговор о поравнању. Захтев за специјално овлашћење про- изилази из чињенице да су услови закључења уговора о поравнању узајамни уступци странака, њихова попуштања, да би се отклонио спор или неизве- сност у једном правном односу и да би се уредила узјамна права и обавезе. Овлашћење пуномоћника мора бити лично и непреносиво, дато с обзиром на лична својства и однос властодавца и пуномоћника.6 Други услов за закључење поравнања, предивиђен је одредбом члана 1091. Закона о облигационим однисима, која за закључење уговора о поравнању захтева једну посебну врсту способности, а то је способност располагања правом које је предмет поравнања7 , а која није идентична са пословном способношћу из члана 56. Закона о облигационим односима.8 Дакле, може се закључити да је и за закључење споразума о мирном решавању спора неопходно да буду испуњени наведени услови, односно по- 6 Лепосава Карамарковић, Поравнање и медијација, Београд 2004, страна 51. 7 Лепосава Карамарковић, Поравнање и медијација, Београд 2004, страна 46. 8 За закључење пуноважног уговора потребно је да уговарач има пословну спо- собност која се тражи за закључење тог уговора.
Број 2/2012 96 требно је посебно пуномоћје за сваки појединачни случај и одговарајућа спо- собност за закључење споразума. Применом правила о тумачењу, долази се до закључка да приликом закључења споразума из члана 193. ЗПП-а, као и уговора о поравнању, располагање правом које је предмет споразума не представља настајање неког новог права и обавеза, већ се постојећа права и обавезе уређују тако што се прекида спор, отклања неизвесност и одређују за убудуће права и обавеза странка из уговора односно споразума.9 У том смислу, последице закључења споразума о мирном решава- њу спора који би био закључен без испуњених захтева у погледу способ- ности за закључење споразума и валидности пуномоћја прописане су од- редбама члана 88. Закона о облигационим односима.10 2.3. Извршност споразума о мирном решавању спора Својство извршности споразума о мирном решавању спора дефи- нисано је Законом о парничном поступку. Споразум, као такав, предста- вља извршну исправу, на основу које суд, на предлог повериоца, дозвоља- ва и одређује извршење. Законом о извршењу и обезбеђењу11 у члану 13. став 7. прописано је да се извршном исправом сматра исправа која је законом одређена као извршна исправа. У том смислу нема дилеме да се на основу споразума из члана 193. ЗПП-а може одредити и спорвести извршење. 9 Иван Букљаш, Борис Визнер, Коментар закоан о обвезним (облигациним) од- носима, књига IV, Загреб, 1979, страна 2907; Милан Бартош, Основи облигаци- оног права, Београд страна 162; Лепосава Карамарковић, Поравнање и медија- ција, Београд 2004, страна 46 10 Уговор који неко закључи као пуномоћник у име другога без његовог овлашће- ња обавезује неовлашћено заступаног само ако он уговор накнадно одобри. Страна са којом је уговор закључен може захтевати од неовлашћено заступаног да се у примереном року изјасни да ли уговор одобрава. Ако неовлашћено за- ступани ни у остављеном року уговор не одобри, сматра се да уговор није ни закључен. У том случају, страна са којом је уговор закључен може од лица које је као пуномоћник без овлашћења закључило уговор тражити накнаду штете, ако у тренутку закључења уговора није знала нити је морала знати да то лице није имало овлашћења за закључење уговора. 11 Закон о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник РС" број 31/11).
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 97 Међутим, како закон предвиђа обавезу за лице које намерава да поднесе тужбу против Републике Србије да претходно поднесе предлог за мирно решавање спора и у ситуацији кад је предмет спора, рецимо, неко стварно право, на пример право својине, поставља се питање, да ли закон који регулише упис стварних права оставља могућност да се на основу за- кљученог споразума, изврши упис права на непокретности. Наиме, одредбом члана 86. Закона о државном премеру и катастру у ставу 1. прописано је да се упис у катастар непокретности врши на основу приватне или јавне исправе, која је по садржни и форми подобна за упис. Приватна исправа, односно исправа о правном послу, поред општих услова да би била подобна за упис, мора бити сачињена у писменој форми, уз оверу потписа лица између којих се исправа сачињава (ако посебна форма није прописна посебним законом) и мора садржавати изјаву о дозволи уписа која није условљена нити орочена. Ако изјава о дозволи уписа није саржана у приватној исправи, односно исправи о правном послу, изјава може бити дата у посебној исправи уз оверу потписа лица коју изјаву даје.12 Јавна исправа на основу које се може вршити упис је одлука суда, другог државног органа или организације која врши јавна овлашћења, ко- ји су по закону надлежни да доносе одлуке којима се одлучује о правима, односно о другим чињеницама које се уписују у катастар непокретности. Јавна исправа, да би била подобна за упис, мора бити правноснажна.13 Да ли се на основу споразума о мирном решавању спора, закључе- ног у смислу одредба члана 193. Закона о парничном поступку, којим се врши пренос права својине, може извршити упис права својине на непо- кретности? Пре свега, потребно је одговорити на питање да ли се спора- зум о мирном решавању спора може сматрати приватном исправом, одно- сно исправом о правном послу. У том случају, споразум би садржао изјаву о дозволи уписа која не би била условљена нити орочена, а овера потписа лица између који је исправа сачињена, дакле у овом случају Републичког јавног правобранилаштва и предлагача, не би била обавезна, имајући у виду да је Закон о парничном по- ступку, посредно, прописао форму у којој споразум мора бити сачињен. Наи- 12 Одредба члана 87. Закона о државном премеру и катастру 13 Одредба члана 88. Закона о државном премеру и катастру
Број 2/2012 98 ме одредбом члана 193. став 1. прописано је, између осталог, да предлог за мирно решавање спора мора да садржи све податке из члана 192. Закона.14 Поред тога, овера потписа на приватној исправи, односно исправи о приватном послу од стране јавних власти подразумева потврду да је од- ређено лице и потписало изјаву, што је у случају када се као једна од стра- на у споразуму појављује Републичко јавно правобранилаштво, као др- жавни орган, непотребно. Споразум о мирном решавању спора закључује Републички јавни правобранилац, односно његов заменик, који ставља свој потпис оверен печатом Републичког јавног правобранилаштва. Наиме, Законом о печату државних и других органа15 , прописано је, одредбом члана 2, да се печа- том потврђује аутентичност јавне исправе и другог акта којим државни и други орагани и имаоци јавних овлашћења одлучују или службено опште са другим органима, правним лицима и грађанима. У том случају овера потписа не би могла да буде нужан услов за упис права својине на непокретности, уколико би сачињени споразум са- државао изјаву о дозволи уписа. Међутим, како је неспорно да споразум о мирном решавању спора свако јесте различит од приватних исправа односно исправa о правном по- слу, имајући у виду правну природу споразума, а посебно својствo извршно- сти, за очекивати је да се у пракси јаве дилеме приликом подношења захтева за упис права својине на непокретности на основу закљученог споразума. 14 (1) Тужба мора са садржи одређени захтев у погледу главне стври и споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказ којима се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора, као и друге податке које мора имати сваки поднесак (2) Тужилац који има боравиште или пребивалиште, односно седиште у ино- странству дужан је да у тужби именује пуномоћника за пријем писмена. Уко- лико не означи пуномоћника за примање писмена суд ће тужбу да одбаци. (3) Ако надлежност или право на изјављивање ревизије зависи од вредности спора, а предмет тужбнеог захтева није новчани износ, тужилац је дужан да у тужби назначи вредност предмета спора. (4) Суд ће да поступи по тужби и ако тужилац није навео правни основ тужбе- ног захтева, а ако је тужилац навео правни основ суд није везан за њега. 15 Закон о печату државних и других органа ("Службени гласник РС", број 101/07).
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 99 У том смислу, било би неопходно испитати, да ли споразум о мир- ном решавању спора којим се решава спор чије је предмет право својине на непокретности, испуњава услове који су неопходни за јавну исправу да би се извршио упис. Свакако, јасно је да овај споразум није јавна исправа у смислу од- редбе члана 88. Закона о државном премеру и катастру. Међутим, уколи- ко би се и поставило такво питање у пракси, услед чињенице да је спора- зум извршна исправа, као и да је једана од страна овог уговра државни ор- ган, који иступа као законски заступник Републике Србије, онда би се, пре свега, као спорно могло јавити питање да ли споразум има својство правноснажности, како се то захтева за упис на основу јавне исправе. Наиме, Закон о парничном поступку стриктно предвиђа да споразум има снагу извршне иправе. Намеће се питање, да ли је могуће применити правила тумачења права, односно тумачења правне норме, коришћењем ло- гичких инструмената, у конкретном случају argumentum a majori ad minus (закључивање од већег ка мањем) – аругмент којим се закључује да субјект којем правна норма даје већа права или обавезе има тим пре и ужа права и обавезе, која су укључена у она већа. Дакле, да ли споразум самим тим што има својство извршности има и својство правноснажности? Одговор на ово питање, опет налазимо, позивајући се на правила која уређују судско поравнање. Наиме, услов да судска одлуке има својство извр- шне исправе, јесте да је одлука правноснажна, односно коначна и да је поста- ла извршна, односно да је протекао парициони рок. На судско поравнање, об- зиром да поравнање није одлука, не односи се услов правноснажности, одно- сно коначности, већ је неопходно да је потраживање по њему доспело.16 Оно што се намеће као закључак јесте да споразум о мирном ре- шавању спора има снагу извршне исправе, односно да стиче својство из- вршности о доспелости потраживања. Како у случају споразума о мирном решавању спора којим би се преносило право својине на непокретности не постоји могућност принуд- ног извршења, у смислу уписа овог права у катастар непокретности, сма- трамо да би једини могући одговор у овом случају био да се приликом уписа права својине на непокретности врши провера испуњености услова 16 Верољуб Рајовић, Грађанско процесно право, Београд 2003.
Број 2/2012 100 које закон прописује када се ради о упису на основу приватне исправе од- нсоно исправе о правном послу. 2.4. Примена одредбе члана 193. ЗПП-а у случају супарничарства Супарничарство настаје кад више лица једном тужбом туже или када је више њих једном тужбом тужено. У ситуацији када се спор који се по зако- ну или због природе правног односа може решити само на једнак начин пре- ма свим супарничарима ради се о јединственим супарничарима, који се сма- трају као једна парнична странка, тако да се, ако поједини супарничари про- пусте своју парничну радњу, дејство парничних радњи које су извршили дру- ги супарничари, протеже и на оне који те радње нису предузели. Овим се спречава да настану правне ситуације у којима би различите пресуде према појединим тужиоцима или туженим једна другој противречиле садржином изреке у пресудама, тако да би се међусобно искључивале.17 На овом месту потребно је покушати наћи одговор на питање како поступити у ситуацији кад постоји нужно и јединствено супарничарство где се као супарничар појављује Република Србија. Наиме, с једне стране, ова врста супраничарства подразумева да се на- стали спор, односно спорни однос решава на једнак начин према свим супарни- чарима, а са друге стране, споразум закључен између Републичког јавног право- браниоца и предлагача делује inter partes, дакле између страна уговорница. У парници, јединство супарничара постоји кад за последицу има оно што је закон прописао у погледу дејства парничних радњи. Тако, на пример, одговор на тужбу коју је поденео само један од супарничара деј- ствује као да су га поднели и остали. Оно што је спорно у теорије јесте, дејство јединственог супарничарства кад на рочишту присутни супарни- чари, који су у јединственом супарничарству, признају тврдње противне стране, а неки од јединствених супарничара нису присутни. По једном мишљењу, узима се да постоји признање свих, док по другом гледишту, самим тим што не присутвује, изостали супарничар не признаје тврдњу присутних супарничара, па се код једниственог супарничарства у овом случају не би могла донети пресуда на основу признања.18 17 Верољуб Рајовић, Грађанско процесно право, Београд 2003. 18 Верољуб Рајовић, Грађанско процесно право, Београд 2003, страна 94.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 101 Ако се пође од чињенице, да споразум делује само између страна које га потписују као могуће решење, намеће се потреба да се приликом подно- шење предлога за мирно решавање спора, и евентуално закључивања спора- зума из члана 193. ЗПП-а, позову и остали учесници спорног односа. У том случају, могло би се приступити закључењу споразума о мирном решавању спора између Републичког јавног правобраниоца и предлагача, док би се однос са осталим будућим супарничарима решио на исти начина као у споразуму, али закључивањем уговора о поравнању, од- носно медијацијом. Наравно, поравнање закључено без суда не би имало снагу извршне исправе, па би свака страна своја права из поравнања мо- гла остврити тужбом у редовној парници. Дакле, опет се јаваља могућност доношења пресуде која би била у супротности са закљученим споразум. Поред тога, оно што се такође мо- же јавити као спорно јесте управо ситуација у којој би, рецимо постојала спремност Републичког јавног правобраниоца за решавање спора закљу- чивањем споразума, али не и спремност осталих учесника спорног одно- са, односно будућих супарничара. Као друго могуће решење, јесте да Републичко јавно правобранила- штво, када прими овакав предлог за мирно решавање спора, исти препозна као случај у коме нема места закључењу споразума, те да о томе одмах оба- вести предлагача, чиме би се омогућило да се спорни однос реши у парници. У сваком случају, одговор на ове и сличне правне проблеме, веза- не за примену члана 193. Закона о парничном поступку, даће судска прак- са као и стручна правна јавност. 3. ОСОБЕНОСТИ СПОРАЗУМА КАО УГОВОРА На крају, неспорно је да споразум закључен у смислу одредбе чла- на 193. Закона о парничном поступку, има своје особености, које га чине различитим од свих познатих правних института, пре свега од поравнања, како судског тако и вансудског. Наиме, оно што према теорији а и према законској одредби чини кључни елемент поравнања јесте узајмано попуштње. Према одредби члана 1090. Закона о облигационим односима, попу- штање се може састојати, између осталог, у делимичном или потпуном при- знавању неког захтева друге стране, или одрицању од неког свог захтева, у
Број 2/2012 102 узимању на себе неке нове обавезе, у смањењу каматне стопе, у продужењу рока, у пристајању на делимичне отплате, у давању права на одустаницу. Ста- вом 2. члана 1090. ЗОО-а прописано је да попуштање може бити условно. Међутим, ставом 3. истог члана изричито је предвиђено да када само једна страна попусти другој, на пример призна право другој, то није поравна- ње, те не подлеже правилима о поравнању. Дакле, према законској одредби, одсуство узајамности попуштања доводи до тога да се на тако закључен уго- вор не примењују одредбе закона које се односе на поравнање. Одредбе које регулишу поступак закључења споразума о мирном реша- вању спора не предвиђају ову забрану, те смо мишљења да је могуће закључити споразум и без узајманог попуштања, признавањем права само једној страни. Такође, поравнање, као и сваки други уговор, подразумева сагла- снот воља као битан елемент уговора, па се поставља питање да ли закон- ска обавеза подношења предлога за мирно решавање спора искључује по- стојење сагласности воља у смислу одредби закона који регулишу сагала- сност воља као услов за закључење уговра. Одредба члана 26. ЗОО прописује да је уговор закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора, а да се воља за закључење уговора може изјавити речима, уобичајеним знацима или дру- гим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном по- стојању. Изјава воље мора да буде учињена слободно и озбиљно.19 Међутим, одредбом члана 27. Закона о облигационим односима пре- дивиђено је одступање од општег правила да је за закључење уговора неоп- ходна апсолутна слобода воље, па чак и кад је у питању садржина уговора. Поменута одредба прописује да ако је неко по закону обавезан да закључи уговор, заинтересовано лице може захтевати да се такав уговор без одлагања закључи. Одредбе прописа којим се делимично или у целини одређује садр- жина уговора саставни су делови тих уговора, те их употпуњују или ступају на место уговорних одредби које нису у сагласности са њима. У том смислу, споразум о мирном решавању спора закључен је уз неопходну сагалсност воља уколико су се стране споразумеле о битним састојцима таквог споразума. 19 Одредба члана 28. Закона о облигационим односима
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 103 Такође, потребно је нагласити, да је у претходном периоду Репу- бличом јавном правобранилаштву упућен знатан број предлога за мирно решавање спора. У оним случајевима где је потраживање основано у по- гледу основа и висине потраживања, Републичко јавно правобранилаштво позвало је предлагаче на закључење споразума о мирном решавању спора. Према одредби члана 32. ЗОО-а, понуда је предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу који садржи све битне састојке уговора тако да би с његовим прихватањем могао закључити уговор. Уговор је закључен оног часа кад понудилац прими изјаву понуђеног да прихвата понуду. Сматра се да је уговор закључен у месту у коме је понудилац имао своје седиште, односно пребивалиште у тренутку кад је учинио понуду. У случају када Републички јавни правобранилац пристане на предлог за закључење споразума о мирном решавању спора, у складу са цитираном одредбом, уговор би се сматрао закљученим. Ово је значајно, са становишта евентуалног изигравања закона, у ситуацији када предлагач, и поред пристанка Републичког јавног право- браниоца, не приступи потписивању споразума о мирном решавању спо- ра. У том случају, мишљења смо да би у насталом судском поступку по приговору Републичког јавног правобранилаштава, тужба који би се од- носила на захев из предлога, морала бити одбачена. Имајући у виду специфичнст споразума закљученог у смислу чла- на 193. Закона о парничном поступку, односно снагу извршне исправе ко- ју тај споразум има, када Републички јавни правобранилац прихавти по- нуду предлагача, односно понудиоца, наступа правна ситуација која би се могла изједначитии са пресуђеном ствари у парничном поступку, односно са закљученим судским поравнањем. Наиме, примена одредаба чл. 31. и 32. ЗОО-а, у сваком другом случају довела би до права сваке од страна да у парничном поступку остварују своја права из уговора, чак и код чињенице да уговор није сачи- њен, уколико је понуда, сачињења у одговрајућој форми, прихваћена у це- лости. У прилог томе говори и став Врховног суда Србије из решења Прев-265/04 од 1. јула 2004. године, према коме се уговор сматра закљу- ченим у тренутку када понудилaц прими изјаву понуђеног да прихвата по- нуду, па доцније одбијање понудиоца да потпише писмени примерак уго- вора није од утицаја на његову правну ваљаност.
Број 2/2012 104 Међутим, уколико судови, ипак заузму став да споразум који није закључен у писменој форми не производи правно дејство (с обзиром да споразум има снагу извршне исправе), мишљења смо да и у том случају тужбу треба одбацити. Ово стога, јер неприхватањем предлагача да закључи споразум у ситуацији када је предлог у целости прихваћен као основан, у суштини предлагач повлачи понуду. У том смислу, има се сматрати да понуда није ни дата, па је јасно да у случају подношења тужбе са захтевом као из предлога за мирно решавање спора, процесне претпоставке допуштености тужбе против Републике Србије, нису испуњене, те се има применити од- редба 193. став 4. Закона о парничом поступку. 4. ЗАКЉУЧАК У сваком случају, споразум о мирном решавању спора из одредбе чла- на 193. Закона о парничном поступку представља посебан правни институт ко- ји је уведен у наш правни систем новим Законом о парничном поступку. Споразум о мирном решавању спора је материјалноправни уговор који нема процесноправно својство судског поравнања, али има својство извршности. Функцију контроле, приликом закључења споразума, у односу на располагања странака и дозвољеност захтева, индиректно врши Репу- бличко јавно правобранилаштво као државни орган. Споразум о мирном решавању спора има снагу извршне исправе, односно стиче својство извршности о доспелости потраживања. Као и сваки други уговор, и споразум који предвиђа одредба 193. ЗПП-а, закључује се уз неопходну сагласност воља, уколико су се странке споразумеле о битним састојцима таквог споразума. Неприхатање предлагача да закључи споразум у ситуацији када је предлог у целини прихваћен, применом општих правила облигационог права о дејству понуде, води одбачају тужбе уколико је захтев из тужбе идентичан захтеву из предлога. Уколико се не прихавти овакав став, ту- жбу треба одбацити услед недостатка процесних претпоставки за подно- шење тужбе против Републике Србије.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 105 СУДСКА ПРАКСА
Број 2/2012 106
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 107 СТВАРНО ПРАВО УГОВОР О ЗАМЕНИ БЕЗ ОВЕРЕНИХ ПОТПИСА СТРАНАКА КАО ЗАКОНИТ ОСНОВ ЗА РЕДОВНИ ОДРЖАЈ Уговор о замени сачињен у писаној форми, на коме нису ове- рени потписи уговорних страна, али је у целости спроведен међу пар- ничним странама, законит је основ за стицање својине редовним одр- жајем. Из образложења: Решавајући по жалби, Апелациони суд је прихватио утврђење пр- востепеног суда, да су правни претходник туженог предузећа и тужилац и његов правни претходник закључили уговор о замени 1979. године. Не- сумњиво је утврђено да је наведени уговор у целости спроведен међу пар- ничним странкама, те да је Земљорадничка задруга ступила у посед дела парцела Ж.Ж. и Ж.Л., а да су Ж.Ж. и Ж.Л. стекли државину парцеле Зе- мљорадчничке задруге. Наведени уговор сачињен је у писаној форми, потписан од стране уговарача, док је недостатак овере потписа уговарача, који је захтеван и по Закону о промету непокретности важећем у време за- кључења уговора ("Сл. гласник СРС", бр. 15/74 и 14/77), конвалидиран из- вршењем уговора у целости. Испуњењем уговора конвалидиран је недостатак законом пропи- сане форме, а државина спорног дела парцеле учињена законитом. Са друге стране, савесност државине Ж.Ж. и Ж.Л, која се претпо- ставља, током поступка ни на који начин није доведена у питање, јер исти за време од 1979. године, нису били узнемиравани нити депоседовани у државину спорне некретнине. Имајући у виду да је државина од стране тужилаца као узукапио- ног држаоца, заснована на пуноважном правном основу за пренос права својине и да тужилац оправдано верује да му припада право чију садржи-
Број 2/2012 108 ну врши, то је његова државина законита и савесна, па стиче право своји- не на ту ствар одржајем, протеком десет година. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-3903/11 од 20. де- цембра 2011. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ВРАЋАЊЕ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ ЦРКВАМА И ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ Суд не може да у спору по тужби за утврђење права својине процењује да ли су испуњени услови за престанак права државне сво- јине и конституисање својине цркве односно верске заједнице, јер се поступак за остваривање права на враћање одузете имовине црквама и верским заједницама води пред Дирекцијом за реституцију по пра- вилима управног поступка, те није од значаја околност да је након за- кључења главне расправе донет Закон о враћању (реституцији) имо- вине црквама и верским заједницама, јер имовина која је црквама одузета по претходном закону, не постаје по сили новог закона цркве- на имовина (нити државна својина престаје). Из образложења: Предмет тужбеног захтева Републике Србије је био да се утврди да је Република Србија власник куће која се налазу на кп. бр. ... од 16,4 ара и кп. бр. ... у површини од 22,48 ари КО Н.С, што је тужена верска за- једница дужна признати и дозволити упис права државне својине у јавним књигама. Против првостепене пресуде, којом је усвојен напред наведени тужбени захтев, благовремено су изјављене жалбе које су другостепеном пресудом одбијене као неосноване, те је првостепена пресуда потврђена. Против правноснажне другостепене пресуде ревизију је изјавила тужена због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене ма- теријалног права. Врховни касациони суд је испитујући побијану пресуду утврдио да је ревизија неоснована.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 109 Наиме, према утврђеном чињеничном стању спорне непокретно- сти налазе се у државини друштвених правних лица после Другог свет- ског рата, док је у јавним регистрима (земљишној књизи) уписано право својине тужене као грађанско-правног лица. Правноснажним решењем Комисије за НО Н.С. од 1.10.1959. године, спорне непокретности су наци- онализоване и постале друштвена својина. У њиховој државини налази се основна школа, те је Врховни касациони суд става да је на напред наведе- но утврђено чињенично стање правилно примењено материјално право када је усвојен тужбени захтев за утврђење и упис права државне својине у јавним књигама. То стога што стицање друштвене својине по основу За- кона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта ("Слу- жбени лист ФНРЈ", бр. 52/58, 3/59, 24/59 и 24/61) представља вид ориги- нарног стицања (где својина претходника није одлучна чињеница), па упис права својине није конститутивног већ деклараторног карактера (својина се стиче у самом закону), па је самим тим Република Србија као тужилац имала правни интерес за утврђење права својине и упис у јавне књиге, јер се чињеница национализације оспорава. У смислу наведеног, неосновани су ревизијски наводи по којима је жалбени суд био дужан да преиначи првостепену пресуду и одбије ту- жбени захтев јер је у периоду после закључења главне расправе донет за- кон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, по коме је право друштвене (државне) својине престало. То стога, што, кад поједине одредбе закона које нису јасне могу се временски другачије ту- мачити (историјско тумачење) у складу са новим духовним вредностима, променом политичког система, променом морала, филозофских веровања, традиције, религије и културних вредности, али суд није овлашћен да од- рекне примену једног закона без обзира да ли (судија) сматра да је закон неправичан или неморалан. Такву одлуку може да донесе законодавни ор- ган или Уставни суд у поступку оцене уставности и законитости. У овом проблему законодавац, а ни Уставни суд нису ставили ван снаге Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта без обзира на чињеницу што је после закључења главне расправе у овој парници донет Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама ("Службени гласник РС", бр. 46/06). Тим законом по аутоматизму нису отклоњене створене последице Закона о национализацији.
Број 2/2012 110 У складу са начелима закона садржаним у члану 2. (једнак правни третман свих цркава и верских заједница; њихова аутономија воље у по- кретању поступка; заштита правне сигурности садашњих савесних вла- сника и трећих лица...) црквама се може, по правилу, вратити имовина у натуралном облику, али се може дати накнада у виду друге одговарајуће имовине или исплате тржишне новчане вредности ако враћање у натурал- ном облику или у виду друге одговарајуће имовине није могуће (члан 4.). Конкретизација начелних одредби извршена је у даљем тексту закона (члана 20.). Поступак за остваривање права води Дирекција за реституци- ју (члан 21.), по правилима управног поступка, па се против решења Ди- рекције не може изјавити жалба али се може покренути управни спор (члан 32.). Из изложеног произилази да редован суд у спору по тужби за утврђење, а по приговору тужене верске заједнице не може да процењује да ли су испуњени услови за престанак права државне својине и конститу- исање својине грађанско правног лица, јер имајући у виду садржину по- менутог Закона о реституцији за то није надлежан. Одлука суда (па и ре- визијског) не представља сметњу за остваривање права које евентуално има тужена по захтеву Дирекцији (који је већ како то произилази из садр- жине ревизије поднет), већ може имати за последицу решавање претход- ног питања које се у управном поступку може поставити. Из свега наведеног следи да када је имовина туженој одузета по Закону о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта, ни- је од утицаја околност да је након закључења главне расправе донет Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, јер имовина која је црквама одузета по претходном закону, а који закон није стављен ван снаге, по сили новог закона не постаје аутоматски црквена имовина (нити државна својина престаје). (Из пресуде Врховног касационог суда Рев-1513/10 од 1. септем- бра 2010. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 111 НЕДОСТАТАК ПАСИВНЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПАРНИЦАМА РАДИ УТВРЂЕЊА ПРАВА СВОЈИНЕ НА ВОЗИЛУ Поништење саобраћајне дозволе у управном поступку не ства- ра овлашћење за тужиоца на подношење тужбе за утврђење права својине против тужене Републике Србије. Из образложења: Разлози поништења регистрације предметног аутомобила у управ- ном поступку огледају се у неиспуњености услова прописаних чл. 6. тач. 1. Правилника о регистрацији моторних и прикључних возила. Овим управним актом органа тужене одриче се могућност регистрације купље- ног аутомобила као управноправно питање и не спори се непосредно пра- во својине тужиоца на купљеном возилу. Остављајући по страни питање правног интереса тужиоца за утврђење права својине у овој правној ства- ри, суд је мишљења да упркос исплати целокупне купопродајне цене од стране тужиоца, тужена Република Србија није пасивно легитимисана у односу на овако постављен тужбени захтев. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-848/11 од 25. ок- тобра 2011. године) Приредила: Љиљана Миљановић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 112 ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО НАКНАДА ШТЕТЕ ПО ОСНОВУ ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА О НЕУСТАВНОСТИ УРЕДБЕ Одлука Уставног суда којом се одредба чл. 7. ст. 3. Уредбе о кое- фицијентима за обрачун и исплату плата у Управи за извршење завод- ских санкција оглашава неуставном нема ретроактивно дејство, због че- га се не може применити на период пре него што је била објављена, нити може бити основ за накнаду штете коју тужилац потражује. Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању првостепеног суда тужилац је запослен код тужене у Управи за извршење заводских санкција. Решењем тужене од 28. фебруара 2007. године, које је донето на основу спорне одред- бе чл. 7. ст. 3. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата у Упра- ви за извршење заводских санкција ("Службени гласник РС", бр: 16/07 и 21/09), тужиоцу је одређен коефицијент за исплату плате од укупно 2,78. Против наведеног решења тужилац је изјавио жалбу која је решењем Жалбе- не комисије Владе од 28. јуна 2007. године одбијена као неоснована. Тужи- лац је покренуо управни спор против решења Жалбене комисије, у којем је Врховни суд Србије пресудом од 11. марта 2009. године одбио његову ту- жбу. Одлуком Уставног суда, бр. 39-63/07 од 30. новембра 2010. године, утврђено је да одредба чл. 7. ст. 3. Уредбе није у сагласности са Уставом и законом. Наведена одлука Уставног суда објављена је у "Службеном гласни- ку РС" дана 14. јануара 2011. године. Тужена је по објављивању одлуке до- нела ново решење којим је одредила да почев од 14. јануара 2011. године ту- жиочев укупан коефицијент за исплату плата износи 3,29. Економско-финансијским вештачењем првостепени суд је утвр- дио висину разлике између плате обрачунате применом коефицијента 3,29 и износа који је тужиоцу исплаћен (обрачунат применом коефици- јента 2,78) у спорном периоду, те је обавезао тужену да тужиоцу исплати ту разлику и доприносе за социјално осигурање.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 113 На овако утврђено чињенично стање првостепени суд је погрешно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев тужиоца. У складу са одредбом чл. 58. ст. 1. Закона о Уставно суду ("Слу- жбени гласник РС", број 109/07), кад Уставни суд утврди да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности са Уставом, општеприхваће- ним правилима међународног права и потврђеним међународним угово- ром, тај закон, статут, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласни- ку РС", а кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор пре- стаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику РС", сходно ст. 3. истог члана. С обзиром да је Одлуком Уставног суда утврђено да одредба чл. 7 ст. 3. наведене уредбе није у сагласности са Уставом и законом и да се неће примењивати од дана објављивања Одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику РС", дана 14. јануара 2011. године, а да тужилац, применом пра- вила о терету доказивања, није доказао да је, у складу са одредбом чл. 62. у вези чл. 61. Закона о Уставном суду, тражио од надлежног органа измену појединачног акта којим је повређено његово право, нити је Уставни суд одредио да ће наведене последице бити отклоњене повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин, то је првостепени суд погре- шио када је одлучио као у изреци побијане пресуде. Ово са разлога што на- ведена одлука Уставног суда нема ретроактивно дејство због чега се и не може применити на период пре него што је била објављена, нити може би- ти основ за накнаду штете коју тужилац потражује. Стога, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужена оба- веже да му за спорни период исплати разлику плате и доприноса на тако одређену основицу није основан, па је Апелациони суд применом наведе- них норми материјалног права преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев. (Из пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1-2664/11 од 21. марта 2012. године) Приредио: Зоран Божовић, заменик републичког јавног правобраниоца
Број 2/2012 114 МОГУЋНОСТ ОСТВАРЕЊА НАКНАДЕ ШТЕТЕ НАСТАЛЕ ДОНОШЕЊЕМ ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА НА ОСНОВУ ОПШТЕГ АКТА КОЈИ ЈЕ ОЦЕЊЕН НЕСАГЛАСНИМ СА УСТАВОМ И ЗАКОНОМ Неосновани су захтеви за накнаду штете настале применом оп- штег акта који је престао да важи одлуком Уставног суда, ако се тужио- ци нису жалили на ранија појединачна решења која су постала коначна и правоснажна и производила дејство све до одлуке Уставног суда. Из образложења: Тужиоци су распоређени на радна места у Окружном затвору у Зрења- нину, у различитим звањима, а укупни коефицијент на основу којег им је одре- ђивана плата увећавао се за 10% до 14.01.2011. године, када је објављена одлу- ка Уставног суда. Такав начин обрачуна и исплате плата у Управи за изврше- ње заводских санкција коришћен је на основу члана 7. став 3. Уредбе о коефи- цијентима за обрачун и исплату плата у Управи за извршење заводских санк- ција. Одлуком Уставног суда 18.11.2010. године бр. Иу.бр. 63/07 утврђено је да одредбе чл. 7. ст. 3 Уредбе престају да важе, као несагласне са Уставом и Зако- ном, даном објављивања одлуке Уставног суда у "Сл. гласнику РС". Тужиоцима су у спорном периоду од 01.01.2007. до 14.01.2011. годи- не појединачним актима била утврђивана увећања укупног коефицијента за 10 уместо за 30%, на основу одредбе Уредбе о коефицијентима... која је про- глашена за супротну одредбама члана 263. ст. 2. и 3. Закона о извршењу кри- вичних санкција, па због тога траже накнаду штете у виду разлике између примљених плата обрачунатих на описани начин и плата које би остварили са коефицијентом увећаним за 30%. Од 14.01.2011. године тужиоцима су, по- јединачним актима утврђена увећања коефицијента од 30%. Тужиоци се на своја појединачна решења о утврђивању коефиције- ната за спорни период, нису жалили, те су иста постала коначна и правосна- жна и у правном систему су производила правно дејство све док основ, а то је чл. 7. став 3. Уредбе, није престао да постоји, те је првостепени суд захтев за исплату разлике за спорни период оценио неоснованим. Решавајући по жалби тужилаца, Апелациони суд у Новом Саду је пресуду потврдио, прихватајући став првостепеног суда и додатно обра- злажући:
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 115 Одредбама члана 58. ст. 3. Закона о Уставном суду предвиђено да кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Устав- ног суда у Сл. гласнику, а тај се општи акт неће примењивати од дана обја- вљивања одлуке Уставног суда. Одредбама члана 61. ст. 1. предвиђено је право сваког коме је повређено право коначним или правоснажним поједи- начним актима донетим на основу закона или другог општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са законом, да има право да тражи од надлежног органа измену појединачног акта. Одредба Уредбе, после одлуке Уставног суда, престаје да важи од дана објављивања, али ово не делује уназад, већ само на правне ситуације након објављивања одлуке. Имајући у виду одредбу члана 61, у ситуацији када тужиоци нису побијали решења којима им је утврђен платни разред и основ за обрачун плате са увећањем од 10% у одговарајућем управном поступку, када нису тражили оцену уставности истих коначних и правоснажних решења о утврђивању плата у спорном периоду, то су иста решења постала коначна и правоснажна и у правном систему су производила правно дејство, све док основ, а то је чл. 7. став 3. Уредбе, није престао да важи. Стога су захтеви тужилаца за исплату разлике за спорни период неосновани. Тужиоци су имали могућност да траже измену појединачног акта о распоређивању, која им је дата одредбом члана 61. Закона о Устав- ном суду, тужиоци су и у управном спору могли да траже поништај реше- ња о распоређивању, али исте поступке нису покренули. Нема значаја истицање жалбе да је у посебним парницама неких других странака, по неправоснажним пресудама, њихов тужбени захтев усвојен, па нема ни повреде права на правично суђење на које жалба, кроз прилагање одлука других судова, покушава да укаже. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1-228/12 од 13. фебруара 2012. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 116 ОТКЛАЊАЊЕ ПОСЛЕДИЦА НАСТАЛИХ УСЛЕД ПРИМЕНЕ ОПШТЕГ АКТА ЗА КОЈИ ЈЕ ОДЛУКОМ УСТАВНОГ СУДА УТВРЂЕНО ДА НИЈЕ У САГЛАСНОСТИ СА УСТАВОМ И ЗАКОНОМ Ради отклањања последица насталих услед примене општег акта за који је Одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом и законом, нужно је да се суд применом чл. 61. Закона о Устав- ном суду утврди да ли је тужилац од органа који је донео појединачни акт, а којим је повређено тужиочево право на исплату увећане плате, тражио измену акта, или се није обраћао за измену, с тим да се предлог за измену појединачног акта може поднети у орку од шест месеци од да- на објављивања Одлуке у "Службеном гласнику РС", ако од доставља- ња појединачног акта до доношења предлога или иницијативе за покре- тање поступка није протекло више од две године. Из образложења: Првостепеном пресудом обавезана је тужена Република Србија, Министарство правде, Управа за извршење кривичних санкција, Окру- жни затвор у Лесковцу, да тужиоцу исплати на име накнаде штете по основу мање исплаћене плате за период од 1. јануара 2007. године до 28. августа 2010. године износе ближе одређене у изреци пресуде, са припа- дајућом каматом, а у корист надлежних фондова за напред назначени пе- риод уплати припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање, као и трошкове парничног поступка. Другостепеном одлуком, уважавањем жалбе тужене, укинута је првостепена пресуда. Предмет тужбеног захтева у конкретном случају је накнада штете у виду изостале разлике плате у утуженом периоду у висину од 20% уве- ћања по основу стажа осигурања са увећаним трајањем, која је за тужио- ца настала због незаконитог поступања органа тужене – Владе и Устано- ве за извршење кривичних санкција. На основу утврђеног чињеничног стања произилази да је тужена решењем од 12. фебруара 2007. године, тужиоца разврстала у звање са- ветника и сврстала га у осми платни разред са коефицијентом у висини од 2,53 за обрачун и исплату, с тим што се коефицијент увећава за 10% по
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 117 основу стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, тако да укупан коефицијент износи 2,78, сагласно чл. 7. ст. 3. Уредбе о коефици- јентима за обрачун и исплату плата у Управи за извршење заводских санкција ("Службени гласник РС", бр: 16/07 и 21/09), и по наведеном ре- шењу је тужиоцу вршена исплата плате у утуженом периоду. У периоду до доношења решења тужиоцу је коефицијент за обрачун плате увећан за 30% по основу стажа који се рачуна са увећаним трајањем, с обзиром на то да му је признат стаж осигурања од 12/16 месеци. Међутим, уставност одредбе чл. 7. ст. 3. наведене уредбе је оспо- рена, па је након извршеног поступка за оцену уставности и законитости поменуте одредбе наведене уредбе Уставни суд донео Одлуку У-63/07 од 18. октобра 2010. године ("Службени гласник РС", број 1/11 од 14. јануа- ра 2011. године), којом је утврђено да чл. 7. ст. 3. Уредбе није у сагласно- сти са Уставом и законом и да престаје да важи даном објављивања Од- луке Уставног суда. Стога, како је за тужиоца наступила штета применом одредбе чл. 7. ст. 3. Уредбе, акта Владе Републике Србије, то је тужилац тужбом у парници захтевао исплату разлике, у виду накнаде штете чија је висина утврђена вештачењем вештака финансијске струке. Код оваквог стања ствари првостепени суд је закључио да је ту- жбени захтев тужиоца основан, налазећи при том, да се тужиоцу може признати право на разлику између висине исплаћиване плате и накнаде плате по основу стажа осигурања и припадајуће висине, само због тога што је одредбом чл. 62. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр: 109/07 и 99/11), прописано да, уколико се утврди да се изменом поје- диначног акта не могу отклонити последице настале услед примене оп- штег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласно- сти са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, по- тврђеним међународним уговорима или законом, Уставни суд може одре- дити да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накна- дом штете или на други начин. Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе чл. 372. ЗПП-а ("Службени гласник РС", бр: 125/04 и 111/09), у вези са чл. 506. ст. 1. ЗПП-а ("Службени гласник РС", број 72/11), Апелациони суд у Нишу оцењују да се основано разлозима жалбе тужене указује да је првостепена
Број 2/2012 118 пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП-а, и да је заснована на непотпуно утврђеном чиње- ничном стању, због погрешне примене материјалног права. Уколико се има у виду чињеница да Одлуком Уставном суда У- 63/07 није одређено на који се начин могу отклонити последице настале услед примене одредбе која је престала да важи даном објављивања Од- луке Уставног суда, у смислу одредбе чл. 62. Закона о Уставном суду, произилази да је било нужно да првостепени суд расправи чињенице о томе, ради правилне примене чл. 61. поменутог закона, коју цитира у по- бијаној одлуци, али је не примењује правилно. У смислу одредбе чл. 61. Закона о Уставном суду, свако коме је повређено право коначним или правноснажним актом донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђе- но да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међу- народног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у којем је појединачни акт донет. Предлог за измену тог коначног или правноснажног појединачног акта може се поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у "Службе- ном гласнику РС", ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године. С обзиром на то да је решење о одређивању процента увећања плате тужиоцу за 10% по основу стажа осигурања који се рачуна са уве- ћаним трајањем, уместо у висини од 30% реализовано, и да у смислу чл. 61. Закона о Уставном суду има карактер појединачног акта, то је прво- степеном суду наложено да у даљем току поступка расправи све реле- вантне чињенице у складу са напред образложеним ради правилне приме- не материјалног права. (Из решења Апелационог суда у Нишу Гж1-220/12 од 4. априла 2012. године) Приредила: Јулијана Сибиновић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 119 ЗАХТЕВ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ ЕЛЕМЕНТАРНИМ НЕПОГОДАМА Република Србија није пасивно легитимисана у спору за на- кнаду штете лицу које је оштећено у елементарној непогоди, будући да је она једино у обавези да обезбеди у буџету средства за санацију последица тих непогода, док је општина та која одлучује коме ће предметна средства бити одобрена. Из образложења: Тужилац тужбеним захтевом тражи накнаду штете коју је претр- пео приликом поплаве у насељу Нови Бановци априла 2006. године. Према чињеницама утврђеним у првостепеном поступку, правносна- жном пресудом Општинског суда у Старој Пазови од 29. септембра 2008. го- дине одбијен је захтев тужиоца да се обавеже тужена Општина Стара Пазова да тужиоцу на име накнаде штете исплати наведени износ, уз образложење да се странке не налазе у материјалноправном односу, јер Република Србија није обезбедила и уплатила средства за предметну сврху у буџет Општине. Тужилац је дописом Одељења а комуналне делатности, урбанизам и грађење Општине Стара Пазова обавештен да ће то Одељење предузети све законом прописане мере да се средства за исплату накнаде штете од елементарних не- погода обезбеде у буџету Републике Србије и да се путем локалне самоупра- ве доделе свим подносиоцима захтева. Поступак за остваривање права на накнаду штете од елементарних непогода предвиђен је Законом о коришћењу средстава за санацију и за- штиту од елементарних непогода ("Службени гласник РС" број 50/92). Наиме, наведеним Законом прописано је да се средства за ове намене одо- бравају на захтев општине на чијој територији су се догодиле елементарне непогоде већег обима, под условом да општина поднесе Влади – Комиси- ји детаљан извештај о процени штета од елементарних непогода у складу са актом републичког органа надлежног за послове статистике, којим се уређује методологија за процену штета од елементарних непогода, одмах након настанка елементарне непогоде, а најкасније у року од 60 дана од дана настанка елементарне непогоде. На основу тога Република Србија одобрава потребна средства и врши њихово пребацивање општини, која једино у том случају може вршити накнаду штете лицу које је оштећено у елементарној непогоди.
Број 2/2012 120 Како у конкретном случају општина није предузела потребне мере да се средства за исплату накнаде обезбеде у буџету Републике Србије, то је правилно првостепени суд закључио да Република Србија није пасивно леги- тимисана. Ово са разлога што се коришћење средстава за помоћ и санацију штета обезбеђује и одређује од стране општине, будући да су у правном од- носу општина и Република Србија, а потом странка и општина. На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, према ста- новишту Апелационог суда, правилно је првостепени суд применио матери- јално право када је, сагласно одредбама Закона о коришћењу средстава за са- нацију и заштиту од елементарних непогода, одбио тужбени захтев тужиоца. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-3219/11 од 26. јануа- ра 2012. године) Приредила: Наташа Милошевић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву OДГОВОРНОСТ ОПШТИНЕ ЗА ШТЕТУ НАНЕТУ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗЛОУПОТРЕБОМ СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА ОПШТИНСКОГ СЛУЖБЕНИКА ПРИ ВРШЕЊУ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА Не постоји одговорност oпштине према Републици Србији за штету која је настала злоупотребом службеног положаја општинског службеника када општина врши поверене послове из области борач- ко-инвалидске заштите, јер се у том случају Република Србија не мо- же сматрати оштећеним трећим лицем. Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању, са подрачуна Службе бо- рачко-инвалидске заштите Општинске управе Општине Чока, исплаћени на рачун ликвидатора Службе борачко-инвалидске заштите укупан износ од 6.465.057,22 динара кроз поједине исплате. Средства на подрачуну су средства Министарства рада и социјалне политике и намењена су кори- сницима права борачко-инвалидске заштите са територије Општине Чока, а оснивач рачуна је Министарство рада и социјалне политике.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 121 Наведено министарство је преко Покрајинског секретара за здрав- ство и социјалну политику, поверило послове везане за борачко-инвалид- ску заштиту, а решењем тужене, код које је и била у радном односу, по- стављена је П.Е. за вршење послова вишег референта књиговође - ликви- датора. П.Е. је правоснажном пресудом оглашена кривом, што је против- правно присвојила новчана средства на описани начин и тако себи приба- вила корист извршивши кривично дело злоупотребе службеног положаја. На основу тако утврђеног чињеничног стања Основни суд у Ки- кинди је применом одредбе чл. 170. став 1. ЗОО да "за штету коју запосле- ни у раду или у вези са радом проузрокује трећем лицу, одговара предузе- ће у коме је запослени радио у тренутку проузроковања штете", обавезао Општину Чока да на име накнаде штете исплати тужиљи Републици Ср- бији износ који је службеница Општине П.Е, обављајући поверене посло- ве, незаконито присвојила. Решавајући по жалби тужене општине, Апелациони суд у Новом Саду је жалбу усвојио и пресуду преиначио из разлога погрешне примене материјалног права. Тужбени захтев за накнаду штете је одбијен у цело- сти из следећих разлога: Основано се жалбом тужене истиче да се првостепени суд погре- шно позвао на чл. 170. став 1. ЗОО "имајући у виду да тужена, као једини- ца локалне самоуправе, има својство правног лица у смислу члана 12. За- кона о локалној самоуправи, па се не ради о одговорности предузећа за штету коју проузрокује запослени у раду или у вези са радом, већ би евен- туално могло бити речи о одговорности правног лица за штету коју прозу- рокује његов орган у смислу члана 172. ЗОО. Поменутом одредбом је про- писано да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Тужилац који тражи накнаду штете у овој конкретној правној ствари, нема својство трећег лица у смислу наведених законских одреда- ба, овлашћеног да тражи накнаду штете од правног лица за штету коју је проузроковао орган правног лица. У конкретном случају, својство трећег лица могли би евентуално имати корисници права из домена борачко-инвалидске заштите, којим ли- цима би за штету била одговорна општина, под условом да се ради о ште-
Број 2/2012 122 ти коју њен орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са врше- њем својих функција. Током поступка је несумњиво утврђено да су послови везани за борачко-инвалидску заштиту поверени туженој од стране Министарства рада и социјалне политике, а преко Покрајинског секретаријата. Околност да о правима из закона решава у првом степену општински орган не чини тужену изворним носиоцем тих послова, а тужиоца трећим лицем, јер оп- штински орган не решава о тим пословима као о пословима из свог извор- ног делокруга, већ се ради о пословима који су му поверени и који се вр- ше у име и за рачун Републике Србије. Стога је тужена као правно лице, у конкретном случају, вршила поверене послове у име и за рачун тужиоца, па се тужилац не може сматрати оштећеним трећим лицем у смислу члана 172. став 1. ЗОО, те је због наведеног ожалбену пресуду ваљало преиначи- ти и тужбени захтев одбити. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-344/11 од 31. ја- нуара 2012. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ ЗА ШТЕТУ НАСТАЛУ ПОВРЕДОМ ЗАБРАНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ДОНОШЕЊЕМ РАЗЛИЧИТИХ ПРЕСУДА У ИДЕНТИЧНОЈ ПРАВНОЈ СТВАРИ Разликовање судских одлука које се доносе у истим чињеничним и правним ситуацијама не сматра се у сваком случају дискриминацијом странке о чијем праву суд одлучује, у ситуацији када је оно резултат раз- личитог тумачења и примене одредаба материјалног и процесног права на конкретан случај, без утицаја било којих других фактора. Из образложења: Полазећи од неспорних чињеница да је Окружни суд у Зрењанину донео различите судске одлуке које се заснивају на истом чињеничном стању и истом спорном правном питању, Апелациони суд је становишта да нема законског основа за закључак да је доношењем различитих пресу-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 123 да у идентичној правној ситуацији, повређена забрана дискриминације према тужиоцу. Наиме, сходно одредбама члана 14. Европске Конвенције за за- штиту људских права и слобода, важећој у време доношења спорне пресу- де Окружног суда у Зрењанину број Гж.1320/08 од 10.септембра 2008.го- дине, која се у нашој земљи примењује од 03.марта 2004.године, прописа- на је забрана дискриминације уживања права и слобода предвиђених у тој Конвенцији, по било ком од тамо набројаних основа, или другог статуса, а чланом 1. Протокола број 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода је прописана општа забрана дискриминације у оствари- вању сваког права које предвиђа закон, тако што је ставом 1. истог пропи- сано да ће се свако право које закон предвиђа остваривати без дискрими- нације по билом ком основу, као на пример: полу, раси, боји коже, верои- сповести, политичком и другом уверењу, националном или друштвеном пореклу, повезаности са националном мањином, имовини, рођењу или другом статусу, а у ставу 2, да јавне власти неће ни према коме вршити дискриминацију по основима као што су они поменути у ставу 1. Забрана дискриминације је била прописана и чланом 21. тада и са- да важећег Устава Републике Србије ("Сл.гласник РС" број 98/06), који прописује у ставу 1, да су пред Уставом и законом сви једнаки, у ставу 2, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, у ставу 3, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припад- ности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или дру- гог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, и у ставу 4, да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком по- ложају са осталим грађанима. Са друге стране и тада и сада важећим уставним одредбама уређен је уставноправни положај судова као носилаца судске власти. Тако да према члану 142. став 2., судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђе- но законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђе- них међународних уговора, према ставу 2. члана 145, судске одлуке се за- снивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису
Број 2/2012 124 донетом на основу закона, према ставу 4, судску одлуку може преиспити- вати само надлежни суд, у законом прописаном поступку, према ставу 1. члана 149, судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону, према ставу 2, сваки утицај на судију у вршењу су- дијске функције је забрањен, а према члану 151. став 1, судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења за- кона од стране судије. Како тужилац са једне стране није истакао да је до различитог по- ступања истог суда на његову штету, дошло због неког његовог личног својства, нити је навео који је по његовом схватању био разлог да Окру- жни суд у Зрењанину донесе различите одлуке у његовом случају и у слу- чају друге тужбе, о тужбеним захтевима са истим чињеничним и правним основом, а са друге стране разликовање судских одлука оправдано је уставно – правним положајем судова и судија који гарантује самосталност и независност у суђењу, односно изражавању мишљења приликом доно- шења судских одлука, за које судија не може ни на који начин да одговара (осим ако је у питању кривично дело), а евентуална погрешна примена права се исправља на законом прописане начине за контролу правилности конкретне судске одлуке, нема одговорности тужене Републике Србије која за рад својих органа одговара сходно одредбама члана 172. Закона о облигационим односима. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-67/12 од 28. мар- та 2012. године) Приредила: Јасмина Бајшански, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ ЗА ШТЕТУ ЗБОГ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ РАЗЛИЧИТИХ КАТЕГОРИЈА КОРИСНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Не постоји дискриминација у ситуацији кад је држава у разли- читим прописима (законима) установила различит обим права разли- читим категоријама корисника социјалне заштите, па самим тим не
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 125 постоји ни одговорност државе за накнаду штете за претрпљене ду- шевне болове услед повреде начела једнаких права и обавеза. Из образложења: Тужба тужилаца за накнаду нематеријалне штете заснована је на тврдњи да су они, као цивилни инвалиди, доведени у неравноправан по- ложај у односу на војне инвалиде, којима је Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, признат већи обим права (лична инвалиднина, додатак за негу и ортопедски додатак) од оних права која предвиђа Закон о изменама и допунама Закона о социјалној за- штити и обезбеђењу социјалне заштите грађана, која су призната тужио- цима – цивилним инвалидима, а потребе су им исте, услед чега они трпе душевне болове због дискриминације. Првостепеном пресудом, тужена је обавезана да тужиоцима на име накнаде нематеријалне штете за претр- пљене душевне болове због дискриминације исплати износ од по 500.000,00 динара. Пресудом Апелационог суда усвојена је жалба тужене и преиначена првостепена пресуда тако што је одбијен тужбени захтев. Врховни касациони суд је становишта, да је другостепени суд пра- вилно побијаном пресудом применио материјално право налазећи да ту- жбени захтеви тужилаца за накнаду нематеријалне штете по основу дис- криминације нису основани, због чега их је одбио. Правилно закључивши, да то што је у различитим прописима (законима) дат различит обим права особама са инвалидитетом, не може представљати дискриминацију. Ис- правно се позивајући на члан 21. Устава Републике Србије, којим је про- писана општа антидискриминацијска клаузула: једнакост пред законом, право на једнаку заштиту и заштиту од сваке дискриминације (непосредне и посредне) по било ком основу. Према члану 97. став 1. тачка 10. Устава Републике Србије у надлежности Републике Србије је да уређује и обезбе- ђује систем у области социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите. Дискриминацију уређује Закон о забрани дискриминације, који у члану 8. дискриминацију дефинише као повреду начела једнаких права и обавеза према лицу или групи лица због његовог, односно њиховог својства и неоправдано ускраћивање права и слобода. Заштиту права особа са инва- лидитетом од дискриминације уређује посебан закон, а то је Закон о спре- чавању дискриминације особа са инвалидитетом ("Службени гласник РС", број 33/06), који у члановима 4. и 5. прописује да су органи јавне власти дужни да особама са инвалидитетом обезбеде уживање права и слобода
Број 2/2012 126 без дискриминације, као и то да је забрањено вршење права утврђених тим законом противно циљу коме су призната, или са намером да се по- вреде или ограниче права других. Нису основани ревизијски наводи тужилаца о погрешној примени материјалног права, са разлога изложене правне аргументације у друго- степеној пресуди. Тиме што је тужена у својству законодавца и у оквиру својих могућности, а у складу са процењеним потребама, донела законе којима је различитим категоријама корисника социјалне заштите пружила онај обим и систем социјалне заштите који сматра погодним за таква ли- ца, а у складу са својим овлашћењима из члана 97. став 1. тачка 10. Устава Републике Србије; она са правног становишта Врховног касационог суда, није учинила повреду начела једнаких права и обавеза – дискриминацију. Обзиром да је чланом 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права ("Службени лист СЦГ"-Међународни уговор бр.9/2003), прописано да ће се свако право које закон предвиђа остваривати без дис- криминације по било ком основу. Из наведеног следи, да би дискримина- ција могла једино настати у различитој, неједнакој примени цитираних за- кона на исте категорије корисника социјалне заштите, што није конкретан случај, те не постоји ни одговорност државе за накнаду штете за претр- пљене душевне болове услед повреде начела једнаких права и обавеза. (Из пресуде Врховног касационог суда Рев-3604/10 од 16. новембра 2011. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву ДЕЈСТВО У ПАРНИЦИ ВАНСУДСКЕ ПОНУДЕ ЗА ОБЕШТЕЋЕЊЕ Понуда Министарства правде за закључење споразума (угово- ра) ради вансудског обештећења због неоснованог лишења слободе, односно неосноване осуде, коју тужилац није прихватио, не везује суд у парничном поступку, односно нема карактер признања основа када је тужбени захтев у парници оспорен у погледу основа.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 127 Из образложења: Решењем истражног судије Окружног суда у Београду од 7. апри- ла 2003. године одређено је спровођење истраге против тужиоца због по- стојања основане сумње да је дана 24. фебруара 2003. године око 19,00 ча- сова у Београду у Улици ..., заједно са још једним лицем затечен на делу крађе у намери да украдену ствар задржи и употреби силу према оштеће- ном, чиме би извршили кривично дело разбојничке крађе из члана 167. став 1. КЗ РС. Истог дана према тужиоцу је одређен притвор у трајању од месец дана од дана лишења слободе, јер се није одазвао на судске позиве, променио је боравиште и нову адресу није пријавио, због чега је недосту- пан државним органима. Истог дана издата је потерница против овде ту- жиоца. Поступајући по потерници полицијски органи лишили су тужиоца слободе 1. маја 2003. године. У притвору је провео 149 дана (од 1. маја 2003. до 26. септембра 2003. године). Притвор му је одређен и више пута продужаван не само због расписане потернице, већ и због тога што је ра- није више пута осуђиван због истоврсних кривичних дела. Притвор је об- устављен када је ОЈТ дописом од 12. новембра 2004. године одустао од даљег кривичног гоњења. Тужилац се у вансудском поступку обратио Министарству правде захтевом ради накнаде штете због неоснованог при- твора, па му је достављен предлог споразума на име накнаде штете у из- носу од 298.000,00 динара. Ту понуду тужилац није прихватио. Код тако утврђеног чињеничног стања правилно је примењено ма- теријално право када је тужбени захтев правноснажно одбијен као нео- снован. Право на накнаду штете има неосновано осуђено лице под одређе- ним условима (члан 556. ЗКП) и лице које је неосновано било у притвору (члан 560. ЗКП). Сматра се да је лице неосновано било у притвору, између осталог, и у случају када није дошло до покретања кривичног поступка или је кривични поступак обустављен решењем (члан 560. ЗКП). Вредну- јући допринос притвореног лица, законодавац је прописао ограничења и изузетак када лице које се налазило неосновано у притвору не може доби- ти накнаду штете. Тај изузетак је предвиђен у члану 560. став 3. ЗКП по коме "иако је лице било у неоснованом притвору накнада штете му не припада ако је оно својим недозвољеним поступцима проузроковало ли- шење слободе".
Број 2/2012 128 У конкретном случају, тужилац је прекршио чл. 6. и 8. Закона о пребивалишту и боравишту грађана ("Сл. гласник СРС", број 42/77 – "Сл. гласник РС", број 101/2005), јер није пријавио промену адресе, чиме је учинио прекршај из члана 24. Закона. После догађаја због кога је створена основана сумња да је тужилац у саизвршилаштву извршио кривично дело разбојничке крађе променио је адресу и постао је недоступан државним органима. Од фебруара 2003. године живео је у Прихватилишту за не- збринута лица. Навео је да се из своје гарсоњере иселио јер је она изгоре- ла у пожару. Исказ тужиоца у погледу оправданости промене адресе, има- јући у виду све околности случаја (да је вишеструки повратник, без запо- слења и сталних прихода), првостепени суд није прихватио, сматрајући да је тужилац намерно променио адресу у циљу да органима гоњења не буде доступан. Имајући у виду изложено, неосновани су ревизијски наводи у ко- јима се истиче да је основ потраживања тужиоца неспоран јер је тужена у понуди од 26. јуна 2007. године о вансудском обештећењу признала право тужиоцу на накнаду нематеријалне штете. Тужилац ту понуду није при- хватио и споразум (уговор) између странака није закључен. Понуда не ве- зује суд (нема карактер признања основа) јер је тужбени захтев у парници оспорен како у погледу основа тако и у погледу висине. (Из пресуде Врховног касационог суда Рев-2566/10 од 18. јануара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ У СЛУЧАЈУ ЈЕДНОСТРАНОГ ПРИЗНАЊА ДУГА И ПРЕЛАЗАК ДУГА НА НАСЛЕДНИКЕ За испуњење споразума довољно је да споразум потпише само она страна која се споразумом обавезује, с обзиром на то да је опште- прихваћено правило да је уговор код кога је потребно саставити одго- вајућу исправу закључен у тренутку кад ту исправу потпише лице ко- је се њоме обавезује, па отуда споразум постоји и поред тога што га није потписао тужилац.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 129 Из образложења: Према чињеничном утврђењу, М.С. је поводом кривичног поступ- ка у којем је имао својство оштећеног, поднео уставну жалбу, коју је Уставни суд усвојио и и утврдио да су му у том кривичном поступку по- вређена Уставом зајамчена права на судску заштиту (чл. 22. ст. 1) и суђе- ње у разумном року (чл. 32. ст. 1). Одлуком Уставног суда утврђено му је и право на накнаду штете, коју може остварити на начин предвиђен од- редбом чл. 90. Закона о Уставном суду. Потом је М.С. Министарству правде – Комисији за накнаду штете поднео захтев ради вансудског обе- штећења, који је Комисија делимично усвојила и понудила износ од 160.000,00 динара, на име накнаде штете за претрпљене душевне болове због повреде или ускраћивања људског или мањинског права зајамченог Уставом, тако што је сачинила споразум о постојању, врсти и висини ште- те, и понудила М.С. да га потпише, па како је он био незадовољан виси- ном понуђеног износа споразум није потписао, већ је поднео тужбу суду, којом је захтевао исплату накнаде штете у износу од 1.900.000,00 динара. У току поступка, тужилац М.С. је преминуо, а поступак су наста- вили његови законски наследници, овде троје тужилаца, тражећи да се ту- жена обавеже да им на име накнаде штете исплати износ од по 633.333,00 динара (свакоме по трећина од износа од 1.900.000,00 динара). Првостепени суд приликом делимичног усвајања тужбеног захтева тужилаца, правних следбеника пок. М.С, полази од чињенице да је донетом Одлуком и предлогом Споразума од стране Комисије за накнаду штете, ту- жена признала дуг подносиоцу захтева – правном претходнику тужилаца. При том, суд закључује да је за испуњење споразума довољно да споразум потпише само она страна која се споразумом обавезује, с обзи- ром на општеприхваћено правило да је уговор код кога је потребно саста- вити одговарајућу исправу закључен у тренутку потписивања исправе од стране лица које се њоме обавезује, сагласно одредби чл. 72. ст. 1. и 3. За- кона о облигационим односима. Са изложених разлога, Апелациони суд у Нишу прихвата као пра- вилан закључак првостепеног суда да је споразум закључен, да постоји и поред чињенице што га правни претходних није потписао, тако да наведе- ни износ прелази на наследнике, овде тужиоце, сходно одредби чл. 204.
Број 2/2012 130 Закона о облигационим односима, и при томе, потврђује првостепену пре- суду у усвајајућем делу, уз одбијање жалбе тужене. С обзиром на то да за одбијајући тужбени захтев тужилаца за већи износ од досуђеног по основу повреде права на судску заштиту и права на суђење у разумном року нема правноснажен одлуке и споразума и како потраживање нематеријалне штете не прелази на наследнике, то је ставом другим изреке пресуде одбије тужбени захтев тужилаца уз примену од- редбе чл. 204. ст. 1. Закона о облигационим односима, које разлоге за по- тврђивање првостепене у одбијајућем делу прихвата Апелациони суд уз одбијање жалбе тужилаца. (Из пресуде Апелационог суда у Нишу Гж-604/11 од 22. фебруара 2012. године) Коментар: Став суда изражен у наведеној пресуди у битном од- ступа од става израженог у пресуди Врховног касационог суда Рев- 2566/10 од 18. јануара 2012. године (који је такође пренет у овом издању Билтена), према којем: "понуда Министарства правде за закључење спора- зума (уговора) ради вансудског обештећења због неоснованог лишења слободе, односно неосноване осуде, коју тужилац није прихватио, не везу- је суд у парничном поступку, односно нема карактер признања основа ка- да је тужбени захтев у парници оспорен у погледу основа". Такође, сма- трамо да је став према којем је понуди за закључење споразума коју пону- ђено лице није прихватило, признато дејство закљученог споразума, очи- гледно повређена одредба чл. 26. Закона о облигационим односима, а при том се суд погрешно позвао на одредбе чл. 72. ст. 1. и 3. Закона о облига- ционим, које у конкретном случају нису правилно протумачене. Приредила: Јулијана Сибиновић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву СКРИВЉЕНО ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ И ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ Накнада штете због неоснованог лишења слободе се неће досу- дити онда када је оштећени својим недозвољеним поступцима проу- зроковао лишење слободе.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 131 Из образложења: Према одредби члана 560. став 3. Закона о кривичном поступку, пра- во на накнаду штете не припада лицу које је својим недозвољеним поступци- ма проузроковало лишење слободе. Овом одредбом искључено је право на накнаду штете и поред тога што у односу на притворено лице није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак обустављен правноснажним решењем, или је правноснажном пресудом ослобођен од оптужбе или је оп- тужба одбијена. Право на накнаду штете из става 1. члана 560. Закона о кри- вичном поступку је искључено, јер је то лице својим недозвољеним поступ- цима проузроковало лишење слободе. Да би оштећени имао право на накна- ду штете због неоснованог лишења слободе морају се кумулативно испунити услови прописани чланом 560. Закона о кривичном поступку, односно да по- стоје претпоставке из става 1. ове законске одредбе и да не наступе у закону, односно у ставу 3. прописане негативне претпоставке које се тичу понашања оштећеног, као осумњиченог или окривљеног. Сагласно наведеном, накнада штете се неће досудити онда, када је оштећени својим недопуштеним по- ступцима проузроковао лишење слободе, с тим што се недозвољени посупак притвореног мора посебно доказати у парници ради накнаде штете. Под не- дозвољеним поступцима оштећеног може се сматрати свако понашање које није усмерено на утврђивање правог стања, као на пример, скривање или по- кушај бекства, што су посебни разлози за одређивање притвора према одред- бама члана 142. Закона о кривичном поступку. Из разлога побијане пресуде произилази да је против тужиоца покре- нута истрага, одређен притвор и наређено издавање потернице. Међутим, пр- востепени суд због погрешног правног става, није утврђивао чињенице веза- не за одређивање притвора, односно који су били разлози за одређивање при- твора, односно његов законски основ, да ли је притвор продужаван из истих разлога због којих је и одређен, као и понашање тужиоца као окривљеног и његов однос према утврђивању правог стања у вези са покренутом истрагом. Све ове чињенице и околности су битне за утврђивање одговорности тужене у смислу члана 172. Закона о облигационим односима. (Из решења Апелационог суда у Београду Гж-5736/11 од 1. фебру- ара 2012. године) Приредила: Милица Брковић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 132 НЕМАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА ЗБОГ ПОВРЕДЕ ПОСЛОВНОГ УГЛЕДА ТУЖИОЦА КАО ПРАВНОГ ЛИЦА Како последице повреда доброг пословног угледа правног ли- ца немају своју манифестацију ни у једном од правно признатих ви- дова нематеријалне штете, односно како је накнаду штете могуће признати само за ону нематеријалну штету коју закон као такву по- знаје, неоснован је захтев тужиоца, као правног лица, за накнаду та- кве штете. Из образложења: Не може се прихватити као основан навод ревидента да је услед радње туженог дошло до умањења угледа и пословне части тужилачке фирме и да су нижестепени судови погрешном применом материјалног права одбили захтев за накнаду ове врсте штете. Насупрот овим наводима ревидента, и по становишту ревизиј- ског суда правилан је закључак нижестепених судова да се тужиоцу као правном лицу не може досудити накнада за неимовинску штету у сми- слу члана 200. Закона о облигационим односима. То стога, што је накнаду нематеријалне штете могуће признати само за ону нематеријалну штету коју као такву закон познаје, а не за било коју нематеријалну штету. Под нематеријалном штетом се у сми- слу Закона о облигационим односима подразумева физички бол, психич- ки бол и страх и иста штета се по природи ствари везује за физичко ли- це. Нематеријалне штете су у закону таксативно набројане, као штете за физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права лич- ности, смрти блиског лица, због нарочито тешког инвалидитета блиског лица и због кривичног дела против полног интегритета, достојанства, личности или морала, претрпљени будући душевни болови због повреде угледа и части. Стога, повреда доброг пословног угледа тужиоца као правног ли- ца сама по себи не може довести до новчане накнаде на име нематери- јалне штете зато што се последице те повреде не манифестују у једном од правно признатих видова нематеријалне штете, те је правилан закљу-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 133 чак нижестепених судова да тужилац нема право на накнаду нематери- јалне штете. (Из пресуде Врховног касационог суда Прев-40/11 од 19. октобра 2011. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРЕЛАЗАК ИМОВИНЕ ТУЖИОЦА У ИМОВИНУ ДРЖАВЕ НА ОСНОВУ ПОРЕСКОГ РЕШЕЊА И НЕОСНОВАНО ОБОГАЋЕЊЕ Не постоји неосновано обогаћење на страни тужене државе у ситуацији кад је до преласка имовине тужиоца у имовину тужене до- шло на основу правноснажног и коначног пореског решења, чија за- конитост није испитивана у законом прописаној процедури. Из образложења: Из списа предмета произилази да је тужилац поднео тужбу наво- дећи да је тужени донео решење којим је тужиоцу одредио да плати порез на пренос апсолутних права на закуп грађевинског земљишта у државној својини у наведеном износу, а који је тужилац уредно платио. Такође, ту- жилац је навео да је уговор о закупу којим је он стекао право закупа гра- ђевинског земљишта у државној својини на период дужи од једне године, а које стицање је предмет ове обавезе по чл. 23. Закона о порезу на имови- ну, закључен и оверен од стране предузећа чији је он сукцесор, а да у тре- нутку закључења и овере уговора није постојала обавеза плаћања пореза на пренос предметног апсолутног права и да није било потребе да тужи- лац пријави Уговор о закупу пореским органима, јер је сама обавеза пла- ћања пореза установљена чланом 9. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на имовину, који је ступио на снагу више година након закључе- ња и овере уговора о закупу. Другостепени суд је утврдио да је решењем тужене овде тужиоцу утврђен порез на пренос апсолутних права, који је тужилац уредно пла-
Број 2/2012 134 тио, не уложивши на исто правни лек, сем захтева за преиспитивање ове одлуке, те је исто постало правноснажно и коначно. Имајући наведно у виду Привредни апелациони суд је мишљења да је на потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд правилно применио материјално право када је стао на становиште да у конкретном случају нема неоснованог обогаћења на страни тужене Пореске управе, обзиром да је прелазак имовине тужиоца у имовину туженог имао за основ коначно и правноснажно решење донету у упарвном поступку. Пра- вилан је закључак првостепеног суда да тужилац не може у судском по- ступку да штити своја права која је пропустио да оствари у управном по- ступку и да нема обавезе тужене да врати оно што је наплатила, обзиром да је утврђено да није било незаконитог рада државног органа и да нису испуњени услови из члана 210. став 1, 172. став 1. и 189. став 1. Закона о облигационим односима. Разлог томе је што тужилац није доказао да је постојала неправил- ност и незаконитост управног акта и да је та неправилност и незаконитост последица неправилног и незаконитог рада службеног лица у поступку доношења тог акта, па да је из тог разлога у имовини тужиоца дошло до проузроковања штете. Наиме у конкретном случају правна ваљаност управног акта није доведена у питање у законом предвиђеном року за ње- гову оцену, па су неосновани жалбени наводи тужиоца да је поступио по налогу државног органа из противправног пореског решења. Такође, од- редбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређен је поступак, надлежност и садржина пореско управног поступка, као и то да се против решења у пореском поступку може поднети жалба, а да се про- тив коначног пореског решења може покренути управни спор ради дока- зивања незаконитости управног акта. Стога су неосновани жалбени наво- ди тужиоца да разрезивање пореза решењем од стране туженог није имало основа нити у правном послу нити у закону. Имајући наведено у виду Привредни aпелациони суд је мишљења да до стицања без основа на страни туженог може једино доћи у случају да је тужилац водио управни спор у коме би доказао да је спорно решење донето у поступку у коме је тужена Пореска управа прекршила начело по- реског поступка, начело законитости, а како у конкретном случају до тога
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 135 није дошло, нема ни неоснованог обогаћења па је правилно првостепени суд поступио кад је одбио тужбени захтев као неоснован. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-11412/10 од 9. фе- бруара 2012. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРАВО НА НАКНАДУ ТРОШКОВА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА У КОМЕ ЈЕ ПРИМЕЊЕНО НАЧЕЛО ОПОРТУНИТЕТА ИЗ ЧЛАНА 236. ЗКП Када је кривични поступак обустављен решењем суда због од- устанка јавног тужиоца у вези примене чл. 236 Законика о кривич- ном поступку (одлагање кривичног гоњења), окривљеном не припа- дају трошкови кривичног поступка. Из образложења: Против тужиоца вођен је кривични поступак који је правноснажно окончан обустављањем поступка због одустанка јавног тужиоца од кри- вичног гоњења. До одустанка јавног тужиоца дошло је након што је на предлог окривљеног дошло до одлагања кривичног гоњења применом на- чела опортунитета кривичног гоњења из члана 236. ЗКП. Тужбом у овом спору тужилац захтева да се тужена Република Србија обавеже, а на основу члана 197. став 6. ЗКП, да му накнади тро- шкове кривичног поступка, односно нужне издатке и награде браниоцу, с обзиром да је овај захтев одбијен у кривичном поступку. Како је тужилац био окривљен у напред наведеном кривичном по- ступку, и како је до одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења до- шло у вези са применом института одлагања кривичног гоњења из члана 236. ЗКП и због примене начела опортунитета, и то на предлог окривље- ног и његовог браниоца, а овде тужилаца, и након што је окривљени упла- тио одређени износ у хуманитарне сврхе, то би досуђивање накнаде тро-
Број 2/2012 136 шкова браниоца овде тужиоца било у супротности са циљем примене на- пред наведеног института у кривичном поступку. (Из пресуде Вишег суда у Ужицу Гж-24/12 од 11. јануара 2012. године) Приредила: Драгана Миливојевић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА ИСПЛАТЕ РАЗЛИКЕ НАГРАДЕ СУДИЈАМА ПОРОТНИЦИМА Застарелост потраживања исплате разлике награде судијама поротницима наступа према правилу о застарелости из члана 372. став 1. Закона о облигационим односима којим је прописано да по- времена потраживања застаревају у року од три године од доспело- сти сваког појединог потраживања. Из образложења: Решавајући по жалби тужилаца – судија поротника на пресуду Основног суда у Вршцу којом је одбијен тужбени захтев за исплату раз- лике награде судијама поротницима, овај суд је као другостепени утвр- дио да је првостепени суд основано прихватио приговор застарелости, који је истакла Република Србија. Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на ду- жности, накнаду за изгубљену зараду и право на награду, а услове и ви- сину накнаде и награде, прописао је Високи савет правосуђа. Потражи- вање судија поротника по основу награде за вршење дужности је повре- мено потраживање, јер се за материјални положај судија поротника при- мењују одредбе које регулишу материјални положај судије, а у погледу исплате, правило је да та потраживања доспевају месечно. Сва потражи- вања која доспевају годишње или у краћим периодима су повремена по- траживања и за њих важи правило о застарелости из чл. 372. ст. 1. ЗОО којим је прописано да повремена потраживања застаревају за три године
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 137 од доспелости сваког појединог потраживања, те је због тога правилно суд поступио кад је тужбени захтев одбио. (Из пресуде Вишег суда у Панчеву Гж-914/11 од 25. октобра 2011. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ОБЈЕКТИВНИ РОК ЗАСТАРЕЛОСТИ ПОТРАЖИВАЊА НАКНАДЕ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ЗБОГ УМАЊЕЊА ОПШТЕ ЖИВОТНЕ АКТИВНОСТИ За почетак тока објективног рока застарелости потраживања накнаде нематеријалне штете на име душевних болова због умањења опште животне активности изазваног болешћу није релевантно када је оштећени сазнао како се медицински назива болест од које се раз- болео, нити када су лекари успешно дијагностиковали ту болест, већ када је болест објективно настала с обзиром на испољене симптоме, стања и појаве везане за тужиочево здравствено стање. Из образложења: Првостепени суд је спровео доказни поступак и правилном оце- ном изведених доказа утврдио чињенично стање из кога и по налажењу овог суда произилази: - да је тужилац почетком августа 1995. године за време војне акције "Олуја" избегао са својом породицом из Сиска на тери- торију Републике Србије, - да се сместио у колективном центру у Новом Бечеју и пријавио се у месну канцеларију Црвеног Крста, - да је тужилац дана 21. августа 1995. године лишен слободе од стране припадника МУП- а РС, који су га одвели у полицијску станицу у Новом Бечеју, затим у Зре- њанин, одакле су га аутобусом послали у Ердут, - да је у Ердуту предат паравојним формацијама Жељка Ражнатовића Аркана, где је био изложен физичкој и психичкој тортури, - да је тужилац био распоређен на линији фронта у Товарнику и Апшевцу, - да је тужилац боравио на ратишту све до 13. децембра 1995. године, - да је одмах након повратка кући почео да осећа психичке тегобе (несанице, кошмаре) због страхова и стресова које је трпео током боравка на ратишту, ради чега је одмах по повратку почео
Број 2/2012 138 да пије бенседине, - да се временом болест погоршавала, због чега се 2007. године (када се преселио у Београд и када је добио здравствену књижицу) обратио неуропсихијатру који му је поставио дијагнозу, тј. кон- статовао је да тужилац болује од посттрауматског стресног поремећаја, - да је анализом налаза и мишљења судског вештака неуропсихијатра утвр- ђено да је због наведене болести код тужиоца дошло до умањења животне активности за 15%. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, тужена би одго- варала тужиоцу за душевне болове које трпи због посттрауматског стре- сног поремећаја да током поступка није истакла приговор застарелости потраживања. Приликом оцене истакнутог приговора застарелости, прво- степени суд је извео погрешан закључак да је исти неоснован, јер се у оцени истакнутог приговора тај суд држао само сазнања тужиоца за фор- му и коначан облик његовог обољења. Апелациони суд је за разлику од првостепеног суда водио рачуна о томе да субјективни рок тече и истиче у границама објективног рока; наиме, одредбама члана 367. ЗОО је пропи- сано да право на накнаду штете застарева када протекне рок од 3 године од момента сазнања оштећеног лица о томе ко је штету проузроковао и у чему се штета састоји. Истим одредбама је прописано да право на накнаду штете дефинитивно застарева протеком 5 година од дана када је штета на- стала. Како је у конкретном случају штета настала оног тренутка када су се код тужиоца манифестовали симптоми душевне болести тј. психичке трауме у оквиру посттрауматског стресног поремећаја, са трајном изме- ном личности (обзиром да се тужилац одмах по повратку са ратишта осе- ћао лоше, да је имао несанице, кошмаре, због чега се обраћао лекару оп- ште праксе који му је преписивао бенседине; а како се није одмах јавио неуропсихијатру, то у тим здравственим проблемима није препознато и дијагностификовано душевно обољење све до 2007. године када се тужи- лац обратио неуропсихијатру и када му је он саопштио да болује од ПТСП-а и да је болест хроничног тока, коначног облика), - то децембар 1995. године треба узети као почетак тока објективног рока застарелости тужиочевог потраживања, јер се болест у основном облику код тужиоца испољила по повратку са ратишта; те како је од обољења тужиоца до под- ношења тужбе дана 3. јула 2007. године протекло скоро 12 година, тужио- цу је престало право да захтева испуњење обавезе од тужене, сходно од- редби члана 360. став 1. ЗОО.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 139 Дакле, за почетак тока објективног рока прописаног одредбом чла- на 376. став 2. ЗОО није релевантно када је тужилац сазнао како се меди- цински назива болест од које се разболео, нити када су лекари успешно дијагностиковали ту болест, већ када је болест објективно настала с обзи- ром на испољене симптоме, стања и појаве везане за тужиочево здрав- ствено стање (а које би лекар евидентно већ тада могао дијагностификова- ти да му се тужилац обратио чим је почео да их осећа); те произилази да је последица у виду посттрауматског стресног поремећаја (онаква како ју је судски вештак описао у свом налазу и мишљењу) наступила након што се тужилац вратио са ратишта тј. у децембру 1995. године и да је тужио- чев захтев за накнаду штете због умањења његове животне активности (везане за описану последицу) већ био застарео када је поднета тужба у овој парници (3. јула 2007. године). Овај суд је имао у виду налаз и мишљење судског вештака у коме се наводи да је болест тужиоца попримила коначни облик јуна 2007. годи- не, али ти наводи судског вештака нису прихватљиви приликом оцене ис- такнутог приговора застарелости; наиме, сазнање тужиоца од чега болује, као и да је болест добила коначни облик доводи до почетка тока субјек- тивног рока застарелости потраживања, али тај рок тече у границама објективног рока; па како је објективни рок у овом случају протекао, то је застарело потраживање тужиоца за накнаду траженог вида нематеријалне штете. У противном тј. када би се прихватило мишљење вештака у делу у коме он користи формулацију да је "болест добила свој коначан облик" (и то везује за јун месец 2007. године), значило би да тужилац - упркос свим симптомима, појавама и стањима (које је сам описао након повратка са ратишта) - није боловао од болести коју је вештак медицински конкрети- зовао и означио медицинским називом већ да је до тада био здрав или да је у питању болест којој је потребно 12 година да се развије и испољи (а што судски вештак није рекао у свом налазу и мишљењу). (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-4466/11 од 2. фебру- ара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 140 РОК ЗАСТАРЕЛОСТИ ИЗ ЧЛ. 377. ЗАКОНА О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА Привилеговани рок застарелости из чл. 377. Закона о облигацио- ним односима односи се само на учиниоце кривичног дела који су штету проузроковали, а не и на правно лице које за штету одговара уместо њега. Из образложења: У првостепеном поступку је утврђено да је сада пок. Д. П. (рођен 1971. године), као радник Министарства унутрашњих послова РС, ресора др- жавне безбедности, погинуо у нападу терориста дана 16. јула 1998. године, при вршењу посебних безбедносних задатака на територији АП Косово и Метохија, да су тужиоци родитељи сада пок. Д. П, као и сестра, која је до ње- гове погибије живела у истом породичном домаћинству. Имајући у виду ова- ко утврђено чињенично стање, претходно ценећи да потраживање тужилаца није застарело са аспекта примене одредбе члана 377. став 1. Закона о обли- гационим односима, с обзиром да није протекао рок од 15 година који је про- писан за застарелост кривичног гоњења за кривично дело тероризма из члана 125. КЗ СРЈ, те имајући у виду да је тужба поднета 30. марта 2010. године, а пок. сродник тужилаца погинуо 16. јула 1998. године, првостепени суд је применом одредаба члана 200. став 2. и члана 201. став 1. и 2. Закона о обли- гационим односима, закључио да је тужена у обавези да тужиоцима проузро- ковану штету надокнади, због чега је обавезао тужену на исплату износа до- суђених ставом првим и ставом другим изреке побијене пресуде. Апелациони суд оцењује да се оваква одлука првостепеног суда не може сматрати правилном, из разлога што је одлучујући о приговору за- старелости потраживања првостепени суд погрешно применио материјал- но право, на шта тужена основано указује у жалби, што је условило погре- шну оцену првостепеног суда да је приговор застарелости потраживања неоснован, а на којој оцени је заснована одлука о усвајању тужбеног зах- тева тужилаца за накнаду нематеријалне штете због претрпљених душев- них болова због смрти сина и брата. Наиме, првостепени суд је ценио застарелост потраживања са аспекта примене одредбе члана 377. став 1. Закона о облигационим одно- сима, оценивши да потраживање тужилаца за тражени вид штете није за- старело, с обзиром да је у конкретном случају штета тужиоцима проузро- кована кривичним делом тероризма из члана 125. КЗ СРЈ, па потраживање
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 141 за ову штету застарева у року од 15 година, који рок је прописан за заста- релост кривичног гоњења за наведено кривично дело, због чега је тужба поднета дана 13. марта 2010. године поднета пре истека рока од 15 годи- на, прописаног наведеном одредбом. Међутим, рок застарелости из члана 377. Закона о облигационим одно- сима, односи се само на учиниоце кривичног дела, који су штету проузрокова- ли, а не и на правно лице које за штету одговара уместо њега, односно у кон- кретном случају не на државу, како је то погрешно закључио првостепени суд. Како се рокови застарелости прописани чланом 377. Закона о облигационим односима, односе на штетника који за штету одговара по основу кривице, што би значило и само у случају његове осуде, то у случају одговорности за другог, а што је у овој парници у питању, сагласно одредби члана 172. Закона о обли- гационим односима, примењује се општи пропис застарелости потраживања, тј. рок застарелости прописан одредбом члана 376. Закона о облигационим од- носима, која одредба је требало да буде примењена у конкретном случају. При томе, и у евентуалној примени одредбе члана 180. Закона о облигационим од- носима којом је утврђена одговорност државе услед терористичких аката, чији су органи по важећим прописима били дужни да спрече насталу штету и у том случају није прописан посебан рок застарелости, па право на накнаду штете за- старева у оквиру редовних рокова у којима застарева потраживање накнаде штете, а што поново упућује на примену одредбе члана 376. истог закона. Како је у конкретном случају сродник тужиоца погинуо дана 16. јула 1998. године, о чему су тужени одмах имали сазнање, а тужба је под- нета 30. марта 2010. године, то је протекао рок од три године од сазнања, прописан одредбом члана 376. Закона о облигационим односима, па је и обавеза тужене да тужиоцима накнади проузроковану штету, престала за- старелошћу још пре подношења тужбе, тј. са 16. јулом 2001. године. У изложеном контексту, Апелациони суд је оценио основаним ис- такнути приговор застарелости потраживања, због чега је одбио као нео- снован тужбени захтев тужилаца за накнаду штете услед смрти блиског лица, па је на тај начин преиначио првостепену одлуку. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-3522/11 од 2. фебру- ара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 142 ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА НЕ ИЗАЗИВА ЗАСТОЈ ЗАСТАРЕВАЊА Издржавање казне затвора не представља несавладиву препре- ку да се судским путем захтева испуњење обавезе, те не изазива застој застаревања, у смислу одредбе чл. 383. Закона о облигационим односи- ма, будући да је сваком затворенику омугућена комуникација, писме- ним путем, са правосудним и другим државним органима, које право им припада у складу са Законом о извршењу кривичних санкција. Из образложења: У спроведеном поступку је утврђено да је тужиоцу одређен при- твор у периоду од августа 2000. године до јануара 2001. године, због сум- ње да је извршио кривично дело убиства из члана 47. став 1. Кривичног закона РС, у стицају са кривичним делом из члана 33. став 1. Закона о оружју и муницији. Правноснажном пресудом Окружног суда у Београду од 28. новембра 2000. године тужилац је ослобођен оптужбе, што је по- тврђено пресудом Врховног суда Србије од 22. октобра 2002. године. Пре- суда Врховног суда Србије достављена је тужиоцу 12. децембра 2002. го- дине, док је тужилац тужбу за накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа због неоснованог лишења слободе поднео суду 17. новем- бра 2007. године. На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је прво- степени суд нашао да је основан приговор застарелости потраживања ис- такнут од стране тужене. Наиме, одредбом члана 542. став 1. раније важећег Закона о кри- вичном поступку прописано је да право на накнаду штете застарева за 3 године од дана правноснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правносна- жности првостепеног решења којим је поступак обустављен, а ако је пово- дом жалбе решавао виши суд – од дана пријема одлуке вишег суда. У конкретном случају рок застарелости потраживања тужиоца, са- гласно цитираној одредби члана 542. Закона о кривичном поступку, почео је да тече 12. децембра 2002. године, односно од дана достављања тужио- цу пресуде Врховног суда Србије. Како је тужба суду поднета 17. новем-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 143 бра 2007. године, то је очигледно да је тужиочево потраживање застарело, будући да је протекао законски рок од 3 године. Неосновани су жалбени наводи тужиоца да је за период од 14. јула 2002. године до 31. августа 2007. године, који је провео на издржавању ка- зне затвора, дошло до застоја застаревања, јер, како тврди, за то врме није могао поднети тужбу. Ово из разлога што је одредбом члана 383. Закона о облигационим односима прописано да застаревање не тече за време за ко- је повериоцу није било могуће, због несавладивих препрека, да судским путем захтева испуњење обавезе. Став је Апелационог суда да служење казне затвора не представља несавладиву препреку у смислу цитираног члана, будући да је тужиоцу, као и сваком затворенику, сагласно Закону о извршењу кривичних санкција, омогућена комуникација са правосудним и другим државним органима писменим путем. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-529/12 од 18. априла 2012. године) Приредила: Наташа Милошевић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 144 ПРИВРЕДНО ПРАВО ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О ЈЕМСТВУ НЕ ПРОИЗИЛАЗИ ИЗ ОВЛАШЋЕЊА ЗА ЗАСТУПАЊЕ УПИСАНОГ У КАРТОН ДЕПОНОВАНИХ ПОТПИСА Упис овлашћења одређеног лица у картон депонованих потпи- са код овлашћене банке као заступника Задруге "самостално и без ограничења" не овлашћује то лице на закључење уговора о јемству без посебног овлашћења законског заступника. Из образложења: Тужилац ОЗЗ "Јужни Банат" из Банатског Брестовца поднело је тужбу Привредном суду у Београду против Републике Србије, ради пони- штаја Уговора о јемству, налазећи да га је у време закључења потписао и оверио печатом Задруге радник Задруге С.З. који је био уписан у картон депонованих потписа код овлашћене банке, као лице које заступа Задругу "самостално и без ограничења". Привредни суд у Београду налази да је тужбени захтев тужиоца основан, јер "без обзира што је С.З. као радник Задруге уписан у Картон депонованих потписа као лице овлашћено за заступање и то самостално и без ограничења не овлашћује исто лице да заступа Задругу самостално и без ограничења. Наведено лице није овлашћено за заступање Задруге, што се утврђује увидом у Извод агенције за привредне регистре, те исти није овлашћен да у име тужиоца, а у границама својих овлашћења закључује уговоре и врши друге правне радње. С тога суд налази да Република Ср- бија као друга уговорна страна није поступала са пажњом доброг при- вредника, обзиром да је могла бити упозната са подацима који се уписују у регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре, јер су исти у складу са начелом јавности доступни сваком заинтересованом ли- цу, а посебно имајући у виду да се у конкретном случају ради о уговору о јемству као строго формалном уговору".
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 145 Овакво становиште првостепеног суда потврдио је и Привредни апелациони суд у Београду, нашавши да овлашћења лица уписаног у Кар- тон депонованих потписа у банци нису овлашћења за заступање Задруге. Сходно члану 44. Закона о задругама, Задругу заступа директор, који је по правилима Статута Задруге морао да овласти лице које би у име Задруге закључило Уговор, што није учинио, нити је накнадно признао дејство за- кљученог уговора као рушљивог. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-2937/11 од 13. априла 2011. године) Приредила: Биљана Ђурковић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву КОНВЕРЗИЈА ПОТРАЖИВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У КАПИТАЛ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Неосновано је оспоравање плана реорганизације једног при- вредног друштва од стране државног органа, у конкретном случају Пореске управе, као повериоца, из разлога што је планом предвиђено намирење његовог потраживања – претварањем потраживања у ка- питал друштва, без прибављене сагласности или донете одлуке Владе Републике Србије о претварању потраживања државног органа у ка- питал друштва. Из образложења: Неосновани су жалбени наводи Републике Србије, Пореске упра- ве, Филијале Суботица да је план реорганизације незаконит, јер је донет супротно одредбама Закона о стечају и Закона о пореском поступку и по- реској администрацији. Према плану реорганизације потраживање разлучног повериоца, овде жалиоца (Пореске управе), ће бити измирено у висини од 50% од укупно признатог потраживања, претварањем потраживања у капитал сте- чајног дужника како то прописује одредба чл. 157. став 1. тачка 9. Закона о стечају.
Број 2/2012 146 Неосновани су жалбени наводи да је ожалбено решење незаконито јер је у супротности са чланом 74а Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Према члану 20. ст. 4. Закона о пореском поступку и по- реској администрацији испуњење пореске обавезе у случају стечаја поре- ског обвезника уређује се Законом који се уређује стечај. Неосновани су наводи жалбе да је усвојени план у супротности са одредбом члана 68. ст. 3. Закона о пореском поступку и пореској админи- страцији и да Влада Републике Србије мора дати сагласност о прихватању оваквог намирења. Ово са разлога што наведена законска одредба не пред- виђа претходно прибављање сагласности Владе Републике Србије ради до- ношења одлуке о претварању потраживања у капитал стечајног дужника већ само констатује да, даном намирења пореске обавезе путем конверзије пореског потраживања у трајни улог Републике Србије у капитал пореског обвезника сматра се дан када је Влада донела акт о конверзији. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-264/12 од 23. априла 2012. године) Приредио: Ервин Манџукић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 147 РАДНО ПРАВО НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА Подношење писаног захтева руководиоцу државног органа ра- ди накнаде трошкова превоза представља предуслов за остваривање права на ову накнаду. Из образложења: Према чињеничном стању утврђеном у поступку доношења поби- јане пресуде следи да је тужилац полицијски службеник Министарства унутрашњих послова, Полицијске управе за Град Београд, да је у периоду на који се односи његово потраживање (9. октобра 2004. године - 9. окто- бра 2007. године) имао пребивалиште у Блацу (што је 230 км у једном правцу од Београда), да се тужилац није обраћао туженој писаним захте- вом за исплату трошкова превоза за овде утужени период, да се више пута обраћао надређенима усменим захтевом, али да по наведеним захтевима тужена није донела никакво решење. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду одредбу члана 51. Закона о радним односима у државним органима, прво- степени суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца за исплату трошко- ва превоза ради доласка и одласка са рада у целини основан па је усвојио тужбени захтев и обавезао тужену на исплату тих трошкова. Међутим, овакво становиште првостепеног суда се не може при- хватити. Првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, због чега је првостепена пресуда у побијаном делу морала бити преиначена и тужбени захтев од- бијен као неоснован. Према одредби члана 71. ст. 1, 2. и 5. Закона о радним односима у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 48/91 ... 39/02), која се супси- дијарно примењивала и на запослене у Министарству унутрашњих посло-
Број 2/2012 148 ва, запослени у државним органима односно постављена лица писмено се обраћају функционеру који руководи органом ради остварења својих пра- ва, а против сваког решења и другог акта којим је одлучено о њиховим правима или обавезама запослени, односно постављена лица имају право приговора. Запослени, односно постављено лице има право да поднесе приговор и у случају када функционер у року од 15 дана од подношења захтева не одлучи о правима на која се закон односи. Према одредби члана 140. ст. 1. и 4. Закона о државним службени- цима ("Службени гласник РС", бр. 79/05 ... 104/09) о правима и дужности- ма државних службеника одлучује руководилац решењем, ако овим или другим законом или другим прописом није другачије одређено. При одлу- чивању о правима и дужностима државног службеника примењује се за- кон којим се уређује општи управни поступак, изузев код одлучивања о одговорности за штету. Чланом 16. ст. 1. и 2. Закона о државним службеницима прописа- но је да државни службеник има право жалбе на решење којим се одлучу- је о његовим правима и дужностима, ако ова жалба није изричито искљу- чена. Жалба се изјављује у року од 8 дана од дана пријема решења, ако овим Законом није одређен краћи рок. Чланом 142. став 1. Закона о државним службеницима прописано је да жалбене комисије одлучују о жалбама државних службеника на ре- шења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и ду- жностима. Чланом 143. став 3. Закона о државним службеницима прописано је да против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор. Када првостепени суд закључује да тужиоцу у конкретном случају припада право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, иако није поднео писани захтев туженој да му се признају ти трошкови, тада занемарује напред цитиране одредбе члана 71. ст.1, 2. и 5. Закона о радним односима у државним органима и члана 140. став 1. Закона о др- жавним службеницима, којима је предвиђено да о правима и дужностима државних службеника одлучује руководилац решењем. Претпоставка за назначено одлучивање је подношење писаног захтева од стране запосле- ног - државног службеника.
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 149 У конкретном случају на основу резултата и изведених доказа нео- спорно произилази да тужилац није подносио писани захтев туженој ради признања права на накнаду трошкова превоза за утужени период. Сам ту- жилац саслушан у својству странке на рочишту за главну расправу изри- чито наводи: "и ја сам се својим надређенима усмено обраћао за превоз, они нису реаговали, нисам знао да сам требао да се обратим писмено ...". У таквој ситуацији, према становишту овог суда, не може се прихватити као правилна одлука првостепеног суда о основаности тужиочевог потра- живања јер, као што је већ напред наведено, тужилац није подносио писа- ни захтев туженој ради накнаде трошкова превоза, што представља преду- слов за остваривање права на ову накнаду. При том, разлози првостепене пресуде којима се указује да је ту- жена тужиоцу платила трошкове превоза за март месец 2007. године у из- носу од 29.040,00 динара ирелевантни су за другачију одлуку у овој прав- ној ствари јер све и да су назначене околности тачне (тужилачка страна не признаје да јој је ова исплата извршена), исте нису основ који може обаве- зивати туженог да и убудуће овакве исплате врши мимо процедуре пред- виђене напред цитираним одредбама Закона. Ради тога, побијана пресуда је морала бити преиначена и одбијен као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова превоза заједно са каматом која као акцесорно потраживање дели судбину главног потраживања. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж1-3542/11 од 25. јану- ара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву НЕМАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА У ВИДУ ДУШЕВНИХ БОЛОВА ЗБОГ ПРИВРЕМЕНОГ УДАЉЕЊА СА РАДА Послодавац није у обавези да запосленом накнади штету за ду- шевне болове које је неминовно трпео због привременог удаљења са рада до окончања дисциплинског поступка, јер ти душевни болови нису проузроковани незаконитим поступањем послодавца у дисци- плинском поступку.
Број 2/2012 150 Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је полицијски слу- жбеник Министарства унутрашњих послова Републике Србије, распоре- ђен на радно место полицајца у Полицијској испостави С, Полицијска управа С. Командир полицијске испоставе је 15. јануара 2007. године под- нео захтев за покретање дисциплинског поступка против тужиоца због основане сумње да је починио тешку повреду службене дужности из чла- на 157. став 1. тачка 7. Закона о полицији. Судији за прекршаје је поднет захтев за покретање прекршајног поступка против тужиоца из чл. 6. ст. З. Закона о јавном реду и миру. Решењем директора полиције од 15. јануара 2007. године тужилац је привремено удаљен из МУП-а од 16. јануара 2007. године до окончања дисциплинског поступка, а најдуже 6 месеци. Решењем министра полиције од 2. фебруара 2007. године одбијен је при- говор тужиоца на решење о привременом удаљењу са рада и потврђено првостепено решење. Решењем дисциплинског старешине од 24. априла 2007. године тужилац је оглашен одговорним за тешку повреду службене дужности из члана 157. став 1. тачка З. Закона о полицији и изречена му је дисциплинска мера новчана казна у износу од 50% од месечне плате у трајању од 1 месеца. Решењем дисциплинске комисије МУП-а РС – Већа у Новом Саду од 17. јула 207. године је усвојен приговор тужиоца и пони- штено решење дисциплинског старешине од 24. априла 2007. године и предмет враћен на поновни поступак. Решењем дисциплинског старешине полицијске управе Сомбор, МУП РС од 10. јула 2007. године дисциплин- ски поступак против тужиоца је био обустављен из разлога што није дока- зано да је извршио тешку повреду службене дужности. На захтев тужиоца од стране начелника Полицијске управе С. је 25. јула 2007. године донето решење којим је тужилац враћен на рад и распоређен од 17. јула 2007. го- дине на радно место полицајца у Полицијској испостави С. Нижестепени судови су правилно применили материјално право када су на основу члана 154. став 1. у вези члана 200. Закона о облигацио- ним односима одбили тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове, због неоснованог удаљења са рада и неоснованог вођења дисциплинског поступка против њега. По становишту Врховног касационог суда, тужена није проузроко- вала нематеријалну штету тужиоцу, јер је правилном применом члана 165. став 1. Закона о полицији ("Службени гласник РС", број 101/05), привре-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 151 мено удаљила тужиоца са рада из Министарства унутрашњих послова до окончања дисциплинског поступка, обзиром да је против њега био покре- нут дисциплински поступак због теже повреде службене дужности из чла- на 157. став 1. тачка 7. Закона о полицији, па је у моменту када је удаљен са рада за то постојао законом прописан разлог. Стога тужена није у оба- вези да тужиоцу накнади штету за душевне болове које је неминовно тр- пео због привременог удаљења са рада, јер ти душевни болови нису проу- зроковани незаконитим поступањем тужене у дисциплинском поступку. Неосновани су ревизијски наводи да су привременим удаљењем тужиоца са рада повређени његова част и углед, с обзиром на то да се не ради о дисциплинској мери, већ мери превенције, којом се не прејудицира одговорност за учињену повреду службене дужности и она делује привре- мено, до окончања дисциплинског поступка, као у овом случају када је дисциплински поступак против тужиоца окончан обуставом, након чега је тужилац враћен на рад у исти орган на радно место које одговара његовој стручној спреми. (Из пресуде Врховног касационог суда Рев2-95/12 од 29. фебруара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 152 СТАМБЕНО ПРАВО РАДНИ СПОР ЗА ПОНИШТАЈ РЕШЕЊА О ДОДЕЛИ СТАНА И ПРЕКИД ПОСТУПАК ПО ТУЖБИ ЗА ИСЕЉЕЊЕ Када је предмет тужбеног захтева исељење тужене из предмет- ног стана, који је коначном одлуком тужиоца додељен другом запо- сленом, не постоје услови за прекид поступка истицањем чињенице да се води радни спор, ради испитивања ваљаности одлуке о додели стана, јер исход истог може једино утицати на одлучивање тужиоца о евентуалној поновној додели стана, а не о одлуци о основаности ту- жбеног захтева у предметној правној ствари. Из образложења: Пресудом првостепеног суда, ставом првим изреке усвојен је ту- жбени захтев Републике Србије - Министарства финансија - Пореска управе, па је обавезана тужена да се исели из предметног стана и да га ис- пражњеног од ствари и лица преда тужиоцу, док је ставом другим исте пресуде одбијен предлог тужене за прекид поступка. Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу, те је Апелациони суд на- шао да је жалба тужене неоснована. Наиме, у првостепеном поступку је утврђено да је овде тужилац Република Србија - Министарство финансија - Пореска управа власник и корисник стана који је предмет овог спора, те да је наведени стан одлуком директора тужиоца, предат туженој на привремено чување и коришћење под условима одређеним у наведеној одлуци. Даље је у току поступка утврђено да се тужена изјавом од 30. маја 2002. године обавезала да ће предметни стан користити под прецизно наведеним условима, те да ће исти испразнити од лица и ствари и довести у хигијенско-техничко стање у коме се налазио у моменту пријема, у року од 15 дана од дана пријема обавештења да је стан коначно додељен одређеном раднику Пореске управе. Стамбена комисија тужиоца је одлуком о додели стана одлучила
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 153 да предметни стан да у закуп на одређено време од 5 година другој запо- сленој код тужиоца, након чега је тужилац, дана 18. јула 2007. године, обавестио тужену да је стан додељен другом раднику тужиоца те да је од- лука постала коначна дана 11. маја 2007. године. Такође, првостепени суд је неспорно утврдио да је тужилац позвао тужену да у року од 15 дана од дана пријема обавештења предметни стан испразни од свих лица и ствари. Тужена ни у остављеном року, а ни након тога није поступиал по захтеву тужиоца, те је покренула поступак пред Првим основним судом у Београду, а ради поништаја поменуте одлуке о додели стана у закуп на одређено време другом раднику Пореске управе. Из утврђених чињеница, првостепени суд је применом одредби чл 5. и 9. Закона о средствима у својини Републике Србије, Уредбе о решава- њу стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код ко- рисника средстава у државној својини и одредби члана 7. и 9. Закона о становању, одлучио да је тужбени захтев основан, а са разлога које је као правилне прихватио и Апелациони суд у овој правној ствари У конкретном случају, несумљиво је утврђено да је Република Ср- бија - Министарство финансија - Пореска управа власник и корисник предметног стана и то на основу Закључка Владе Републике Србије од 5. новембра 2004. године, те су стога неосновани наводи жалбе тужене да тужилац није доказао да је власник предметног стана и да није имао право да тражи исељење тужене, те да је првостепени суд погрешно применио материјално право из члана 5. Закона о становању. Наиме, тужилац је као власник и корисник предметног стана исти дао туженој на привремено чување и коришћење под условима одређеним у одлуци о давању стана, а које је услове тужена прихватила изјавом коју је дала приликом предаје стана 31. маја 2002. године. Доношењем одлуке о додели предметног стана у закуп на одређено време другом раднику ту- жиоца, која је постала коначна дана 11. маја 2007. године, дошло је до остварења тих услова, па су се, како то правилно закључује првостепени суд, стекли услови да тужена преда стан тужиоцу. У том смислу правилан је и закључак првостепеног суда да туже- на током поступка ничим није доказала да има правни основ по коме би могла да настави да користи стан, и након доделе стана другом раднику. Имајући наведено у виду, Апелациони суд је става да је неоснован и на-
Број 2/2012 154 вод жалбе да је учињена битна повреда одредаба парничног поступка, јер првостепени суд није дозволио прекид поступка јер тужена води радни спор. Наиме, правилно је првостепени суд оценио да како је као услов за исељење тужене из стана и предаја стана у посед тужиоцу, предвиђено доношење коначне одлуке о додели стана, а што је и учињено одлуком Стамбене комисије тужиоца од 10. новембра 2006. године, то су били ис- пуњени услови за одлучивање о овој правној ствари, а сваки даљи посту- пак који се води ради испитивања ваљаности одлуке о додели стана у за- куп може утицати на одлучивање тужиоца о евентуалној поновној додели стана, али не и на одлуку о основаности тужбеног захтева у овој правној ствари. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-2300/11 од 13. маја 2011. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 155 ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО АНАЛИТИЧКЕ КАРТИЦЕ ИЗДАТЕ ОД СТРАНЕ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ КАО ДОКАЗ У СУДСКОМ ПОСТУПКУ Оверене аналитичке картице издате на основу података из поре- ског књиговодства су јавне исправе, за које важи законска претпо- ставка тачности, па у случају да тужени оспорава висину потражива- ња утврђену аналитичким картицама, терет доказивања прелази на туженог. Из образложења: Према одредби члана 163. став 3. Закона о пореском поступку и по- реској администрацији, исправа издата на основу података из пореског књиговодства сматра се јавном исправом. Из наведених законских одредби произилази да прегледи задужења, као и пореска решења садрже податке из пореског књиговодства који се сматрају јавном исправом, у смислу одредбе члана 163. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, а из чега произилази да за наведене поднете исправе важи законска претпоставка тачности. Ради се о оборивој претпоставци, те је на другој страни терет доказивања да су у ис- праве унети нетачни подаци. Дакле, у ситуацији када тужени оспорава висину потраживања, утврђе- ну аналитичким картицама тужиоца, које имају квалитет јавне исправе, терет доказивања прелази на туженог, те је стога неправилан закључак првостепе- ног суда да тужилац оспорено потраживање није доказао. (Из решења Привредног апелационог суда Пж-1727/11 од 29. фе- бруара 2012. године) Приредила: Бојана Јакшић Ковачевић, саветник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 156 ЗАПИСНИК РЕПУБЛИЧКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ИНСПЕКТОРА КАО ЈАВНА ИСПРАВА Записник пољопривредног инспектора, сачињен и издат од стране овог надлежног државног органа у границама његових јавних овлашће- ња, који је тужитељ предложио као доказ, представља јавну исправу, у смислу чл. 238 Закона о парничном поступку, па је, у случају оспорава- ња његове доказне снаге од стране туженог, терет доказивања неистини- тости чињеница садржаних у записнику на туженој страни. Из образложења: Из списа предмета утврђује се да тужилац утужени износ потра- жује по основу накнаде за бесправно коришћење пољопривредног земљи- шта које се налази у државној својини, а које је бесправно коришћено од стране туженог. Као доказ о наведеном, тужилац је између осталог доста- вио Записник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а којим Записником је утврђена тачна локација (у смислу ознаке катастар- ске парцеле и укупне површине и врсте земљишта) пољопривредног зе- мљишта које је коришћено од стране туженог. Како је наведени Записник несумњиво сачињен и издат од стране над- лежног државног органа у границама његових јавних овлашћења, то исти предста- вља јавну исправу из члана 230. став 1. Закона о парничном поступку. Сходно из- нетом, у конкретном случају тужилац је основаност тужбеног захтева доказивао јавном исправом, те стога постоји законска претпоставка доказаности онога што је у тој исправи наведено. У смислу става 3. истог члана, дозвољено је доказивати да су јавној исправи неистинито утврђене чињенице, или да је исправа неисправно састављена. Наведено даље значи да је у конкретном случају било дозвољено до- казивати чињеничне наводе изнете од стране туженог да је садржина наведеног Записника неистинита, односно да су у истом унете погрешно утврђене чињенице о томе да је тужени корисник наведеног пољопривредног земљишта. Међутим, у описаној ситуацији, када тужилац поседује јавну ис- праву, на туженом је био терет доказивања неистинитости утврђених чиње- ница у поменутом Записнику, па је првостепени суд погрешно применио правило о терету доказивања из члана 223. Закона о парничном поступку. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-3757/11 од 22. фе- бруара 2012. године) Приредио: Мирко Шефчић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 157 НЕИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ТУЖБЕ ЗА УТВРЂЕЊЕ Нису испуњени услови из чл. 188 ст. 2 Закона о парничном поступ- ку за подношење тужбе за утврђење постојања радног односа државног службеника, јер се о положају државних службеника одлучује у управ- ном поступку, а судска заштита је обезбеђена у управном спору. Из образложења: Према стању у списима произилази да је тужилац био запослен у Привременим институцијама у Општини Штрпце, где је престао да ради у складу са закључцима Владе Републике Србије, којима је преузета оба- веза да се запослени на тим радним местима преузму на рад у државне ор- гане Републике Србије, с тим да преузимање и распоређивање изврши Министарство за Косово и Метохију. Како тужилац није преузет од стра- не надлежног министарства, то он тужбом тражи да суд утврди да је туже- на Република Србија – Министарство за Косово и Метехију извршила преузимање тужиоца и да се обавеже тужена да тужиоца распореди на радно место које одговара његовом степену школске спреме, стеченом знању и способностима. Тужилац је поставио и евентуални тужбени зах- тев којим тражи да се обавеже тужена да заснује радни однос са тужиоцем и распореди га на одговарајуће радно место, да му исплати накнаду зараде за период од напуштања Привремених институација до заснивања радног односа у државном органу. Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, правилно је пр- востепени суд нашао да нису испуњени услови из чл. 188 ст. 2 Закона о парничном поступку за подношење тужбе за утврђење, јер је у конкрет- ном случају тужилац испуњење чинидбе требало да тражи писменим пу- тем од надлежног министарства, чиме би покренуо управни поступак пред тим министарством, док би се евентуална судска заштита могла остварити у управном спору. (Из решења Вишег суда у Београду ГжI-642/10 од 18. јануара 2012. године) Приредила: Наташа Милошевић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
Број 2/2012 158 ПРЕДЛОГ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ОСНОВУ ИЗВРШНЕ ИСПРАВЕ У КОЈОЈ ЈЕ КАО ДУЖНИК ОЗНАЧЕНО ПРАВНО ЛИЦЕ У ОДНОСУ НА КОЈЕ ЈЕ ОТВОРЕН И ЗАКЉУЧЕН ПОСТУПАК СТЕЧАЈА НА ОСНОВУ ЧЛ. 153 И 154 3АКОНА О СТЕЧАЈУ Чл. 154 Закона о стечају не представља прави основ за подно- шење предлога за извршење против Републике Србије на основу из- вршне исправе у којој је као дужник означено правно лице у односу на које је отворен и закључен поступак стечаја на основу чл. 153 За- кона о стечају. Из образложења: Предлогом за извршење, извршни поверилац је као извршног ду- жника означио Републику Србију, а уз предлог је поднео извршне исправе које гласе на правно лице у односу на које је отворен и закључен поступак стечаја. Одредбом чл. 17 ст. 1 Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), предвиђено је да је извршна исправа подобна за извршење ако су у њој назначени извршни поверилац и извршни дужник, предмет, врста и обим испуњења обавезе, осим ако овим законом није другачије одређено. Према чл. 23 ЗИО, извршење се одређује и спроводи и на предлог и у корист лица које у извршној исправи није означено као извршни ду- жник, ако оно јавном или у складу са законом овереном исправом докаже да је потраживање на њега пренето или да је на њега на други начин пре- шло пре или у току поступка. Ако то није могуће пренос или прелаз по- траживања доказује се правноснажном, односно коначном одлуком доне- том у парничном, прекршајном или управном поступку. Да би суд одредио предложено извршење морају, поред осталих пред- виђених законом бити испуњени услови који се тичу правилног означења из- вршног дужника што у конкретном предлогу за извршење није случај. Ово стога што је извршни поверилац у предлогу за извршење, као извршног ду- жника означио Републику Србију, која не може бити правни следбеник извр- шног дужника у конкретном поступку, обзиром да Република Србија не од- говара за обавезе извршног дужника, док извршна исправа на основу које је поднет предлог за извршење гласи на правно лице које је брисано из реги- стра по основу решења којим је отворен истовремено закључен поступак сте- чаја, па из тих разлога није утврђено правно следбеништво извршног дужни-
Билтен Републичког јавног правобранилаштва 159 ка, односно истоветност дужника означеног у предлогу за извршење и извр- шној исправи на основу које је поднет предлог. Имајући у виду наведено Република Србија није стекла својство странке у поступку из разлога предвиђених чл. 154. Закона о стечају, па је суд одбио предлог за извршење обзиром да не постоји идентитет извр- шног дужника из предлога за извршење и дужника из поднете извршне исправе, те нису испуњени услови за одређивање извршења на основу чл. 37 и чл. 8 Закона о извршењу и обезбеђењу. (Из решења Привредног суда у Нишу Ив-748/12 од 26. марта 2012. године) Приредила: Весна Марковић, заменик републичког јавног правобраниоца УЛАЗАК У СТАН ИЛИ ПОСЛОВНЕ ПРОСТОРИЈЕ ОД СТРАНЕ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ РАДИ ПРИНУДНЕ НАПЛАТЕ Основан је предлог Пореске управе да против воље дужника изврши попис, процену и заплену непокретности у поступку принуд- не контроле, ради наплате пореске обавезе по решењу о принудној на- плати. Из образложења: Одредбом члана 89. Закона о пореском поступку и пореској адми- нистрацији, између осталог прописано је да Пореска управа доноси захтев надлежном суду за доношење решења којим се пореском извршитељу до- звољава улазак у стан или друге просторије против воље њиховог држао- ца ради извршења радње у поступку наплате пореске обавезе, заложног права и других радњи у поступку принудне наплате, то се не може при- хватити закључак првостепеног суда да суд није надлежан за поступање у овој правној ствари. (Из решења Вишег суда у Зајечару Гж-123/12 од 15. марта 2012. године) Приредила: Љубинка Јовановић, заменик републичког јавног правобраниоца
Број 2/2012 160 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34(497.11) БИЛТЕН / Републичко јавно правобранилаштво; главни и одговорни уредник Иван Поповић. -195?-год. 38, бр. 1/2 (1990) ; 2010, бр. 1- . - Београд : Републичко јавно правобранилаштво, 195?-1990; 2010- (Београд : Cicero). - 21 cm ISSN 2217-4419 = Билтен (Републичко јавно правобранилаштво) COBISS.SR-ID 101988364

More Related Content

PDF
Pravosnazna vlaco
bygosteljski
 
PDF
Z izm por_post_admin_101_11
byNikolaa Polic
 
PDF
Razbojnistva
byBlagojevic Goran
 
PDF
Zalba
byGoran Arsic
 
PDF
Apelacioni sud: drugostepena presuda
bygosteljski
 
PDF
Porez
byMarija Brkic
 
PDF
Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju
bygordana comic
 
DOCX
нацрт закона о изменама и допунама кривичног законика
bygordana comic
 
Pravosnazna vlaco
bygosteljski
 
Z izm por_post_admin_101_11
byNikolaa Polic
 
Razbojnistva
byBlagojevic Goran
 
Zalba
byGoran Arsic
 
Apelacioni sud: drugostepena presuda
bygosteljski
 
Porez
byMarija Brkic
 
Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju
bygordana comic
 
нацрт закона о изменама и допунама кривичног законика
bygordana comic
 

Viewers also liked

PDF
Mantis_2015_lo-res v3
byBobby Schindler
 
PDF
EmpaIpados de historia. Pantano de Vargas- El Chital
bycindypinilla
 
PPTX
SECURITY
byALBAYANNA
 
DOCX
Re-Defining Normal
byRonald Pizzini
 
DOCX
Labin Aakash cv updated
byLABIN. AAKASH
 
PDF
Final year project
byAndreas Panayi
 
DOCX
Fine as-wine...html.doc
byAztanahmain
 
Mantis_2015_lo-res v3
byBobby Schindler
 
EmpaIpados de historia. Pantano de Vargas- El Chital
bycindypinilla
 
SECURITY
byALBAYANNA
 
Re-Defining Normal
byRonald Pizzini
 
Labin Aakash cv updated
byLABIN. AAKASH
 
Final year project
byAndreas Panayi
 
Fine as-wine...html.doc
byAztanahmain
 

Similar to Bilten_RJP_2_2012

PDF
Efekti integracije Srbije u EU - pravosuđe
byFEFA Faculty
 
PPT
osobine upravnih akata
byuniverzitet u beogradu
 
PDF
Zavrsni rad Branislav Subotin
byBranislav Subotin
 
PDF
knjiga-2.gzs.14
byTamara Milenkovic-Kerkovic
 
PPT
Da li biste se obratili povereniku? Slavoljupka Pavlovic
byMarija Berta
 
PDF
Redovan godišnji izveštaj zaštitnika građana za 2013. godinu
byB92
 
PDF
Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015 godinu
bygordana comic
 
Efekti integracije Srbije u EU - pravosuđe
byFEFA Faculty
 
osobine upravnih akata
byuniverzitet u beogradu
 
Zavrsni rad Branislav Subotin
byBranislav Subotin
 
knjiga-2.gzs.14
byTamara Milenkovic-Kerkovic
 
Da li biste se obratili povereniku? Slavoljupka Pavlovic
byMarija Berta
 
Redovan godišnji izveštaj zaštitnika građana za 2013. godinu
byB92
 
Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015 godinu
bygordana comic
 

Bilten_RJP_2_2012

  • 1.
    Република Србија Републичко јавноправобранилаштво БИЛТЕН 2/2012 interSoftware & Communication Београд, 2012
  • 2.
    БИЛТЕН РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГПРАВОБРАНИЛАШТВА Година 58. - број 2/2012 ПРИРЕЂИВАЧ: Републичко јавно правобранилаштво За приређивача: Оља Јовичић, републички јавни правобранилац ИЗДАВАЧ: Intermex, Београд, Булевар војводе Мишића 37/II За издавача: Љиљана Миланковић-Васовић, директор ГЛАВНИ И Иван Поповић, ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: заменик републичког јавног правобраниоца РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОР: Председник одбора: Иван Поповић, заменик републичког јавног правобраниоца Чланови одбора: Драгана Зорић, Саша Јурић, Александра Лазаревић, Савка Манговић, Весна Марковић и Магдолна Рузман, заменици републичког јавног правобраниоца Саветник одбора: Новица Цветковић, заменик републичког јавног правобраниоца у пензији Секретар одбора: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРЕЛОМ, КОРЕКТУРА И ДИЗАЈН: Intermex, Београд ШТАМПАРИЈА: "Cicero", Београд Свако копирање, умножавање, објављивање и дистрибуирање целине или делова текста из ове публикације представља повреду ауторског права и кривично дело (сходно одредбама чл. 215.-217. Закона о ауторском и сродним правима, и чл. 198.-202. Кривичног законика). Коришћење делова текста из овог Билтена дозвољено је сходно ауторском праву и уз сагласност издавача.
  • 3.
    3 САДРЖАЈ ПРАВНА МИШЉЕЊА РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГПРАВОБРАНИЛАШТВА Мишљење М-1527/11, о могућности да јавно правобранилаштво преузме кривично гоњење као заступник оштећеног након одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења ...................................................9 Мишљење М-443/12, поводом захтева за накнаду трошкова насталих на име активности предузетих у вези са незакљученим уговором о јавној набавци услуге ..............................11 Мишљење М-581/12, на предлог закључка Владе Републике Србије о отуђењу непосредном погодбом непокретне имовине Републике Србије у Абуџи, Савезна Република Нигерија, у Кампали, Република Уганда и у Лими, Република Перу, ради изградње објеката за потребе дипломатско-конзуларног представништва у Абуџи, Савезна Република Нигерија, и о признању дуга Републике Србије на име дела купопродајне цене стана у Херцег Новом, Република Црна Гора............................15 ОГЛЕДИ, ДИСКУСИЈЕ, ПРИКАЗИ Оља Јовичић, Правобранилаштво ...............................................................................21 Новица Цветковић, Република Србија као обвезник враћања одузете имовине...............38 Миланка Белић, Располагање непокретностима у јавној својини применом Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда ...................................................................................61
  • 4.
    4 Мила Јовановић, Прелаз саземљишних књига на катастар и оснивање катастра непокретности као основног и јавног регистра о непокретностима и стварним правима на њима..............................75 Бојана Јакшић Ковачевић Примена Анекса "Г" Споразума о питањима сукцесије – Проблеми у пракси............................................................81 Ивана Милошевић, "Волонтер" и "лице на стручном оспособљавању" ............................86 Оља Мандић, Правна природа и дејство споразума о мирном решавању спора из члана 193. Закона о парничном поступку............................91 СУДСКА ПРАКСА СТВАРНО ПРАВО Уговор о замени без оверених потписа странака као законит основ за редовни одржај .....................................................................107 Враћање одузете имовине црквама и верским заједницама у парничном поступку ...........................................................................108 Недостатак пасивне легитимације Републике Србије у парницама ради утврђења права својине на возилу.........................111 ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО Накнада штете по основу одлуке Уставног суда о неуставности уредбе ........................................................................112 Могућност остварења накнаде штете настале доношењем појединачних решења на основу општег акта који је оцењен несагласним са Уставом и законом....................................................114 Отклањање последица насталих услед примене општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом и законом .................................................116
  • 5.
    5 Захтев за накнадуштете проузроковане елементарним непогодама ...........................................................................................119 Oдговорност општине за штету нанету Републици Србији злоупотребом службеног положаја општинског службеника при вршењу поверених послова.........................................................120 Одговорност државе за штету насталу повредом забране дискриминације доношењем различитих пресуда у идентичној правној ствари......................................................................................122 Одговорност државе за штету због дискриминације различитих категорија корисника социјалне заштите..........................................124 Дејство у парници вансудске понуде за обештећење .....................126 Право на накнаду штете у случају једностраног признања дуга и прелазак дуга на наследнике ...........................................................128 Скривљено лишење слободе и право на накнаду штете .................130 Нематеријална штета због повреде пословног угледа тужиоца као правног лица..................................................................................132 Прелазак имовине тужиоца у имовину државе на основу пореског решења и неосновано обогаћење.......................................133 Право на накнаду трошкова кривичног поступка у коме је примењено начело опортунитета из члана 236. ЗКП.......................135 Застарелост потраживања исплате разлике награде судијама поротницима ........................................................................................136 Објективни рок застарелости потраживања накнаде нематеријалне штете због умањења опште животне активности ...137 Рок застарелости из чл. 377. Закона о облигационим односима.....140 Издржавање казне затвора не изазива застој застаревања ..............142 ПРИВРЕДНО ПРАВО Овлашћење за закључење уговора о јемству не произилази из овлашћења за заступање уписаног у картон депонованих потписа ..........................................................................144
  • 6.
    6 Конверзија потраживања РепубликеСрбије у капитал привредног друштва............................................................................145 РАДНО ПРАВО Накнада трошкова превоза државног службеника...........................147 Нематеријална штета у виду душевних болова због привременог удаљења са рада............................................................149 СТАМБЕНО ПРАВО Радни спор за поништај решења о додели стана и прекид поступка по тужби за исељење ..........................................................152 ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО Аналитичке картице издате од стране Пореске управе као доказ у судском поступку .............................................................................155 Записник Републичког пољопривредног инспектора као јавна исправа .................................................................................156 Неиспуњеност услова за подношење тужбе за утврђење................157 Предлог за извршење против Републике Србије на основу извршне исправе у којој је као дужник означено правно лице у односу на које је отворен и закључен поступак стечаја на основу чл. 153. и 154. Закона о стечају .............................................158 Улазак у стан или пословне просторије од стране Пореске управе ради принудне наплате...........................................................159
  • 7.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 7 ПРАВНА МИШЉЕЊА РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА
  • 8.
  • 9.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 9 М-1527/11 29. март 2012. године МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Поводом вашег захтева за давање правног мишљења да ли у кри- вичним поступцима у којима је Министрство унутрашњих послова иста- кло имовинскоправни захтев, а јавни тужилац одустане од кривичног го- њења због недостатка доказа да је осумњичени односно окривљени извр- шио кривично дело које му се ставља на терет, а које се гони по службе- ној дужности, јавно правобранилаштво може и треба да преузме кривично гоњење након одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења из наведе- них разлога, ово правобранилаштво, на основу члана 13. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник Репбулике Србије" број 43/91), даје следеће мишљење: Сматрамо да нема оправдања да Републичко јавно правобранила- штво преузме кривично гоњење након одустанка јавног тужиоца од кри- вичног гоњења. Чланом 2. Закона о јавном тужилаштву предвиђено је да је Јавно тужилаштво државни орган који гони учиниоце кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. Чланом 5. Законика о кривичном поступку предвиђено је да за кривична дела за која се гони по службеној дужности, овлашћени тужи- лац је јавни тужилац, а за кривична дела за која се гони по приватној ту- жби овлашћени тужилац је приватни тужилац. Чланом 6. истог закона, као конкретизација начена законитости, предвиђено је да је јавни тужилац дужан да предузме кривично гоњење када постоје основи сумње да је учи- њено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. Такође је предвиђено да су јавни ту- жилац и полиција дужни да непристрасно разјасне сумње о кривичном де- лу за које се спроводе службене радње и да са једнаком пажњом испитују чињенице које терете окривљеног и чињенице које му иду у корист.
  • 10.
    Број 2/2012 10 Из цитиранихзаконских одредби може се закључити да је Закон определио ко је надлежан да предузме кривично гоњење за кривична дела за која се гони по службеној дужности као и да та обавеза произилази из Закона. Дакле, када се ради о кривичном делу за које се гони по службеној дужности и када је тим делом оштећен државни орган, јавни интерес који заступа јавни тужилац поклапа се са јавним интересом које би заступао држани орган који је оштећен таквим кривичним делом. Преузимање гоњења не би дало очекивани ефекат и из разлога што по природи ствари јавни тужилац располаже свим доказима везаним за односно кривично дело и овлашћен је да од других државних органа захтева да му доставе доказе и податке којима располажу, чему кореспон- дира и обавеза свих и грађана и државних органа. Наведени став је изражен и у решењу Другог општинског суда у Београду IV К-301/02 од 25. априла 2005. године које вам достављамо уз мишљење.
  • 11.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 11 М-443/12 19. април 2012. године МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА Поводом вашег захтева, од 5. априла 2012. године, за давање прав- ног мишљења поводом захтева привредног друштва "Т.." из Италије за на- кнаду трошкова насталих поводом активности преузетих у вези са незакљу- ченим уговором о јавној набавци услуге пописа медицинске опреме у свим здравственим установма на територији Републике Србије, у оквиру пројек- та "Развој здравства Србије – додатно финансирање", ово Правобранила- штво, на основу члана 13. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник Репбулике Србије" број 43/91), даје следеће мишљење: Размотрили смо чињенице изнете у вашем захтеву, где сте навели: да је у оквиру пројекта Министарства здравља "Развој здравства Србије – додатно финансирање" расписан тендер за избор најповољнијег понуђача за попис медицинске опреме у свим здравственим установама на терито- рији Републике Србије; да је на тендеру као најповољнији понуђач иза- брано привредно друштво "Т.." из Италије, након чега му је послат на потпис Уговор о пружању услуга; да је привредно друштво "Т.." из Ита- лије потписало уговор и након тога га вратило Министарству здравља да га потпише као друга уговорна страна; да је тада утврђено да су уговорне услуге веома скупе и да за пописивање медицинске опреме не постоји правни основ у Закону о евиденцијама из области здравствене заштите, због чега уговор није ни потписан од стране Министарства здравља; да је "Т.." започео одређене активности из уговора иако исти није закључен, због непотписивања од стране Министарства здравља, а о чему је "Т.." обавештен преко руководиоца Пројектне јединице; да је пре достављања уговора (претпостављамо да сте мислили – пре достављања уговора на потпис "Т..-у"), 9. августа 2011. године, министар упутио допис свим здравственим установама којим су обавештене да ће се у периоду од сеп- тембра до децембра 2011. године у оквиру активности пројекта Мини- старства здравља "Развој здравства Србије – додатно финансирање" спро- водити попис медицинске опреме у свим здравственим установама из
  • 12.
    Број 2/2012 12 Плана мрежездравствених установа Србије, да ће попис опреме, органи- зацију и спровођење теоретских и практичних тренинга за менаџмент и техничко особље спроводити међународна фирма ангажована од стране Министарства здравља, те да ће се у том циљу 5. септембра 2011. године одржати конференција за директоре здравствених установа на којој ће би- ти пружене све потребне информације о активности и обавезама установа приликом пописа медицинске опреме; да привредно друштво "Т.." тврди да је спровело одређене активности које су требале бити предмет његових уговорних обавеза, за које је имало одређене трошкове, чију накнаду зах- тева, али о чијем постојању и обиму не нуди релевантне доказе. У прилогу захтева доставили сте копије напред поменутог уговора (нацрт без потписа) и дописа министра директорима здравствених установа. У вези наведеног, из домена надлежности Републичког јавног пра- вобранилаштва указујемо на следеће: У захтеву наводите да је захтев за накнаду трошкова поднело при- вредно друштво "Т.." из Италије. Међутим, из нацрта уговора произилази да је уговор требало да буде закључен са понуђачима: привредним друштвом "Т.." д.о.о. Србија и привредним друштвом "E..." из Италије. Дакле, привред- но друштво "Т.." из Италије уопште није легитимисано да потражује било ка- кву накнаду јер није учесник у предметном правном односу. С тим у вези, потребно је да у првом реду утврдите који привредни субјекат представљају лица са којима преговарате о решавању спорног правног односа, односно ко је активно легитимисана странка у предметном спору. Поводом вашег питања: "колико је извесно да би Т. успео у спору с обзиром на судску праксу?", имајући у виду информације које сте нам пружили, не можемо било шта о исходу евентуалне парнице по тужби привредних друштава "Т.." д.о.о. Србија и "E..." из Италије да тврдимо са потпуном извесношћу. С обзиром да министар није потписао уговор, није спорно да уго- вор није закључен, те да не може производити правно дејство. Међутим, иако уговор није закључен, понуђачи би, с обзиром на околности случаја, вероватно могли остварити право на накнаду штете, јер би суд могао закључити да су од стране Министарства, као наручиоца, доведени у заблуду о постојању уговора, односно о извесном закључива-
  • 13.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 13 њу уговора. Наиме, крајње је необична ситуација у којој наручилац не же- ли да потпише уговор о јавној набавци након што је већ спровео поступак јавне набавке, донео одлуку о избору најповољније понуде, те понуђачу доставио уговор на потпис, те би суд вероватно закључио да понуђачи, када су се упустили у спровођење активности које су биле предмет јавне набавке, нису имали разлога да сумњају да Министарство није или да не- ће закључити уговор. Чињеница коју наводите у вашем захтеву, да је о непотписивању уговора од стране Министарства здравља "Т.." обавештен преко руково- диоца Пројектне јединице, могла би бити од значаја за одлучивање о пра- ву понуђача на накнаду штете, али како нам није познато када, на који на- чин и са каквом садржином је то обавештење саопштено понуђачима, за сада не можемо прецизније оценити значај ове чињенице. Од значаја је и чињеница да је министар 9. августа 2011. године упутио допис свим здравственим установама којим су обавештене да ће се у периоду од септембра до децембра 2011. године у оквиру активности пројекта Министарства здравља "Развој здравства Србије – додатно фи- нансирање" спроводити попис медицинске опреме у свим здравственим установама из Плана мреже здравствених установа Србије, да ће попис опреме, организацију и спровођење теоретских и практичних тренинга за менаџмент и техничко особље спроводити међународна фирма ангажова- на од стране Министарства здравља, те да ће се у том циљу 5. септембра 2011. године одржати конференција за директоре здравствених установа на којој ће бити пружене све потребне информације о активности и обаве- зама установа приликом пописа медицинске опреме. Овај допис се не мо- же сматрати писмом о намерама, јер исти није био упућен понуђачима, али ако су понуђачи били упознати са постојањем и садржином помену- тог дописа, ако је 5. септембра 2011. године заиста и одржана конферен- ција за директоре здравствених установа, те ако су предлагачи организо- вали и финансирали одржавање те конференције, тада је извесно да би сваки суд закључио да предлагачи имају право на накнаду трошкова за предузете активности. Што се тиче висине захтева за исплату накнаде, односно врсте и обима активности предузетих од стране понуђача, слажемо се да је потреб- но инсистирати на томе да предлагачи доставе одговарајуће доказе о спро- веденим активностима, ако Министарство не располаже одговарајућим по-
  • 14.
    Број 2/2012 14 дацима. Међутим,ако је Министарство било упознато са предузимањем тих активности (на пример тако што је учествовало у конференцији у хоте- лу "Континентал", односно ако је учествовало или је макар било упознато са одржавањем радионица итд.), тада би Министарство морало бити у ста- њу да изврши процену висине тих трошкова, имајући у виду искуства из сличних пројеката. На ово указујемо стога што из вашег захтева произилази да Управни одбор Пројекта није прихватио понуду понуђача за накнаду трошкова само из разлога што нису достављени релевантни докази о спро- веденим активностима. Дакле, произилази да Управни одбор Пројекта није оспорио основ потраживања, већ само висину. Ово правобранилаштво, због непотпуног приступа свим релевантним информацијама, не може са пуном сигурношћу да се изјасни о основаности (или неоснованости) захтева, али ако Управни одбор Пројекта и Министарство прихватају да су у обавези да понуђачима накнаде трошкове, тада би свакако било непотребно изложити се парници само због утврђивања висине тих трошкова, а да Министарство претходно само не изврши процену тих трошкова и понуђачима евентуално изнесе противпонуду за мирно решавање спора. Паралелно са разрешењем спора са понуђачима, потребно је да Министарство предузме све потребне мере ради утврђивања чињеница и околности под којима је дошло до предметног спора, односно да утврди да ли је спор настао као последица неправилности приликом дефинисања услова предметне јавне набавке, или приликом спровођења поступка јав- не набавке и одлучивања о пристиглим понудама, или пак након тога, те да о утврђеним чињеницама обавести све надлежне државне органе, како би благовремено биле предузете све мере потребне за заштиту имовин- скоправних и других интереса Републике Србије. Обавештавамо вас и да Закон о евиденцијама из области здрав- ствене заштите, на који сте се позвали као разлог одбијања потписивања уговора, није на снази, сходно члану 96. став 2, а у вези члана 20. раније важећег Закона о здравственој заштити ("Службени гласник РС", бр. 17/92 ...). Евидентирање опреме здравствених установа није предмет законског регулисања, али је уређено Правилником о медицинској документацији, евиденцијама и извештајима о кадровима, опреми, просторијама и лекови- ма у здравственим установама ("Службени гласник РС", бр. 29/00).
  • 15.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 15 М-581/12 16. мај 2012. године МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА Поводом вашег захтева за давање правног мишљења, с ознаком "врло хитно", од 15. маја 2012. године, размотрили смо Предлог закључка Владе Републике Србије о отуђењу непосредном погодбом непокретне имовине Републике Србије у Абуџи, Савезна Република Нигерија, у Кам- пали, Република Уганда и у Лими, Република Перу, ради изградње објека- та за потребе дипломатско-конзуларног представништва у Абуџи, Савезна Република Нигерија, и о признању дуга Републике Србије на име дела ку- попродајне цене стана у Херцег Новом, између Републике Србије и Хол- динг Енергопројект а.д. Београд, те ово Правобранилаштво, на основу члана 13. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник Репуб- лике Србије" број 43/91) и члана 46. став 2. Пословника Владе ("Службе- ни гласник Републике Србије" број 61/06 - пречишћен текст), даје следеће мишљење: Републичко јавно правобранилаштво предлаже да Министарство спољних послова, за чије потребе се врши пренос и стицање права на не- покретностима у иностранству, у достављеном уговору, ради заштите имовинских права и интереса Републике Србије, изврши следеће измене и допуне: - Достављени нацрт уговора о купопродаји непокретности који се закључује између Републике Србије и "Енергопројект Холдинг" а. д. и "Енергопројект Високоградња" а.д. из Београда, оба на адреси Булевар Михајла Пупина број 12 (у даљем тексту "Енергопро- јект") треба, изменити на начин да се изостави назив "уговор о ку- попродаји непокретности ради изградње". Наведени назив је неодговарајући, с обзиром да предмет уговора чини располагање различитим стварним правима између уговорних стра- на (пренос и стицање права коришћења, пренос и стицање права дугороч-
  • 16.
    Број 2/2012 16 ног закупаи пренос и стицање права својине, као и прибављање права својине изградњом објеката). Сматрамо да је целисходније закључење једног основног уговора из којег би произашли појединачни уговори, који за предмет имају промет наведених права на непокретностима у иностранству. Овакав став износимо додатно и с разлога што достављени уговор поред одредби о стицању и отуђењу непокретности садржи и одредбе уго- вора о грађењу који због своје природе и спровођења у пракси најчешће ствара спорне односе између наручиоца и извођача радова. - Предлажемо да се измени члан 2. на начин да се јасно одреди лице које ће обавити послове инвеститора, који обухватају послове – од израде техничке документације до прибављања одобрења за упо- требу објекта. У тачкама наведеног члана контрадикторно се уговарају обавезе везане за израду техничке документације и прибављање одобрења за град- њу и употребу објекта. Тачком 2.1. члана 2. уговора одређује се да ће про- јектовање и прибављање употребне дозволе у име Републике Србије извр- шити "Енергопројект", а већ у следећој тачки се Република Србија обаве- зује да пријави почетак изградње објекта. Поред тога, у тачки 2.5. Репу- блика Србија се овлашћује да прибави одобрење за изградњу по измење- ном главном пројекту и документацији. Наведено упућује на потребу да се јасно одреди носилац инвести- торских права (Република Србија, или "Енергопројект" у име и за рачун Републике Србије). - Предлажемо измену тачке 2.7. истог члана којом се уговара изми- рење уговорене цене изградње зграде амбасаде и резиденције Ам- басадора у Абуџи, Савезна Република Нигерија, на начин да се иза речи "уговора", речи "а пре почетка извођења радова на изград- њи", замене речима "и прибављеног одобрења за изградњу". - Предлажемо да се пре потписивања достављеног уговора испитају одредбе међународних, мултилатералних и билатералних конвен- ција, којима се уређују питања располагања и стицања права кори- шћења и права дугорочног закупа земљишта у Републици Нигери- ји, Републици Уганди и Републици Перу.
  • 17.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 17 Наведени предлог је произашао из потребе за испуњењем одредби уговора, које се односе на пренос права коришћења и права дугорочног закупа на земљишту у страним државама, с Републике Србије на "Енерго- пројект", од чега директно зависи и изградња наведених објеката дипло- матског представништва у Републици Нигерији. У економску оправданост, процене вредности изградње објеката у Абуџи и вредности непокретности које се отуђују, ово Правобранилаштво се није упуштало.
  • 18.
  • 19.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 19 ОГЛЕДИ ДИСКУСИЈЕ ПРИКАЗИ
  • 20.
  • 21.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 21 Оља Јовичић, Републички јавни правобранилац ПРАВОБРАНИЛАШТВО 1. УВОД Правобранилаштво, као посебна институција која обавља право- бранилачку функцију, има дугу традицију. Потреба за оснивањем право- бранилаштва појавила се са настанком свести да државна благајна и вла- дарева благајна нису исто, да држава има своју посебну грађанскоправну личност, те да је за старање о заштити имовинских интереса државе по- требно ангажовање посебног државног службеника. Према историјским изворима, до одвајања државне и владареве имовине дошло је први пут током трансформације римске републике у римско царство, током I века н.е, а већ у време владавине римског импе- ратора Хадријана налазимо траг о посебном магистрату који је обављао послове заступања имовинских интереса државе, под називом advocatus fisci, као државни чиновник коме је то било једино занимање. Аdvocatus fi- sci у римском праву представља претечу данашњег правобранилаштва, са многим истим или сличним карактеристикама, а од тада, до данас, изузев у Средњем веку, постоји правобранилаштво као посебан државни орган који врши правобранилачку функцију, односно делује као правни заступ- ник државе у поступку пред судом или другим органом у остваривању њених имовинских права и интереса и као правни саветник другим држав- ним органима и организацијама. Институција правобранилаштва има дугу традицију и на подручју Србије. Још 1842. године, у тадашњој Кнежевини Србији, установљен је Правителствени фишкал, као посебан државни орган са надлежношћу за обављање правобранилачке функције. Овај посебан државни орган је уки- нут након само годину дана рада, када је обављање правобранилачке функције враћено у окриље Попечитељства (министарства) финансија. Међутим, и у оквиру тог министарства правобранилачку функцију су увек вршили нарочити службеници, о чему траг налазимо већ у Настављенију
  • 22.
    Број 2/2012 22 за бранитељаправа правитељствених из 1848. године. У овом облику је правобранилаштво у Србији постојало све до 1934. године и доношења Закона о Државном правобраниоштву, којим је, први пут законом, детаљ- но уређен положај и организација правобранилаштва, као посебног др- жавног органа у саставу Министарства финансија.1 Без обзира на дугу традицију, морамо приметити да правна наука, било страна, било домаћа, није посветила довољно пажње правобранилач- кој функцији и правобранилаштву, што је у нескладу и са значајем ове ин- ституције. Са жаљењем морамо констатовати да у библиографској грађи на српском језику налазимо далеко већи број објављених књига и чланака о, данас превазиђеном и заборављеном, друштвеном правобраниоцу само- управљања него о правобранилаштву. Управо из тог разлога, овај рад има за циљ, не само да представи Републичко јавно правобранилаштво, као носиоца правобранилачке функције Републике Србије, већ и започињање озбиљније и шире расправе о историји, улози и будућности правобрани- лаштва и правобранилачке функције. 2. ПОЈАМ ПРАВОБРАНИЛАШТВА Правобранилаштво је правосудни државни орган чија је надле- жност одређена у остваривању једног сегмента извршне државне функци- је, тзв. правобранилачке функције, која се састоји у остваривању и зашти- ти имовинских права и интереса државе кроз правно заступање и савето- вање државе, односно државних органа и организација. 2.1. Терминолошке недоумице У српском језику, термин правобранилаштво изведен је од терми- на правобранилац, као назив за орган којим руководи правобранилац (правобраниочева канцеларија), а сам термин правобранилац настао је скраћивањем и преобликовањем првобитног назива носиоца правобрани- 1 Више о историји правобранилачке функције у Србији пре Другог светског рата погледати у Образложењу предлога Закона о Државном правобраниоштву – За- кон о Државном правобраниоштву од 15. јула, 1934. год, Збирка закона, проту- мачених судском и административном праксом, Св. 225, Издавачко и књижар- ско предузеће Геца Кон А.Д, Београд 1934.
  • 23.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 23 лачке функције – бранитеља права правитељствених, институције форми- ране у Кнежевини Србији давне 1848. године. Термин правобранилац (или правобранитељ) је вероватно дуже време био у колоквијалној упо- треби паралелно са званичним називом бранитеља права правитељстве- них, и не можемо са сигурношћу тврдити када је ушао и у званичну упо- требу, али је извесно да је већ почетком ХХ века у потпуности заменио стари назив, па се у Уредби о организацији Министарства финансија из 1919. године користие термини правобранилаштво2 и правобранилац. Преуређење државне организације Србије и Југославије након Другог свестског рата, захватила је и организацију правобранилачке функције. Поред бројних и значајних промена, међу којима је најзначајни- ја та што је правобранилаштво по први пут уређено као самосталан др- жавни орган, који не стоји у саставу министарства финансија или било ког другог органа државне управе, правобранилаштво је ипак задржало свој стари назив, уз додатак речи јавно у називу. Ова терминолошка про- мена била је последица околности да је раније правобранилаштво носило назив Државно правобранилаштво, с обзиром да је постојало само право- бранилаштво као државни орган, за разлику од новог уређења, где је сва- ки ниво власти имао своје правобранилаштво. Да би се направио термино- лошки отклон према ранијем државном уређењу, а како је свако новоуста- новљено правобранилаштво орган одређеног нивоа јавне власти, односно свима им је заједничко да су органи јавне власти, вероватно се сматрало да би било адекватно правобранилаштва назвати јавним правобранила- штвима. Такође, вероватно се имала у виду и сличност правобранилачке и јавнотужилачке функције, па је реч јавно у назив правобранилаштва унета и по угледу на јавно тужилаштво. Данас, након што наш правни систем познаје институцију право- бранилаштва дуже од једног века, можемо рећи да је за одређење назива органа који обавља правобранилачку функцију довољна и сама реч право- бранилаштво, без додатка јавно. Наиме, неспорно је да правобранилаштво постоји само у јавном сектору, односно да се ова реч не користи нигде ван назива постојећих државних органа, односно органа јединица територи- јалне аутономије и локалне самоуправе. Такође, у раду правобранилаштва заступање јавног интереса није оно што на особит начин одређује његову 2 Тачније, коришћена је реч правобраниоштво.
  • 24.
    Број 2/2012 24 надлежност иулогу.3 Дакле, сасвим је адекватно правобранилаштво озна- чити само том једном речју, уз додатно означење о органу ког субјекта јавне власти се ради. Треба рећи да термин којим је означен појам правобранилаштва у српском језику можда и није најсрећније одабран, па иако је у употреби дуже од једног века, те иако је у међувремену преузет и у неким другим језицима (словеначком и македонском), и даље у лаичкој јавности изазива забуну у вези са значењем појма правобранилаштва.4 Ништа мање проблема задаје и превођење речи правобранилаштво или правобранилац са српског језика на стране језике и обратно. Када је у питању превођење са српског језика тада се проблем састоји, у првом ре- ду, у невероватној разноврсности уређења и организације правобранилач- ке функције, односно институције којој је поверено вршење правобрани- лачке функције у различитим законодавствима, као и у веома разноврсној терминолошкој основи за именовање ове институције у различитим јези- цима, што отежава одабир адекватне речи у страном језику.5 Исто тако, када се ради о превођењу са страних језика на српски језик, често се де- шава да се термин правобранилаштво употреби у преводу назива институ- ције која заправо не врши правобранилачку функцију, а ови пропусти се 3 Подразумева се да држава, као и сви њени органи, имају за циљ да заштите јав- ни интерес, али је сувишно ову одлику државе и њених органа истицати у њи- ховом називу, осим ако, као у случају јавног тужилаштва, заступање јавног ин- тереса није изражено у већој мери, тако да у потпуности одређује надлежност и улогу тог државног органа. 4 Често се дешава да се грађани – правни лаици обраћају Републичком јавном пра- вобранилаштву Републике Србије за захтевом за заштиту њихових права, будући у заблуди да се ради о браниоцу права грађана (заштитнику грађана). Ово се на- рочито често дешавало пре оснивања институција Народне канцеларије Председ- ника Републике (2004. године) и Заштитника грађана (2005. године). 5 Упркос великој разноврсности, можемо рећи да се институција која обавља правобранилачку функцију у различитим државама и језицима најчешће озна- чава као државни и(или) генерални адвокат (енг. Attorney General, итал. Avvo- cato Generale dello Stato, шпан. Abogado General del Estado), али неке од тих институција поред правобранилачке обављају и јавнотужилачку функцију, што редовно доводи до недоумица при превођењу.
  • 25.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 25 не дешавају само у текстовима правних лаика (најчешће у новинским чланцима), већ се каткада поткраду и истакнутим правним стручњацима.6 Но, све ово не значи да термин правобранилаштво треба одбацити у српском језику, нарочито имајући у виду да употреба овог термина пред- ставља један од ретких елемената континуитета традиције правних и др- жавних институција у Србији. Проблем би пре требало решавати друштве- ним просвећивањем, али и снажнијом промоцијом правобранилаштва и правобранилачке функције у јавности, како стручној, тако и лаичкој. 2.2. Елеметни појма правобранилаштва 2.2.1. Државни орган, односно орган јавне власти Напред смо у дефиницији појма правобранилаштва навели да је пра- вобранилаштво државни орган. Међутим, морамо се одмах оградити и рећи да правобранилаштво као свој орган могу имати и нижи облици јавне власти од државе (територијална аутономија и локална самоуправа), као што је то случају у Републици Србији. Међутим, у неким правним системима право- бранилаштво је организовано као државни орган који може бити заступник не само државе већ и нижих нивоа јавне власти (нпр. у Републици Српској и Републици Хрватској). Но, без обзира да ли у једној држави правобранила- штво постоји само на нивоу државне власти, или постоји више правобрани- лаштава, за сваку појединачну јединицу на свим нивоима јавне власти, не- спорно је да правобранилаштво можемо везати само за јавни сектор, односно правобранилаштва постоје само као органи субјеката јавне власти. 2.2.2. Носилац извршне (управне) државне функције и правосудни орган У добро познатој и најшире прихваћеној тродеоби државних функци- ја на законодавну, извршну (управну) и судску, неспорно је сврставање пра- 6 Тако, у универзитетском уџбенику професора Ратка Марковића, Уставно право и политичке институције, "Службени гласник", Београд 1998, 631, назив ин- ституције заштитника грађана (омбудсмана) у Републици Аустрији преведен је као "Народни правобранилац", што, са једне стране, не може бити буквалан превод речи Volksanwalt (народни адвокат), а са друге стране, није ни у складу са устаљеним значењем термина правобранилац у српском језику.
  • 26.
    Број 2/2012 26 вобранилаштва уред носилаца извршне државне функције. Међутим, да не би било забуне, одмах морамо нагласити да овим правобранилаштво није ис- кључено и из реда правосудних државних органа. На ово указујемо због по- стојеће дилеме да ли је правобранилаштво орган управе или правосудни ор- ган, која дилема је последица мешања различитих појмова. Наиме, подела државне власти на законодавну, извршну (управну) и судску, која је извршена према различитим циљевима на које су те власти усмерене (законодавна на доношење општих и апстрактних правила, извр- шна на предузимање радњи и доношење аката кроз које се општа и апстракт- на правила примењују на конкретне појединачне случајеве, те судска на пре- суђење спорова), различита је од поделе државних органа према врсти њихо- ве делатности. Док је подела државних функција према њиховом циљу стара и општеприхваћена, заснована на јасном теоријском темељу и потврђена кроз уставе највећег броја држава, разне класификације државних органа према врсти делатности коју обављају, или према другим критеријумима, не- мају ни у теоријском ни у практичном смислу исти значај нити су једнако прихваћене. Дакле, мора се направити јасна разлика између, са једне стране, судске власти као једне државне функције, и, са друге стране, правосудних органа као врсте државних органа које мођусобно повезује рад у правосуђу, без обзира да ли су они у правосуђу носиоци судске функције (суд), или уче- сници у поступку у име државе као странке – носиоци извршне функције (правобранилаштво и јавно тужилаштво). Из наведеног следи да правобранилаштво јесте носилац једног дела извршне (управне) државне функције, али је истовремено и правосудни ор- ган а на орган државне управе7 , јер правобранилаштво постоји да би пред су- дом у име државе предузимало радње заступања државе и њених органа као странке у поступку, а не ради решавања о правима и обавезама других лица. 7 На чињеницу да Републичко јавно правобранилаштво Републике Србије није орган управе посредно указује и одредба члана 138. Устава Републике Србије, којом је одређена надлежност Заштитника грађана, из чије формулације: "За- штитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и кон- тролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имо- винских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организаци- ја, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења” јасно произилази да Правобранилаштво (орган надлежан за правну заштиту имовинских права и интереса) не спада у круг органа државне управе.
  • 27.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 27 2.2.3. Правобранилачка функција Улога правобранилаштва као државног органа састоји се у врше- њу правобранилачке функције. Треба још једном поменути да је организација вршења правобра- нилачке функције у свету веома разнолика, те да у понеким државама ни- је могуће пронаћи посебан орган чија би надлежност била искључиво вр- шење правобранилачке функције. У неким државама један исти орган вр- ши, поред правобранилачке, и јавнотужилачку функцију и функцију др- жавног органа управе надлежног за организацију правосуђа, или чак и не- ке друге функције (нпр. државе англосакснског правног подручја, Репу- блика Хрватска и др.). Такође, у неким земљама правобранилачку функ- цију врше органи или службе у оквиру неког органа државне управе, по- пут министарства финансија (нпр. Црна Гора). Међутим, из чињенице да нека држава нема правобранилаштво, као посебан орган не треба изводи- ти закључак да та држава не познаје и правобранилачку функцију. Напро- тив, правобранилачка функција по природи ствари мора да постоји у сва- кој држави, па увек постоји и правобранилаштво у материјалном смислу, чак и када не постоји у формалном смислу, као посебан државни орган. Наравно, треба рећи и да наша и светска искуства показују да се најбољи резултати у вршењу правобранилачке функције постижу уз ква- литетну организацију и уређење органа коме је поверено вршење те функ- ције, а најквалитетнија организација подразумева задовољење одређених стандарда и начела која се најбоље остварују ако је правобранилаштво ор- ганизовано у довољној мери као самостална институција, са адекватним одређењем надлежности, којим су обухваћени сви послови који спадају у домен вршења правобранилачке функције. Правобранилачка функција се састоји у остваривању и заштити имовинских права и интереса државе, кроз њено правно заступање и кроз пружање правних савета државним органима и организацијама. Дакле, две основне активности правобранилаштва су правно заступање државе и давање правних савета државним органима и организацијама, а у циљу остваривања и заштите њених имовинских права и интереса. Наравно, правобранилаштву могу бити поверени и разни други задаци, али се они могу сматрати делом вршења правобранилачке функције само ако за свој циљ имају правну заштиту имовинских права и интереса државе.
  • 28.
    Број 2/2012 28 2.2.3.1. Имовинскаправа и интереси државе На овом месту, потребно је разјаснити појам имовинских права и интереса државе, којим је, као својим циљем, дефинисан појам правобра- нилачке функције. Појам имовинског права, није једнозначно одређен у нашој прав- ној теорији, али за потребе овог рада није нужно упустити се у објашња- вање различитих схватања садржаја и обима овог појма, која су условље- на историјским и идеолошким, пре него правним разлозима. Довољно је рећи да имовинска права у предметном контексту схватамо као сва права чији титулар може бити један приватноправни субјекат. На овакво, нешто шире схватање, у конкретном случају упућује употреба синтагме "имо- винска права и интереси". Када се ради о имовинским правима и интересима државе, као правног лица, можемо их одредити као сва права која држава има као приватноправни субјекат. Наиме, иако свака држава превасходно постоји да би остваривала своју јавну – друштвену функцију, нужна последица њеног постојања је и њено постојање као правног лица, које, као и свако друго правно лице, има свој посебни правни субјективитет, са својом при- ватноправном личношћу, имовином, правима и обавезама. Дакле, под појмом имовинских права и интереса државе обухваћени су сви приватно- правни односи у којима држава може учествовати. 2.2.3.2. Заступничка функција С обзиром да је правно лице вештачка творевина, оно, за разлику од физичког лица, не може само стварати нити испољавати своју вољу, већ то за њега чине његови органи. Обично се говори о органима правног лица као о његовим заступницима, али се мора увек направити разлика између заступања правног лица и уговорог заступања, јер се ова два ин- ститута битно разликују у погледу њиховог правног дејства. Штавише, постоји став да однос правног лица и његових органа не би ни требало на- зивати заступништвом, јер заступништво подразумева однос између два субјекта (заступника и заступаног), што код односа између правног лица и његових органа није случај, будући да су органи саставни део правног ли-
  • 29.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 29 ца а не од њега независни субјекти.8 Ипак, сматрамо да није потребно ићи овако далеко, већ је довољно направити разлику између уговорног засту- пања између два или више правних субјеката и заступања правног лица. Заступање правног лица разликује се не само од уговорног засту- пања, већ и од вануговорног заступања (законског и судског), које се од- носи на заступање пословног неспособних лица од стране родитеља или старатеља, заступање у ad hoc случајевима (нпр. привремени заступник у парничном поступку) и заступање у правном односу насталом незваним вршењем туђих послова. И овде се разлика састоји у томе што код вануго- ворног заступања такође постоји правни однос између заступника и засту- паног, док код заступања правног лица тај однос не постоји. Треба скре- нути пажњу и на чињеницу да се и заступање правног лица често назива законским заступањем, па се и правобранилаштво често означава као за- конски заступник државе. Не можемо рећи да је овакво означавање органа који заступа правно лице погрешан, нарочито у случају правобранила- штва, имајући у виду да је његов положај заступника заиста одређен зако- ном, али увек треба имати у виду да се ради о специфичном облику засту- пања, у коме не постоји правни однос између заступника и заступаног, те узети у обзир и све друге последице које из овога произилазе. Државу, као и свако правно лице, заступају њени органи – држав- ни органи. Међутим, за разлику од других правних лица, држава има мно- го сложенију и бројнију структуру органа. У напред поменутом смислу, сви државни органи заступају државу, односно креирају и спроводе њену вољу, али надлежности државних органа у заступању државе јасно су по- дељене и дефинисане, у складу са уставом и законом. Тако, одређени др- жавни орган може предузимати заступање државе као правног лица само у мери одређеној законом. Правобранилачка функција представља овлашћење за заступање др- жаве у одређеном сегменту њених активности, у остваривању и заштити ње- них имовинских права и интереса. У том смислу, правобранилаштво иступа као заступник државе, државних органа и других државних организација од- ређених законом у поступцима пред судовима, органима управе и другим надлежним органима, када држава, односно њени органи и организације у 8 О природи односа између правног лица и његових органа види: О. Станковић и В. Водинелић, Увод у грађанско право, Номос, Београд 2007, 207-208.
  • 30.
    Број 2/2012 30 тим поступцимаимају својство странке о чијим имовинским правима и инте- ресима се у поступку одлучује. Ово значи да у тим поступцима, државу као странку може заступати само правобранилаштво. Иако у хијерархији држав- них органа правобранилаштво по правилу не стоји на највишем месту, одно- сно увек се налази у више или мање подређеном положају према највишим носиоцима извршне и(или) законодавне власти, чак ни представници тих нај- виших државних органа у конкретном поступку не би могли предузимати радње заступања државе, већ то заступање може предузети само правобрани- лаштво, као законом одређени заступник државе. 2.2.3.3. Саветодавна функција Посматрајући уређење правобранилачке функције у различитим државама, уочавамо да је саветодавна функција друга основна функција сваког правобранилаштва. За правну државу опредељену да оствари пуну владавину права веома је важно да њене активности буду што чвршће правно утемељене и заоденуте у одговарајуће правне форме. Управо због тога је важна улога правобранилаштва да давањем адекватних и благовремених правних саве- та другим државним органима и организацијама допринесе, не само нај- бољој заштити имовинских права и интереса државе, већ и учвршћивању владавине права, односно правне државе. У неким државама, а нарочито у државама англосаксонског права, саветодавна функција правобранилаштва нарочито је снажно изражена, и не ограничава се на давање правних мишљења о имовинскоправним питањима, већ о сваком правном питању које се пред државним органима може појави- ти као спорно. У тим државама главни државни правобранилац је често чак и члан највишег колегијалног органа извршне власти, те на највишем нивоу креирања државне политике може утицати на остваривање начела владавине права и најбољу заштиту имовинских права и интереса државе.9 9 У САД главни државни правобранилац (Attorney General) члан је Кабинета, нај- вишег колегијалног органа извршне власти у САД, а уједно је и старешина фе- дералног "Министарства” правде (Department of Justice). Положај правобранио- ца слично је уређен и у Аустралији и Канади.
  • 31.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 31 3. ПРАВОБРАНИЛАЧКА ФУНКЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Видели смо већ у претходним редовима да је правобранилаштво у Србији институција са дугом традицијом. Такође смо видели да је ова ин- ституција имала стабилан развојни пут, од службе у оквиру Министарства финансија, преко законом уређеног посебног органа у саставу истог ми- нистарства, до самосталног државног органа и органа на нижим нивоима јавне власти. Данас је правобранилачка функција у Републици Србији уређена Законом о јавном правобранилаштву из 1991. године ("Службени гласник РС", број 43/91), који се односи на правобранилаштва на свим нивоима власти (Републике Србије, аутономне покрајине, града и општине). Може- мо рећи да је Закон из 1991. године био први закон којим је положај и ор- ганизација правобранилаштва у Републици Србији враћена корак уназад, с обзиром да је у том закону, у поређењу са ранијим Законом о јавном правобранилаштву из 1977. године ("Службени гласник СРС", бр. 6/77, 18/81, 7/82 и 46/84), изостављен низ одредаба неопходних за адекватно уређење правобранилачке функције, а важећи Закон о јавном правобрани- лаштву садржи мање норми чак и од Закона о Државном правобранила- штву из 1934. године, као првог закона којим је уређена правобранилачка функција у нашој земљи. Важећи Закон о јавном правобранилаштву у чл. 1. прописује да послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, града и општине обавља јавно правобранилаштво, ако законом или одлуком аутономне покрајине, града или општине није другачије одређено, те да је јавно правобранилаштво законски заступник Републике, аутономне покрајине, града и општине. Све остале одредбе За- кона, осим још неколико прелазних и завршних одредаба, односе се само на Републичко јавно правобранилаштво, његове надлежности и организа- цију. Надлежности и организација органа који врши правобранилачку функцију у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоупра уре- ђује се одговарајућим актима аутономне покрајине, односно јединице ло- калне самоуправе.10 10 Тако, Покрајинско јавно правобранилаштво Војводине уређено је Покрајин- ском скупштинском одлуком о обављању послова правне заштите имовин- ских права и интереса Аутономне покрајине Војводине ("Службени лист
  • 32.
    Број 2/2012 32 3.1. Републичкојавно правобранилаштво 3.1.1. Надлежност Републичког јавног правобранилаштва Закон одређује да послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије обавља Републичко јавно правобранилаштво са седиштем у Београду (чл. 2). Републичко јавно правобранилаштво оба- вља своју функцију на основу закона и других прописа донетих у складу са Уставом и законом (чл. 6). Надлежности Републичког јавног правобранилаштва утврђене су чл. 7-10, 12. и 13. Закона о јавном правобранилаштву, сходно којима то правобранилаштво: 1. предузима правне радње и користи правна средства пред судовима и другим надлежним органима ради остваривања имовинских пра- ва и интереса Републике Србије, њених органа и организација и других правних лица чије се финансирање обезбеђује у буџету Ре- публике или из других средстава Републике; у тим поступцима за- ступа Републику Србију и њене органе и организације у положају законског заступника; 2. може заступати и друга правна лица у погледу њихових имовин- ских права и интереса кад интереси тих правних лица нису у су- протности са функцијом коју врши; 3. може пред Уставним судом Републике Србије покренути поступак за оцену уставности закона, других прописа и општих аката кад оцени да су му овим прописима непосредно повређена права и интереси; 4. пре покретања парнице или другог поступка предузима потребне ме- ре ради споразумног решавања спорног односа у случајевима у који- ма то природа спора допушта; правно или физичко лице које има на- меру да покрене поступак против Републике Србије или правног ли- ца чија имовинска права и интересе заступа Републичко јавно право- бранилаштво може се са предлогом за споразумно решење спорног односа обратити Републичком јавном правобранилаштву које је ду- АПВ", бр: 10/04, 16/05 и 18/09), Градско јавно правобранилаштво Града Бео- града уређено је Одлуком о Градском јавном правобранилаштву ("Службени лист Града Београда", бр: 5/92, 16/94 и 3/00) итд.
  • 33.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 33 жно да подносиоца у року од 30 дана од дана пријема захтева обаве- сти о предузетим мерама и њиховом резултату; 5. у року од 30 дана од дана пријема захтева правним лицима чија имовинска права и интересе заступа даје правно мишљење у вези са закључивањем имовинскоправних уговора и о другим имовин- скоправним питањима. Одређени број надлежности Републичког јавног правобранила- штва утврђен је и низом посебних закона. Један део тих надлежности представља само посебно наглашену улогу Републичког јавног правобра- нилаштва као заступника Републике Србије или правног саветника држав- них органа у неким специфичним правним поступцима, односно специ- фичним правним ситуацијама. Међутим, други део тих посебних надле- жности односи се на ситуације у којима Републичко јавно правобранила- штво не поступа као заступник Републике Србије, већ као странка у по- ступку. Такође, неке од ових надлежности, строго гледајући, не спадају у вршење правобранилачке функције, али су поверене правобранилаштву због оцене законодавца да би управо правобранилаштво, због својих стручних капацитета, било најефикаснији вршилац одређених послова. Неке од ових посебних надлежности Правобранилаштва прописане су: 1. чл. 17. Закона о промету непокретности ("Службени гласник РС”, бр. 42/98 и 111/09) – подношење тужбе за поништај уговора на основу кога правно лице отуђује непокретност из државне или друштвене својине, односно прибавља непокретност у државну или друштвену својину, уколико је уговорена цена у несразмери са прометном вредношћу непокретности у време закључења уго- вора, на штету државне, односно друштвене својине, 2. чл. 106. ст. 2. Закона о јавним набавкама ("Службени гласник РС”, број 116/08) – подношење захтева за заштиту права у случају по- вреде јавног интереса у поступку јавне набавке, 3. чл. 38. Закона о јавној својини ("Службени гласник РС”, број 72/11) – подношење тужбе за поништење уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије који је закљу- чен супротно прописима, односно ако уговорена накнада одступа од прописане накнаде или од накнаде која се могла остварити у време закључења уговора,
  • 34.
    Број 2/2012 34 4. чл.84. ст. 2. и 3. Закона о јавној својини ("Службени гласник РС”, број 72/11) – подношење тужбе за утврђење удела државне својине у стварима која правно лице користи а изграђене су, односно приба- вљене учешћем средстава Републике, покрајине, општине или града, 5. чл. 39. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу ("Слу- жбени гласник РС”, број 72/11) – учествовање у својству странке у свим поступцима за враћање одузете имовине и обештећење, без обзира да ли је Република Србија у конкретном случају и обвезник враћања имовине или обештећења, 6. чл. 11. ст. 4. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС”, број 111/09) – подношење тужбе у управном спору ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије, 7. чл. 27. ст. 3. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11) – подношење тужбе за промену пословног имена привредног друштва које вређа јавни морал, 8. чл. 193. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС”, број 72/11) – споразумно решавање спора пре подношења тужбе у парничном поступку, по предлогу који је обавезан да поднесе сва- ко ко намерава да поднесе тужбу против Републике Србије, итд. 3.1.2. Организација и рад Републичког јавног правобранилаштва Закон о јавном правобранилаштву одређује да функцију Републичког јавног правобранилаштва врши Републички јавни правобранилац, којег поставља Влада на четири године и који може бити поново постављен (чл. 3. ст. 1). Републички јавни правобранилац има заменике које поставља Влада и који послове заменика врше као сталну дужност (чл. 3. ст. 2). За Републичког јавног правобраниоца и његове заменике могу бити постављена лица која су домаћи држављани, који испуњавају опште усло- ве за заснивање радног односа у државним органима, који су завршили правни факултет, положили правосудни испит и имају осам година радног искуства на пословима правне струке (чл. 4). Републички јавни правобра- нилац одговара за свој рад и рад Републичког јавног правобранилаштва – Влади, а заменици – Републичком јавном правобраниоцу и Влади (чл. 5).
  • 35.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 35 Чл. 11. и 17. Закона о јавном правобранилаштву одређено је да су судови и други органи дужни да у стварима у којима је предвиђено засту- пање од стране Републичког јавног правобранилаштва достављају сва пи- смена непосредно њему, да достављање извршено противно наведеној од- редби не производи правно дејство, те да су судови, органи и организаци- је које заступа Републичко јавно правобранилаштво дужни да достављају све судске и друге поднеске непосредно организационим јединицама Ре- публичког јавног правобранилаштва образованим за њихово подручје. У погледу организације и рада Републичког јавног правобранилаштва закон прописује да ће се сходно примењивати одредбе Закона о министарстви- ма, а да се на запослене примењују одредбе закона којима се уређују права, обавезе и одговорности из радних односа у државним органима (чл. 14). Трошкови заступања у судским и управним поступцима признају се Републичком јавном правобранилаштву по прописима о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, а приходи остварени у заступању су приход Републике (чл. 15). Закон предвиђена могућност да Републичко јавно правобранила- штво јавном правобранилаштву општине повери вршење појединих по- слова и радњи у поступању пред месно надлежним судом (чл. 16). Како би се Правобранилаштво ефикасније изборило са огромним повећањем прилива нових предмета у раду пред свим судовима на терито- рији Републике Србије, 2002. године је извршена деконцентрација надле- жности Републичког јавног правобранилаштва, оснивањем одељења Репу- бличког јавног правобранилаштва ван седишта Правобранилаштва у Бео- граду, са овлашћењима за предузимање радњи из надлежности Републич- ког јавног правобранилаштва пред судовима, органима управе и другим надлежним органима који имају седиште на подручју за које су одељења образована. Тренутно постоји једанаест одељења Републичког јавног пра- вобранилаштва, чија је месна надлежност утврђена за подручја одређених управних округа, и то: 1. Одељење у Ваљеву - за територију Колубарског и Мачванског управног округа; 2. Одељењу у Зајечару - за територију Борског и Зајечарског управ- ног округа;
  • 36.
    Број 2/2012 36 3. Одељењуу Зрењанину - за територију Средњебанатског, Јужноба- натског и Севернобанатског управног округа; 4. Одељењу у Краљеву - за територију Рашког, Расинског и Мора- вичког управног округа; 5. Одељењу у Крагујевцу - за територију Шумадијског и Поморав- ског управног округа; 6. Одељењу у Лесковцу - за територију Јабланичког, Пчињског, Ко- совско-поморавског, Косовско-митровачког, Пећког, Призренског и Косовског управног округа; 7. Одељењу у Нишу - за територију Нишавског, Пиротског и То- пличког управног округа; 8. Одељењу у Новом Саду - за територију Јужнобачког и Сремског управног округа; 9. Одељењу у Пожаревцу - за територију Браничевског и Подунав- ског управног округа; 10. Одељењу у Суботици - за територију Севернобачког и Западно- бачког управног округа; 11. Одељењу у Ужицу - за територију Златиборског управног округа. 3.2. Будућност правобранилачке функције у Републици Србији Промене у државном уређењу и друштвеним односима које су на- ступиле у последње две деценије, након доношења важећег Закона о јавном правобранилаштву, довеле су до низа значајних промена у правном порет- ку, организацији државне власти, финансирању јавних потреба, те нарочи- то у правном уређењу својинскоправних и других имовинскоправних одно- са, као и нових надлежности и енормног повећања броја предмета у раду Републичког јавног правобранилаштва. Све наведено, као и потреба даљих реформи правног система Републике Србије у поступку његовог унапређе- ња и прилагођавања праву Европске уније захтева и прилагођавање и уна- пређење правобранилачке организације у Републици Србији. У том контексту, у протеклих неколико година већ су остварени одређени кораци у трансформацији Републичког јавног правобранила- штва, како кроз доношење посебних закона којима је, прописивањем но- вих дужности и овлашћења Правобранилаштва, обликована његова улога у правном систему, тако и кроз унутрашње напоре у самом Правобрани-
  • 37.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 37 лаштву да се под датим условима изврши што ефикаснија организација његовог рада. Међутим, како важећи Закон о јавном правобранилаштву, с обзиром на све настале и предстојеће промене, недовољно детаљно регу- лише низ питања значајних за вршење правобранилачке функције, под да- тим околностима остварен је максимум могућег, а за нешто више, одно- сно за спровођење целовите и адекватне трансформације постојећег јав- ног правобранилаштва у савремено европско правобранилаштво, као но- сиоца правобранилачке функције који ће на најбољи начин одговорити свим будућим изазовима, неопходно је усвајање новог и савременог за- конског оквира. Како је ова потреба за реформом законског уређења правобрани- лачке функције одавно уочена у стручној јавности, министар правде је 2010. године образовао Комисију са задатком да постојећи законски оквир преиспита и понуди одговарајућа решења за његово унапређење. Комисија је израдила предлог нацрта Закона о правобранилаштву, те оче- кујемо да ће тај предлог, када се за то стекну потребни услови, ући у про- цедуру за усвајање, чиме ће се, верујемо, обезбедити одговарајући правни оквир за наставак спровођења реформе правобранилаштва, као мањег, али битног дела правосудног система у Републици Србији.
  • 38.
    Број 2/2012 38 Новица Цветковић, заменикрепубличког јавног правобраниоца, у пензији РЕПУБЛИКА СРБИЈА КАО ОБВЕЗНИК ВРАЋАЊА ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ 1. УВОД Република Србија је стицала право својине на имовини која се са- да налази код ње по разним основама изградњом, куповином, поклоном, наслеђивањем, судским одлукама из поступка стечаја или ликвидације и др, али и на имовини одузетој од ранијих власника путем принудних др- жавних прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији и другим прописима. На основу ових закона одузете су велике површине грађевинског и пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта, стамбене и по- словне зграде, куће, станови, пословне просторије, гараже и други прате- ћи објекти и имовина. Један део имовине узет је без икакве накнаде власницима док су по неким законима одређени неки облици накнаде, али ни приближно тр- жишној цени. Сада, након више деценија од почетка одузимања имовине од ра- нијих сопственика на овај начин, доноси се Закон о враћању одузете имо- вине и обештећењу1 , којим се жели да се делимично исправи једна велика историјска неправда према великом броју људи и породица. Законом о враћању одузете имовине и обештећењу се регулишу услови, начин и поступак враћања или обештећења за одузету имовину на територији Републике Србије после 09. марта 1945. године, на основу прописа наведених у члану 2. овог закона, чија је тржишна вредност про- цењена од стране Пореске управе Републике Србије, а на основу пријава 1 ("Службени гласник РС", бр. 72/11)
  • 39.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 39 из Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине2 , на износ од 110 до 200 милијарди евра. Очекује се да ће у примени овог закона бити око 150.000 предмета у раду код Агенције за реституцију, од тога најмање 100.000 предмета у овој 2012. години. Готово исти број предмета биће и у раду Републичког јавног пра- вобранилаштва, јер се ово Правобранилаштво појављује у двострукој уло- зи у овим предметима, као законски заступник Републикe Србијe, као об- везника враћања одузете имовине или обештећења, а када Република Ср- бија није странка у поступку, РЈП се појављује као странка по закону и то као посебан државни орган у заштити јавне и државне својине у односу на подносиоца захтева и друге обвезнике враћања одузете имовине. Како је основни принцип од кога полази Закон о враћању одузете имовине и обештећењу да се подржављена имовина врати у натуралном об- лику (начело приоритета враћања у натуралном облику из члана 8. став 1. Закона), акценат овог рада биће посвећен одредбама Закона које се односе на Републику Србију као обвезника враћања подржављене имовине у нату- ралном облику у поступку који проводи Агенција за реституцију. Под појмом "подржављена имовина" подразумева се имовина одузета и пренета у државну, друштвену или задружну својину на основу прописа побројаних у члану 2. Закона. Одузета имовина враћа се бившем власнику у својину и државину, а тек ако то није могуће, по Закону, бивши власник има право на обештећење. Обвезник обештећења које се у том случају даје у виду државних обвезница и у новцу је држава. Овај рад се неће бавити одредбама Закона које се односе на обештећење. 2. ПРАВО НА ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ ИЛИ ОБЕШТЕЋЕЊЕ 2.1. Титулари права Према Закону о враћању одузете имовине и обештећењу (у даљем тексту: Закон) право на враћање имовине или обештећење има: 2 ("Службени гласник РС", бр. 45/05)
  • 40.
    Број 2/2012 40 1) домаћефизичко лице које је бивши власник одузете имовине, а у случају његове смрти или проглашења умрлим - његови законски на- следници, утврђени у складу са прописима који уређују наслеђивање у Ре- публици Србији и са одредбама овог закона; 2) задужбина којој је одузета имовина, односно њен правни след- беник; 3) бивши власник који је своју некадашњу имовину која је одузета вратио у својину на основу теретног правног посла; 4) физичко лице које је закључило уговор о купопродаји са држав- ним органом у периоду од 1945. до 1958. године, ако се у судском поступ- ку утврди да је оштећено висином купопродајне цене има право искљу- чиво на обештећење у складу са овим законом, умањено за висину ис- плаћене купопродајне цене; 5) физичко лице - страни држављанин, а у случају његове смрти или проглашења умрлим, његови законски наследници, под условом ре- ципроцитета. Када је у питању физичко лице - страни држављанин, питање ак- тивне легитимације, ради остварења права на враћање имовине утврђује Агенција по службеној дужности, тј. уз постојање реципроцитета са стра- ном државом, односно међународног уговора. По члану 5. став 2. Закона право на враћање имовине или обеште- ћење нема: 1) физичко лице - страни држављанин, односно његови законски наследници, за коју је обавезу обештећења преузела страна држава по основу међународног уговора; 2) физичко лице - страни држављанин, односно његови законски наследници, који су и без постојања међународног уговора обештећени или им је право на враћање имовине признато правом стране државе; 3) лице које је било припадник оружаних снага које су деловале на територији Републике Србије, за време Другог светског рата, као ни њего- ви наследници.
  • 41.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 41 2.2. Конфискована и експроприсана имовина Одредбе овог закона се примењује и на конфисковану имовину после 9. марта 1945. године, под условом да је бивши власник рехабили- тован до дана ступања на снагу овог закона или буде рехабилитован, по основу захтева за рехабилитацију, који је поднет у складу са посебним за- коном. Подносилац захтева за враћање имовине дужан је да уз захтев приложи и правноснажну судску одлуку о рехабилитацији, односно до- каз да је поднео захтев за рехабилитацију. Бивши власник има право на враћање имовине, односно обештеће- ње у складу са овим законом, за имовину одузету на основу прописа о експропријацији, а који су се примењивали до 15. фебруара 1968. годи- не, ако бившем власнику на име накнаде за ту имовину није уступљена друга непокретност у својину, односно станарско право или други об- лик најшире власти на ствари. Када је у питању конфискована и експроприсана имовина из овог за- кона, такође ће се применити начело приоритета враћања у натуралном облику увек када је то могуће, а тек у ситуацији ако је подржављена имовина отуђена, бивши власник има право на обештећење у складу са Законом. 2.3. Нека законска начела Закон о враћању одузете имовине и обештећењу садржи низ начела од којих су нека од посебног значаја за примену овог закона, као што су: а) Виша сила Ако је одузета ствар престала да постоји услед дејства више си- ле, бивши власник нема право на обештећење у складу са овим законом. б) Начело приоритета враћања у натуралном облику Чланом 8. Закона је предвиђено да се одузета имовина враћа бив- шем власнику у својину и државину, а ако то, према овом закону није могуће, бивши власник има право на обештећење. Уколико враћање државине на одузетој непокретности није одмах мо- гуће, бившем власнику вратиће се својина на одузетој ствари, а са лицем које
  • 42.
    Број 2/2012 42 је држалацу време ступања на снагу овог закона, успоставиће се закупни од- нос под тржишним условима, ако овим законом није друкчије одређено. в) Начело заштите стицаоца Натуралну реституцију није могуће увек остварити, иако је не- спорно да је ствар подржављена конкретним актом државног органа, иако је несумњиво ко би требало да буде обвезник враћања, као и да ствар фак- тички постоји. Закон о враћању одузете имовине и обештећењу полази од начела заштите стицаоца. Стицалац имовине који је након подржављења имовине, у складу са законом, стекао право својине, остаје власник и држалац ствари и његова стечена права не смеју бити повређена. То значи да подносилац захтева не може да оствари право на враћање имовине у натури, већ у том случају има право на обештећење, по Закону. г) Сукоб основа за враћање имовине или обештећења Подносилац захтева који има право да, по различитим основима, захтева враћање одређене имовине, за исти предмет обештећења може да то право оствари само по једном основу. 3. ОБВЕЗНИЦИ ВРАЋАЊА ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ Закон је, чланом 9. навео круг правних лица која имају статус обвезни- ка враћања подржављене одузете имовине у натуралном облику (у даљем тексту: обвезник враћања), која се налази, по неком основу код њих. То су: 1.- Република Србија; - аутономна покрајина; - јединица локалне самоуправе; - јавно предузеће; - привредно друштво или друго правно лице чији је оснивач Ре- публика Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе; - привредно друштво са већинским друштвеним капиталом и - задруга,
  • 43.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 43 а која правна лица су на дан ступања на снагу овог закона (06. октобар 2011. године), власник, држалац или носилац права коришћења, односно рас- полагања на подржављеној имовини - у односу на право које му припада. 2. Обвезник враћања подржављене имовине у натуралном обли- кујеи: - привредно друштво и задруга у поступку стечаја или ликви- дације, који су такође на дан ступања на снагу овог закона власник, држа- лац или носилац права коришћења, односно располагања на подржавље- ној имовини. 3. Закон такође предвиђа да је обвезник враћања и носилац права коришћења на грађевинском земљишту из члана 23. став 4. овог закона. 4. ВРАЋАЊЕ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ 4.1. Предмет враћања Овим законом је предвиђено да се враћају одузете непокретно- сти и покретне ствари које се налазе у јавној својини код неког од титу- лара јавне својине (Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе), као и ствари у државној, друштвеној и задружној својини (не и у приватној својини), које се налазе код било ког имаоца, из члана 9. овог закона, осим ствари које су сада у својини задругара или у друштвеној и задружној својини које је ималац стекао уз накнаду. Предмет враћања су следеће подржављене непокретности: гра- ђевинско земљиште, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљи- ште, стамбене и пословне зграде, станови и пословне просторије и други објекти који постоје на дан ступања на снагу овог закона. 4.2. Враћање својине и државине Обвезник враћања је дужан да у складу са овим законом, бившем власнику врати право својине и државине на одузетој непокретности, осим ако објекат није увећан у смислу члана 17. овог закона. Ако се одузета непокретност не може вратити у целини, бившем власнику вратиће се део одузете непокретности, уз обештећење за невра- ћени део у складу са овим законом.
  • 44.
    Број 2/2012 44 4.3. Увећаниподржављени објекат У великом броју случајева биће ситуација да је дошло до промена, а у неким случајевима и до битних промена, на објекту између стања које је било приликом одузимања објекта и стања које је приликом одлучива- ња по захтеву за повраћај тог објекта. Уколико је смањена површина објекта од одузете површине, закон је то регулисао на предњи начин, а уколико је увећана површина овог објекта Закон је регулисао да се: Објекат сматра увећаним, у смислу овог закона уколико је догра- ђен или надзидан у складу са законом, чиме му је увећана бруто повр- шина. Не сматра се увећањем објекта извођење грађевинских радова унутар постојећег габарита. Значи, Закон предвиђа да се ради о радовима надоградње или над- зиђивању који су изведени у складу са законом. Уколико се ради о бес- правној доградњи или надзиђивању, а посебно за коју није ни поднет зах- тев за легализацију или није поднет благовремено, нису се стекли закон- ски услови за признавање ових радова. Ако је након подржављења увећан објекат, бившем власнику се враћа својина на делу објекта у површини која му је одузета, а власник увећаног дела објекта и бивши власник могу споразумно регулисати ме- ђусобне односе на предметном објекту, а уколико се такав споразум не постигне, њихове међусобне односе уредиће суд. У предметима где је на јединицу локалне самоуправе уписано пра- во коришћења на објекту државне својине, споразумевање би могло да се врши између ранијег власника и јединице локалне самоуправе, уз обавезу да на тај споразум да сагласност Влада или други орган Републике Србије на који би Влада пренела ово овлашћење. 5. НЕПОКРЕТНОСТИ У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈЕ СУ ПРЕДМЕТ ВРАЋАЊА Код Републике Србије се налазе све непокретности које предвиђа Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, које су предмет враћања по овом закону: грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште, стамбене и пословне зграде, станови и пословне просторије и други објекти.
  • 45.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 45 Непокретна имовина, која може да буде предмет враћања, која се води као имовина Републике Србије је тренутно у различитим својин- ским ситуацијама. Ова имовина се води као јавна или државна своји- на, а има и укњижби на овим непокретностима које су још уписане као друштвена својина, јер неки судови и катастри нису поступили по нало- гу из члана 47. Закона о средствима у својини Републике Србије и нису извршили промену уписа по службеној дужности у државну својину. Утврђивање облика својине и других права на непокретности- ма код Републике Србије, које су предмет враћања ранијим власницима је од значаја да се зна ко је сада власник, ко је корисник, ко је држалац, а у зависности од овога која права, али и обавезе има Република Србија у предвиђеним поступцима, односно која права и обавезе има аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе или неко од преосталих обвезника враћања имовине из члана 9. овог закона, код којих се налази мањи број ових непокретности. Мора се истаћи да прелазак државне својине Републикe Србијe у нови облик својине, у јавну својину, а делимично и у два друга облика својине по важећем Уставу приватну и задружну, није ишао тако глатко и по сили закона као код формирања државне својине 1995. године, по За- кону о средствима у својини Републикe Србијe3 . Пре доношења Закона о јавној својини4 донети су посебни закони, којима је регулисан правни режим грађевинског земљишта, пољопри- вредног земљишта, шума и шумског земљишта у јавној својини. Закон о јавној својини је ступио на снагу 6. октобра 2011. године, када и Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, односно истог дана када је престао да важи Закон о средствима у својини Републикe Србијe. Одредбом члана 8. Закона о јавној својини је регулисано да: "Правни режим грађевинског земљишта, пољопривредног зе- мљишта, шума и шумског земљишта у јавној својини уређује се посеб- ним законима:" 3 ("Службени гласник РС", бр.53/95, 54/96, 32/97 и 101/05) 4 ("Службени гласник РС", бр. 72/11)
  • 46.
    Број 2/2012 46 Ти посебнизакони су: - Закон о планирању и изградњи5 , за грађевинско земљиште, - Закон о пољопривредном земљишту6 , за пољопривредно земљиште, - Закон о шумама7 , за шуме и шумско земљиште. Поставља се питање на којим све непокретностима је сада Репу- блика Србија титулар својине. На непокретностима на којима је она вла- сник, а те непокретности су одузете од ранијих власника по неком пропи- су из члана 2. овог закона, Република Србија је обвезник враћања те својине ранијим власницима. 5.1. Грађевинско земљиште Грађевинско земљиште (изграђено и неизграђено), као део имо- вине Републике Србије је у јавној својини Републике Србије, на основу члана 100. Закона о планирању и изградњи. Закон је предвидео да даном ступања на снагу овог закона дотадашње грађевинско земљиште држав- не својине на коме је уписана као корисник Република Србија, јавно пред- узеће, установа, или друга организација чији је оснивач Република Србија, постаје јавна својина Републике Србије, даном ступања на снагу овог за- кона, по сили закона, без накнаде. Упис се вршио по захтеву Републич- ког јавног правобранилаштва, а уколико исти није извршен у законом одре- ђеном року (од године дана од дана ступања на снагу Закона), орган који води упис права на непокретностима (катастар и суд), врши упис јавне својине на Републику Србију по службеној дужности. Но, независно да ли је овај упис већ извршен или не, јавна своји- на је стечена по сили закона и Република Србија је титулар на истој, па по том основу и обвезник враћања у натуралном облику. 5.2. Пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште Закон о јавној својини је, чланом 10. став 1. и 6., регулисао да су пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште добра од општег 5 ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09 и 24/11) 6 ("Службени гласник РС", бр. 62/06, 65/08 и 41/09) 7 ("Службени гласник РС", бр. 30/10)
  • 47.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 47 интереса у јавној својини и да добра од општег интереса на којима по- стоји право јавне својине су у својини Републике Србије ако законом није друкчије одређено. Значи, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште су у својини Републике Србије, ако законом није друкчије одређено. Посебним законима није друкчије одређено, па су ове непокрет- ности у јавној (државној) својини Републике Србије. Закон о пољопривредном земљишту предвиђа да целокупно пољо- привредно земљиште државне својине остаје и даље само као државна својина. Према Закону о шумама, шуме и шумско земљиште су у државној својини Републике Србије. 5.3. Грађевински објекти Када се ради о имовини Републике Србије коју чине стамбене и пословне зграде, станови, пословне просторије и други објекти, није баш сасвим јасно у ком облику својине се налазе ови објекти - јавној или државној. Уколико су у јавној својини, да ли су и у јавној својини аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе или само Републикe Србијe. Ко је обвезник враћања у овим предметима, на којима је уписана државна својина а право коришћења на јединицу локалне самоуправе или аутономну покрајину? Да ли је то и Република Србија? Помоћ за решење ове дилеме морамо потражити у Закону о јавној својини. Прво питање би морали поставити да ли је целокупна државна својина која се налазила код Републикe Србијe, аутономне покрајине и је- диница локалне самоуправе постала најпре јавна својина Републике Србије или јавна својина ових титулара или је део те имовине остао и даље у државној својини са правом коришћења свих или неких од ових субјеката. Чланом 72. став 1. Закона о јавној својини је регулисано успоста- вљање јавне својине Републике Србије, на следећи начин:
  • 48.
    Број 2/2012 48 Непокретности, покретнествари и друга средства која су, на основу Закона о средствима у својини Републике Србије, на дан ступања на снагу овог закона у државној својини, постају средства у јавној сво- јини Републике Србије, ако овим законом није другачије одређено. За јединицу локалне самоуправе и аутономну покрајину је овим законом одређено другачије. Одредбама Закона успоставља се јавна својина Републике Ср- бије на следећи начин: "Природна богатства, добра од општег интереса, добра у оп- штој употреби у државној својини (изузев добара која по овом закону припадају Аутономној покрајини Војводине и јединици локалне самоу- праве), као и средства која на дан ступања на снагу овог закона користе Република Србија, државни органи и организације, установе и друге организације чији је оснивач Република Србија, даном ступања на сна- гу овог закона постају средства у јавној својини Републике Србије. Орган надлежан за вођење јавне евиденције о непокретностима и правима на њима извршиће, по службеној дужности, упис права јавне својине Републике Србије на непокретностима из става 2. овог члана." Предњим одредбама је регулисано која средства државне својине, даном ступања на снагу Закона о јавној својини (06. октобра 2011. годи- не) постају јавна својина Републике Србије и којима се налаже органи- ма да упис јавне својине на Републику Србију изврше, по службеној ду- жности, у јавним књигама на непокретностима. За јавну својину Републике Србије је овај закон јасно и преци- зно регулисао. Међутим, поставља се питање који је својински статус ових не- покретности државне својине на којима је јединица локалне самоуправе и аутономна покрајина била уписана као корисник? Закон о јавној својини је успостављање јавне својине јединица ло- калне самоуправе и аутономне покрајине регулисао тако што предвиђа: Непокретности, покретне ствари и друга средства, укључујући и средства у иностранству, која су, на основу Закона о средствима у сво- јини Републике Србије, на дан ступања на снагу Закона о јавној својини у
  • 49.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 49 државној својини, а која користи аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, успоставља се право јавне својине аутономне по- крајине, односно јединице локалне самоуправе, под условима и на на- чин прописан овим законом. Овим законом је прописано да се: "Право јавне својине ауто- номне покрајине и јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. овог закона стиче уписом права јавне својине у јавну књигу о непокретностима и правима на њима." (члан 76. став 1). Значи, право јавне својине на наведеним непокретностима стиче аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе тек након уписа те јавне својине у јавним књигама на непокретностима. Међутим, када се ради о упису права јавне својине на непокретно- стима које су предмет враћања ранијим власницима по Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, односно које су пријављене и евиденти- ране у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имо- вине, Закон предвиђа још строжије критеријуме, јер прописује да захтев за упис права јавне својине јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине на непокретностима из члана 72. овог закона усвојиће се ако је уз захтев или накнадно органу надлежном за упис достављено једно од следећих два решења: 1. Решење којим се одбија захтев за враћање имовине и обеште- ћења; 2. Решење којим се утврђује право на обештећење. Дакле, упис јавне својине на аутономну покрајину или на једини- цу локалне самоуправе за одузету непокретност се може извршити тек након доношења правноснажног решења о поднетом захтеву од стране Агенције, а све дотле је та имовина и даље у статусу државне својине Ре- публике Србије. Полазећи од свих напред наведених решења из закона може се к о н с т а т о в а т и да су грађевински објекти, који су предмет враћа- ња одузете имовине ранијим власницима, који су уписани као државна својина са правом коришћења аутономне покрајине или јединица ло- калне самоуправе су и сада у државној својини Републике Србије.
  • 50.
    Број 2/2012 50 Ради тога,у овим предметима су обвезници враћања Република Србија, као титулар својине и аутономна покрајина или јединица локал- не самоуправе, као корисник и држалац истих. 5.4. Изузеци од враћања непокретности у натуралном облику Одредбом члана 18. Закона је регулисано шта чини изузетак од вра- ћања одузете имовине у натуралном облику. Нажалост, има пуно изузетака који су наведени у овој одредби, али и у другим одредбама овог закона, за ко- је се може слободно поставити питање треба ли да чине изузетак. Закон је регулисао да се не враћа право својине на непокретно- стима које на дан ступања на снагу овог закона имају следећу намену, односно статус: 1) непокретности које су по Уставу и закону искључиво у јавној својини. Дакле, непокретности које не могу бити у приватној или задру- жној својини, не могу бити предмет враћања по овом закону. 2) службене зграде и пословне просторије које служе за обављање законом утврђене надлежности државних органа, органа аутономне покраји- не, органа јединица локалне самоуправе и органа месне самоуправе. 3) непокретности које служе за обављање делатности установа, основаних од стране титулара јавне својине, Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, а чијим би враћањем био битно ометен рад и функционисање тих служби и то из области: а) здравства (домови здравља, болнице, институти, амбуланте, апотеке и др.) б) васпитања и образовања (основне, средње, више школе и фа- култети, дечији вртићи и др.) в) културе, науке или других установа (домови културе, библио- теке, музеји и др.) 4) непокретности које су саставни и неодвојиви део мрежа, објеката, уређаја или других средстава која служе за обављање делатно- сти јавних предузећа или друштава капитала основаних од стране једи-
  • 51.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 51 нице локалне самоуправе, аутономне покрајине или Републике Србије из области енергетике, телекомуникација, саобраћаја, водопривреде и комуналних делатности. 5) непокретности које се сада налазе у друштвеној својини, са правом коришћења правног лица које још није приватизовано или које се продаје у поступку стечаја као правно лице, а враћањем те непокрет- ности би дошло до битног нарушавања економске или технолошке одрживости и функционалности у обављању претежне делатности - тог субјекта. 6) непокретности које су намењене за репрезентативне потребе Народне скупштине, председника Републике и Владе; 7) непокретности у власништву Републике Србије намењене за смештај страних дипломатско - конзуларних представништава, војних и трговинских представништава и представника при дипломатско - конзу- ларним представништвима; 8) дворски комплекс на Дедињу, чији се статус уређује посеб- ним законом, као и друга непокретна културна добра од изузетног значаја у државној својини; 9) непокретности које су продате, односно стечене у поступку приватизације као имовина или капитал субјекта приватизације, у складу са законом којим се уређује приватизација. За неизграђено грађевинско земљиште Закон чини изузетак од овог правила у члану 23. став 4. (у од- редбама које регулишу земљиште које се враћа). 10) непокретности које су продате у поступку стечаја над преду- зећима у већинској друштвеној, односно државној својини, као и непо- кретности које представљају имовину стечајних дужника у већинској дру- штвеној, односно државној својини који су као правна лица продати у по- ступку стечаја. 11) у другим случајевима утврђеним овим законом . Не враћају се подржављена предузећа.
  • 52.
    Број 2/2012 52 6. ВРАЋАЊЕПОДРЖАВЉЕНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА 6.1. Предмет враћања Законом, чланом 22. став 1. је регулисано да: "Предмет враћања, у смислу овог закона, јесте грађевинско земљиште у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине или јединица локалне самоуправе, као и грађе- винско земљиште у државној, друштвеној, односно задружној својини". Да је налог из ове одредбе остао као такав и у наредним одредба- ма овог закона, ранијим власницима би се вратиле велике површине гра- ђевинског земљишта, у првом реду неизграђеног грађевинског земљишта. Међутим, већ следећи став истог члана, за највеће површине оду- зетог грађевинског земљишта, сада изграђеног грађевинског земљишта предвиђа да исто није предмет враћања, јер прописује да: "Не враћа се изграђено грађевинско земљиште, ако овим зако- ном за поједине случајеве није друкчије одређено". Дакле, сада се овом одредбом дефинитивно регулише да се изграђе- но грађевинско земљиште не враћа, осим у појединим изузетним случајеви- ма ако је то друкчије одређено овим законом, а неизграђено грађевинско зе- мљиште се враћа у случајевима предвиђеним одредбама овог закона. 6.2. Које се грађевинско земљиште не враћа Закон прописује да се не враћа грађевинско земљиште у следећим случајевима: а) Не враћа се грађевинско земљиште на коме се налазе јавне по- вршине, или је важећим планским документом на дан ступања на снагу овог закона предвиђена изградња објеката јавне намене. Пошто се из презентираних доказа уз захтев за враћање одузетог неизграђеног грађевинског земљишта не види која је намена тог зе- мљишта по планском акту, те како се не може вратити грађевинско зе- мљиште које је планирано за јавне намене, мора се вршити провера ове чињенице за ове катастарске парцеле, преко органа јединице локалне са- моуправе надлежног за послове урбанизма.
  • 53.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 53 б) Не враћа се неизграђено грађевинско земљиште за које постоји правноснажно решење о локацијској дозволи на дан ступања на снагу овог закона. Ово није баш јак разлог за не враћање овог грађевинског земљи- шта ранијем сопственику. в) Не враћа се неизграђено грађевинско земљиште на коме је планским документом важећим на дан ступања на снагу овог закона предвиђена: - изградња објекта у функцији реализације пројекта економског развоја, - изградња објекта који је намењен за социјално становање, у скла- ду са Законом о социјалном становању8 и - изградња станова у складу са Уредбом о мерама подршке грађевин- ској индустрији кроз субвенционирање камате по кредитима за финансирање стамбене изградње у 2010. години ("Службени гласник РС", бр. 4/10), када је инвеститор Република Србија, у складу са Уредбом о условима и начину под којима локална самоуправа може да отуђи или да да у закуп грађевин- ско земљиште по цени мањој од тржишне цене, односно закупнине или без накнаде ("Службени гласник РС", бр. 13/10 и 54/11), под условом да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона (значи до 5. децембра 2011. године) власници тог јавног грађевинског земљишта доставе Влади попис катастарских парцела тог грађевинског земљишта и Влада својим актом, у року од 60 дана од дана достављања захтева изврши верификацију ката- старских парцела за ове намене. Пошто су рокови за остваривање ових права истекли, морају се презентирати прописани докази којима је остварено ово право. Уколико нема тих доказа, нема ни услова за остваривање овог права. г) Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат сталног карактера у складу са законом, а на том земљишту није извршена конверзија права коришћења у право својине у складу са чланом 101. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09...). 8 ("Службени гласник РС", број 72/09)
  • 54.
    Број 2/2012 54 У овомслучају Агенција ће прекинути поступак до правоснажног окончања поступка легализације. д) Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат без грађевинске дозволе, које у поступку легализације буде одређено као земљиште за редовну употребу објекта, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште. 6.3. Које се грађевинско земљиште враћа Закон је предвидео које се грађевинско земљиште враћа, а то су случајеви: 1) Бившем власнику на неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини, на коме је као власник или корисник уписана Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, грађевин- ско земљиште се враћа у сладу са одредбама овог закона. 2) Власник објекта или власник на посебном физичком делу зграде, без обзира на време изградње објекта, који је у време подржавље- ња био власник на том грађевинском земљишту на коме је тај објекат из- грађен, остварује право својине, односно сусвојине на том грађевинском земљишту, ако то право не оствари по основу конверзије у складу са чла- ном 101. Закона о планирању и изградњи. 3) Бившем власнику који је носилац права коришћења на неиз- грађеном грађевинском земљишту у државној својини, грађевинско зе- мљиште се враћа уколико право својине не оствари конверзијом права коришћења у право својине у складу са чланом 101а. Закона о планирању и изградњи. 4) "Изузетно од члана 18. став 1. тачка 9. овог закона, бившем вла- снику вратиће се право својине и право коришћења на неизграђеном гра- ђевинском земљишту, ако лице из члана 103. Закона о планирању и из- градњи није поднело или не поднесе захтев за конверзију у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона и ако се не изврши конверзи- ја права коришћења у право својине уз накнаду у року од две године од дана подношења тог захтева, а све под условом да је купац у уговору о продаји капитала закљученом у поступку приватизације прихватио враћање имовине".
  • 55.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 55 Овако значајна одредба је морала да буде јасно и прецизно дефи- нисана и да не доводи ни до каквих дилема у примени. Нажалост, за овако дефинисану одредбу то се не може потврдно рећи. Овом одредбом се регулише да се бившем власнику враћа право својине и право коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту: а) - ако лице из члана 103. Закона о планирању и изградњи, и то из поступка приватизације, није поднело захтев за конверзију, или - не поднесе захтев за конверзију у року од 60 дана од дана сту- пања на снагу овог закона, тј. до 5. децембра 2011. године. Дакле, лице које није поднело захтев за конверзију права коришћења у право својине за неизграђено грађевинско земљиште из поступка привати- зације до 5. децембра 2011. године, изгубило је право на конверзију. б) Такође, уколико је лице поднело захтев за конверзију пре ступа- ња на снагу овог закона или у остављеном року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, ако се не изврши конверзија права коришћења у право својине уз накнаду у року од две године од дана подношења тог захтева, вратиће се неизграђено грађевинско земљиште ранијем власнику. в) Уколико је захтев поднет у року из овог члана и правноснажно извр- шена конверзија права коришћења у право својине у року од две године од дана подношења тог захтева, вратиће се неизграђено грађевинско земљиште ранијем сопственику под условом да је купац у уговору о продаји капитала закљученим у поступку приватизације прихватио враћање имовине. г) Уколико у уговору о продаји капитала закљученим у поступку приватизације није уговорено враћање имовине, а извршена је конверзија у року до две године од дана подношења захтева не врши се враћање грађевинског земљишта бившем власнику. 5) а) Бивши власник нема право на враћање неизграђеног гра- ђевинског земљишта на коме је као носилац права коришћења уписано лице из члана 104. став 1. Закона о планирању и изградњи (право кори- шћења на грађевинском земљишту које је стечено ради изградње до 13. маја 2003. године), до окончања поступка конверзије уз накнаду, у складу са тим законом и подзаконским актом из члана 108. став 1. тог закона и
  • 56.
    Број 2/2012 56 ако секонверзија права коришћења у право својине изврши у року од две године од дана подношења захтева за конверзију. б) Бивши власник нема права на враћање неизграђеног грађевин- ског земљишта датог у дугорочни закуп од 13. маја 2003. године до да- на ступања на снагу овог закона, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште, осим у случају раскида уговора, под условом да је бивши власник захтев поднео у скла- ду са одредбама овог закона. 6) Бившем власнику вратиће се право својине и право коришће- ња на неизграђеном грађевинском земљишту за које одређено лице - но- силац права коришћења има право на конверзију у складу са прописима о планирању и изградњи, а право коришћења му је престало на његов захтев сагласно тим прописима. 7) Ако из неког разлога предвиђеног законом или уговором, уго- вор о дугорочном закупу буде раскинут, закуподавац је дужан да одмах а најкасније у року од 8 дана од дана раскида уговора, обавести Агенцију о овој чињеници, у циљу окончања поступка по захтеву бившег власника, ако је исти поднет у складу са одредбама овог закона. 8) Бивши власник, који је пренео право коришћења на неизграђе- ном грађевинском земљишту на треће лице, нема право на враћање ни на обештећење у складу са овим законом. 7. ВРАЋАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА, ШУМА И ШУМСКОГ ЗЕМЉИШТА 7.1. Које се земљиште враћа Бившем власнику враћа се право својине на пољопривредном и шумском земљишту и шумама које је одузето применом прописа из члана 2. овог закона. Уколико је одузето пољопривредно земљиште или шумско земљиште било предмет комасације, односно ародације, бивши власник има право на враћање земљишта које је добијено из комасационе масе за то земљиште.
  • 57.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 57 7.2. Које се земљиште не враћа Закон је регулисао да се не враћа право својине на пољопривред- ном и шумском земљишту, ако је на дан ступања на снагу овог закона: 1. Изграђен објекат који је у функцији на дан ступања на снагу овог закона и то она површина катастарске парцеле на којој је изграђен објекат, која служи за редовну употребу тог објекта, а ако је на ком- плексу земљишта изграђен већи број објеката који су у функцији на дан ступања на снагу овог закона - површина земљишта која економски оправдава коришћење тих објеката. За утврђивање површине земљишта које се не враћа због изграђе- них објеката овим законом је предвиђено да Влада уредбом утврди бли- же критеријуме. 2. Неопходна нова парцелација земљишта ради обезбеђивања присутног пута за пољопривредно земљиште чије се враћање тражи. 3. Земљиште у друштвеној, односно у задружној својини стече- но теретним правним пословима. 7.3. Предаја државине ранијем власнику Пољопривредно земљиште државне својине, које је предмет вра- ћања по овом закону налази се, сагласно Закону о пољопривредном зе- мљишту, или на коришћењу код правних лица из Закона, или у закупу. У зависности од основа коришћења или закупа, Закон о враћању одузете имовине или обештећењу регулише да: 1. Лицу које је на дан доношења извршног решења имало право коришћења пољопривредног земљишта, то право престаје даном извр- шности решења о враћању имовине бившем власнику. Лице које је имало право коришћења пољопривредног земљишта дужно је да преда државину бившем власнику по скидању усева, а нај- касније до 30. октобра године у којој је решење постало извршно, а када је решење постало извршно после овог датума - у року од осам дана од скидања првог наредног усева у следећој години. 2. Уколико је пољопривредно земљиште, у складу са Законом ко- јим се уређује пољопривредно земљиште, дато у закуп, остаје у држави-
  • 58.
    Број 2/2012 58 ни закупцадо истека уговора о закупу, ако овим законом није друкчије одређено, осим у случају да се странке друкчије не споразумеју, с тим да закупнину од дана извршности решења о враћању земљишта закупац плаћа бившем власнику. 8. ВРАЋАЊЕ СТАМБЕНИХ И ПОСЛОВНИХ ЗГРАДА 8.1. Враћање стамбених зграда и станова Закон предвиђа да се враћају бившим власницима стамбене зграде, куће, станови, гараже и други пратећи објекти одузети применом прописа и аката наведеним у члану 2. овог закона који се налазе у јавној својини титу- лара јавне својине или у државној својини на којој су уписани као корисни- ци Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, јавно предузеће, установа или друге организације које су основале Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Не враћају се стамбене зграде и куће на којима је дошло до за- снивања етажа и етажне својине у складу са законом, те је ради тога пре- стало да постоји право својине на згради, односно кући. У стамбеним зградама, кућама и становима на којима постоји за- коном заштићено станарско право, враћају се у својину власнику, који од дана извршности решења о враћању постаје закуподавац заштићеном станару, под условима које прописује закон којим се уређује становање. 8.2. Враћање пословних објеката и пословних просторија Одредба која ће сигурно изазвати пуно дилема у примени у пракси је одредба члана 28. став 1. Закона која предвиђа: "Пословни објекти и пословне просторије враћају се бившем власнику у својину и државину, изузев ако су уложени у капитал подр- жављеног предузећа ради стицања удела, односно акција." Што се тиче првог дела ове одредбе нема никаквих нејасноћа и оне су у складу са опредељењима из овог закона. Међутим, други део одредбе који предвиђа да се са овим непо- кретностима чини изузетак и исте се не враћају у својину и државину ра-
  • 59.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 59 нијем власнику "ако су уложене у капитал подржављеног предузећа ради стицања удела, односно акција", изазваће приличне дилеме у примени. Поставља се питање времена када је извршено, односно када се врши улагање пословних објеката и пословних просторија као капитал подржављеног предузећа ради стицања удела, односно акција? Ово улагање је морало да буде само пре ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, јер Закон, чланом 62. уводи за- брану отуђења одузете имовине од дана ступања на снагу овог закона и то све до правноснажног окончаног поступка по захтеву за враћање. Улагањем ових непокретности, на прописани начин, извршено је њи- хово отуђење из државне својине Републике Србије у приватну својину јав- ног предузећа, односно друштава капитала, јер ова правна лица не могу да имају ни јавну ни државну својину, као своју својину, а њихова својина је сада приватна својина (Устав познаје три облика својине: јавну, приватну и задружну својину и у оквиру ових својина мора да се одреди својина код јавних предузећа и друштава капитала, а то је приватна својина). 9. ВРАЋАЊЕ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ Закон је, чланом 26. регулисао које се покретне ствари враћају, а које не враћају ранијем власнику. Враћају у својину и државину постојеће подржављене покретне ствари из члана 15. став 3. овог закона, а то су подржављење покретне ства- ри уписане у јавни регистар и друге покретне ствари које према прописима о културним добрима представљају културна добра и културна добра од ве- ликог и изузетног значаја, а која постоје на дан ступања на снагу овог закона. Не враћају се покретне ствари из става 1. овог члана, које су, на дан ступања на снагу овог закона, саставни део збирки музеја, галерија, непокрет- них културних добара од изузетног значаја, или других сродних установа. Не враћају се покретне ствари из става 1. овог члана које су про- дате у поступку приватизације, у складу са законом којим се уређује приватизација.
  • 60.
    Број 2/2012 60 10. СТРАНКЕУ ПОСТУПКУ Странке у поступку су: лице по чијем је захтеву покренут по- ступак или које има правни интерес, обвезник, као и републички јавни правобранилац. Лице по чијем је захтеву покренут поступак, тј. подносилац захтева је бивши власник под којим се подразумева, физичко или правно лице које је било власник одузете имовине у моменту подржављења. Обвезник враћања подржављене имовине у натуралном облику, као и обвезник обештећења, одређени су чланом 9. Закона, при чему је указано на положај Републике Србије, као једног од обвезника враћања и то у својству власника, држаоца или носиоца права коришћења на подржављеној имовини. Републички јавни правобранилац је увек странка у поступку који се спроводи по основу овог закона, без обзира на облик остваривања права, када Република Србија није странка у поступку, односно када није обвезник враћања одузете имовине или обештећења. Када је Република Србија странка у поступку Републички јавни правобранилац је њен законски заступник. 11. ЗАКЉУЧАК 1. Непокретна имовина, која се води као имовина Републике Србије је тренутно у различитим својинским ситуацијама. Ова имовина се води у јавним књигама на непокретностима као јавна и државна својина, а има и укњижби на овим непокретностима још у статусу друштвене својине. У зависности од својинског и другог статуса Република Србија појавиће се као обвезник враћања имовине као власник, корисник или држалац исте. 2. Уколико подржављена имовина која је, у смислу овог закона, предмет враћања не може да буде враћена у натуралном облику, бивши власник има право на обештећење. Обештећење се врши у виду државних обвезница и у новцу, за ис- плату аконтације обештећења. Обвезник обештећења у виду државних обвезница и у новцу је Ре- публика Србија.
  • 61.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 61 Миланка Белић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву РАСПОЛАГАЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИМА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ПРИМЕНОМ УРЕДБЕ О УСЛОВИМА ПРИБАВЉАЊА И ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ НЕПОСРЕДНОМ ПОГОДБОМ, ДАВАЊА У ЗАКУП СТВАРИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ И ПОСТУПЦИМА ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА И ПРИКУПЉАЊА ПИСМЕНИХ ПОНУДА Прибављање, располагање и давање ствари у закуп, у јавној своји- ни остварује се на начин и у поступку прописаним Законом о јавној своји- ни1 , али и применом одговарајућих подзаконских аката чије је доношење на основу појединих одредби и овлашћења из овог закона у надлежности Владе Републике Србије, односно, титулара јавне својине (Републике Ср- бије, Аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе - општине, односно, града). Према члану 89. Закона о јавној својини подзаконски акти на основу овлашћења из закона донеће се у року од шест месеци од дана сту- пања на снагу овог закона. До доношења подзаконских аката примењива- ће се подзаконски акти донети на основу закона који су престали да важе и то Закона о средствима у својини Републике Србије2 и Закона о имови- ни Савезне Републике Југославије3 . Подзаконски акти на основу ових за- кона примењиваће се до доношења подзаконских аката, ако нису у су- протности са важећим Законом о јавној својини. Међутим, Закон о јав- ној својини пружа низ нових законских решења, пре свега установљава право јавне својине у корист Републике Србије, аутономне покрајине и је- динице локалне самоуправе-општине, односно града, према Законом 1 ("Службени гласник РС", број 72/11) 2 ("Службени гласник РС", бр. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 и 101/05) 3 ("Службени лист СРЈ", бр. 41/93, 50/93, 24/94, 28/96, 30/96 и 30/00)
  • 62.
    Број 2/2012 62 утврђеним условима,те постојећа подзаконска регулатива, донета по основу ранијих закона, већином и не може бити примењена на нове сво- јинске односе. Рок за доношење подзаконских аката по овом закону је истекао 6. априла 2012. године, а од подзаконских аката који су у надлежности Вла- де Републике Србије усвојена је само Уредба о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ства- ри у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда4 . Ова Уредба је у примени од 7. априла 2012. године и по њој су ду- жни да поступају сви титулари јавне својине, а донета је на основу чла- на 35. Закона по коме услове прибављања и отуђења непокретности непо- средном погодбом и давање у закуп ствари у јавној својини као и поступ- ке јавног надметања, односно, прикупљања писмених понуда ближе уре- ђује Влада уредбом. Ради правилног тумачења Уредбе неопходно је упоредно сагледа- вање одредби Закона о јавној својини које регулишу прибављање, распо- лагање и давање у закуп непокретности у јавној својини, те сходно томе у којим случајевима се примењује Уредба. Основно законско опредељење је да се непокретне ствари приба- вљају у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности коју је проценио порески, односно, други надлежни орган у поступку јавног надметања, односно, прикупљањем писмених понуда, ако законом није другачије одређено. На исти начин ствари у јавној својини могу се дати у закуп, полазећи од тржишне висине закупнине у поступ- ку јавног надметања, односно, прикупљањем писмених понуда. Уредба прописује одступање од наведеног принципа прибављања и отуђења непокретности из јавне својине у складу са тржишном вредно- шћу у поступку јавног надметања, односно, прикупљање писмених пону- да. Наиме, према одредбама члана 29. став 4. Закона изузетно, непокретне ствари се могу прибавити или отуђити непосредном погодбом, али не ис- под од стране надлежног органа процењене тржишне вредности непокрет- ности (код отуђења), односно, не изнад те вредности (код прибављања), 4 ("Службени гласник РС", број 24/12)
  • 63.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 63 ако у конкретном случају то представља једино могуће решење. Предлог акта о оваквом располагању мора да садржи образложење из кога се мо- же утврдити постојање ових околности. 1. Прибављање и отуђење непокретности у јавној својини по Закону и по основу Уредбе О прибављању и отуђењу ствари у јавној својини Републике Срби- је, под условима прописаним Законом одлучује Влада, ако Законом није другачије одређено (члан 27. став 1. Закона о јавној својини). Непокретности се прибављају у јавну својину Републике Србије за потребе државних органа и организација као и за потребе носилаца права коришћења из члана 18. Закона (потребна је одлука носиоца права коришћења и сагласност Владе). Осим теретним правним послом непокретности се могу прибавља- ти у јавну својину Републике Србије и бестеретним правним послом (на- слеђе, поклон или једнострана изјава воље), као и експропријацијом на основу посебног закона. Непокретности које користе државни органи и организације, као и непокретности на којима постоји право коришћења из члана 18. Закона о јавној средини могу се отуђити из јавне својине Републике Србије, ако нису у функцији остваривања надлежности државног органа или органи- зације, односно делатности носиоца права коришћења. Изузеци у вези прибављања и отуђења непокретности из јавне своји- не, сходно члану 29. став 1. Закона о јавној својини, регулисани су Уредбом. Прибављање непокретности у јавну својину непосредном погод- бом, када је то једино могуће решење, по члану 3. Уредбе, предвиђа следеће: 1) случај када непокретност која се прибавља у јавну својину по својим карактеристикама једина одговара потребама власника, корисника, односно носиоца права коришћења, с тим да предлог акта, односно акт о оваквом располагању садржи образложење разлога оправданости и целис- ходности прибављања са аспекта остварења интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и разлоге
  • 64.
    Број 2/2012 64 због којихсе прибављање не би могло реализовати јавним надметањем, односно прикупљањем писмених понуда; 2) случај када се ради о међусобном располагању између носилаца права јавне својине; 3) случај прибављања непокретности у јавну својину путем разме- не, ако је та размена у интересу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, уз испуњење свих услова из члана 30. Закона о јавној својини ("Службени гласник РС", број 72/11). Код отуђења непокретности из јавне својине разлози отуђења из јав- не својине непосредном погодбом који указују да то представља једино могу- ће решење морају бити посебно образложени, односно оправданост и целис- ходност овог вида отуђења као и разлоге због којих се отуђење не би могло реализовати јавним надметањем, односно прикупљањем писмених понуда. Поступак прибављања и отуђења непокретности из јавне својине спроводи комисија. 2. Прибављање непокретности у јавну својину путем размене, непосредном погодбом Под прибављањем непокретности у јавну својину сматра се и раз- мена непокретности и изградња објеката (члан 29. став 2. Закона о јавној својини). Закон је регулисао када се непокретности могу прибавити у јавну својину путем размене непосредном погодбом и то: 1) ако је таква размена у интересу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, односно ако се тиме обезбе- ђују већи приходи за носиоца права својине или бољи услови за ефикасно вршење његових права и дужности; 2) ако се непокретности размењују под тржишним условима; 3) ако се, у случају када је тржишна вредност непокретности у јав- ној својини већа од тржишне вредности непокретности која се прибавља у јавну својину на име размене, уговори доплата разлике у новцу у року до 20 дана од дана закључења уговора.
  • 65.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 65 Предлог акта о прибављању непокретности на овај начин мора да садржи образложење из кога се може утврдити постојање наведених околности. Члан 4. Уредбе проширује могућност прибављања у јавну својину непокретности путем размене непокретности, непосредном погодбом и то са инвеститором изградње објекта, када се ради о праву јавне својине на зградама, односно, њиховим посебним деловима који су предвиђени за ру- шење, у циљу привођења локације планираној намени. У питању су по пра- вилу старе зграде, али управо те зграде су у јавној својини Републике Срби- је по основу национализације, те у том случају треба имати у виду одредбе члана 62. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу5 , које одредбе се односе на забрану отуђења и оптерећења подржављене имовине. Уредба прописује критеријуме за реализацију размене непокретности у јавној својини са инвеститором изградње објекта непосредном погодбом. Посебно треба запазити да уговором о размени непокретности мо- ра бити предвиђена уговорна казна за случај доцње потенцијалног инве- ститора изградње стамбеног, односно пословног објекта, у погледу рока за изградњу и предају у посед новоизграђене непокретности титулару јав- не својине на име размене непокретности у јавној својини. Уговором о размени мора бити утврђено заснивање хипотеке на одређеној непокретности у својини инвеститора изградње или трећег ли- ца, којом се обезбеђује извршење његових обавеза, када је инвеститор фи- зичко лице, односно предузетник, а када је инвеститор изградње привред- ни субјекат потребно је од инвеститора обезбедити заснивање хипотеке или оригиналну, безусловну, неопозиву и наплативу на први позив бан- карску гаранцију првокласне банке, у висини процењене тржишне вред- ности будуће, новоизграђене непокретности. На основу изложеног могло би се закључити да је овом уредбом предвиђен најбољи могући степен гаранције у циљу обезбеђења уговора о размени. Међутим, у досадашњој пракси било је доста случајева да инве- ститор изградње објекта са којим је Република Србија закључила уговор о 5 5 ("Службени гласник РС", број 72/2011)
  • 66.
    Број 2/2012 66 замени непокретностии по коме је држава требало да стекне у својину не- покретност у новоизграђеном објекту, уопште није изградио објекат пре- ма обавези из уговора о замени, или је изградио објекат мимо добијене грађевинске дозволе, касни са завршетком радова или одуговлачи предају у посед. У таквим случајевима држава је суочена са врло често, великим последицама и принуђена је да своје право остварује судским путем. По правилу, ове парнице дуго трају, а могућности за адекватно обештећење су често минималне. Стога, мишљење аутора овог реферата је да је стицање својине по основу уговора о размени и поред средстава обезбеђења предвиђеним овом уредбом правни посао који не пружа довољну сигурност титулару јавне својине. Како конкретна врста уговора, уствари има за циљ стицање својине по основу градње, то би правни посао морао да буде адекватан за ту врсту стицања уместо предвиђеног уговора о размени непокретности. 3. Отуђење непокретности из јавне својине испод тржишне цене, односно без накнаде Непокретности се могу отуђити из јавне својине и испод тржи- шне цене, без накнаде, ако постоји интерес за таквим располагањем. У Закону је наведено у којим случајевима постоји интерес за та- квим располагањем. У члану 5. Уредбе, по мишљењу аутора овог реферата, беспотреб- но су преписани разлози из члана 31. Закона о јавној својини. Интерес за овим видом располагања, а који мора да садржи и образложење је: 1) отклањање последица елементарних непогода; 2) успостављање добрих односа са другим држава, односно међу- народним организацијама; 3) други случајеви отуђења непокретности предвиђени посебним законом. Непокретности се могу преносити испод тржишне цене, односно без накнаде мимо наведених случајева, али такође са образложењем у
  • 67.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 67 случају преноса права јавне својине на непокретности између различитих носилаца тог права. 4. Отуђење непокретности из државне својине - јавне својине Републике Србије од стране уписаних носиоца права коришћења до уписа права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе - града Према члану 76. став 1. Закона о јавној својини, аутономна покра- јина и јединица локалне самоуправе стиче право јавне својине на непо- кретностима из члана 72. овог закона уписом права јавне својине у јавну књигу о непокретностима и правима на њима. Међутим, чланом 80. став 1. Закона се прописује одступање од ове одредбе и предвиђа да се даном ступања на снагу овог закона на непо- кретностима из члана 72. ст. 4. и 5. (које су у државној својини Републи- ке Србије, а на којој су корисници ове територијалне јединице, њихови органи и организације, установе и друге организације чији су оне оснива- чи) успостављају посебна својинска овлашћења аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са одредбама овог закона. Одредбом члана 80. ст. 2. и 3. Закона је регулисано да: "Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу пред- узимати све акте располагања непокретностима из става 1. овог члана, осим отуђење непокретности из јавне својине без сагласности Владе. О отуђењу непокретности из става 1. овог члана одлучује Влада на предлог који може поднети аутономна покрајина, односно јединица ло- калне самоуправе, а приход по основу отуђења непокретности уплаћује се у буџет аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе". Закон предвиђа да су акти отуђења непокретности супротно на- веденим одредбама овог члана ништавни. Ове одредбе о посебним својинским овлашћењима примењиваће се до правоснажности решења о упису права јавне својине на непокретности- ма по захтеву аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
  • 68.
    Број 2/2012 68 У свемуосталом, у погледу располагања и коришћења непокрет- ности из става 1. овог члана, до правоснажности решења о упису ових не- покретности сходно ће се примењивати одговарајуће одредбе овог закона. За отуђење непокретности супротно овој законској одредби про- писан је прекршај, чија је санкција казна затвора и новчано кажњавање. Указивање на посебна својинска овлашћења аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе има значаја код поступања Републичког јавног правобранилаштва. Осим што ће ценити пуноважност уговора о отуђењу непокретности из јавне својине Републике Србије, која је то по- стала по сили закона, надлежан је да цени и законитост отуђења непокрет- ности из јавне својине Републике Србије уписаних носилаца права кори- шћења, до уписа права јавне својине на непокретностима тих корисника (када се за то стекну услови). Пре свега да ли се ради о акту отуђења о ко- ме је одлучила Влада, као и да ли се ради о отуђењу у складу са Законом о јавној својини и Уредбом. Након извршеног уписа права јавне својине на непокретности- ма у корист носилаца права коришћења, односно стицања јавне својине на непокретностима од стране наведених титулара права коришћења, Репу- бличко јавно правобранилаштво нема више надлежности за давање мишљења на пуноважност правног посла у вези отуђења непокретности из јавне својине тог титулара, нити може побијати закључени уговор, него је то надлежност јавног правобранилаштва аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно другог органа или лица које оба- вља послове правне заштите имовинских права титулара јавне својине. На овом месту важно је поменути да ће се код доношења одлуке Владе о отуђењу непокретности из државне својине, по предлогу носиоца права коришћења, као претходно питање увек појавити основ стицања. Посебно, да ли је непокретност која би требала да буде предмет отуђења у државној својини по основу подржављења. У том случају предлог би могао бити неоснован у следећим слу- чајевима, а који произилазе из одредби члана 62. Закона о враћању одузе- те имовине и обештећењу, без обзира на испуњеност услова за отуђење из Закона о јавној својини и применом Уредбе;
  • 69.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 69 - ако је за одузету имовину од бившег власника поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине ("Службени гласник РС", бр. 45/05), а по одредбама тог закона може бити враћена, тада не може бити предмет отуђивања, хипотеке или залоге, до правоснажног окончања поступка по захтеву за враћање и - ако није истекао рок за подношење захтева ради враћања одузете имовине (члан 42. став 1. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу). Носилац права коришћења може уписати јавну својину на подржа- вљеној непокретности у одговарајуће јавне књиге о евиденцији непокрет- ности, ако за ту непокретност није поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине, о чему Дирекција издаје потврду, уз испуњеност свих потребних услова за упис права јавне своји- не тог титулара. Након извршеног уписа надлежни орган тог титулара јавне својине, водиће рачуна о забрани отуђења и оптерећења непокретности која је прешла у јавну својину у смислу одредби члана 62. Закона о враћању одузете имови- не и обештећењу, а онда и о испуњености услова за отуђење и оптерећење конкретне непокретности сходно Закону о јавној својини и Уредби. 5. Улога Републичког јавног правобранилаштва у вези закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије Одредбама чл. 37. и 38. Закона, регулисана је надлежност Репу- бличког јавног правобранилаштва код закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије. Предлагач акта о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије дужан је да пре закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије прибави мишљење Републичког јавног правобранилаштва. Републичко јавно правобранилаштво дужно је да наведено ми- шљење достави предлагачу у року од 30 дана од дана пријема захтева. Примерак закљученог уговора Дирекција доставља у року од 15 дана од дана закључења уговора.
  • 70.
    Број 2/2012 70 Надлежност Републичкогјавног правобранилаштва за подношење тужбе ради поништаја уговора закљученог супротно прописима, произи- лази из члана 38. Закона. Рок за побијање уговора је једна година од дана закључења, сем ако законом није утврђен други рок. Наведене одредбе аналогно се примењују код закључења и побија- ња ових уговора у вези располагања непокретностима у својини аутоном- не покрајине и јединице локалне самоуправе у којим поступцима узима учешће јавно правобранилаштво аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно други орган или лице које обавља послове правне заштите имовинских права наведених титулара јавне својине. Обзиром на улогу надлежног Јавног правобранилаштва у поступ- цима код закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својину, потребна је процена пуноважности конкретног правног посла са становишта правилне примене Закона о јавној својини, али и Уредбе о ко- јој је реч у овом реферату, када се стекну услови за њену примену. 6. Давање ствари у јавној својини у закуп Располагањем стварима у јавној својини у смислу члана 26. став 1. тачка 2. Закона о јавној својини подразумева се и давање ствари у закуп. Опредељење законодавца је да се ствари у јавној својини могу да- ти у закуп, полазећи од тржишне висине закупнине за одређену врсту ствари, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писме- них понуда. Изузетно ствари у јавној својини се могу дати у закуп непо- средном погодбом, ако је то у конкретном случају једино могуће реше- ње. Ствари у јавној својини не могу се давати у подзакуп. Уредба регулише поступак давања непокретности у јавној својини у закуп, случајеве када се непокретности у јавној својини могу дати у за- куп и ван поступка јавног надметања, односно прикупљањем писмених понуда, издавање у закуп гаража у саставу стамбене зграде, начин утврђи- вања почетне висине закупнине, као и инвестиционо одржавање на заку- пљеној непокретности.
  • 71.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 71 На давање у закуп покретних ствари у јавној својини сходно се при- мењују одредбе Уредбе које се односе на давање у закуп непокретности. Ова Уредба се не односи на давање станова у јавној својини у за- куп и њихову куповину, о чему ће бити донета посебна Уредба Владе и одговарајућа подзаконска регулатива у виду општих аката од стране над- лежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоупра- ве, а у складу са Уредбом. Пре разматрања одредаба Уредбе које се односе на давање ствари у јавној својини у закуп потребно је имати у виду одредбе Закона о јавној својини које упућују на титуларе одређених права на непокретностима у јавној својини на које се она односи. Давање ствари у закуп по основу Закона и Уредбе односи се на следеће непокретне и покретне ствари: - носилаца права коришћења на стварима у јавној својини одре- ђених чланом 18. Закона о јавној својини, уз начелну сагласност Дирекци- је за ствари у својини Републике Србије, односно надлежног органа ауто- номне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. - корисника ствари у јавној својини одређених чланом 19. Закона о јавној својини а то су: државни органи и организације, органи и органи- зације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, када непо- кретности у јавној својини не служе извршавању њихових надлежно- сти, већ за остваривање прихода путем давања у закуп (тзв. комерцијал- не непокретности - пословни простор, станови, гараже, гаражна места и др.), које право могу да остварују непосредно, преко надлежног органа ти- тулара јавне својине. Предмет давања у закуп такође могу бити и ствари у јавној својини корисника које нису неопходне за вршење послова из де- локруга органа титулара јавне својине (члан 51. Закона о јавној својини). - корисника ствари у јавној својини које се налазе код јавних предузећа, друштва капитала чији је оснивач титулар јавне својине, а које им нису пренете у својину. Према Уредби поступак давања у закуп непокретности у јавној својини спроводи комисија коју образује надлежни орган и која након доношења акта о давању у закуп непокретности у јавној својини обја-
  • 72.
    Број 2/2012 72 вљује огласо спровођењу поступка јавног надметања или прикупљања писмених понуда за давање у закуп конкретне непокретности. У члану 7. став 2. Уредбе наведено је које податка обавезно садр- жи оглас, који се објављује у средствима јавног информисања, као и са- држај пријаве, односно понуде евентуалног закупца за закључење уговора о закупу. Поступак јавног надметања сматра се успелим и у случају доста- вљања једне исправне пријаве за учешће, ако учесник прихвати почетну висину закупнине по којој се непокретност може дати у закуп. Уколико се непокретност даје у закуп у поступку прикупљања писмених понуда овај поступак ће се спровести ако се пријави најмање један учесник. Према члану 10. Уредбе непокретности у јавној својини могу се изу- зетно дати у закуп и ван поступка јавног надметања, односно прикупља- ња писмених понуда. Према одредби члана 34. став 2. Закона о јавној своји- ни изузетно значи да је то у конкретном случају једино могуће решење. Одредбе поменутог члана 10. Уредбе прописују низ ситуација када се непокретности у јавној својини могу изузетно дати у закуп и ван поступка јавног надметања, али у појединим случајевима које прописује Уредба, по мишљењу аутора овог реферата то није једино могуће решење, као нпр. када се непокретност не изда у закуп после спроведеног једног поступка јавног оглашавања, али не испод тржишне висине закупнине за ту непокретност, односно висине закупнине прописане општим актом надлежног органа, или када закупац - правно лице затражи одређивање за закупца непокретности друго правно лице под условом да оно измири целокупни дуг закупца настао услед неплаћене закупнине и трошкова коришћења закупљене непокретно- сти, а уколико тај дуг није могуће намирити на други начин. Не би било сувишно да је у Уредби регулисано давање гаранције или другог средства обезбеђења за уредно извршавање обавеза у погледу плаћања закупнине, нити да је уврстила као отказни разлог - неуредно из- миривање закупнине или неплаћање до одређеног рока или за одређени период. У том случају не би било основа да несавесни закупац преузима улогу закуподавца и одређује новог закупца који ће измирити његове не- измирене обавезе. Поступање Републичког јавног правобранилаштва у парницама ради наплате дуга по основу неизмирене закупнине за послов- ни простор издат у закуп и исељење показује да се наплата дуга веома те- шко реализује, због чега је требало прописати ефикасније механизме који
  • 73.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 73 би имали за циљ обезбеђење закуподавац уместо да закупац преузима ње- гову улогу и да одлучује коме ће се издати непокретност у закуп и то не- посредном погодбом. Одредбама члана 11. Уредбе прописани су услови код давања у за- куп гаража у саставу стамбене зграде. Чланом 14. Уредбе прописана је могућност да закуподавац може, по захтеву закупца, одобрити извођење радова који имају карактер инве- стиционог одржавања на закупљеној непокретности. Ови радови морају бити одобрени од стране закуподавца. Трошкови инвестиционог одржава- ња који подразумевају уложена сопствена средства у инвестиционо одр- жавање пословног простора, признати од стране закуподавца уз одговара- јуће доказе, представљају основ за умањење закупнине у износу од најви- ше 50% месечне закупнине, а за период који одговара висини уложених средстава. Битно је уочити да закупац, по основу уложених сопствених средстава у инвестиционо одржавање на закупљеној непокретности, не стиче услов за признање својинских права на тој непокретности. Према одредбама члана 15. Уредбе корисник ствари у јавној сво- јини који није носилац права јавне својине у обавези је да носиоцу пра- ва јавне својине достави податке о спроведеном поступку давања у закуп ствари у јавној својини, у року од осам дана по окончању поступка. 7. Поступци јавног надметања и прикупљања писмених понуда Код прибављања непокретности у јавну својину, уколико се непо- кретност прибавља за потребе Републике Србије, оглас о спровођењу по- ступка јавног надметања или прикупљања писмених понуда ради приба- вљања непокретности у јавну својину мора бити објављен у дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије. Када се непо- кретност прибавља за потребе аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе оглас се може објавити у листу који покрива то подручје. Одредбама члана 17. Уредбе регулисано је које податке обавезно са- држи оглас, те начин попуњавања пријаве и податке које она мора да садржи. Комисија која спроводи поступак прибављања непокретности у јавну својину, након разматрања понуда, утврђује предлог за избор најпо- вољнијег понуђача. Услови за спровођење поступка јавног надметања, од-
  • 74.
    Број 2/2012 74 носно разматрањаписмених понуда су испуњени уколико пристигне нај- мање једна благовремена и потпуна пријава, односно понуда. Одлуку о избору најповољнијег понуђача доноси надлежни орган. Код отуђења непокретности из јавне својине, након доношења ак- та о отуђењу (одговарајуће одлуке), Комисија објављује оглас о спровође- њу поступка јавног надметања или прикупљањем писмених понуда за отуђење непокретности из јавне својине, који мора бити објављен у днев- ном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије. Уредба прописује садржину огласа, а пријава ради учествовања у поступку садрже исте податке као и пријава ради прибављања непокрет- ности из јавне својине. У поступку разматрања приспелих понуда Коми- сија поступа сходно одредбама члана 90. Уредбе, а по окончању поступка утврђује предлог да се непокретност у јавној својини отуђи понуђачу који је понудио најповољније услове. Одлуку по наведеном предлогу доноси надлежни орган. Закључне оцене 1. Примену Закона о јавној својини успорава неблаговремено до- ношење одговарајућих подзаконских аката, односно општих аката надле- жних органа аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе - општи- на, односно града, чије доношење у појединим случајевима зависи од претходног доношења одговарајуће уредбе или другог општег акта, а све на основу овлашћења из појединих одредби Закона. 2. Јавно правобранилаштво, односно други орган надлежан за за- штиту имовинско-правних интереса титулара јавне својине цениће зако- нитост аката располагања непокретностима у јавној својини, у смислу од- говарајућих одредби Закона о јавној својини и Уредбе о условима приба- вљања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у за- куп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прику- пљања писмених понуда.
  • 75.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 75 Мила Јовановић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРЕЛАЗ СА ЗЕМЉИШНИХ КЊИГА НА КАТАСТАР И ОСНИВАЊЕ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ КАО ОСНОВНОГ И ЈАВНОГ РЕГИСТРА О НЕПОКРЕТНОСТИМА И СТВАРНИМ ПРАВИМА НА ЊИМА У нашем правном систему дуги низ година је постојала правна празнина у погледу постојања прописа на основу којих су се у јавне књиге уписивала стварна права на непокретностима. У недостатку позитивно правних прописа, на основу члана 4. Закона о неважности прописа доне- тих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације, при- мењивала су се Правна правила садржана у Закону о земљишним књига- ма, донетим 1930. године, за време бивше Краљевине Југославије. Иако на први поглед делује да примена прописа из 1930. године вуче у један крут и превазиђен систем, морамо истаћи да је примена поме- нутих Правних правила веома успешно функционисала у нашем правним поретку, не стварајући при томе, никакву неусклађеност са императивима и потребама савременог живота. Земљишна књига, као јавна књига у коју се уписују стварна права на непокретностима, састоји се из главне књиге, у коју се уписују непо- кретности и права на њима и збирке исправа (поред збирке исправа посто- је и помоћни регистри). Главна књига се састоји из земљишно књижних уложака, који се састоје из три листа: А - пописни лист (уписује се земљишно књижно те- ло са парцелама, ознака непокретности и површина, Б - власнички лист (који садржи име власника и правни основ стицања својинског права) и Ц- теретни лист (упис стварних и других права које оптерећују земљишно књижно тело, на пример, право службености, хипотека, забрана отуђења, постојање парнице, итд.).
  • 76.
    Број 2/2012 76 Морамо напоменутида је основна карактеристика описаног начи- на вођења земљишних књига – прилично лако сналажење у подацима које земљишна књига даје, обезбеђујући при томе лако доказивање уписаних својинских права и несметано функционисање правила да упис у земљи- шне књиге делује према свима – erga omnes, уз начело да се свако може поуздати у исправност уписаних права у земљишним књигама (фикција апсолутне тачности). Након, дакле, дугогодишње примене Правних правила садржаних у Закону о земљишним књигама, донетим 1930. године, дана 11. септем- бра 2009. године, ступио је на снагу Закон о државном премеру и ката- стру, објављен у "Службеном гласнику Републике Србије" број 72/2009. Овим законом, предвиђено је да је катастар непокретности основ- ни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима. Фак- тички, то значи прелазак са система уписа у земљишне књиге као најреле- вантнијег доказа о праву власништва на непокретности, на упис у ката- стар, који преузима улогу земљишних књига. Напомињемо да је ступањем на снагу поменутог закона, престао да важи Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непо- кретностима ("Сл. гласник РС" бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05), што значи да је систем катастра егзистирао упоредо са системом земљишних књига, међутим, доношењем поменутог Закона о државном премеру и катастру, објављеним у "Службеном гласнику Репу- блике Србије" број 72/2009, уведена је радикална новина, заснивањем надлежности катастра да представља основни и јавни регистар о непо- кретностима и стварним правима на њима. Док се у систему земљишних књига као доказ о праву власништва на непокретности издавао земљишно књижни уложак, улогу земљишно књижног улошка преузима лист непопкретности, чији је појам регулисан одредбама члана 72. Закона, који се издаје у прописаном облику и садржа- ју за непокретност и имаоца права. Закон прецизније наводи које су то врсте уписа у катастар непо- кретости и у чл. 73. наводи да врсте уписа у катастар јесу: - упис непокретности, - упис стварних права,
  • 77.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 77 - предбележба и - забележба. Сам поступак оснивања катастра непокретности, регулисан је од- редбама чл. 90. – 108. Закона. Чл. 90. Закона предвиђа да се катастар не- покретности оснива у катастарским општинама у којима је на снази катастар земљишта, односно земљишна књига, књига тапија и инта- булациона књига. При томе, катастар непокретности оснива се у поступку изла- гања на јавни увид података о непокретностима и стварним правима на њима, од стране комисије за излагање на јавни увид података о не- покретностима и стварним правима на њима. Члан 92. Закона предвиђа да су надлежни судови дужни да на зах- тев Републичког геодетског завода предају земљишну књигу, књигу тапи- ја и интабулациону књигу, односно њихове делове, најкасније до дана по- четка оснивања катастра непокретности. Исти члан Закона у ставу 2. даље предвиђа, да се од дана почетка оснивања катастра непокретности, неће проводити промене у катастру земљишта, земљишној књизи, књизи тапи- ја, интабулационој књизи и издавати тапије и проводити промене у књизи продатих друштвених станова са хипотеком, а нерешени и нови захтеви за упис промена достављају се Републичком геодетском заводу и решавају се у поступку оснивања катастра непокретности. Норме напред описаног члана закона дефинитивно указују на пре- кид важења система земљишних књига, тапија и интабулационих књига. Закон даље предвиђа да се упис података о непокретностима, пре- ма подацима катастра замљишта, врши у катастарским општинама у којима не постоји земљишна књига или књига тапија (чл. 95. став 2.). Код уписа права својине према подацима катастра земљишта, за- кон прави разлику између уписа права својине на парцели и уписа права својине на објекту. Код уписа права својине на парцели, за имаоца права својине упи- сује се лице које је последње било уписано, а ако таквог нема, уписаће се држалац парцеле.
  • 78.
    Број 2/2012 78 Код уписаправа својине на објекту, за имаоца права својине упи- сује се градитељ који има право својине, градитељ који је ималац другог одговарајућег стварног права на парцели ако је за објекат издата грађе- винска дозвола или је објекат изграђен у време кад грађевинска дозвола није била услов за градњу, градитељ коме је издата грађевинска и упо- требна дозвола, а ако се применом ових одредби не може уписати ималац права својине на објекту, уписује се градитељ објекта или држалац парце- ле. За држаоца објекта уписује се такође и лице коме је издата грађевин- ска дозвола за градњу објекта привременог карактера. У оним катастарским општинама у којима постоји земљишна књига, књига тапија или интабулациона књига, за имаоца права сво- јине на парцели, објекту и посебном делу објекта, уписује се лице које је последње уписано у земљишној књизи, лице које има основ за упис права својине, уколико то право изводи од лица последње уписаног у земљи- шној књизи, али, изузетно, и лице које приложи уговор о откупу стана у друштвеној, односно државној својини сачињен у складу са законом. Ако напред побројаних лица нема, као држалац на објекту или његовом посеб- ном делу уписује се лице које је у поседу објекта, односно посебног дела објекта, ако има исправу која води стицању права својине (чл. 99). Закон даље предвиђа да се оснивање катастра непокретности обја- вљује јавним огласом у катастарској општини у којој се оснива катастар непокретности и на интернет страници Републичког геодетског завода, најкасније 30 дана пре почетка оснивања катастра непокретности. Послове у вези са поступком оснивања катастра непокретности, обавља комисија за излагање. У поступку излагања води се записник у који се уписују подаци о непокретностима и стварним правима на њима. Један од елемената поступка оснивања катастра непокретности, је и отклањање несагласности, односно, ако имаоци права нису сагласни са привремено уписаним подацима о непокретностима или стварним прави- ма на непокретностима, проверавају се и отклањају евентуалне грешке у прикупљању података о непокретностима, исправљају се привремено уписани подаци у базу података катастра непокретности и коначно утвр- ђују подаци, односно подаци се упоређују са подацима из катастра земљи- шта, земљишне књиге, књиге тапија и интабулационе књиге.
  • 79.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 79 Након обављеног поступка излагања, комисија саставља записник, на који странке имају право приговора, у року од 8 дана, од дана уручења записника. Када Републички геодетски завод утврди да је катастар непокрет- ности основан у складу са законом, потврђује га решењем, које се обја- вљује на интернет страници Републичког геодетског завода. Из напред побројаних ситуација које закон предвиђа као могућно- сти за упис у катастар, лако се може извући закључак да исти дозвољава ширем кругу лица да се упишу у катастар као јавну књигу о евиденцији непокретности, као имаоци својинских и других стварних права на непо- кретностима, односно шири правни основ за упис, у односу на правни основ и круг лица која су своја својинска права уписивала у земљишне књиге. (Правна правила бившег Закона о земљишним књигама предвиђа- ла су много формалније услове за упис. Упис у земљишне књиге био је дозвољен само против лица које је уписано као земљишно књижни прет- ходник, за упис је била потребна писмена исправа о правном основу сти- цања и clausula intabulandi – изричита изјава земљишно књижног претход- ника да пристаје да се прибавилац укњижи, или судска одлука која заме- њује clausulu intabulandi). Ступањем на снагу Закона о државном премеру и катастру, међутим, створени су услови да се на свеобухватан начин, на једном месту, учини доступним упис стварних права на непокретностима и то свих врста стварних права, укључујући ту и посредну и непосредну државину, што се уписом у земљишну књигу није могло остварити, а за- интересовано лице може стање проверити увидом у лист непокретности, одн. доказати своја права прилагањем извода из листа непокретности, ко- ји се, према чл. 72. Закона издаје из базе података катастра непокретности у прописаном облику и садржају за непокретности и имаоца права. Имајући у виду да је Закон о државном премеру и катастру ступио на снагу 2009. године, напомињемо да су у међувремену објављени сви јавни огласи у смислу чл. 93. Закона, те да су комисије за излагање свој рад привеле крају, тако да је на територији града Београда, односно за све катастарске општине које су биле у надлежности Првог основног суда у Београду – земљишно књижног одељења, завршено излагање, па можемо рећи да је катастар у целости преузео податке из земљишних књига и от- клонио несагласности о уписаним стварним правима на непокретностима,
  • 80.
    Број 2/2012 80 које супостојале између дотадашњих података из катастра, земљишне књиге, књиге тапија и интабулационе књиге. Земљишно књижно одељење Првог основног суда у Београду, ме- ђутим, и даље егзистира, али се обим послова овог одељења суда своди на вођење евиденције о поступцима по жалбама својевремено изјављеним против решења о укњижби, а који до данас још увек нису окончани. Према извештају Првог основног суда – земљишно књижног одељења, таквих предмета има још око 1.500 и чекају се одлуке Вишег суда по жалбама. У оним предметима у којима је Виши суд укинуо првостепено решење о укњижби, па предмети враћени првостепеном суду на поновни поступак, земљишно књижни суд се оглашава апсолутно ненадлежним за поступање и предмете доставља Републичком геодетском заводу на даљу надлежност. У надлежности земљишно књижног одељења Првог основног суда у Београду остало је и чување збирке исправа, с тим што су у току прего- вори да и збирке исправа коначно преузме Републички геодетски завод.
  • 81.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 81 Бојана Јакшић Ковачевић, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРИМЕНА АНЕКСА "Г" СПОРАЗУМА О ПИТАЊИМА СУКЦЕСИЈЕ - ПРОБЛЕМИ У ПРАКСИ - 1. УВОД Престанком постојања бивше СФРЈ и настанком нових, самостал- них држава отворено је питање имовине која се налази на домаћој терито- рији, а чији су титулари правна лица са седиштем на територији других држава, бивших Република СФРЈ. Споразум о питањима сукцесије закључен је у Бечу дана 29. јуна 2001. године, од стране Савезне Републике Југославије је потврђен Зако- ном о потврђивању споразума о питањима сукцесије, 2002. године1 . Како је његово ступање на снагу било условљено ратификацијом од стране свих држава сукцесора, исти је ступио на снагу тек 2. јуна 2004. године. Анексом "Г" наведеног споразума предвиђено је да права на по- кретну и непокретну имовину која се налази на територији државе сукце- сора и на коју су грађани и друга правна лица СФРЈ имала право на дан 31. децембра 1990. године, биће призната, заштићена и враћена у прво- битно стање од стране државе, у складу са утврђеним стандардима и нор- мама међународног права и то независно од националности, држављан- ства, боравишта или пребивалишта таквих лица. Чланом 7. Анекса "Г" Споразума је предвиђено да сва физичка и правна лица из сваке државе сукцесора ће на основу реципроцитета има- ти иста права приступа судовима, административним већима и телима те државе и других држава сукцесора са циљем заштите њихових права. 1 Закон о потврђивању Споразума о питањима сукцесије ("Службени лист СРЈ - Међународни уговори", број 6/2002)
  • 82.
    Број 2/2012 82 Влада РепубликеСрбије донела је Уредбу о изменама и допунама Уредбе о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на територи- ји бивших Република СФРЈ2 , која предвиђа да су предузећа чије је седи- ште на територији Република бивше СФРЈ дужна да пословној јединици која је организована као друштвено предузеће или која је припојена дру- гом друштвеном преузећу, као и њиховим правним следбеницима у чијој имовини су непокретности на којима су лица имала право на дан 31. де- цембра 1990. године, поднесу захтев за споразумно утврђивање њиховог удела у капиталу друштвеног предузећа на основу унете имовине, најка- сније до 31. марта 2012. године (овај рок мењао се на свака три месеца, почев од јуна 2008. године) и о томе обавесте Министарство економије и регионалног развоја и Агенцију за приватизацију. Удео у капиталу друштвеног предузећа утврђује се сразмерно уче- шћу вредности унете имовине у укупној вредности имовине друштвеног предузећа, према процени капитала друштвеног предузећа у складу са по- себним финансијским извештајем који претходи подношењу захтева. Усаглашени текст нацрта споразума, доставља се министарству, које га, ради давања сагласности, прослеђује Влади, која ће дати сагла- сност уколико постоји реципроцитет у примени Споразума о питању сук- цесије. Споразум се сматра закљученим, када га по добијању сагласности Владе, уговорне стране потпишу и овере суду. Према информацији добијеној из Министарства економије и реги- оналног развоја, до данас су закључена само четири таква споразума. 2. ПРИМЕНА АНЕКСА "Г" Према евиденцији Републичке дирекције за имовину Републике Србије, у тренутку распада СФРЈ, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа на територији Републике Хрватске, изно- 2 Уредба о изменама и допунама Уредбе о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на територији бивших Република СФРЈ ("Службени гласник РС", бр. 31/01, 61/08, 109/08, 14/09, 40/09, 79/09, 111 /09, 67/10 и 73/11)
  • 83.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 83 сила је 1,8 милијарди евра, док је имовина хрватских правних лица у Ср- бији износила око 800 милиона евра. Република Хрватска је 1991. године, донела Уредбу о национали- зацији српске имовине, којом је пренела власништво на државу Хрватску. Наведена Уредба је, под утицајем међународне заједнице, повучена, али је већим делом та имовина била распродата, пре ступања на снагу Спора- зума о питањима сукцесије. Такође, Република Словенија, која се залаже за директну примену Анекса "Г" Споразума, највећи део имовине српских правних лица на својој територији продала путем принудног извршења, у циљу измиривања обаве- за према запосленима и према добављачима из Републике Словеније. Одмах након ратификације Споразума о сукцесији, пред српске судове почели су да пристижу тужбени захтеви правних и физичких лица са седиштем на територијама бивших република, са захтевом за утврђење права својине, односно права коришћења на непокретностима које се на- лазе на територији Републике Србије. На самом почетку примене наведеног Споразума, домаћи судови су усвајали такве тужбене захтеве и враћали имовину правним лицима са седиштем у Хрватској, Словенији и Босни и Херцеговини. Тако је враћено више од 11000 m2 пословног и другог простора нпр. хрватском "Вартексу", словеначким фирмама "Аеро" и "Компас", бо- санско-херцеговачком предузећу "Криваја"... Међутим, већ крајем 2004. године, долази до промене у пракси до- маћих судова, тако што се започети судски поступци прекидају до преду- зимања активности државе сукцесора на обезбеђењу примене члана 2. Анекса "Г" Споразума о сукцесији, односно до окончања процедуре која је таквим активностима прописана. Наиме, трговински судови заузели су став да се Споразум о питањи- ма сукцесије не може непосредно примењивати, већ је потребно да се закљу- че билатерални споразуми са бившим државама чланицама, којим би се регу- лисала процедура решавања захтева и установила државна тела која би по наведеним захтевима поступала, а што је предвиђено чланом 4. Споразума.
  • 84.
    Број 2/2012 84 Влада РепубликеСрбије донела је Закључак 05 број 46-1842/2008- 4 од 19. јуна 2008. године, којим је прихватила поступање трговинских су- дова, који, према утврђеном правном ставу, ради јединствене примене права, прекидају поступак који се покреће од стране правних лица из бив- ших Република СФРЈ за остваривање својинских и осталих стварних пра- ва до закључивања билатералних споразума, те нагласила да је неопходна даља примена Уредбе о заштити имовине делова предузећа, чије је седи- ште на територији бивших Република СФРЈ, управо до закључења билате- ралних споразума уз уважавање принципа реципроцитета. Овакво поступање судова је нејасно, обзиром да се ни у једној од одредаба Споразума не условљава закључење билатералних споразума. Дакле, до њиховог закључења може доћи али и не мора, иако би свакако, њихово закључење могло бити од великог значаја за обе уговорне стране. Међутим, како готово да и не постоји иницијатива за закључење таквих споразума, поставља се питање даљег поступања домаћих судова, у оваквим околностима, обзиром да је суштина досадашњег поступања та да не постоји реципроцитет у примени одредаба Споразума о сукцесији, јер се поставља логично питање (не)поступања судова на територији бив- ших република када су подносиоци захтева за повраћај имовине лица са територије Републике Србије. Конкретно, Република Хрватска свим могућим правним средстви- ма покушава и успева да примену Споразума максимално успори. 3. ПРОБЛЕМИ У ПРАКСИ Проблеми са којима се ово правобранилаштво, као законски за- ступник Републике Србије сусреће у пракси, пре свега се огледају у неа- декватној сарадња са заступаним органима, који су надлежни за питања сукцесије. Најчешће не добијамо чињенична изјашњења, доказе и информа- ције, које су нам потребне за поступање у конкретном судском спору. Врховни касациони суд Републике Србије је на седници одржаној 7. фебруара 2011. године усвојио Правно схватање о сукцесији и реципро- цитету - "Анекс "Г" Споразума о питањима сукцесије се примењује на пи- тање имовине делова предузећа у Републици Србији која имају седиште
  • 85.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 85 на територијама држава сукцесора бивше СФРЈ, под условима постојања фактичког реципроцитета." Од стране овог Правобранилаштва предузете су све могуће парнич- не радње, ради што повољнијег окончања постојећих спорова, најчешће по- зивањем на чињеницу да фактички реципроцитет у примени Споразума из- међу земље домицила тужиоца и Републике Србије није успостављен. Такође, као изузетак од правила да се овакви спорови прекидају, може се навести неправоснажна пресуда Привредног суда у Београду 36 П- 13818/2010 од 12. септембра 2011. године, којом је одбијен тужбени захтев тужиоца као ПРЕУРАЊЕН, обзиром да смо се позвали на чињеницу да (у том тренутку) рок за подношење захтева за споразумно утврђивање удела у капиталу друштвеног предузећа на основу унете имовине, није протекао. 4. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Имајући у виду чињеницу да досадашња судска пракса ствара правну несигурност и да започети судски поступци не могу заувек остати у прекиду, чиме се отвара могућност да тужиоци који претендују на вра- ћање имовине, своја права покушају да остваре пред Европским судом за људска права у Стразбуру, због повреде права на правично суђење, поста- вља се питање начина на који ће се овакви поступци решавати у будуће. Осим могућности одбијања тужбених захтева због непостојања фактичког реципроцитета Проф. др Мирко Живковић3 је, као једно од ре- шења за овакву врсту спорова предложио могућност да трговински суд, као првостепени, покрене поступак пред Врховним касационим судом ра- ди решавања спорног правног питања, чиме би се престало са праксом прекида поступака, и исти би се мериторно решавали, а што по мишљењу аутора овог текста, у конкретном случају представља најбоље решење. 3 Проф. др Мирко Живковић "Тумачење чланова 2, 4. и 7. Прилога "Г" Споразу- ма о питањима сукцесије у пракси наших судова и других органа" страна 11
  • 86.
    Број 2/2012 86 Ивана Милошевић, самосталнисаветник у Републичком јавном правобранилаштву "ВОЛОНТЕР" И "ЛИЦЕ НА СТРУЧНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ" 1. Увод Чланом 106а Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05-исправка, 83/05-исправка, 64/07, 67/07-исправка, 116/08 и 104/09 – у даљем тексту "Закон о државним службеницима"), прописано је да руководилац органа може закључити уговор о стручном оспосовљавању са незапосленим лицем, без накнаде, ради стручног оспособљавања односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стучног испита. У пракси се за ова лица усталио назив "волонтер". Међутим, имајући у виду да волонтирање сада уређује посебан пропис, Закон о волонтирању ("Службени гласник РС", број 36/10), потребно је разграничити законски по- јам "волонтера" од појма "лица на стручном оспособљавању", те услове за за- снивање правног односа са тим лицима и њихов правни положај. 2. Положај волонтера Закон о волонтирању ("Службени гласник РС", број 36/10 – у да- љем тексту "Закон о волонтирању"), који се примењује од 6. децембра 2010. године, донет је ради промовисања волонтирања као активности од интереса за Републику Србију, односно од јавног интереса, којом се гра- ђани активно укључују у друштвене процесе, чиме доприносе развоју ху- манијег и равноправнијег демократског друштва једнаких могућности и побољшању квалитета живота грађана. Такав циљ изражен је кроз прво начело овог закона, начело солидарности и промовисања волонтирања1 . С друге стране, циљ доношења овог закона био је и настојање законодавца да се спрече учестале злоупотребе волонтерске активности. У ту сврху, 1 Члан 5. Закона о волонтирању
  • 87.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 87 овим законом су детаљније регулисани односи волонтера и организатора волонтерског рада и заштита учесника у волонтерском односу. Појам волонтирања. - Волонтирање, у смислу наведеног закона, јесте организовано добровољно пружање услуге или обављање активно- сти од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, без ис- плате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи, осим ако тим законом није другачије одређено. Осим што дефинише појам во- лонтирања, Закон таксативно наводи и шта се не сматра волонтирањем2 - па се, између осталог, волонтирањем не сматра време проведено на струч- ном оспособљавању и усавршавању или на практичном раду без заснива- ња радног односа, у складу са законом. Учесници у волонтерском односу. – Волонтирање може да обавља лице које има најмање 15 година живота, уз писмену сагласност родитеља или старатеља, док се лице млађе од 15 година може укључити у обавља- ње васпитно-образовних волонтерских активности, у складу са прописима о образовању и васпитању и ратификованих међународних конвенција. Волонтер може бити и запослено лице, као и пензионисано лице, имајући у виду да Закон о волонтирању та лица не искључује, а да је такво тумаче- ње у складу и са основним начелом које је исказано у чл. 5. Закона (наче- ло солидарности и промовисања волонтирања). Поред домаћег лица, во- лонтер може бити и страно физичко лице или лице без држављанства3 . Организатор волонтирања може бити правно лице које организује волонтирање на пословима ван своје основне делатности, за опште добро или добро другог лица, уз услов да се обављањем волонтерских активно- сти и услуга не стиче добит нити волонтирање замењује рад запослених и других радно ангажованих лица4 . Државни орган такође може бити орга- низатор волонтирања у складу са овим законом5 . Корисник волонтирања може бити сам организатор, или треће ли- це у чију корист се обавља волонтирање. 2 Члан 3. Закона о волонтирању 3 Члан 13. Закона о волонтирању 4 Члан 14 . став 1. Закона о волонтирању 5 Члан 4. став 4. Закона о волонтирању
  • 88.
    Број 2/2012 88 Правни основи заснивање волонтерског односа. – Волонтерски од- нос заснива се уговором о волонтирању који закључују волонтер и организа- тор волонтирања, а учесник у волонтерском односу може бити и треће лице као корисник волонтирања. Закон прописује обавезне елементе овог угово- ра6 , а за поједине видове волонтирања и обавезну писану форму7 . Трајање волонтирања. - Према времену трајања, волонтирање мо- же бити дугорочно (ако траје дуже од 10 часова недељно, најмање три ме- сеца без прекида) или краткорочно. Дугорочно волонтирање је на посебан начин уређено. Осигурање волонтера. – Организатор волонтирања дужан је да осигура волонтера за случај повреде и професионалног обољења у два случаја: ако се ради о дугорочном волонтирању, или ако је тако уговорено (код краткорочног волонтирања)8 . Програм волонтирања. – Волонтирање се спроводи у складу са про- грамом волонтирања. Законом је прописано шта тај програм нарочито мора да садржи9 , те да се са њим мора претходно сагласити министарство надлежно за рад10 . Закон садржи још и одредбе о одговорности за накнаду штете, инспек- цијском надзору, казнене одредбе за прекршаје утврђене овим законом. Обавеза вођења евиденције о волонтирању. – Закон о волонтира- њу прописује две врсте обавезних евиденција – евиденцију о волонтира- њу, коју је дужан да води организатор волонтирања11 , те евиденцију о ор- ганизаторима волонтирања, коју води министарство надлежно за рад12 . Уз то је прописана обавеза организатора волонтирања да министарству до- ставља извештај о волонтирању најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину13 . Питање ових евиденција детаљније је разрађено под- законским актима, Правилником о начину вођења евиденције о организа- торима волонтирања ("Службени гласник РС", број 92/10) и Правилником 6 Члан 18. Закона о волонтирању 7 Члан 15. став 3. Закона о волонтирању 8 Члан 27. Закона о волонтирању 9 Члан 14. став 3.Закона о волонтирању 10 Члан 14. став 2. Закона о волонтирању 11 Члан 28. Закона о волонтирању 12 Члан 29. Закона о волонтирању 13 Члан 30. Закона о волонтирању
  • 89.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 89 о садржини и начину вођења евиденције о волонтирању и подношењу из- вештаја о волонтирању ("Службени гласник РС", број 92/10). Потврда о волонтирању. – На захтев волонтера, организатор во- лонтирања дужан је да му изда потврду о волонтирању14 . Њен изглед и са- држина ближе су уређени Правилником о садржини и изгледу потврде о волонтирању ("Службени гласник РС", број 92/10). 3. Положај лица на стручном оспособљавању Насупрот детаљном уређењу волонтерског рада као рада без на- кнаде према Закону о волонтирању, положај "лица на стручном оспосо- бљавању" уређен је једино одредбом чл. 106а Закона о државним службе- ницима, која говори о условима за ангажовање тих лица, циљу њиховог ангажовања и трајању правног односа. С тим у вези, а имајући у виду одредбу чл. 4. став 4. Закона о во- лонтирању, постављају се два питања. 1. Да ли се "лица на стручном оспособљавању" могу сматрати волонтерима у смислу Закона о волонтирању? "Лица на стручном оспособљавању" из чл. 106а. Закона о држав- ним службеницима не могу се сматрати волонтерима и њихово ангажова- ње не може се сматрати волонтирањем. То произлази из одредбе члана 2. Закона о волонтирању, која дефинише појам волонтирања, али и из одред- бе чл. 3. став 1. тачка 1. истог Закона, која прописује да се волонтирањем не сматра време проведено на стручном оспособљавању и усавршавању или на практичном раду без заснивања радног односа. 2. Да ли се, у одсуству детаљнијег уређења положаја лица из чл. 106а Закона о државним службеницима, на њих могу аналогно применити одредбе Закона о волонтирању? Сматрам да у овом случају нема места примени аналогије. Осим што то такође произлази из раније наведене одредбе чл. 3. ст. 1. тачка 1. Закона о волонтирању, у прилог таквом закључку говори и следеће: 14 Члан 25. став 2. Закона о волонтирању
  • 90.
    Број 2/2012 90 1. Уговоро волонтирању закључује се у општем интересу, док се уговор о стручном оспособљавању закључује ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита; 2. Уговор о волонтирању може закључити запослено или незапо- слено лице, док уговор стручном оспособљавању може закљу- чити само незапослено лице; 3. За разлику од уговора о стручном оспособљавању, уговор о во- лонтирању не може се закључити поводом обављања послова из основне делатности организатора нити волонтирање може да за- мењује рад запослених и других радно ангажованих лица; 4. Трајање уговора са лицем на стручном оспособљавању ограничено је на период од најдуже шест месеци (за лица са средњим образова- њем) односно најдуже годину дана (за лица са високим образова- њем), док код уговора о волонтирању нема таквог ограничења; 5. За разлику од волонтера, код ангажовања лица на стручном оспособљавању не постоји обавеза израде програма волонти- рања, вођења евиденције, састављања извештаја и пријављива- ња тих лица министарству надлежном за рад; 4. Закључак 1. Закон о волонтирању разграничио је појам "волонтера" од појма "лица на стручном оспособљавању". 2. И поред тога што се у оба случаја ради о добровољном раду одно- сно обављању одређених активности без исплате накнаде (те се у најширем смислу обе категорије лица могу популарно називати "волонтерима"), реч је заправо о две категорије лица на које се не примењују исти прописи. 3. Државни орган може бити и организатор волонтирања у складу са Законом о волонтирању15 , али не у случају када се лице ангажује без накнаде ради сопственог стручног оспособљавања, односно стицања рад- ног искуства и услова за полагање државног стручног испита, већ само ка- да је реч о ангажовању лица без накнаде ради пружања услуга односно обављања активности од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, на пословима ван основне делатности тог државног органа. 15 Члан 4. став 4. Закона о волонтирању
  • 91.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 91 Оља Мандић, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРАВНА ПРИРОДА И ДЕЈСТВО СПОРАЗУМА О МИРНОМ РЕШАВАЊУ СПОРА ИЗ ЧЛАНА 193. ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ 1. УВОД Одредбом члана 193. став 1. Закона о парничном поступку1 пропи- сано је да лице које намерава да поднесе тужбу против Републике Србије, дужно је да пре подношења тужбе Републичком јавном правобранила- штву достави предлог за мирно решавањe спора, осим ако је посебним прописом предвиђен рок за подношење тужбе. Предлог за мирно решава- ње спора мора да садржи све податке из члана 192. Закона о парничном поступку, који прописује обавезну садржину тужбе. Ставом 3. наведеног члана прописано је да, ако у року од 60 дана Републички јавни правобранилац не одговори на предлог, сматра се да предлог није прихваћен и у том случају лице из става 1. члана 193. Закона о парничном поступку, може да поднесе тужбу надлежном суду. У супротном, уколико предлог није поднет или није протекао за- коном прописани рок од 60 дана, суд ће тужбу одбацити као недозвољену. Споразум о мирном решењу спора, постигнут између Републичког јавног правобраниоца и лица из става 1. наведеног члана ЗПП-а има снагу извршне исправе. Дакле, цитирана законска одредба увела је новину у правни ситем, у односу на до тада важећи Закон о парничном постуку. Иако је интенција законодавца била да се избегну скупи судски поступци у оним случајевима где има места закључењу споразума, одно- сно у ситуацији где је потраживање према Републици Србији основано, у пракси могу да се појаве неке недоумице у вези примене одредаба члана 1 Закон о парничном поступку ("Службени гласник Републике Србије", број 72/11), ступио је на снагу 1. фебруара 2012. године.
  • 92.
    Број 2/2012 92 193. Законао парничном поступку, везано за последице које ће закључени споразум о мирном решавању спора производити у правном промету. По- ред тога, од става који се заузме поводом правне природе споразума, у многоме ће зависити и начин и обим примене овог института. Наиме, оно што је свакако прво уочљиво јесте да споразум по својој форми и правној природи представља једну врсту вансудског поравања, ко- јем је сам Закон дао снагу извршне исправе, a што је, са друге стране, еле- мент који ову врсту споразума чини врло блиским судском поравнању. 2. ПРАВНА ПРИРОДА И ФОРМА ПОРАВНАЊА Став који преовлађује у правној теорији, а који произлази из одре- даба Закона о облигациноим односима2 , јесте да је вансудско поравнање уговор којим се, узајамним попуштањем, решава постојећи спор у једном већ насталом грађанскоправном односу и одређују узајамна права и оба- везе странака. С друге стране, судско поравнање је уговор којим стране уређују грађанскоправне односе, којим могу слободно да располажу, за- кључен у писменој форми, пред судом и допуштен од суда, који има свој- сто правноснажности, а уколико се њиме утврђује обавеза за неку чинид- бу, тад и својство извршности. У том смислу, јасно је да се у оба случаја ради о материјалноправ- ним уговорима, с тим што судско поравнање има и нека процесноправна дејства, која произилазе из чињенице да је закључено пред судом. Као што је већ напоменуто, споразум који предвиђа цитирана за- конска одредба из члана 193. Закона о парничном поступку, такође је мате- ријалноправни уговор, који, са једне стране, нема она процесно правна деј- ства која има судско поравнање, с обзиром на чињеницу да није закључен пред судом, а са друге стране, има својство извршности, које му даје Закон. С тим у вези, оправдано се поставља низ питања везаних за приме- ну одредбе члана 193. Закона о парничном поступку. То су, пре свега, пита- ња располагања странака и дозвољености захтева, форме уговора и питање ко може закључити уговор у име предлагача, затим питање дејства извр- шности споразума, те на крају, питање начина примене овог члана у оним 2 Члан 1089. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - УС, 57/89, "Службени лист СРЈ", бр. 31/93, 22/99 - др. про- пис, 23/99 - исправка, 35/99 - др. пропис, 44/99 - др. пропис).
  • 93.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 93 ситуацијама кад постоји супарничарство, и то нужно и јединствено, где се као један од супарничара у будућем спору, појављује Република Србија. 2.1. Располагање странака и дозвољеност захтева Судско поравнање, између осталог се разликује од вансудског, по томе што је, према законским одредбама, суд дужан да проверава дозво- љеност поравнања, односно да одлучује о испуњености услова из одредбе члана 3. Закона о парничном поступку, која прописује у ставу 3. да суд неће дозволити располагања странака која су у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима морала и добрим обичајима. С тим у вези, како се споразум из члана 193. ЗПП-а не закључује пред судом, већ као и сваки други материјалноправни уговор којим се уређују међусобни односи сагласношћу воља странака, отвара се теориј- ска могућност, услед недостатка судске провере ваљаности овог уговрора, у смислу дозвољености располагања захтевом, да странке закључењем споразума располажу захтевом којим иначе не би могле располагати. Бу- дући да споразум, по сили закона, има снагу извршности, јасно је да би у овом случају могло доћи до правне несигурности. Оно што оправдава изостанак улоге суда приликом закључења спора- зума, пре свега је настојање законодаваца да се избегну трошкови парничног поступка. Са друге стране, што можда и објашњава намеру законодавца, сто- ји чињеница да је једна од страна овог споразума Република Србија, коју за- ступа Републичко јавно правобранилавштво, као државни орган. Може се ре- ћи да је, посредно, закон даo једну посебну врсту овлаћења Републичком јав- ном правобранилашву, да, иако је уговорна страна споразума, као државни орган врши и контролу дозвољености закљученог споразума, баш као што то чини суд приликом закључења судског поравнања. Дакле, Републичко јавно правобранилаштво, према Закону о јавном правобранилаштву, предузима правне радње и користи правна средства пред судовима и другим надлежним органима ради остваривања имовинских пра- ва и интереса Републике Србије, њених органа и организација и других прав- них лица чије се финансирање обезбеђује у буџету Републике Србије или из других средстава Републике3 . Међутим, након ступања на снагу новог Закона о парничном поступку, Републичко јавно правобранилаштво добија и нову 3 Члан 7. Закона о јавном правобранилаштву ("Службени гласник РС" број 43/91).
  • 94.
    Број 2/2012 94 улогу. Наиме,иако одредбама члана 193. новог ЗПП-а Републичком јавном правобранилаштву није поверено јавно овлашћење да одлучује и решава о правима и обавеза и другим интересима странака, на начин како то чине ор- гани управе у управнопраним односима, нити је Републичко јавно правобра- нилаштво заменило суд у поступку пред судом приликом закључења судског поравнања, ипак се не може пренебрегнути чињеница да је функција контро- ле, коју Републичко јавно правобранилаштво несумњиво обавља приликом закључења споразума са снагом извршне исправе, новина која је уведена од- редбом члана 193. Закон о парничном поступку. Поред ове, начелне забране закључења споразума који би био у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима мора- ла и добрим обичајима, потребно је нагласити да је Законом о облигаци- ним односима предвиђено да предмет поравнања не могу бити спорови који се тичу статусних односа4 . Дакле, да ли је могуће закључити споразум о мирном решавању спора, када постоји спор о статусним односима? У ситуацији када би у будућем спору била тужена Република Ср- бија, односно неко од Министарстава за поништај решења којим се регу- лише нпр., радноправни статус физичког лица, онда би пре покретања по- ступка пред судом, за поништај таквог решења, постојaла обавеза подно- шења предлога за мирно решавање спора. У теорији постоји став који одступа од стриктне забране поравна- ња у оваквим случајевима. Тако, например, иако је поравнање које се од- носи на статусне односе забрањено, код друштвених правних лица, која су могла утицати на свој статус, спор о статусним односима правних лица могао би бити предмет поравнања само ако је о свом статусу друштвено правно лице могло само одлучивати.5 Овакво широко тумачење одредбе члана 1092. Закона о облигаци- ноим односима, кад је реч о институту који предвиђа одредба члана 193. Закона о парничном поступку, није могуће. Наиме, код статусних ствaри, као из горњег примера, уколико би дошло до поравнања, спорно решење не би било стављено ван снаге у поступку пред судом и као такво би егзи- 4 Одредба члана 1092 .став 3. Закона о облигациним односима. 5 Слободан Перовић, Коментар Закона о облигационим односима, књига друга, Београд 1995.
  • 95.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 95 стирало у правном промету и поред закљученог споразума, што свакако води правно неодрживој ситуацији. Према томе, у случају спора око статусних односа, нема места за- кључењу споразума о мирном решавању спора, те је у том смислу приме- њива одредба члана 1092. Закона о облигационим односима, којом је уста- новљена забрана поравнања у споровима који се тичу статусних односа. 2.2. Ко може закључити споразум у име предлагача Уколико прихватимо став да је споразум о мирном решавању спо- ра по својој прирoди најближи уговору о поравнању, јасно је да се прили- ком закључења споразума, применом правила о тумачању, аналогно имају применити одредбе закона које регулишу форму и обавезне елементе уго- вора о поравнању. Према важећим прописима постављају се два кумулативана захте- ва за закључење уговора о поравнању. Одредбом члана 91. став 4. Закона о облигационим односима предви- ђено је да пуномоћник не може без посебног овлашћења, за сваки поједини случај, да закључи уговор о поравнању. Захтев за специјално овлашћење про- изилази из чињенице да су услови закључења уговора о поравнању узајамни уступци странака, њихова попуштања, да би се отклонио спор или неизве- сност у једном правном односу и да би се уредила узјамна права и обавезе. Овлашћење пуномоћника мора бити лично и непреносиво, дато с обзиром на лична својства и однос властодавца и пуномоћника.6 Други услов за закључење поравнања, предивиђен је одредбом члана 1091. Закона о облигационим однисима, која за закључење уговора о поравнању захтева једну посебну врсту способности, а то је способност располагања правом које је предмет поравнања7 , а која није идентична са пословном способношћу из члана 56. Закона о облигационим односима.8 Дакле, може се закључити да је и за закључење споразума о мирном решавању спора неопходно да буду испуњени наведени услови, односно по- 6 Лепосава Карамарковић, Поравнање и медијација, Београд 2004, страна 51. 7 Лепосава Карамарковић, Поравнање и медијација, Београд 2004, страна 46. 8 За закључење пуноважног уговора потребно је да уговарач има пословну спо- собност која се тражи за закључење тог уговора.
  • 96.
    Број 2/2012 96 требно јепосебно пуномоћје за сваки појединачни случај и одговарајућа спо- собност за закључење споразума. Применом правила о тумачењу, долази се до закључка да приликом закључења споразума из члана 193. ЗПП-а, као и уговора о поравнању, располагање правом које је предмет споразума не представља настајање неког новог права и обавеза, већ се постојећа права и обавезе уређују тако што се прекида спор, отклања неизвесност и одређују за убудуће права и обавеза странка из уговора односно споразума.9 У том смислу, последице закључења споразума о мирном решава- њу спора који би био закључен без испуњених захтева у погледу способ- ности за закључење споразума и валидности пуномоћја прописане су од- редбама члана 88. Закона о облигационим односима.10 2.3. Извршност споразума о мирном решавању спора Својство извршности споразума о мирном решавању спора дефи- нисано је Законом о парничном поступку. Споразум, као такав, предста- вља извршну исправу, на основу које суд, на предлог повериоца, дозвоља- ва и одређује извршење. Законом о извршењу и обезбеђењу11 у члану 13. став 7. прописано је да се извршном исправом сматра исправа која је законом одређена као извршна исправа. У том смислу нема дилеме да се на основу споразума из члана 193. ЗПП-а може одредити и спорвести извршење. 9 Иван Букљаш, Борис Визнер, Коментар закоан о обвезним (облигациним) од- носима, књига IV, Загреб, 1979, страна 2907; Милан Бартош, Основи облигаци- оног права, Београд страна 162; Лепосава Карамарковић, Поравнање и медија- ција, Београд 2004, страна 46 10 Уговор који неко закључи као пуномоћник у име другога без његовог овлашће- ња обавезује неовлашћено заступаног само ако он уговор накнадно одобри. Страна са којом је уговор закључен може захтевати од неовлашћено заступаног да се у примереном року изјасни да ли уговор одобрава. Ако неовлашћено за- ступани ни у остављеном року уговор не одобри, сматра се да уговор није ни закључен. У том случају, страна са којом је уговор закључен може од лица које је као пуномоћник без овлашћења закључило уговор тражити накнаду штете, ако у тренутку закључења уговора није знала нити је морала знати да то лице није имало овлашћења за закључење уговора. 11 Закон о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник РС" број 31/11).
  • 97.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 97 Међутим, како закон предвиђа обавезу за лице које намерава да поднесе тужбу против Републике Србије да претходно поднесе предлог за мирно решавање спора и у ситуацији кад је предмет спора, рецимо, неко стварно право, на пример право својине, поставља се питање, да ли закон који регулише упис стварних права оставља могућност да се на основу за- кљученог споразума, изврши упис права на непокретности. Наиме, одредбом члана 86. Закона о државном премеру и катастру у ставу 1. прописано је да се упис у катастар непокретности врши на основу приватне или јавне исправе, која је по садржни и форми подобна за упис. Приватна исправа, односно исправа о правном послу, поред општих услова да би била подобна за упис, мора бити сачињена у писменој форми, уз оверу потписа лица између којих се исправа сачињава (ако посебна форма није прописна посебним законом) и мора садржавати изјаву о дозволи уписа која није условљена нити орочена. Ако изјава о дозволи уписа није саржана у приватној исправи, односно исправи о правном послу, изјава може бити дата у посебној исправи уз оверу потписа лица коју изјаву даје.12 Јавна исправа на основу које се може вршити упис је одлука суда, другог државног органа или организације која врши јавна овлашћења, ко- ји су по закону надлежни да доносе одлуке којима се одлучује о правима, односно о другим чињеницама које се уписују у катастар непокретности. Јавна исправа, да би била подобна за упис, мора бити правноснажна.13 Да ли се на основу споразума о мирном решавању спора, закључе- ног у смислу одредба члана 193. Закона о парничном поступку, којим се врши пренос права својине, може извршити упис права својине на непо- кретности? Пре свега, потребно је одговорити на питање да ли се спора- зум о мирном решавању спора може сматрати приватном исправом, одно- сно исправом о правном послу. У том случају, споразум би садржао изјаву о дозволи уписа која не би била условљена нити орочена, а овера потписа лица између који је исправа сачињена, дакле у овом случају Републичког јавног правобранилаштва и предлагача, не би била обавезна, имајући у виду да је Закон о парничном по- ступку, посредно, прописао форму у којој споразум мора бити сачињен. Наи- 12 Одредба члана 87. Закона о државном премеру и катастру 13 Одредба члана 88. Закона о државном премеру и катастру
  • 98.
    Број 2/2012 98 ме одредбомчлана 193. став 1. прописано је, између осталог, да предлог за мирно решавање спора мора да садржи све податке из члана 192. Закона.14 Поред тога, овера потписа на приватној исправи, односно исправи о приватном послу од стране јавних власти подразумева потврду да је од- ређено лице и потписало изјаву, што је у случају када се као једна од стра- на у споразуму појављује Републичко јавно правобранилаштво, као др- жавни орган, непотребно. Споразум о мирном решавању спора закључује Републички јавни правобранилац, односно његов заменик, који ставља свој потпис оверен печатом Републичког јавног правобранилаштва. Наиме, Законом о печату државних и других органа15 , прописано је, одредбом члана 2, да се печа- том потврђује аутентичност јавне исправе и другог акта којим државни и други орагани и имаоци јавних овлашћења одлучују или службено опште са другим органима, правним лицима и грађанима. У том случају овера потписа не би могла да буде нужан услов за упис права својине на непокретности, уколико би сачињени споразум са- државао изјаву о дозволи уписа. Међутим, како је неспорно да споразум о мирном решавању спора свако јесте различит од приватних исправа односно исправa о правном по- слу, имајући у виду правну природу споразума, а посебно својствo извршно- сти, за очекивати је да се у пракси јаве дилеме приликом подношења захтева за упис права својине на непокретности на основу закљученог споразума. 14 (1) Тужба мора са садржи одређени захтев у погледу главне стври и споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказ којима се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора, као и друге податке које мора имати сваки поднесак (2) Тужилац који има боравиште или пребивалиште, односно седиште у ино- странству дужан је да у тужби именује пуномоћника за пријем писмена. Уко- лико не означи пуномоћника за примање писмена суд ће тужбу да одбаци. (3) Ако надлежност или право на изјављивање ревизије зависи од вредности спора, а предмет тужбнеог захтева није новчани износ, тужилац је дужан да у тужби назначи вредност предмета спора. (4) Суд ће да поступи по тужби и ако тужилац није навео правни основ тужбе- ног захтева, а ако је тужилац навео правни основ суд није везан за њега. 15 Закон о печату државних и других органа ("Службени гласник РС", број 101/07).
  • 99.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 99 У том смислу, било би неопходно испитати, да ли споразум о мир- ном решавању спора којим се решава спор чије је предмет право својине на непокретности, испуњава услове који су неопходни за јавну исправу да би се извршио упис. Свакако, јасно је да овај споразум није јавна исправа у смислу од- редбе члана 88. Закона о државном премеру и катастру. Међутим, уколи- ко би се и поставило такво питање у пракси, услед чињенице да је спора- зум извршна исправа, као и да је једана од страна овог уговра државни ор- ган, који иступа као законски заступник Републике Србије, онда би се, пре свега, као спорно могло јавити питање да ли споразум има својство правноснажности, како се то захтева за упис на основу јавне исправе. Наиме, Закон о парничном поступку стриктно предвиђа да споразум има снагу извршне иправе. Намеће се питање, да ли је могуће применити правила тумачења права, односно тумачења правне норме, коришћењем ло- гичких инструмената, у конкретном случају argumentum a majori ad minus (закључивање од већег ка мањем) – аругмент којим се закључује да субјект којем правна норма даје већа права или обавезе има тим пре и ужа права и обавезе, која су укључена у она већа. Дакле, да ли споразум самим тим што има својство извршности има и својство правноснажности? Одговор на ово питање, опет налазимо, позивајући се на правила која уређују судско поравнање. Наиме, услов да судска одлуке има својство извр- шне исправе, јесте да је одлука правноснажна, односно коначна и да је поста- ла извршна, односно да је протекао парициони рок. На судско поравнање, об- зиром да поравнање није одлука, не односи се услов правноснажности, одно- сно коначности, већ је неопходно да је потраживање по њему доспело.16 Оно што се намеће као закључак јесте да споразум о мирном ре- шавању спора има снагу извршне исправе, односно да стиче својство из- вршности о доспелости потраживања. Како у случају споразума о мирном решавању спора којим би се преносило право својине на непокретности не постоји могућност принуд- ног извршења, у смислу уписа овог права у катастар непокретности, сма- трамо да би једини могући одговор у овом случају био да се приликом уписа права својине на непокретности врши провера испуњености услова 16 Верољуб Рајовић, Грађанско процесно право, Београд 2003.
  • 100.
    Број 2/2012 100 које законпрописује када се ради о упису на основу приватне исправе од- нсоно исправе о правном послу. 2.4. Примена одредбе члана 193. ЗПП-а у случају супарничарства Супарничарство настаје кад више лица једном тужбом туже или када је више њих једном тужбом тужено. У ситуацији када се спор који се по зако- ну или због природе правног односа може решити само на једнак начин пре- ма свим супарничарима ради се о јединственим супарничарима, који се сма- трају као једна парнична странка, тако да се, ако поједини супарничари про- пусте своју парничну радњу, дејство парничних радњи које су извршили дру- ги супарничари, протеже и на оне који те радње нису предузели. Овим се спречава да настану правне ситуације у којима би различите пресуде према појединим тужиоцима или туженим једна другој противречиле садржином изреке у пресудама, тако да би се међусобно искључивале.17 На овом месту потребно је покушати наћи одговор на питање како поступити у ситуацији кад постоји нужно и јединствено супарничарство где се као супарничар појављује Република Србија. Наиме, с једне стране, ова врста супраничарства подразумева да се на- стали спор, односно спорни однос решава на једнак начин према свим супарни- чарима, а са друге стране, споразум закључен између Републичког јавног право- браниоца и предлагача делује inter partes, дакле између страна уговорница. У парници, јединство супарничара постоји кад за последицу има оно што је закон прописао у погледу дејства парничних радњи. Тако, на пример, одговор на тужбу коју је поденео само један од супарничара деј- ствује као да су га поднели и остали. Оно што је спорно у теорије јесте, дејство јединственог супарничарства кад на рочишту присутни супарни- чари, који су у јединственом супарничарству, признају тврдње противне стране, а неки од јединствених супарничара нису присутни. По једном мишљењу, узима се да постоји признање свих, док по другом гледишту, самим тим што не присутвује, изостали супарничар не признаје тврдњу присутних супарничара, па се код једниственог супарничарства у овом случају не би могла донети пресуда на основу признања.18 17 Верољуб Рајовић, Грађанско процесно право, Београд 2003. 18 Верољуб Рајовић, Грађанско процесно право, Београд 2003, страна 94.
  • 101.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 101 Ако се пође од чињенице, да споразум делује само између страна које га потписују као могуће решење, намеће се потреба да се приликом подно- шење предлога за мирно решавање спора, и евентуално закључивања спора- зума из члана 193. ЗПП-а, позову и остали учесници спорног односа. У том случају, могло би се приступити закључењу споразума о мирном решавању спора између Републичког јавног правобраниоца и предлагача, док би се однос са осталим будућим супарничарима решио на исти начина као у споразуму, али закључивањем уговора о поравнању, од- носно медијацијом. Наравно, поравнање закључено без суда не би имало снагу извршне исправе, па би свака страна своја права из поравнања мо- гла остврити тужбом у редовној парници. Дакле, опет се јаваља могућност доношења пресуде која би била у супротности са закљученим споразум. Поред тога, оно што се такође мо- же јавити као спорно јесте управо ситуација у којој би, рецимо постојала спремност Републичког јавног правобраниоца за решавање спора закљу- чивањем споразума, али не и спремност осталих учесника спорног одно- са, односно будућих супарничара. Као друго могуће решење, јесте да Републичко јавно правобранила- штво, када прими овакав предлог за мирно решавање спора, исти препозна као случај у коме нема места закључењу споразума, те да о томе одмах оба- вести предлагача, чиме би се омогућило да се спорни однос реши у парници. У сваком случају, одговор на ове и сличне правне проблеме, веза- не за примену члана 193. Закона о парничном поступку, даће судска прак- са као и стручна правна јавност. 3. ОСОБЕНОСТИ СПОРАЗУМА КАО УГОВОРА На крају, неспорно је да споразум закључен у смислу одредбе чла- на 193. Закона о парничном поступку, има своје особености, које га чине различитим од свих познатих правних института, пре свега од поравнања, како судског тако и вансудског. Наиме, оно што према теорији а и према законској одредби чини кључни елемент поравнања јесте узајмано попуштње. Према одредби члана 1090. Закона о облигационим односима, попу- штање се може састојати, између осталог, у делимичном или потпуном при- знавању неког захтева друге стране, или одрицању од неког свог захтева, у
  • 102.
    Број 2/2012 102 узимању насебе неке нове обавезе, у смањењу каматне стопе, у продужењу рока, у пристајању на делимичне отплате, у давању права на одустаницу. Ста- вом 2. члана 1090. ЗОО-а прописано је да попуштање може бити условно. Међутим, ставом 3. истог члана изричито је предвиђено да када само једна страна попусти другој, на пример призна право другој, то није поравна- ње, те не подлеже правилима о поравнању. Дакле, према законској одредби, одсуство узајамности попуштања доводи до тога да се на тако закључен уго- вор не примењују одредбе закона које се односе на поравнање. Одредбе које регулишу поступак закључења споразума о мирном реша- вању спора не предвиђају ову забрану, те смо мишљења да је могуће закључити споразум и без узајманог попуштања, признавањем права само једној страни. Такође, поравнање, као и сваки други уговор, подразумева сагла- снот воља као битан елемент уговора, па се поставља питање да ли закон- ска обавеза подношења предлога за мирно решавање спора искључује по- стојење сагласности воља у смислу одредби закона који регулишу сагала- сност воља као услов за закључење уговра. Одредба члана 26. ЗОО прописује да је уговор закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора, а да се воља за закључење уговора може изјавити речима, уобичајеним знацима или дру- гим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном по- стојању. Изјава воље мора да буде учињена слободно и озбиљно.19 Међутим, одредбом члана 27. Закона о облигационим односима пре- дивиђено је одступање од општег правила да је за закључење уговора неоп- ходна апсолутна слобода воље, па чак и кад је у питању садржина уговора. Поменута одредба прописује да ако је неко по закону обавезан да закључи уговор, заинтересовано лице може захтевати да се такав уговор без одлагања закључи. Одредбе прописа којим се делимично или у целини одређује садр- жина уговора саставни су делови тих уговора, те их употпуњују или ступају на место уговорних одредби које нису у сагласности са њима. У том смислу, споразум о мирном решавању спора закључен је уз неопходну сагалсност воља уколико су се стране споразумеле о битним састојцима таквог споразума. 19 Одредба члана 28. Закона о облигационим односима
  • 103.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 103 Такође, потребно је нагласити, да је у претходном периоду Репу- бличом јавном правобранилаштву упућен знатан број предлога за мирно решавање спора. У оним случајевима где је потраживање основано у по- гледу основа и висине потраживања, Републичко јавно правобранилаштво позвало је предлагаче на закључење споразума о мирном решавању спора. Према одредби члана 32. ЗОО-а, понуда је предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу који садржи све битне састојке уговора тако да би с његовим прихватањем могао закључити уговор. Уговор је закључен оног часа кад понудилац прими изјаву понуђеног да прихвата понуду. Сматра се да је уговор закључен у месту у коме је понудилац имао своје седиште, односно пребивалиште у тренутку кад је учинио понуду. У случају када Републички јавни правобранилац пристане на предлог за закључење споразума о мирном решавању спора, у складу са цитираном одредбом, уговор би се сматрао закљученим. Ово је значајно, са становишта евентуалног изигравања закона, у ситуацији када предлагач, и поред пристанка Републичког јавног право- браниоца, не приступи потписивању споразума о мирном решавању спо- ра. У том случају, мишљења смо да би у насталом судском поступку по приговору Републичког јавног правобранилаштава, тужба који би се од- носила на захев из предлога, морала бити одбачена. Имајући у виду специфичнст споразума закљученог у смислу чла- на 193. Закона о парничном поступку, односно снагу извршне исправе ко- ју тај споразум има, када Републички јавни правобранилац прихавти по- нуду предлагача, односно понудиоца, наступа правна ситуација која би се могла изједначитии са пресуђеном ствари у парничном поступку, односно са закљученим судским поравнањем. Наиме, примена одредаба чл. 31. и 32. ЗОО-а, у сваком другом случају довела би до права сваке од страна да у парничном поступку остварују своја права из уговора, чак и код чињенице да уговор није сачи- њен, уколико је понуда, сачињења у одговрајућој форми, прихваћена у це- лости. У прилог томе говори и став Врховног суда Србије из решења Прев-265/04 од 1. јула 2004. године, према коме се уговор сматра закљу- ченим у тренутку када понудилaц прими изјаву понуђеног да прихвата по- нуду, па доцније одбијање понудиоца да потпише писмени примерак уго- вора није од утицаја на његову правну ваљаност.
  • 104.
    Број 2/2012 104 Међутим, уколикосудови, ипак заузму став да споразум који није закључен у писменој форми не производи правно дејство (с обзиром да споразум има снагу извршне исправе), мишљења смо да и у том случају тужбу треба одбацити. Ово стога, јер неприхватањем предлагача да закључи споразум у ситуацији када је предлог у целости прихваћен као основан, у суштини предлагач повлачи понуду. У том смислу, има се сматрати да понуда није ни дата, па је јасно да у случају подношења тужбе са захтевом као из предлога за мирно решавање спора, процесне претпоставке допуштености тужбе против Републике Србије, нису испуњене, те се има применити од- редба 193. став 4. Закона о парничом поступку. 4. ЗАКЉУЧАК У сваком случају, споразум о мирном решавању спора из одредбе чла- на 193. Закона о парничном поступку представља посебан правни институт ко- ји је уведен у наш правни систем новим Законом о парничном поступку. Споразум о мирном решавању спора је материјалноправни уговор који нема процесноправно својство судског поравнања, али има својство извршности. Функцију контроле, приликом закључења споразума, у односу на располагања странака и дозвољеност захтева, индиректно врши Репу- бличко јавно правобранилаштво као државни орган. Споразум о мирном решавању спора има снагу извршне исправе, односно стиче својство извршности о доспелости потраживања. Као и сваки други уговор, и споразум који предвиђа одредба 193. ЗПП-а, закључује се уз неопходну сагласност воља, уколико су се странке споразумеле о битним састојцима таквог споразума. Неприхатање предлагача да закључи споразум у ситуацији када је предлог у целини прихваћен, применом општих правила облигационог права о дејству понуде, води одбачају тужбе уколико је захтев из тужбе идентичан захтеву из предлога. Уколико се не прихавти овакав став, ту- жбу треба одбацити услед недостатка процесних претпоставки за подно- шење тужбе против Републике Србије.
  • 105.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 105 СУДСКА ПРАКСА
  • 106.
  • 107.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 107 СТВАРНО ПРАВО УГОВОР О ЗАМЕНИ БЕЗ ОВЕРЕНИХ ПОТПИСА СТРАНАКА КАО ЗАКОНИТ ОСНОВ ЗА РЕДОВНИ ОДРЖАЈ Уговор о замени сачињен у писаној форми, на коме нису ове- рени потписи уговорних страна, али је у целости спроведен међу пар- ничним странама, законит је основ за стицање својине редовним одр- жајем. Из образложења: Решавајући по жалби, Апелациони суд је прихватио утврђење пр- востепеног суда, да су правни претходник туженог предузећа и тужилац и његов правни претходник закључили уговор о замени 1979. године. Не- сумњиво је утврђено да је наведени уговор у целости спроведен међу пар- ничним странкама, те да је Земљорадничка задруга ступила у посед дела парцела Ж.Ж. и Ж.Л., а да су Ж.Ж. и Ж.Л. стекли државину парцеле Зе- мљорадчничке задруге. Наведени уговор сачињен је у писаној форми, потписан од стране уговарача, док је недостатак овере потписа уговарача, који је захтеван и по Закону о промету непокретности важећем у време за- кључења уговора ("Сл. гласник СРС", бр. 15/74 и 14/77), конвалидиран из- вршењем уговора у целости. Испуњењем уговора конвалидиран је недостатак законом пропи- сане форме, а државина спорног дела парцеле учињена законитом. Са друге стране, савесност државине Ж.Ж. и Ж.Л, која се претпо- ставља, током поступка ни на који начин није доведена у питање, јер исти за време од 1979. године, нису били узнемиравани нити депоседовани у државину спорне некретнине. Имајући у виду да је државина од стране тужилаца као узукапио- ног држаоца, заснована на пуноважном правном основу за пренос права својине и да тужилац оправдано верује да му припада право чију садржи-
  • 108.
    Број 2/2012 108 ну врши,то је његова државина законита и савесна, па стиче право своји- не на ту ствар одржајем, протеком десет година. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-3903/11 од 20. де- цембра 2011. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ВРАЋАЊЕ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ ЦРКВАМА И ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ Суд не може да у спору по тужби за утврђење права својине процењује да ли су испуњени услови за престанак права државне сво- јине и конституисање својине цркве односно верске заједнице, јер се поступак за остваривање права на враћање одузете имовине црквама и верским заједницама води пред Дирекцијом за реституцију по пра- вилима управног поступка, те није од значаја околност да је након за- кључења главне расправе донет Закон о враћању (реституцији) имо- вине црквама и верским заједницама, јер имовина која је црквама одузета по претходном закону, не постаје по сили новог закона цркве- на имовина (нити државна својина престаје). Из образложења: Предмет тужбеног захтева Републике Србије је био да се утврди да је Република Србија власник куће која се налазу на кп. бр. ... од 16,4 ара и кп. бр. ... у површини од 22,48 ари КО Н.С, што је тужена верска за- једница дужна признати и дозволити упис права државне својине у јавним књигама. Против првостепене пресуде, којом је усвојен напред наведени тужбени захтев, благовремено су изјављене жалбе које су другостепеном пресудом одбијене као неосноване, те је првостепена пресуда потврђена. Против правноснажне другостепене пресуде ревизију је изјавила тужена због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене ма- теријалног права. Врховни касациони суд је испитујући побијану пресуду утврдио да је ревизија неоснована.
  • 109.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 109 Наиме, према утврђеном чињеничном стању спорне непокретно- сти налазе се у државини друштвених правних лица после Другог свет- ског рата, док је у јавним регистрима (земљишној књизи) уписано право својине тужене као грађанско-правног лица. Правноснажним решењем Комисије за НО Н.С. од 1.10.1959. године, спорне непокретности су наци- онализоване и постале друштвена својина. У њиховој државини налази се основна школа, те је Врховни касациони суд става да је на напред наведе- но утврђено чињенично стање правилно примењено материјално право када је усвојен тужбени захтев за утврђење и упис права државне својине у јавним књигама. То стога што стицање друштвене својине по основу За- кона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта ("Слу- жбени лист ФНРЈ", бр. 52/58, 3/59, 24/59 и 24/61) представља вид ориги- нарног стицања (где својина претходника није одлучна чињеница), па упис права својине није конститутивног већ деклараторног карактера (својина се стиче у самом закону), па је самим тим Република Србија као тужилац имала правни интерес за утврђење права својине и упис у јавне књиге, јер се чињеница национализације оспорава. У смислу наведеног, неосновани су ревизијски наводи по којима је жалбени суд био дужан да преиначи првостепену пресуду и одбије ту- жбени захтев јер је у периоду после закључења главне расправе донет за- кон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, по коме је право друштвене (државне) својине престало. То стога, што, кад поједине одредбе закона које нису јасне могу се временски другачије ту- мачити (историјско тумачење) у складу са новим духовним вредностима, променом политичког система, променом морала, филозофских веровања, традиције, религије и културних вредности, али суд није овлашћен да од- рекне примену једног закона без обзира да ли (судија) сматра да је закон неправичан или неморалан. Такву одлуку може да донесе законодавни ор- ган или Уставни суд у поступку оцене уставности и законитости. У овом проблему законодавац, а ни Уставни суд нису ставили ван снаге Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта без обзира на чињеницу што је после закључења главне расправе у овој парници донет Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама ("Службени гласник РС", бр. 46/06). Тим законом по аутоматизму нису отклоњене створене последице Закона о национализацији.
  • 110.
    Број 2/2012 110 У складуса начелима закона садржаним у члану 2. (једнак правни третман свих цркава и верских заједница; њихова аутономија воље у по- кретању поступка; заштита правне сигурности садашњих савесних вла- сника и трећих лица...) црквама се може, по правилу, вратити имовина у натуралном облику, али се може дати накнада у виду друге одговарајуће имовине или исплате тржишне новчане вредности ако враћање у натурал- ном облику или у виду друге одговарајуће имовине није могуће (члан 4.). Конкретизација начелних одредби извршена је у даљем тексту закона (члана 20.). Поступак за остваривање права води Дирекција за реституци- ју (члан 21.), по правилима управног поступка, па се против решења Ди- рекције не може изјавити жалба али се може покренути управни спор (члан 32.). Из изложеног произилази да редован суд у спору по тужби за утврђење, а по приговору тужене верске заједнице не може да процењује да ли су испуњени услови за престанак права државне својине и конститу- исање својине грађанско правног лица, јер имајући у виду садржину по- менутог Закона о реституцији за то није надлежан. Одлука суда (па и ре- визијског) не представља сметњу за остваривање права које евентуално има тужена по захтеву Дирекцији (који је већ како то произилази из садр- жине ревизије поднет), већ може имати за последицу решавање претход- ног питања које се у управном поступку може поставити. Из свега наведеног следи да када је имовина туженој одузета по Закону о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта, ни- је од утицаја околност да је након закључења главне расправе донет Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, јер имовина која је црквама одузета по претходном закону, а који закон није стављен ван снаге, по сили новог закона не постаје аутоматски црквена имовина (нити државна својина престаје). (Из пресуде Врховног касационог суда Рев-1513/10 од 1. септем- бра 2010. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 111.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 111 НЕДОСТАТАК ПАСИВНЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПАРНИЦАМА РАДИ УТВРЂЕЊА ПРАВА СВОЈИНЕ НА ВОЗИЛУ Поништење саобраћајне дозволе у управном поступку не ства- ра овлашћење за тужиоца на подношење тужбе за утврђење права својине против тужене Републике Србије. Из образложења: Разлози поништења регистрације предметног аутомобила у управ- ном поступку огледају се у неиспуњености услова прописаних чл. 6. тач. 1. Правилника о регистрацији моторних и прикључних возила. Овим управним актом органа тужене одриче се могућност регистрације купље- ног аутомобила као управноправно питање и не спори се непосредно пра- во својине тужиоца на купљеном возилу. Остављајући по страни питање правног интереса тужиоца за утврђење права својине у овој правној ства- ри, суд је мишљења да упркос исплати целокупне купопродајне цене од стране тужиоца, тужена Република Србија није пасивно легитимисана у односу на овако постављен тужбени захтев. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-848/11 од 25. ок- тобра 2011. године) Приредила: Љиљана Миљановић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 112.
    Број 2/2012 112 ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО НАКНАДАШТЕТЕ ПО ОСНОВУ ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА О НЕУСТАВНОСТИ УРЕДБЕ Одлука Уставног суда којом се одредба чл. 7. ст. 3. Уредбе о кое- фицијентима за обрачун и исплату плата у Управи за извршење завод- ских санкција оглашава неуставном нема ретроактивно дејство, због че- га се не може применити на период пре него што је била објављена, нити може бити основ за накнаду штете коју тужилац потражује. Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању првостепеног суда тужилац је запослен код тужене у Управи за извршење заводских санкција. Решењем тужене од 28. фебруара 2007. године, које је донето на основу спорне одред- бе чл. 7. ст. 3. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата у Упра- ви за извршење заводских санкција ("Службени гласник РС", бр: 16/07 и 21/09), тужиоцу је одређен коефицијент за исплату плате од укупно 2,78. Против наведеног решења тужилац је изјавио жалбу која је решењем Жалбе- не комисије Владе од 28. јуна 2007. године одбијена као неоснована. Тужи- лац је покренуо управни спор против решења Жалбене комисије, у којем је Врховни суд Србије пресудом од 11. марта 2009. године одбио његову ту- жбу. Одлуком Уставног суда, бр. 39-63/07 од 30. новембра 2010. године, утврђено је да одредба чл. 7. ст. 3. Уредбе није у сагласности са Уставом и законом. Наведена одлука Уставног суда објављена је у "Службеном гласни- ку РС" дана 14. јануара 2011. године. Тужена је по објављивању одлуке до- нела ново решење којим је одредила да почев од 14. јануара 2011. године ту- жиочев укупан коефицијент за исплату плата износи 3,29. Економско-финансијским вештачењем првостепени суд је утвр- дио висину разлике између плате обрачунате применом коефицијента 3,29 и износа који је тужиоцу исплаћен (обрачунат применом коефици- јента 2,78) у спорном периоду, те је обавезао тужену да тужиоцу исплати ту разлику и доприносе за социјално осигурање.
  • 113.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 113 На овако утврђено чињенично стање првостепени суд је погрешно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев тужиоца. У складу са одредбом чл. 58. ст. 1. Закона о Уставно суду ("Слу- жбени гласник РС", број 109/07), кад Уставни суд утврди да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности са Уставом, општеприхваће- ним правилима међународног права и потврђеним међународним угово- ром, тај закон, статут, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласни- ку РС", а кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор пре- стаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику РС", сходно ст. 3. истог члана. С обзиром да је Одлуком Уставног суда утврђено да одредба чл. 7 ст. 3. наведене уредбе није у сагласности са Уставом и законом и да се неће примењивати од дана објављивања Одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику РС", дана 14. јануара 2011. године, а да тужилац, применом пра- вила о терету доказивања, није доказао да је, у складу са одредбом чл. 62. у вези чл. 61. Закона о Уставном суду, тражио од надлежног органа измену појединачног акта којим је повређено његово право, нити је Уставни суд одредио да ће наведене последице бити отклоњене повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин, то је првостепени суд погре- шио када је одлучио као у изреци побијане пресуде. Ово са разлога што на- ведена одлука Уставног суда нема ретроактивно дејство због чега се и не може применити на период пре него што је била објављена, нити може би- ти основ за накнаду штете коју тужилац потражује. Стога, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужена оба- веже да му за спорни период исплати разлику плате и доприноса на тако одређену основицу није основан, па је Апелациони суд применом наведе- них норми материјалног права преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев. (Из пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1-2664/11 од 21. марта 2012. године) Приредио: Зоран Божовић, заменик републичког јавног правобраниоца
  • 114.
    Број 2/2012 114 МОГУЋНОСТ ОСТВАРЕЊАНАКНАДЕ ШТЕТЕ НАСТАЛЕ ДОНОШЕЊЕМ ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА НА ОСНОВУ ОПШТЕГ АКТА КОЈИ ЈЕ ОЦЕЊЕН НЕСАГЛАСНИМ СА УСТАВОМ И ЗАКОНОМ Неосновани су захтеви за накнаду штете настале применом оп- штег акта који је престао да важи одлуком Уставног суда, ако се тужио- ци нису жалили на ранија појединачна решења која су постала коначна и правоснажна и производила дејство све до одлуке Уставног суда. Из образложења: Тужиоци су распоређени на радна места у Окружном затвору у Зрења- нину, у различитим звањима, а укупни коефицијент на основу којег им је одре- ђивана плата увећавао се за 10% до 14.01.2011. године, када је објављена одлу- ка Уставног суда. Такав начин обрачуна и исплате плата у Управи за изврше- ње заводских санкција коришћен је на основу члана 7. став 3. Уредбе о коефи- цијентима за обрачун и исплату плата у Управи за извршење заводских санк- ција. Одлуком Уставног суда 18.11.2010. године бр. Иу.бр. 63/07 утврђено је да одредбе чл. 7. ст. 3 Уредбе престају да важе, као несагласне са Уставом и Зако- ном, даном објављивања одлуке Уставног суда у "Сл. гласнику РС". Тужиоцима су у спорном периоду од 01.01.2007. до 14.01.2011. годи- не појединачним актима била утврђивана увећања укупног коефицијента за 10 уместо за 30%, на основу одредбе Уредбе о коефицијентима... која је про- глашена за супротну одредбама члана 263. ст. 2. и 3. Закона о извршењу кри- вичних санкција, па због тога траже накнаду штете у виду разлике између примљених плата обрачунатих на описани начин и плата које би остварили са коефицијентом увећаним за 30%. Од 14.01.2011. године тужиоцима су, по- јединачним актима утврђена увећања коефицијента од 30%. Тужиоци се на своја појединачна решења о утврђивању коефиције- ната за спорни период, нису жалили, те су иста постала коначна и правосна- жна и у правном систему су производила правно дејство све док основ, а то је чл. 7. став 3. Уредбе, није престао да постоји, те је првостепени суд захтев за исплату разлике за спорни период оценио неоснованим. Решавајући по жалби тужилаца, Апелациони суд у Новом Саду је пресуду потврдио, прихватајући став првостепеног суда и додатно обра- злажући:
  • 115.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 115 Одредбама члана 58. ст. 3. Закона о Уставном суду предвиђено да кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Устав- ног суда у Сл. гласнику, а тај се општи акт неће примењивати од дана обја- вљивања одлуке Уставног суда. Одредбама члана 61. ст. 1. предвиђено је право сваког коме је повређено право коначним или правоснажним поједи- начним актима донетим на основу закона или другог општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са законом, да има право да тражи од надлежног органа измену појединачног акта. Одредба Уредбе, после одлуке Уставног суда, престаје да важи од дана објављивања, али ово не делује уназад, већ само на правне ситуације након објављивања одлуке. Имајући у виду одредбу члана 61, у ситуацији када тужиоци нису побијали решења којима им је утврђен платни разред и основ за обрачун плате са увећањем од 10% у одговарајућем управном поступку, када нису тражили оцену уставности истих коначних и правоснажних решења о утврђивању плата у спорном периоду, то су иста решења постала коначна и правоснажна и у правном систему су производила правно дејство, све док основ, а то је чл. 7. став 3. Уредбе, није престао да важи. Стога су захтеви тужилаца за исплату разлике за спорни период неосновани. Тужиоци су имали могућност да траже измену појединачног акта о распоређивању, која им је дата одредбом члана 61. Закона о Устав- ном суду, тужиоци су и у управном спору могли да траже поништај реше- ња о распоређивању, али исте поступке нису покренули. Нема значаја истицање жалбе да је у посебним парницама неких других странака, по неправоснажним пресудама, њихов тужбени захтев усвојен, па нема ни повреде права на правично суђење на које жалба, кроз прилагање одлука других судова, покушава да укаже. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1-228/12 од 13. фебруара 2012. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 116.
    Број 2/2012 116 ОТКЛАЊАЊЕ ПОСЛЕДИЦАНАСТАЛИХ УСЛЕД ПРИМЕНЕ ОПШТЕГ АКТА ЗА КОЈИ ЈЕ ОДЛУКОМ УСТАВНОГ СУДА УТВРЂЕНО ДА НИЈЕ У САГЛАСНОСТИ СА УСТАВОМ И ЗАКОНОМ Ради отклањања последица насталих услед примене општег акта за који је Одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом и законом, нужно је да се суд применом чл. 61. Закона о Устав- ном суду утврди да ли је тужилац од органа који је донео појединачни акт, а којим је повређено тужиочево право на исплату увећане плате, тражио измену акта, или се није обраћао за измену, с тим да се предлог за измену појединачног акта може поднети у орку од шест месеци од да- на објављивања Одлуке у "Службеном гласнику РС", ако од доставља- ња појединачног акта до доношења предлога или иницијативе за покре- тање поступка није протекло више од две године. Из образложења: Првостепеном пресудом обавезана је тужена Република Србија, Министарство правде, Управа за извршење кривичних санкција, Окру- жни затвор у Лесковцу, да тужиоцу исплати на име накнаде штете по основу мање исплаћене плате за период од 1. јануара 2007. године до 28. августа 2010. године износе ближе одређене у изреци пресуде, са припа- дајућом каматом, а у корист надлежних фондова за напред назначени пе- риод уплати припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање, као и трошкове парничног поступка. Другостепеном одлуком, уважавањем жалбе тужене, укинута је првостепена пресуда. Предмет тужбеног захтева у конкретном случају је накнада штете у виду изостале разлике плате у утуженом периоду у висину од 20% уве- ћања по основу стажа осигурања са увећаним трајањем, која је за тужио- ца настала због незаконитог поступања органа тужене – Владе и Устано- ве за извршење кривичних санкција. На основу утврђеног чињеничног стања произилази да је тужена решењем од 12. фебруара 2007. године, тужиоца разврстала у звање са- ветника и сврстала га у осми платни разред са коефицијентом у висини од 2,53 за обрачун и исплату, с тим што се коефицијент увећава за 10% по
  • 117.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 117 основу стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, тако да укупан коефицијент износи 2,78, сагласно чл. 7. ст. 3. Уредбе о коефици- јентима за обрачун и исплату плата у Управи за извршење заводских санкција ("Службени гласник РС", бр: 16/07 и 21/09), и по наведеном ре- шењу је тужиоцу вршена исплата плате у утуженом периоду. У периоду до доношења решења тужиоцу је коефицијент за обрачун плате увећан за 30% по основу стажа који се рачуна са увећаним трајањем, с обзиром на то да му је признат стаж осигурања од 12/16 месеци. Међутим, уставност одредбе чл. 7. ст. 3. наведене уредбе је оспо- рена, па је након извршеног поступка за оцену уставности и законитости поменуте одредбе наведене уредбе Уставни суд донео Одлуку У-63/07 од 18. октобра 2010. године ("Службени гласник РС", број 1/11 од 14. јануа- ра 2011. године), којом је утврђено да чл. 7. ст. 3. Уредбе није у сагласно- сти са Уставом и законом и да престаје да важи даном објављивања Од- луке Уставног суда. Стога, како је за тужиоца наступила штета применом одредбе чл. 7. ст. 3. Уредбе, акта Владе Републике Србије, то је тужилац тужбом у парници захтевао исплату разлике, у виду накнаде штете чија је висина утврђена вештачењем вештака финансијске струке. Код оваквог стања ствари првостепени суд је закључио да је ту- жбени захтев тужиоца основан, налазећи при том, да се тужиоцу може признати право на разлику између висине исплаћиване плате и накнаде плате по основу стажа осигурања и припадајуће висине, само због тога што је одредбом чл. 62. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр: 109/07 и 99/11), прописано да, уколико се утврди да се изменом поје- диначног акта не могу отклонити последице настале услед примене оп- штег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласно- сти са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, по- тврђеним међународним уговорима или законом, Уставни суд може одре- дити да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накна- дом штете или на други начин. Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе чл. 372. ЗПП-а ("Службени гласник РС", бр: 125/04 и 111/09), у вези са чл. 506. ст. 1. ЗПП-а ("Службени гласник РС", број 72/11), Апелациони суд у Нишу оцењују да се основано разлозима жалбе тужене указује да је првостепена
  • 118.
    Број 2/2012 118 пресуда захваћенабитном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП-а, и да је заснована на непотпуно утврђеном чиње- ничном стању, због погрешне примене материјалног права. Уколико се има у виду чињеница да Одлуком Уставном суда У- 63/07 није одређено на који се начин могу отклонити последице настале услед примене одредбе која је престала да важи даном објављивања Од- луке Уставног суда, у смислу одредбе чл. 62. Закона о Уставном суду, произилази да је било нужно да првостепени суд расправи чињенице о томе, ради правилне примене чл. 61. поменутог закона, коју цитира у по- бијаној одлуци, али је не примењује правилно. У смислу одредбе чл. 61. Закона о Уставном суду, свако коме је повређено право коначним или правноснажним актом донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђе- но да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међу- народног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у којем је појединачни акт донет. Предлог за измену тог коначног или правноснажног појединачног акта може се поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у "Службе- ном гласнику РС", ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године. С обзиром на то да је решење о одређивању процента увећања плате тужиоцу за 10% по основу стажа осигурања који се рачуна са уве- ћаним трајањем, уместо у висини од 30% реализовано, и да у смислу чл. 61. Закона о Уставном суду има карактер појединачног акта, то је прво- степеном суду наложено да у даљем току поступка расправи све реле- вантне чињенице у складу са напред образложеним ради правилне приме- не материјалног права. (Из решења Апелационог суда у Нишу Гж1-220/12 од 4. априла 2012. године) Приредила: Јулијана Сибиновић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 119.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 119 ЗАХТЕВ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ ЕЛЕМЕНТАРНИМ НЕПОГОДАМА Република Србија није пасивно легитимисана у спору за на- кнаду штете лицу које је оштећено у елементарној непогоди, будући да је она једино у обавези да обезбеди у буџету средства за санацију последица тих непогода, док је општина та која одлучује коме ће предметна средства бити одобрена. Из образложења: Тужилац тужбеним захтевом тражи накнаду штете коју је претр- пео приликом поплаве у насељу Нови Бановци априла 2006. године. Према чињеницама утврђеним у првостепеном поступку, правносна- жном пресудом Општинског суда у Старој Пазови од 29. септембра 2008. го- дине одбијен је захтев тужиоца да се обавеже тужена Општина Стара Пазова да тужиоцу на име накнаде штете исплати наведени износ, уз образложење да се странке не налазе у материјалноправном односу, јер Република Србија није обезбедила и уплатила средства за предметну сврху у буџет Општине. Тужилац је дописом Одељења а комуналне делатности, урбанизам и грађење Општине Стара Пазова обавештен да ће то Одељење предузети све законом прописане мере да се средства за исплату накнаде штете од елементарних не- погода обезбеде у буџету Републике Србије и да се путем локалне самоупра- ве доделе свим подносиоцима захтева. Поступак за остваривање права на накнаду штете од елементарних непогода предвиђен је Законом о коришћењу средстава за санацију и за- штиту од елементарних непогода ("Службени гласник РС" број 50/92). Наиме, наведеним Законом прописано је да се средства за ове намене одо- бравају на захтев општине на чијој територији су се догодиле елементарне непогоде већег обима, под условом да општина поднесе Влади – Комиси- ји детаљан извештај о процени штета од елементарних непогода у складу са актом републичког органа надлежног за послове статистике, којим се уређује методологија за процену штета од елементарних непогода, одмах након настанка елементарне непогоде, а најкасније у року од 60 дана од дана настанка елементарне непогоде. На основу тога Република Србија одобрава потребна средства и врши њихово пребацивање општини, која једино у том случају може вршити накнаду штете лицу које је оштећено у елементарној непогоди.
  • 120.
    Број 2/2012 120 Како уконкретном случају општина није предузела потребне мере да се средства за исплату накнаде обезбеде у буџету Републике Србије, то је правилно првостепени суд закључио да Република Србија није пасивно леги- тимисана. Ово са разлога што се коришћење средстава за помоћ и санацију штета обезбеђује и одређује од стране општине, будући да су у правном од- носу општина и Република Србија, а потом странка и општина. На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, према ста- новишту Апелационог суда, правилно је првостепени суд применио матери- јално право када је, сагласно одредбама Закона о коришћењу средстава за са- нацију и заштиту од елементарних непогода, одбио тужбени захтев тужиоца. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-3219/11 од 26. јануа- ра 2012. године) Приредила: Наташа Милошевић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву OДГОВОРНОСТ ОПШТИНЕ ЗА ШТЕТУ НАНЕТУ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗЛОУПОТРЕБОМ СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА ОПШТИНСКОГ СЛУЖБЕНИКА ПРИ ВРШЕЊУ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА Не постоји одговорност oпштине према Републици Србији за штету која је настала злоупотребом службеног положаја општинског службеника када општина врши поверене послове из области борач- ко-инвалидске заштите, јер се у том случају Република Србија не мо- же сматрати оштећеним трећим лицем. Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању, са подрачуна Службе бо- рачко-инвалидске заштите Општинске управе Општине Чока, исплаћени на рачун ликвидатора Службе борачко-инвалидске заштите укупан износ од 6.465.057,22 динара кроз поједине исплате. Средства на подрачуну су средства Министарства рада и социјалне политике и намењена су кори- сницима права борачко-инвалидске заштите са територије Општине Чока, а оснивач рачуна је Министарство рада и социјалне политике.
  • 121.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 121 Наведено министарство је преко Покрајинског секретара за здрав- ство и социјалну политику, поверило послове везане за борачко-инвалид- ску заштиту, а решењем тужене, код које је и била у радном односу, по- стављена је П.Е. за вршење послова вишег референта књиговође - ликви- датора. П.Е. је правоснажном пресудом оглашена кривом, што је против- правно присвојила новчана средства на описани начин и тако себи приба- вила корист извршивши кривично дело злоупотребе службеног положаја. На основу тако утврђеног чињеничног стања Основни суд у Ки- кинди је применом одредбе чл. 170. став 1. ЗОО да "за штету коју запосле- ни у раду или у вези са радом проузрокује трећем лицу, одговара предузе- ће у коме је запослени радио у тренутку проузроковања штете", обавезао Општину Чока да на име накнаде штете исплати тужиљи Републици Ср- бији износ који је службеница Општине П.Е, обављајући поверене посло- ве, незаконито присвојила. Решавајући по жалби тужене општине, Апелациони суд у Новом Саду је жалбу усвојио и пресуду преиначио из разлога погрешне примене материјалног права. Тужбени захтев за накнаду штете је одбијен у цело- сти из следећих разлога: Основано се жалбом тужене истиче да се првостепени суд погре- шно позвао на чл. 170. став 1. ЗОО "имајући у виду да тужена, као једини- ца локалне самоуправе, има својство правног лица у смислу члана 12. За- кона о локалној самоуправи, па се не ради о одговорности предузећа за штету коју проузрокује запослени у раду или у вези са радом, већ би евен- туално могло бити речи о одговорности правног лица за штету коју прозу- рокује његов орган у смислу члана 172. ЗОО. Поменутом одредбом је про- писано да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Тужилац који тражи накнаду штете у овој конкретној правној ствари, нема својство трећег лица у смислу наведених законских одреда- ба, овлашћеног да тражи накнаду штете од правног лица за штету коју је проузроковао орган правног лица. У конкретном случају, својство трећег лица могли би евентуално имати корисници права из домена борачко-инвалидске заштите, којим ли- цима би за штету била одговорна општина, под условом да се ради о ште-
  • 122.
    Број 2/2012 122 ти којуњен орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са врше- њем својих функција. Током поступка је несумњиво утврђено да су послови везани за борачко-инвалидску заштиту поверени туженој од стране Министарства рада и социјалне политике, а преко Покрајинског секретаријата. Околност да о правима из закона решава у првом степену општински орган не чини тужену изворним носиоцем тих послова, а тужиоца трећим лицем, јер оп- штински орган не решава о тим пословима као о пословима из свог извор- ног делокруга, већ се ради о пословима који су му поверени и који се вр- ше у име и за рачун Републике Србије. Стога је тужена као правно лице, у конкретном случају, вршила поверене послове у име и за рачун тужиоца, па се тужилац не може сматрати оштећеним трећим лицем у смислу члана 172. став 1. ЗОО, те је због наведеног ожалбену пресуду ваљало преиначи- ти и тужбени захтев одбити. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-344/11 од 31. ја- нуара 2012. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ ЗА ШТЕТУ НАСТАЛУ ПОВРЕДОМ ЗАБРАНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ДОНОШЕЊЕМ РАЗЛИЧИТИХ ПРЕСУДА У ИДЕНТИЧНОЈ ПРАВНОЈ СТВАРИ Разликовање судских одлука које се доносе у истим чињеничним и правним ситуацијама не сматра се у сваком случају дискриминацијом странке о чијем праву суд одлучује, у ситуацији када је оно резултат раз- личитог тумачења и примене одредаба материјалног и процесног права на конкретан случај, без утицаја било којих других фактора. Из образложења: Полазећи од неспорних чињеница да је Окружни суд у Зрењанину донео различите судске одлуке које се заснивају на истом чињеничном стању и истом спорном правном питању, Апелациони суд је становишта да нема законског основа за закључак да је доношењем различитих пресу-
  • 123.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 123 да у идентичној правној ситуацији, повређена забрана дискриминације према тужиоцу. Наиме, сходно одредбама члана 14. Европске Конвенције за за- штиту људских права и слобода, важећој у време доношења спорне пресу- де Окружног суда у Зрењанину број Гж.1320/08 од 10.септембра 2008.го- дине, која се у нашој земљи примењује од 03.марта 2004.године, прописа- на је забрана дискриминације уживања права и слобода предвиђених у тој Конвенцији, по било ком од тамо набројаних основа, или другог статуса, а чланом 1. Протокола број 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода је прописана општа забрана дискриминације у оствари- вању сваког права које предвиђа закон, тако што је ставом 1. истог пропи- сано да ће се свако право које закон предвиђа остваривати без дискрими- нације по билом ком основу, као на пример: полу, раси, боји коже, верои- сповести, политичком и другом уверењу, националном или друштвеном пореклу, повезаности са националном мањином, имовини, рођењу или другом статусу, а у ставу 2, да јавне власти неће ни према коме вршити дискриминацију по основима као што су они поменути у ставу 1. Забрана дискриминације је била прописана и чланом 21. тада и са- да важећег Устава Републике Србије ("Сл.гласник РС" број 98/06), који прописује у ставу 1, да су пред Уставом и законом сви једнаки, у ставу 2, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, у ставу 3, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припад- ности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или дру- гог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, и у ставу 4, да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком по- ложају са осталим грађанима. Са друге стране и тада и сада важећим уставним одредбама уређен је уставноправни положај судова као носилаца судске власти. Тако да према члану 142. став 2., судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђе- но законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђе- них међународних уговора, према ставу 2. члана 145, судске одлуке се за- снивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису
  • 124.
    Број 2/2012 124 донетом наоснову закона, према ставу 4, судску одлуку може преиспити- вати само надлежни суд, у законом прописаном поступку, према ставу 1. члана 149, судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону, према ставу 2, сваки утицај на судију у вршењу су- дијске функције је забрањен, а према члану 151. став 1, судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења за- кона од стране судије. Како тужилац са једне стране није истакао да је до различитог по- ступања истог суда на његову штету, дошло због неког његовог личног својства, нити је навео који је по његовом схватању био разлог да Окру- жни суд у Зрењанину донесе различите одлуке у његовом случају и у слу- чају друге тужбе, о тужбеним захтевима са истим чињеничним и правним основом, а са друге стране разликовање судских одлука оправдано је уставно – правним положајем судова и судија који гарантује самосталност и независност у суђењу, односно изражавању мишљења приликом доно- шења судских одлука, за које судија не може ни на који начин да одговара (осим ако је у питању кривично дело), а евентуална погрешна примена права се исправља на законом прописане начине за контролу правилности конкретне судске одлуке, нема одговорности тужене Републике Србије која за рад својих органа одговара сходно одредбама члана 172. Закона о облигационим односима. (Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж-67/12 од 28. мар- та 2012. године) Приредила: Јасмина Бајшански, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ ЗА ШТЕТУ ЗБОГ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ РАЗЛИЧИТИХ КАТЕГОРИЈА КОРИСНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Не постоји дискриминација у ситуацији кад је држава у разли- читим прописима (законима) установила различит обим права разли- читим категоријама корисника социјалне заштите, па самим тим не
  • 125.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 125 постоји ни одговорност државе за накнаду штете за претрпљене ду- шевне болове услед повреде начела једнаких права и обавеза. Из образложења: Тужба тужилаца за накнаду нематеријалне штете заснована је на тврдњи да су они, као цивилни инвалиди, доведени у неравноправан по- ложај у односу на војне инвалиде, којима је Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, признат већи обим права (лична инвалиднина, додатак за негу и ортопедски додатак) од оних права која предвиђа Закон о изменама и допунама Закона о социјалној за- штити и обезбеђењу социјалне заштите грађана, која су призната тужио- цима – цивилним инвалидима, а потребе су им исте, услед чега они трпе душевне болове због дискриминације. Првостепеном пресудом, тужена је обавезана да тужиоцима на име накнаде нематеријалне штете за претр- пљене душевне болове због дискриминације исплати износ од по 500.000,00 динара. Пресудом Апелационог суда усвојена је жалба тужене и преиначена првостепена пресуда тако што је одбијен тужбени захтев. Врховни касациони суд је становишта, да је другостепени суд пра- вилно побијаном пресудом применио материјално право налазећи да ту- жбени захтеви тужилаца за накнаду нематеријалне штете по основу дис- криминације нису основани, због чега их је одбио. Правилно закључивши, да то што је у различитим прописима (законима) дат различит обим права особама са инвалидитетом, не може представљати дискриминацију. Ис- правно се позивајући на члан 21. Устава Републике Србије, којим је про- писана општа антидискриминацијска клаузула: једнакост пред законом, право на једнаку заштиту и заштиту од сваке дискриминације (непосредне и посредне) по било ком основу. Према члану 97. став 1. тачка 10. Устава Републике Србије у надлежности Републике Србије је да уређује и обезбе- ђује систем у области социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите. Дискриминацију уређује Закон о забрани дискриминације, који у члану 8. дискриминацију дефинише као повреду начела једнаких права и обавеза према лицу или групи лица због његовог, односно њиховог својства и неоправдано ускраћивање права и слобода. Заштиту права особа са инва- лидитетом од дискриминације уређује посебан закон, а то је Закон о спре- чавању дискриминације особа са инвалидитетом ("Службени гласник РС", број 33/06), који у члановима 4. и 5. прописује да су органи јавне власти дужни да особама са инвалидитетом обезбеде уживање права и слобода
  • 126.
    Број 2/2012 126 без дискриминације,као и то да је забрањено вршење права утврђених тим законом противно циљу коме су призната, или са намером да се по- вреде или ограниче права других. Нису основани ревизијски наводи тужилаца о погрешној примени материјалног права, са разлога изложене правне аргументације у друго- степеној пресуди. Тиме што је тужена у својству законодавца и у оквиру својих могућности, а у складу са процењеним потребама, донела законе којима је различитим категоријама корисника социјалне заштите пружила онај обим и систем социјалне заштите који сматра погодним за таква ли- ца, а у складу са својим овлашћењима из члана 97. став 1. тачка 10. Устава Републике Србије; она са правног становишта Врховног касационог суда, није учинила повреду начела једнаких права и обавеза – дискриминацију. Обзиром да је чланом 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права ("Службени лист СЦГ"-Међународни уговор бр.9/2003), прописано да ће се свако право које закон предвиђа остваривати без дис- криминације по било ком основу. Из наведеног следи, да би дискримина- ција могла једино настати у различитој, неједнакој примени цитираних за- кона на исте категорије корисника социјалне заштите, што није конкретан случај, те не постоји ни одговорност државе за накнаду штете за претр- пљене душевне болове услед повреде начела једнаких права и обавеза. (Из пресуде Врховног касационог суда Рев-3604/10 од 16. новембра 2011. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву ДЕЈСТВО У ПАРНИЦИ ВАНСУДСКЕ ПОНУДЕ ЗА ОБЕШТЕЋЕЊЕ Понуда Министарства правде за закључење споразума (угово- ра) ради вансудског обештећења због неоснованог лишења слободе, односно неосноване осуде, коју тужилац није прихватио, не везује суд у парничном поступку, односно нема карактер признања основа када је тужбени захтев у парници оспорен у погледу основа.
  • 127.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 127 Из образложења: Решењем истражног судије Окружног суда у Београду од 7. апри- ла 2003. године одређено је спровођење истраге против тужиоца због по- стојања основане сумње да је дана 24. фебруара 2003. године око 19,00 ча- сова у Београду у Улици ..., заједно са још једним лицем затечен на делу крађе у намери да украдену ствар задржи и употреби силу према оштеће- ном, чиме би извршили кривично дело разбојничке крађе из члана 167. став 1. КЗ РС. Истог дана према тужиоцу је одређен притвор у трајању од месец дана од дана лишења слободе, јер се није одазвао на судске позиве, променио је боравиште и нову адресу није пријавио, због чега је недосту- пан државним органима. Истог дана издата је потерница против овде ту- жиоца. Поступајући по потерници полицијски органи лишили су тужиоца слободе 1. маја 2003. године. У притвору је провео 149 дана (од 1. маја 2003. до 26. септембра 2003. године). Притвор му је одређен и више пута продужаван не само због расписане потернице, већ и због тога што је ра- није више пута осуђиван због истоврсних кривичних дела. Притвор је об- устављен када је ОЈТ дописом од 12. новембра 2004. године одустао од даљег кривичног гоњења. Тужилац се у вансудском поступку обратио Министарству правде захтевом ради накнаде штете због неоснованог при- твора, па му је достављен предлог споразума на име накнаде штете у из- носу од 298.000,00 динара. Ту понуду тужилац није прихватио. Код тако утврђеног чињеничног стања правилно је примењено ма- теријално право када је тужбени захтев правноснажно одбијен као нео- снован. Право на накнаду штете има неосновано осуђено лице под одређе- ним условима (члан 556. ЗКП) и лице које је неосновано било у притвору (члан 560. ЗКП). Сматра се да је лице неосновано било у притвору, између осталог, и у случају када није дошло до покретања кривичног поступка или је кривични поступак обустављен решењем (члан 560. ЗКП). Вредну- јући допринос притвореног лица, законодавац је прописао ограничења и изузетак када лице које се налазило неосновано у притвору не може доби- ти накнаду штете. Тај изузетак је предвиђен у члану 560. став 3. ЗКП по коме "иако је лице било у неоснованом притвору накнада штете му не припада ако је оно својим недозвољеним поступцима проузроковало ли- шење слободе".
  • 128.
    Број 2/2012 128 У конкретномслучају, тужилац је прекршио чл. 6. и 8. Закона о пребивалишту и боравишту грађана ("Сл. гласник СРС", број 42/77 – "Сл. гласник РС", број 101/2005), јер није пријавио промену адресе, чиме је учинио прекршај из члана 24. Закона. После догађаја због кога је створена основана сумња да је тужилац у саизвршилаштву извршио кривично дело разбојничке крађе променио је адресу и постао је недоступан државним органима. Од фебруара 2003. године живео је у Прихватилишту за не- збринута лица. Навео је да се из своје гарсоњере иселио јер је она изгоре- ла у пожару. Исказ тужиоца у погледу оправданости промене адресе, има- јући у виду све околности случаја (да је вишеструки повратник, без запо- слења и сталних прихода), првостепени суд није прихватио, сматрајући да је тужилац намерно променио адресу у циљу да органима гоњења не буде доступан. Имајући у виду изложено, неосновани су ревизијски наводи у ко- јима се истиче да је основ потраживања тужиоца неспоран јер је тужена у понуди од 26. јуна 2007. године о вансудском обештећењу признала право тужиоцу на накнаду нематеријалне штете. Тужилац ту понуду није при- хватио и споразум (уговор) између странака није закључен. Понуда не ве- зује суд (нема карактер признања основа) јер је тужбени захтев у парници оспорен како у погледу основа тако и у погледу висине. (Из пресуде Врховног касационог суда Рев-2566/10 од 18. јануара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ У СЛУЧАЈУ ЈЕДНОСТРАНОГ ПРИЗНАЊА ДУГА И ПРЕЛАЗАК ДУГА НА НАСЛЕДНИКЕ За испуњење споразума довољно је да споразум потпише само она страна која се споразумом обавезује, с обзиром на то да је опште- прихваћено правило да је уговор код кога је потребно саставити одго- вајућу исправу закључен у тренутку кад ту исправу потпише лице ко- је се њоме обавезује, па отуда споразум постоји и поред тога што га није потписао тужилац.
  • 129.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 129 Из образложења: Према чињеничном утврђењу, М.С. је поводом кривичног поступ- ка у којем је имао својство оштећеног, поднео уставну жалбу, коју је Уставни суд усвојио и и утврдио да су му у том кривичном поступку по- вређена Уставом зајамчена права на судску заштиту (чл. 22. ст. 1) и суђе- ње у разумном року (чл. 32. ст. 1). Одлуком Уставног суда утврђено му је и право на накнаду штете, коју може остварити на начин предвиђен од- редбом чл. 90. Закона о Уставном суду. Потом је М.С. Министарству правде – Комисији за накнаду штете поднео захтев ради вансудског обе- штећења, који је Комисија делимично усвојила и понудила износ од 160.000,00 динара, на име накнаде штете за претрпљене душевне болове због повреде или ускраћивања људског или мањинског права зајамченог Уставом, тако што је сачинила споразум о постојању, врсти и висини ште- те, и понудила М.С. да га потпише, па како је он био незадовољан виси- ном понуђеног износа споразум није потписао, већ је поднео тужбу суду, којом је захтевао исплату накнаде штете у износу од 1.900.000,00 динара. У току поступка, тужилац М.С. је преминуо, а поступак су наста- вили његови законски наследници, овде троје тужилаца, тражећи да се ту- жена обавеже да им на име накнаде штете исплати износ од по 633.333,00 динара (свакоме по трећина од износа од 1.900.000,00 динара). Првостепени суд приликом делимичног усвајања тужбеног захтева тужилаца, правних следбеника пок. М.С, полази од чињенице да је донетом Одлуком и предлогом Споразума од стране Комисије за накнаду штете, ту- жена признала дуг подносиоцу захтева – правном претходнику тужилаца. При том, суд закључује да је за испуњење споразума довољно да споразум потпише само она страна која се споразумом обавезује, с обзи- ром на општеприхваћено правило да је уговор код кога је потребно саста- вити одговарајућу исправу закључен у тренутку потписивања исправе од стране лица које се њоме обавезује, сагласно одредби чл. 72. ст. 1. и 3. За- кона о облигационим односима. Са изложених разлога, Апелациони суд у Нишу прихвата као пра- вилан закључак првостепеног суда да је споразум закључен, да постоји и поред чињенице што га правни претходних није потписао, тако да наведе- ни износ прелази на наследнике, овде тужиоце, сходно одредби чл. 204.
  • 130.
    Број 2/2012 130 Закона ооблигационим односима, и при томе, потврђује првостепену пре- суду у усвајајућем делу, уз одбијање жалбе тужене. С обзиром на то да за одбијајући тужбени захтев тужилаца за већи износ од досуђеног по основу повреде права на судску заштиту и права на суђење у разумном року нема правноснажен одлуке и споразума и како потраживање нематеријалне штете не прелази на наследнике, то је ставом другим изреке пресуде одбије тужбени захтев тужилаца уз примену од- редбе чл. 204. ст. 1. Закона о облигационим односима, које разлоге за по- тврђивање првостепене у одбијајућем делу прихвата Апелациони суд уз одбијање жалбе тужилаца. (Из пресуде Апелационог суда у Нишу Гж-604/11 од 22. фебруара 2012. године) Коментар: Став суда изражен у наведеној пресуди у битном од- ступа од става израженог у пресуди Врховног касационог суда Рев- 2566/10 од 18. јануара 2012. године (који је такође пренет у овом издању Билтена), према којем: "понуда Министарства правде за закључење спора- зума (уговора) ради вансудског обештећења због неоснованог лишења слободе, односно неосноване осуде, коју тужилац није прихватио, не везу- је суд у парничном поступку, односно нема карактер признања основа ка- да је тужбени захтев у парници оспорен у погледу основа". Такође, сма- трамо да је став према којем је понуди за закључење споразума коју пону- ђено лице није прихватило, признато дејство закљученог споразума, очи- гледно повређена одредба чл. 26. Закона о облигационим односима, а при том се суд погрешно позвао на одредбе чл. 72. ст. 1. и 3. Закона о облига- ционим, које у конкретном случају нису правилно протумачене. Приредила: Јулијана Сибиновић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву СКРИВЉЕНО ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ И ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ Накнада штете због неоснованог лишења слободе се неће досу- дити онда када је оштећени својим недозвољеним поступцима проу- зроковао лишење слободе.
  • 131.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 131 Из образложења: Према одредби члана 560. став 3. Закона о кривичном поступку, пра- во на накнаду штете не припада лицу које је својим недозвољеним поступци- ма проузроковало лишење слободе. Овом одредбом искључено је право на накнаду штете и поред тога што у односу на притворено лице није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак обустављен правноснажним решењем, или је правноснажном пресудом ослобођен од оптужбе или је оп- тужба одбијена. Право на накнаду штете из става 1. члана 560. Закона о кри- вичном поступку је искључено, јер је то лице својим недозвољеним поступ- цима проузроковало лишење слободе. Да би оштећени имао право на накна- ду штете због неоснованог лишења слободе морају се кумулативно испунити услови прописани чланом 560. Закона о кривичном поступку, односно да по- стоје претпоставке из става 1. ове законске одредбе и да не наступе у закону, односно у ставу 3. прописане негативне претпоставке које се тичу понашања оштећеног, као осумњиченог или окривљеног. Сагласно наведеном, накнада штете се неће досудити онда, када је оштећени својим недопуштеним по- ступцима проузроковао лишење слободе, с тим што се недозвољени посупак притвореног мора посебно доказати у парници ради накнаде штете. Под не- дозвољеним поступцима оштећеног може се сматрати свако понашање које није усмерено на утврђивање правог стања, као на пример, скривање или по- кушај бекства, што су посебни разлози за одређивање притвора према одред- бама члана 142. Закона о кривичном поступку. Из разлога побијане пресуде произилази да је против тужиоца покре- нута истрага, одређен притвор и наређено издавање потернице. Међутим, пр- востепени суд због погрешног правног става, није утврђивао чињенице веза- не за одређивање притвора, односно који су били разлози за одређивање при- твора, односно његов законски основ, да ли је притвор продужаван из истих разлога због којих је и одређен, као и понашање тужиоца као окривљеног и његов однос према утврђивању правог стања у вези са покренутом истрагом. Све ове чињенице и околности су битне за утврђивање одговорности тужене у смислу члана 172. Закона о облигационим односима. (Из решења Апелационог суда у Београду Гж-5736/11 од 1. фебру- ара 2012. године) Приредила: Милица Брковић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 132.
    Број 2/2012 132 НЕМАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА ЗБОГПОВРЕДЕ ПОСЛОВНОГ УГЛЕДА ТУЖИОЦА КАО ПРАВНОГ ЛИЦА Како последице повреда доброг пословног угледа правног ли- ца немају своју манифестацију ни у једном од правно признатих ви- дова нематеријалне штете, односно како је накнаду штете могуће признати само за ону нематеријалну штету коју закон као такву по- знаје, неоснован је захтев тужиоца, као правног лица, за накнаду та- кве штете. Из образложења: Не може се прихватити као основан навод ревидента да је услед радње туженог дошло до умањења угледа и пословне части тужилачке фирме и да су нижестепени судови погрешном применом материјалног права одбили захтев за накнаду ове врсте штете. Насупрот овим наводима ревидента, и по становишту ревизиј- ског суда правилан је закључак нижестепених судова да се тужиоцу као правном лицу не може досудити накнада за неимовинску штету у сми- слу члана 200. Закона о облигационим односима. То стога, што је накнаду нематеријалне штете могуће признати само за ону нематеријалну штету коју као такву закон познаје, а не за било коју нематеријалну штету. Под нематеријалном штетом се у сми- слу Закона о облигационим односима подразумева физички бол, психич- ки бол и страх и иста штета се по природи ствари везује за физичко ли- це. Нематеријалне штете су у закону таксативно набројане, као штете за физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права лич- ности, смрти блиског лица, због нарочито тешког инвалидитета блиског лица и због кривичног дела против полног интегритета, достојанства, личности или морала, претрпљени будући душевни болови због повреде угледа и части. Стога, повреда доброг пословног угледа тужиоца као правног ли- ца сама по себи не може довести до новчане накнаде на име нематери- јалне штете зато што се последице те повреде не манифестују у једном од правно признатих видова нематеријалне штете, те је правилан закљу-
  • 133.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 133 чак нижестепених судова да тужилац нема право на накнаду нематери- јалне штете. (Из пресуде Врховног касационог суда Прев-40/11 од 19. октобра 2011. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРЕЛАЗАК ИМОВИНЕ ТУЖИОЦА У ИМОВИНУ ДРЖАВЕ НА ОСНОВУ ПОРЕСКОГ РЕШЕЊА И НЕОСНОВАНО ОБОГАЋЕЊЕ Не постоји неосновано обогаћење на страни тужене државе у ситуацији кад је до преласка имовине тужиоца у имовину тужене до- шло на основу правноснажног и коначног пореског решења, чија за- конитост није испитивана у законом прописаној процедури. Из образложења: Из списа предмета произилази да је тужилац поднео тужбу наво- дећи да је тужени донео решење којим је тужиоцу одредио да плати порез на пренос апсолутних права на закуп грађевинског земљишта у државној својини у наведеном износу, а који је тужилац уредно платио. Такође, ту- жилац је навео да је уговор о закупу којим је он стекао право закупа гра- ђевинског земљишта у државној својини на период дужи од једне године, а које стицање је предмет ове обавезе по чл. 23. Закона о порезу на имови- ну, закључен и оверен од стране предузећа чији је он сукцесор, а да у тре- нутку закључења и овере уговора није постојала обавеза плаћања пореза на пренос предметног апсолутног права и да није било потребе да тужи- лац пријави Уговор о закупу пореским органима, јер је сама обавеза пла- ћања пореза установљена чланом 9. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на имовину, који је ступио на снагу више година након закључе- ња и овере уговора о закупу. Другостепени суд је утврдио да је решењем тужене овде тужиоцу утврђен порез на пренос апсолутних права, који је тужилац уредно пла-
  • 134.
    Број 2/2012 134 тио, неуложивши на исто правни лек, сем захтева за преиспитивање ове одлуке, те је исто постало правноснажно и коначно. Имајући наведно у виду Привредни апелациони суд је мишљења да је на потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд правилно применио материјално право када је стао на становиште да у конкретном случају нема неоснованог обогаћења на страни тужене Пореске управе, обзиром да је прелазак имовине тужиоца у имовину туженог имао за основ коначно и правноснажно решење донету у упарвном поступку. Пра- вилан је закључак првостепеног суда да тужилац не може у судском по- ступку да штити своја права која је пропустио да оствари у управном по- ступку и да нема обавезе тужене да врати оно што је наплатила, обзиром да је утврђено да није било незаконитог рада државног органа и да нису испуњени услови из члана 210. став 1, 172. став 1. и 189. став 1. Закона о облигационим односима. Разлог томе је што тужилац није доказао да је постојала неправил- ност и незаконитост управног акта и да је та неправилност и незаконитост последица неправилног и незаконитог рада службеног лица у поступку доношења тог акта, па да је из тог разлога у имовини тужиоца дошло до проузроковања штете. Наиме у конкретном случају правна ваљаност управног акта није доведена у питање у законом предвиђеном року за ње- гову оцену, па су неосновани жалбени наводи тужиоца да је поступио по налогу државног органа из противправног пореског решења. Такође, од- редбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређен је поступак, надлежност и садржина пореско управног поступка, као и то да се против решења у пореском поступку може поднети жалба, а да се про- тив коначног пореског решења може покренути управни спор ради дока- зивања незаконитости управног акта. Стога су неосновани жалбени наво- ди тужиоца да разрезивање пореза решењем од стране туженог није имало основа нити у правном послу нити у закону. Имајући наведено у виду Привредни aпелациони суд је мишљења да до стицања без основа на страни туженог може једино доћи у случају да је тужилац водио управни спор у коме би доказао да је спорно решење донето у поступку у коме је тужена Пореска управа прекршила начело по- реског поступка, начело законитости, а како у конкретном случају до тога
  • 135.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 135 није дошло, нема ни неоснованог обогаћења па је правилно првостепени суд поступио кад је одбио тужбени захтев као неоснован. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-11412/10 од 9. фе- бруара 2012. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву ПРАВО НА НАКНАДУ ТРОШКОВА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА У КОМЕ ЈЕ ПРИМЕЊЕНО НАЧЕЛО ОПОРТУНИТЕТА ИЗ ЧЛАНА 236. ЗКП Када је кривични поступак обустављен решењем суда због од- устанка јавног тужиоца у вези примене чл. 236 Законика о кривич- ном поступку (одлагање кривичног гоњења), окривљеном не припа- дају трошкови кривичног поступка. Из образложења: Против тужиоца вођен је кривични поступак који је правноснажно окончан обустављањем поступка због одустанка јавног тужиоца од кри- вичног гоњења. До одустанка јавног тужиоца дошло је након што је на предлог окривљеног дошло до одлагања кривичног гоњења применом на- чела опортунитета кривичног гоњења из члана 236. ЗКП. Тужбом у овом спору тужилац захтева да се тужена Република Србија обавеже, а на основу члана 197. став 6. ЗКП, да му накнади тро- шкове кривичног поступка, односно нужне издатке и награде браниоцу, с обзиром да је овај захтев одбијен у кривичном поступку. Како је тужилац био окривљен у напред наведеном кривичном по- ступку, и како је до одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења до- шло у вези са применом института одлагања кривичног гоњења из члана 236. ЗКП и због примене начела опортунитета, и то на предлог окривље- ног и његовог браниоца, а овде тужилаца, и након што је окривљени упла- тио одређени износ у хуманитарне сврхе, то би досуђивање накнаде тро-
  • 136.
    Број 2/2012 136 шкова браниоцаовде тужиоца било у супротности са циљем примене на- пред наведеног института у кривичном поступку. (Из пресуде Вишег суда у Ужицу Гж-24/12 од 11. јануара 2012. године) Приредила: Драгана Миливојевић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА ИСПЛАТЕ РАЗЛИКЕ НАГРАДЕ СУДИЈАМА ПОРОТНИЦИМА Застарелост потраживања исплате разлике награде судијама поротницима наступа према правилу о застарелости из члана 372. став 1. Закона о облигационим односима којим је прописано да по- времена потраживања застаревају у року од три године од доспело- сти сваког појединог потраживања. Из образложења: Решавајући по жалби тужилаца – судија поротника на пресуду Основног суда у Вршцу којом је одбијен тужбени захтев за исплату раз- лике награде судијама поротницима, овај суд је као другостепени утвр- дио да је првостепени суд основано прихватио приговор застарелости, који је истакла Република Србија. Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на ду- жности, накнаду за изгубљену зараду и право на награду, а услове и ви- сину накнаде и награде, прописао је Високи савет правосуђа. Потражи- вање судија поротника по основу награде за вршење дужности је повре- мено потраживање, јер се за материјални положај судија поротника при- мењују одредбе које регулишу материјални положај судије, а у погледу исплате, правило је да та потраживања доспевају месечно. Сва потражи- вања која доспевају годишње или у краћим периодима су повремена по- траживања и за њих важи правило о застарелости из чл. 372. ст. 1. ЗОО којим је прописано да повремена потраживања застаревају за три године
  • 137.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 137 од доспелости сваког појединог потраживања, те је због тога правилно суд поступио кад је тужбени захтев одбио. (Из пресуде Вишег суда у Панчеву Гж-914/11 од 25. октобра 2011. године) Приредила: Вера Михајлов, саветник у Републичком јавном правобранилаштву ОБЈЕКТИВНИ РОК ЗАСТАРЕЛОСТИ ПОТРАЖИВАЊА НАКНАДЕ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ЗБОГ УМАЊЕЊА ОПШТЕ ЖИВОТНЕ АКТИВНОСТИ За почетак тока објективног рока застарелости потраживања накнаде нематеријалне штете на име душевних болова због умањења опште животне активности изазваног болешћу није релевантно када је оштећени сазнао како се медицински назива болест од које се раз- болео, нити када су лекари успешно дијагностиковали ту болест, већ када је болест објективно настала с обзиром на испољене симптоме, стања и појаве везане за тужиочево здравствено стање. Из образложења: Првостепени суд је спровео доказни поступак и правилном оце- ном изведених доказа утврдио чињенично стање из кога и по налажењу овог суда произилази: - да је тужилац почетком августа 1995. године за време војне акције "Олуја" избегао са својом породицом из Сиска на тери- торију Републике Србије, - да се сместио у колективном центру у Новом Бечеју и пријавио се у месну канцеларију Црвеног Крста, - да је тужилац дана 21. августа 1995. године лишен слободе од стране припадника МУП- а РС, који су га одвели у полицијску станицу у Новом Бечеју, затим у Зре- њанин, одакле су га аутобусом послали у Ердут, - да је у Ердуту предат паравојним формацијама Жељка Ражнатовића Аркана, где је био изложен физичкој и психичкој тортури, - да је тужилац био распоређен на линији фронта у Товарнику и Апшевцу, - да је тужилац боравио на ратишту све до 13. децембра 1995. године, - да је одмах након повратка кући почео да осећа психичке тегобе (несанице, кошмаре) због страхова и стресова које је трпео током боравка на ратишту, ради чега је одмах по повратку почео
  • 138.
    Број 2/2012 138 да пијебенседине, - да се временом болест погоршавала, због чега се 2007. године (када се преселио у Београд и када је добио здравствену књижицу) обратио неуропсихијатру који му је поставио дијагнозу, тј. кон- статовао је да тужилац болује од посттрауматског стресног поремећаја, - да је анализом налаза и мишљења судског вештака неуропсихијатра утвр- ђено да је због наведене болести код тужиоца дошло до умањења животне активности за 15%. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, тужена би одго- варала тужиоцу за душевне болове које трпи због посттрауматског стре- сног поремећаја да током поступка није истакла приговор застарелости потраживања. Приликом оцене истакнутог приговора застарелости, прво- степени суд је извео погрешан закључак да је исти неоснован, јер се у оцени истакнутог приговора тај суд држао само сазнања тужиоца за фор- му и коначан облик његовог обољења. Апелациони суд је за разлику од првостепеног суда водио рачуна о томе да субјективни рок тече и истиче у границама објективног рока; наиме, одредбама члана 367. ЗОО је пропи- сано да право на накнаду штете застарева када протекне рок од 3 године од момента сазнања оштећеног лица о томе ко је штету проузроковао и у чему се штета састоји. Истим одредбама је прописано да право на накнаду штете дефинитивно застарева протеком 5 година од дана када је штета на- стала. Како је у конкретном случају штета настала оног тренутка када су се код тужиоца манифестовали симптоми душевне болести тј. психичке трауме у оквиру посттрауматског стресног поремећаја, са трајном изме- ном личности (обзиром да се тужилац одмах по повратку са ратишта осе- ћао лоше, да је имао несанице, кошмаре, због чега се обраћао лекару оп- ште праксе који му је преписивао бенседине; а како се није одмах јавио неуропсихијатру, то у тим здравственим проблемима није препознато и дијагностификовано душевно обољење све до 2007. године када се тужи- лац обратио неуропсихијатру и када му је он саопштио да болује од ПТСП-а и да је болест хроничног тока, коначног облика), - то децембар 1995. године треба узети као почетак тока објективног рока застарелости тужиочевог потраживања, јер се болест у основном облику код тужиоца испољила по повратку са ратишта; те како је од обољења тужиоца до под- ношења тужбе дана 3. јула 2007. године протекло скоро 12 година, тужио- цу је престало право да захтева испуњење обавезе од тужене, сходно од- редби члана 360. став 1. ЗОО.
  • 139.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 139 Дакле, за почетак тока објективног рока прописаног одредбом чла- на 376. став 2. ЗОО није релевантно када је тужилац сазнао како се меди- цински назива болест од које се разболео, нити када су лекари успешно дијагностиковали ту болест, већ када је болест објективно настала с обзи- ром на испољене симптоме, стања и појаве везане за тужиочево здрав- ствено стање (а које би лекар евидентно већ тада могао дијагностификова- ти да му се тужилац обратио чим је почео да их осећа); те произилази да је последица у виду посттрауматског стресног поремећаја (онаква како ју је судски вештак описао у свом налазу и мишљењу) наступила након што се тужилац вратио са ратишта тј. у децембру 1995. године и да је тужио- чев захтев за накнаду штете због умањења његове животне активности (везане за описану последицу) већ био застарео када је поднета тужба у овој парници (3. јула 2007. године). Овај суд је имао у виду налаз и мишљење судског вештака у коме се наводи да је болест тужиоца попримила коначни облик јуна 2007. годи- не, али ти наводи судског вештака нису прихватљиви приликом оцене ис- такнутог приговора застарелости; наиме, сазнање тужиоца од чега болује, као и да је болест добила коначни облик доводи до почетка тока субјек- тивног рока застарелости потраживања, али тај рок тече у границама објективног рока; па како је објективни рок у овом случају протекао, то је застарело потраживање тужиоца за накнаду траженог вида нематеријалне штете. У противном тј. када би се прихватило мишљење вештака у делу у коме он користи формулацију да је "болест добила свој коначан облик" (и то везује за јун месец 2007. године), значило би да тужилац - упркос свим симптомима, појавама и стањима (које је сам описао након повратка са ратишта) - није боловао од болести коју је вештак медицински конкрети- зовао и означио медицинским називом већ да је до тада био здрав или да је у питању болест којој је потребно 12 година да се развије и испољи (а што судски вештак није рекао у свом налазу и мишљењу). (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-4466/11 од 2. фебру- ара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 140.
    Број 2/2012 140 РОК ЗАСТАРЕЛОСТИИЗ ЧЛ. 377. ЗАКОНА О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА Привилеговани рок застарелости из чл. 377. Закона о облигацио- ним односима односи се само на учиниоце кривичног дела који су штету проузроковали, а не и на правно лице које за штету одговара уместо њега. Из образложења: У првостепеном поступку је утврђено да је сада пок. Д. П. (рођен 1971. године), као радник Министарства унутрашњих послова РС, ресора др- жавне безбедности, погинуо у нападу терориста дана 16. јула 1998. године, при вршењу посебних безбедносних задатака на територији АП Косово и Метохија, да су тужиоци родитељи сада пок. Д. П, као и сестра, која је до ње- гове погибије живела у истом породичном домаћинству. Имајући у виду ова- ко утврђено чињенично стање, претходно ценећи да потраживање тужилаца није застарело са аспекта примене одредбе члана 377. став 1. Закона о обли- гационим односима, с обзиром да није протекао рок од 15 година који је про- писан за застарелост кривичног гоњења за кривично дело тероризма из члана 125. КЗ СРЈ, те имајући у виду да је тужба поднета 30. марта 2010. године, а пок. сродник тужилаца погинуо 16. јула 1998. године, првостепени суд је применом одредаба члана 200. став 2. и члана 201. став 1. и 2. Закона о обли- гационим односима, закључио да је тужена у обавези да тужиоцима проузро- ковану штету надокнади, због чега је обавезао тужену на исплату износа до- суђених ставом првим и ставом другим изреке побијене пресуде. Апелациони суд оцењује да се оваква одлука првостепеног суда не може сматрати правилном, из разлога што је одлучујући о приговору за- старелости потраживања првостепени суд погрешно применио материјал- но право, на шта тужена основано указује у жалби, што је условило погре- шну оцену првостепеног суда да је приговор застарелости потраживања неоснован, а на којој оцени је заснована одлука о усвајању тужбеног зах- тева тужилаца за накнаду нематеријалне штете због претрпљених душев- них болова због смрти сина и брата. Наиме, првостепени суд је ценио застарелост потраживања са аспекта примене одредбе члана 377. став 1. Закона о облигационим одно- сима, оценивши да потраживање тужилаца за тражени вид штете није за- старело, с обзиром да је у конкретном случају штета тужиоцима проузро- кована кривичним делом тероризма из члана 125. КЗ СРЈ, па потраживање
  • 141.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 141 за ову штету застарева у року од 15 година, који рок је прописан за заста- релост кривичног гоњења за наведено кривично дело, због чега је тужба поднета дана 13. марта 2010. године поднета пре истека рока од 15 годи- на, прописаног наведеном одредбом. Међутим, рок застарелости из члана 377. Закона о облигационим одно- сима, односи се само на учиниоце кривичног дела, који су штету проузрокова- ли, а не и на правно лице које за штету одговара уместо њега, односно у кон- кретном случају не на државу, како је то погрешно закључио првостепени суд. Како се рокови застарелости прописани чланом 377. Закона о облигационим односима, односе на штетника који за штету одговара по основу кривице, што би значило и само у случају његове осуде, то у случају одговорности за другог, а што је у овој парници у питању, сагласно одредби члана 172. Закона о обли- гационим односима, примењује се општи пропис застарелости потраживања, тј. рок застарелости прописан одредбом члана 376. Закона о облигационим од- носима, која одредба је требало да буде примењена у конкретном случају. При томе, и у евентуалној примени одредбе члана 180. Закона о облигационим од- носима којом је утврђена одговорност државе услед терористичких аката, чији су органи по важећим прописима били дужни да спрече насталу штету и у том случају није прописан посебан рок застарелости, па право на накнаду штете за- старева у оквиру редовних рокова у којима застарева потраживање накнаде штете, а што поново упућује на примену одредбе члана 376. истог закона. Како је у конкретном случају сродник тужиоца погинуо дана 16. јула 1998. године, о чему су тужени одмах имали сазнање, а тужба је под- нета 30. марта 2010. године, то је протекао рок од три године од сазнања, прописан одредбом члана 376. Закона о облигационим односима, па је и обавеза тужене да тужиоцима накнади проузроковану штету, престала за- старелошћу још пре подношења тужбе, тј. са 16. јулом 2001. године. У изложеном контексту, Апелациони суд је оценио основаним ис- такнути приговор застарелости потраживања, због чега је одбио као нео- снован тужбени захтев тужилаца за накнаду штете услед смрти блиског лица, па је на тај начин преиначио првостепену одлуку. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-3522/11 од 2. фебру- ара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 142.
    Број 2/2012 142 ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕЗАТВОРА НЕ ИЗАЗИВА ЗАСТОЈ ЗАСТАРЕВАЊА Издржавање казне затвора не представља несавладиву препре- ку да се судским путем захтева испуњење обавезе, те не изазива застој застаревања, у смислу одредбе чл. 383. Закона о облигационим односи- ма, будући да је сваком затворенику омугућена комуникација, писме- ним путем, са правосудним и другим државним органима, које право им припада у складу са Законом о извршењу кривичних санкција. Из образложења: У спроведеном поступку је утврђено да је тужиоцу одређен при- твор у периоду од августа 2000. године до јануара 2001. године, због сум- ње да је извршио кривично дело убиства из члана 47. став 1. Кривичног закона РС, у стицају са кривичним делом из члана 33. став 1. Закона о оружју и муницији. Правноснажном пресудом Окружног суда у Београду од 28. новембра 2000. године тужилац је ослобођен оптужбе, што је по- тврђено пресудом Врховног суда Србије од 22. октобра 2002. године. Пре- суда Врховног суда Србије достављена је тужиоцу 12. децембра 2002. го- дине, док је тужилац тужбу за накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа због неоснованог лишења слободе поднео суду 17. новем- бра 2007. године. На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је прво- степени суд нашао да је основан приговор застарелости потраживања ис- такнут од стране тужене. Наиме, одредбом члана 542. став 1. раније важећег Закона о кри- вичном поступку прописано је да право на накнаду штете застарева за 3 године од дана правноснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правносна- жности првостепеног решења којим је поступак обустављен, а ако је пово- дом жалбе решавао виши суд – од дана пријема одлуке вишег суда. У конкретном случају рок застарелости потраживања тужиоца, са- гласно цитираној одредби члана 542. Закона о кривичном поступку, почео је да тече 12. децембра 2002. године, односно од дана достављања тужио- цу пресуде Врховног суда Србије. Како је тужба суду поднета 17. новем-
  • 143.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 143 бра 2007. године, то је очигледно да је тужиочево потраживање застарело, будући да је протекао законски рок од 3 године. Неосновани су жалбени наводи тужиоца да је за период од 14. јула 2002. године до 31. августа 2007. године, који је провео на издржавању ка- зне затвора, дошло до застоја застаревања, јер, како тврди, за то врме није могао поднети тужбу. Ово из разлога што је одредбом члана 383. Закона о облигационим односима прописано да застаревање не тече за време за ко- је повериоцу није било могуће, због несавладивих препрека, да судским путем захтева испуњење обавезе. Став је Апелационог суда да служење казне затвора не представља несавладиву препреку у смислу цитираног члана, будући да је тужиоцу, као и сваком затворенику, сагласно Закону о извршењу кривичних санкција, омогућена комуникација са правосудним и другим државним органима писменим путем. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-529/12 од 18. априла 2012. године) Приредила: Наташа Милошевић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 144.
    Број 2/2012 144 ПРИВРЕДНО ПРАВО ОВЛАШЋЕЊЕЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О ЈЕМСТВУ НЕ ПРОИЗИЛАЗИ ИЗ ОВЛАШЋЕЊА ЗА ЗАСТУПАЊЕ УПИСАНОГ У КАРТОН ДЕПОНОВАНИХ ПОТПИСА Упис овлашћења одређеног лица у картон депонованих потпи- са код овлашћене банке као заступника Задруге "самостално и без ограничења" не овлашћује то лице на закључење уговора о јемству без посебног овлашћења законског заступника. Из образложења: Тужилац ОЗЗ "Јужни Банат" из Банатског Брестовца поднело је тужбу Привредном суду у Београду против Републике Србије, ради пони- штаја Уговора о јемству, налазећи да га је у време закључења потписао и оверио печатом Задруге радник Задруге С.З. који је био уписан у картон депонованих потписа код овлашћене банке, као лице које заступа Задругу "самостално и без ограничења". Привредни суд у Београду налази да је тужбени захтев тужиоца основан, јер "без обзира што је С.З. као радник Задруге уписан у Картон депонованих потписа као лице овлашћено за заступање и то самостално и без ограничења не овлашћује исто лице да заступа Задругу самостално и без ограничења. Наведено лице није овлашћено за заступање Задруге, што се утврђује увидом у Извод агенције за привредне регистре, те исти није овлашћен да у име тужиоца, а у границама својих овлашћења закључује уговоре и врши друге правне радње. С тога суд налази да Република Ср- бија као друга уговорна страна није поступала са пажњом доброг при- вредника, обзиром да је могла бити упозната са подацима који се уписују у регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре, јер су исти у складу са начелом јавности доступни сваком заинтересованом ли- цу, а посебно имајући у виду да се у конкретном случају ради о уговору о јемству као строго формалном уговору".
  • 145.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 145 Овакво становиште првостепеног суда потврдио је и Привредни апелациони суд у Београду, нашавши да овлашћења лица уписаног у Кар- тон депонованих потписа у банци нису овлашћења за заступање Задруге. Сходно члану 44. Закона о задругама, Задругу заступа директор, који је по правилима Статута Задруге морао да овласти лице које би у име Задруге закључило Уговор, што није учинио, нити је накнадно признао дејство за- кљученог уговора као рушљивог. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-2937/11 од 13. априла 2011. године) Приредила: Биљана Ђурковић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву КОНВЕРЗИЈА ПОТРАЖИВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У КАПИТАЛ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Неосновано је оспоравање плана реорганизације једног при- вредног друштва од стране државног органа, у конкретном случају Пореске управе, као повериоца, из разлога што је планом предвиђено намирење његовог потраживања – претварањем потраживања у ка- питал друштва, без прибављене сагласности или донете одлуке Владе Републике Србије о претварању потраживања државног органа у ка- питал друштва. Из образложења: Неосновани су жалбени наводи Републике Србије, Пореске упра- ве, Филијале Суботица да је план реорганизације незаконит, јер је донет супротно одредбама Закона о стечају и Закона о пореском поступку и по- реској администрацији. Према плану реорганизације потраживање разлучног повериоца, овде жалиоца (Пореске управе), ће бити измирено у висини од 50% од укупно признатог потраживања, претварањем потраживања у капитал сте- чајног дужника како то прописује одредба чл. 157. став 1. тачка 9. Закона о стечају.
  • 146.
    Број 2/2012 146 Неосновани сужалбени наводи да је ожалбено решење незаконито јер је у супротности са чланом 74а Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Према члану 20. ст. 4. Закона о пореском поступку и по- реској администрацији испуњење пореске обавезе у случају стечаја поре- ског обвезника уређује се Законом који се уређује стечај. Неосновани су наводи жалбе да је усвојени план у супротности са одредбом члана 68. ст. 3. Закона о пореском поступку и пореској админи- страцији и да Влада Републике Србије мора дати сагласност о прихватању оваквог намирења. Ово са разлога што наведена законска одредба не пред- виђа претходно прибављање сагласности Владе Републике Србије ради до- ношења одлуке о претварању потраживања у капитал стечајног дужника већ само констатује да, даном намирења пореске обавезе путем конверзије пореског потраживања у трајни улог Републике Србије у капитал пореског обвезника сматра се дан када је Влада донела акт о конверзији. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-264/12 од 23. априла 2012. године) Приредио: Ервин Манџукић, самостални саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 147.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 147 РАДНО ПРАВО НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА Подношење писаног захтева руководиоцу државног органа ра- ди накнаде трошкова превоза представља предуслов за остваривање права на ову накнаду. Из образложења: Према чињеничном стању утврђеном у поступку доношења поби- јане пресуде следи да је тужилац полицијски службеник Министарства унутрашњих послова, Полицијске управе за Град Београд, да је у периоду на који се односи његово потраживање (9. октобра 2004. године - 9. окто- бра 2007. године) имао пребивалиште у Блацу (што је 230 км у једном правцу од Београда), да се тужилац није обраћао туженој писаним захте- вом за исплату трошкова превоза за овде утужени период, да се више пута обраћао надређенима усменим захтевом, али да по наведеним захтевима тужена није донела никакво решење. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду одредбу члана 51. Закона о радним односима у државним органима, прво- степени суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца за исплату трошко- ва превоза ради доласка и одласка са рада у целини основан па је усвојио тужбени захтев и обавезао тужену на исплату тих трошкова. Међутим, овакво становиште првостепеног суда се не може при- хватити. Првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, због чега је првостепена пресуда у побијаном делу морала бити преиначена и тужбени захтев од- бијен као неоснован. Према одредби члана 71. ст. 1, 2. и 5. Закона о радним односима у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 48/91 ... 39/02), која се супси- дијарно примењивала и на запослене у Министарству унутрашњих посло-
  • 148.
    Број 2/2012 148 ва, запослениу државним органима односно постављена лица писмено се обраћају функционеру који руководи органом ради остварења својих пра- ва, а против сваког решења и другог акта којим је одлучено о њиховим правима или обавезама запослени, односно постављена лица имају право приговора. Запослени, односно постављено лице има право да поднесе приговор и у случају када функционер у року од 15 дана од подношења захтева не одлучи о правима на која се закон односи. Према одредби члана 140. ст. 1. и 4. Закона о државним службени- цима ("Службени гласник РС", бр. 79/05 ... 104/09) о правима и дужности- ма државних службеника одлучује руководилац решењем, ако овим или другим законом или другим прописом није другачије одређено. При одлу- чивању о правима и дужностима државног службеника примењује се за- кон којим се уређује општи управни поступак, изузев код одлучивања о одговорности за штету. Чланом 16. ст. 1. и 2. Закона о државним службеницима прописа- но је да државни службеник има право жалбе на решење којим се одлучу- је о његовим правима и дужностима, ако ова жалба није изричито искљу- чена. Жалба се изјављује у року од 8 дана од дана пријема решења, ако овим Законом није одређен краћи рок. Чланом 142. став 1. Закона о државним службеницима прописано је да жалбене комисије одлучују о жалбама државних службеника на ре- шења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и ду- жностима. Чланом 143. став 3. Закона о државним службеницима прописано је да против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор. Када првостепени суд закључује да тужиоцу у конкретном случају припада право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, иако није поднео писани захтев туженој да му се признају ти трошкови, тада занемарује напред цитиране одредбе члана 71. ст.1, 2. и 5. Закона о радним односима у државним органима и члана 140. став 1. Закона о др- жавним службеницима, којима је предвиђено да о правима и дужностима државних службеника одлучује руководилац решењем. Претпоставка за назначено одлучивање је подношење писаног захтева од стране запосле- ног - државног службеника.
  • 149.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 149 У конкретном случају на основу резултата и изведених доказа нео- спорно произилази да тужилац није подносио писани захтев туженој ради признања права на накнаду трошкова превоза за утужени период. Сам ту- жилац саслушан у својству странке на рочишту за главну расправу изри- чито наводи: "и ја сам се својим надређенима усмено обраћао за превоз, они нису реаговали, нисам знао да сам требао да се обратим писмено ...". У таквој ситуацији, према становишту овог суда, не може се прихватити као правилна одлука првостепеног суда о основаности тужиочевог потра- живања јер, као што је већ напред наведено, тужилац није подносио писа- ни захтев туженој ради накнаде трошкова превоза, што представља преду- слов за остваривање права на ову накнаду. При том, разлози првостепене пресуде којима се указује да је ту- жена тужиоцу платила трошкове превоза за март месец 2007. године у из- носу од 29.040,00 динара ирелевантни су за другачију одлуку у овој прав- ној ствари јер све и да су назначене околности тачне (тужилачка страна не признаје да јој је ова исплата извршена), исте нису основ који може обаве- зивати туженог да и убудуће овакве исплате врши мимо процедуре пред- виђене напред цитираним одредбама Закона. Ради тога, побијана пресуда је морала бити преиначена и одбијен као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова превоза заједно са каматом која као акцесорно потраживање дели судбину главног потраживања. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж1-3542/11 од 25. јану- ара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву НЕМАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА У ВИДУ ДУШЕВНИХ БОЛОВА ЗБОГ ПРИВРЕМЕНОГ УДАЉЕЊА СА РАДА Послодавац није у обавези да запосленом накнади штету за ду- шевне болове које је неминовно трпео због привременог удаљења са рада до окончања дисциплинског поступка, јер ти душевни болови нису проузроковани незаконитим поступањем послодавца у дисци- плинском поступку.
  • 150.
    Број 2/2012 150 Из образложења: Премаутврђеном чињеничном стању, тужилац је полицијски слу- жбеник Министарства унутрашњих послова Републике Србије, распоре- ђен на радно место полицајца у Полицијској испостави С, Полицијска управа С. Командир полицијске испоставе је 15. јануара 2007. године под- нео захтев за покретање дисциплинског поступка против тужиоца због основане сумње да је починио тешку повреду службене дужности из чла- на 157. став 1. тачка 7. Закона о полицији. Судији за прекршаје је поднет захтев за покретање прекршајног поступка против тужиоца из чл. 6. ст. З. Закона о јавном реду и миру. Решењем директора полиције од 15. јануара 2007. године тужилац је привремено удаљен из МУП-а од 16. јануара 2007. године до окончања дисциплинског поступка, а најдуже 6 месеци. Решењем министра полиције од 2. фебруара 2007. године одбијен је при- говор тужиоца на решење о привременом удаљењу са рада и потврђено првостепено решење. Решењем дисциплинског старешине од 24. априла 2007. године тужилац је оглашен одговорним за тешку повреду службене дужности из члана 157. став 1. тачка З. Закона о полицији и изречена му је дисциплинска мера новчана казна у износу од 50% од месечне плате у трајању од 1 месеца. Решењем дисциплинске комисије МУП-а РС – Већа у Новом Саду од 17. јула 207. године је усвојен приговор тужиоца и пони- штено решење дисциплинског старешине од 24. априла 2007. године и предмет враћен на поновни поступак. Решењем дисциплинског старешине полицијске управе Сомбор, МУП РС од 10. јула 2007. године дисциплин- ски поступак против тужиоца је био обустављен из разлога што није дока- зано да је извршио тешку повреду службене дужности. На захтев тужиоца од стране начелника Полицијске управе С. је 25. јула 2007. године донето решење којим је тужилац враћен на рад и распоређен од 17. јула 2007. го- дине на радно место полицајца у Полицијској испостави С. Нижестепени судови су правилно применили материјално право када су на основу члана 154. став 1. у вези члана 200. Закона о облигацио- ним односима одбили тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове, због неоснованог удаљења са рада и неоснованог вођења дисциплинског поступка против њега. По становишту Врховног касационог суда, тужена није проузроко- вала нематеријалну штету тужиоцу, јер је правилном применом члана 165. став 1. Закона о полицији ("Службени гласник РС", број 101/05), привре-
  • 151.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 151 мено удаљила тужиоца са рада из Министарства унутрашњих послова до окончања дисциплинског поступка, обзиром да је против њега био покре- нут дисциплински поступак због теже повреде службене дужности из чла- на 157. став 1. тачка 7. Закона о полицији, па је у моменту када је удаљен са рада за то постојао законом прописан разлог. Стога тужена није у оба- вези да тужиоцу накнади штету за душевне болове које је неминовно тр- пео због привременог удаљења са рада, јер ти душевни болови нису проу- зроковани незаконитим поступањем тужене у дисциплинском поступку. Неосновани су ревизијски наводи да су привременим удаљењем тужиоца са рада повређени његова част и углед, с обзиром на то да се не ради о дисциплинској мери, већ мери превенције, којом се не прејудицира одговорност за учињену повреду службене дужности и она делује привре- мено, до окончања дисциплинског поступка, као у овом случају када је дисциплински поступак против тужиоца окончан обуставом, након чега је тужилац враћен на рад у исти орган на радно место које одговара његовој стручној спреми. (Из пресуде Врховног касационог суда Рев2-95/12 од 29. фебруара 2012. године) Приредио: Јован Продановић, виши саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 152.
    Број 2/2012 152 СТАМБЕНО ПРАВО РАДНИСПОР ЗА ПОНИШТАЈ РЕШЕЊА О ДОДЕЛИ СТАНА И ПРЕКИД ПОСТУПАК ПО ТУЖБИ ЗА ИСЕЉЕЊЕ Када је предмет тужбеног захтева исељење тужене из предмет- ног стана, који је коначном одлуком тужиоца додељен другом запо- сленом, не постоје услови за прекид поступка истицањем чињенице да се води радни спор, ради испитивања ваљаности одлуке о додели стана, јер исход истог може једино утицати на одлучивање тужиоца о евентуалној поновној додели стана, а не о одлуци о основаности ту- жбеног захтева у предметној правној ствари. Из образложења: Пресудом првостепеног суда, ставом првим изреке усвојен је ту- жбени захтев Републике Србије - Министарства финансија - Пореска управе, па је обавезана тужена да се исели из предметног стана и да га ис- пражњеног од ствари и лица преда тужиоцу, док је ставом другим исте пресуде одбијен предлог тужене за прекид поступка. Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу, те је Апелациони суд на- шао да је жалба тужене неоснована. Наиме, у првостепеном поступку је утврђено да је овде тужилац Република Србија - Министарство финансија - Пореска управа власник и корисник стана који је предмет овог спора, те да је наведени стан одлуком директора тужиоца, предат туженој на привремено чување и коришћење под условима одређеним у наведеној одлуци. Даље је у току поступка утврђено да се тужена изјавом од 30. маја 2002. године обавезала да ће предметни стан користити под прецизно наведеним условима, те да ће исти испразнити од лица и ствари и довести у хигијенско-техничко стање у коме се налазио у моменту пријема, у року од 15 дана од дана пријема обавештења да је стан коначно додељен одређеном раднику Пореске управе. Стамбена комисија тужиоца је одлуком о додели стана одлучила
  • 153.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 153 да предметни стан да у закуп на одређено време од 5 година другој запо- сленој код тужиоца, након чега је тужилац, дана 18. јула 2007. године, обавестио тужену да је стан додељен другом раднику тужиоца те да је од- лука постала коначна дана 11. маја 2007. године. Такође, првостепени суд је неспорно утврдио да је тужилац позвао тужену да у року од 15 дана од дана пријема обавештења предметни стан испразни од свих лица и ствари. Тужена ни у остављеном року, а ни након тога није поступиал по захтеву тужиоца, те је покренула поступак пред Првим основним судом у Београду, а ради поништаја поменуте одлуке о додели стана у закуп на одређено време другом раднику Пореске управе. Из утврђених чињеница, првостепени суд је применом одредби чл 5. и 9. Закона о средствима у својини Републике Србије, Уредбе о решава- њу стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код ко- рисника средстава у државној својини и одредби члана 7. и 9. Закона о становању, одлучио да је тужбени захтев основан, а са разлога које је као правилне прихватио и Апелациони суд у овој правној ствари У конкретном случају, несумљиво је утврђено да је Република Ср- бија - Министарство финансија - Пореска управа власник и корисник предметног стана и то на основу Закључка Владе Републике Србије од 5. новембра 2004. године, те су стога неосновани наводи жалбе тужене да тужилац није доказао да је власник предметног стана и да није имао право да тражи исељење тужене, те да је првостепени суд погрешно применио материјално право из члана 5. Закона о становању. Наиме, тужилац је као власник и корисник предметног стана исти дао туженој на привремено чување и коришћење под условима одређеним у одлуци о давању стана, а које је услове тужена прихватила изјавом коју је дала приликом предаје стана 31. маја 2002. године. Доношењем одлуке о додели предметног стана у закуп на одређено време другом раднику ту- жиоца, која је постала коначна дана 11. маја 2007. године, дошло је до остварења тих услова, па су се, како то правилно закључује првостепени суд, стекли услови да тужена преда стан тужиоцу. У том смислу правилан је и закључак првостепеног суда да туже- на током поступка ничим није доказала да има правни основ по коме би могла да настави да користи стан, и након доделе стана другом раднику. Имајући наведено у виду, Апелациони суд је става да је неоснован и на-
  • 154.
    Број 2/2012 154 вод жалбеда је учињена битна повреда одредаба парничног поступка, јер првостепени суд није дозволио прекид поступка јер тужена води радни спор. Наиме, правилно је првостепени суд оценио да како је као услов за исељење тужене из стана и предаја стана у посед тужиоцу, предвиђено доношење коначне одлуке о додели стана, а што је и учињено одлуком Стамбене комисије тужиоца од 10. новембра 2006. године, то су били ис- пуњени услови за одлучивање о овој правној ствари, а сваки даљи посту- пак који се води ради испитивања ваљаности одлуке о додели стана у за- куп може утицати на одлучивање тужиоца о евентуалној поновној додели стана, али не и на одлуку о основаности тужбеног захтева у овој правној ствари. (Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж-2300/11 од 13. маја 2011. године) Приредио: Мирко Милорадовић, млађи саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 155.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 155 ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО АНАЛИТИЧКЕ КАРТИЦЕ ИЗДАТЕ ОД СТРАНЕ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ КАО ДОКАЗ У СУДСКОМ ПОСТУПКУ Оверене аналитичке картице издате на основу података из поре- ског књиговодства су јавне исправе, за које важи законска претпо- ставка тачности, па у случају да тужени оспорава висину потражива- ња утврђену аналитичким картицама, терет доказивања прелази на туженог. Из образложења: Према одредби члана 163. став 3. Закона о пореском поступку и по- реској администрацији, исправа издата на основу података из пореског књиговодства сматра се јавном исправом. Из наведених законских одредби произилази да прегледи задужења, као и пореска решења садрже податке из пореског књиговодства који се сматрају јавном исправом, у смислу одредбе члана 163. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, а из чега произилази да за наведене поднете исправе важи законска претпоставка тачности. Ради се о оборивој претпоставци, те је на другој страни терет доказивања да су у ис- праве унети нетачни подаци. Дакле, у ситуацији када тужени оспорава висину потраживања, утврђе- ну аналитичким картицама тужиоца, које имају квалитет јавне исправе, терет доказивања прелази на туженог, те је стога неправилан закључак првостепе- ног суда да тужилац оспорено потраживање није доказао. (Из решења Привредног апелационог суда Пж-1727/11 од 29. фе- бруара 2012. године) Приредила: Бојана Јакшић Ковачевић, саветник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 156.
    Број 2/2012 156 ЗАПИСНИК РЕПУБЛИЧКОГПОЉОПРИВРЕДНОГ ИНСПЕКТОРА КАО ЈАВНА ИСПРАВА Записник пољопривредног инспектора, сачињен и издат од стране овог надлежног државног органа у границама његових јавних овлашће- ња, који је тужитељ предложио као доказ, представља јавну исправу, у смислу чл. 238 Закона о парничном поступку, па је, у случају оспорава- ња његове доказне снаге од стране туженог, терет доказивања неистини- тости чињеница садржаних у записнику на туженој страни. Из образложења: Из списа предмета утврђује се да тужилац утужени износ потра- жује по основу накнаде за бесправно коришћење пољопривредног земљи- шта које се налази у државној својини, а које је бесправно коришћено од стране туженог. Као доказ о наведеном, тужилац је између осталог доста- вио Записник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а којим Записником је утврђена тачна локација (у смислу ознаке катастар- ске парцеле и укупне површине и врсте земљишта) пољопривредног зе- мљишта које је коришћено од стране туженог. Како је наведени Записник несумњиво сачињен и издат од стране над- лежног државног органа у границама његових јавних овлашћења, то исти предста- вља јавну исправу из члана 230. став 1. Закона о парничном поступку. Сходно из- нетом, у конкретном случају тужилац је основаност тужбеног захтева доказивао јавном исправом, те стога постоји законска претпоставка доказаности онога што је у тој исправи наведено. У смислу става 3. истог члана, дозвољено је доказивати да су јавној исправи неистинито утврђене чињенице, или да је исправа неисправно састављена. Наведено даље значи да је у конкретном случају било дозвољено до- казивати чињеничне наводе изнете од стране туженог да је садржина наведеног Записника неистинита, односно да су у истом унете погрешно утврђене чињенице о томе да је тужени корисник наведеног пољопривредног земљишта. Међутим, у описаној ситуацији, када тужилац поседује јавну ис- праву, на туженом је био терет доказивања неистинитости утврђених чиње- ница у поменутом Записнику, па је првостепени суд погрешно применио правило о терету доказивања из члана 223. Закона о парничном поступку. (Из пресуде Привредног апелационог суда Пж-3757/11 од 22. фе- бруара 2012. године) Приредио: Мирко Шефчић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 157.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 157 НЕИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ТУЖБЕ ЗА УТВРЂЕЊЕ Нису испуњени услови из чл. 188 ст. 2 Закона о парничном поступ- ку за подношење тужбе за утврђење постојања радног односа државног службеника, јер се о положају државних службеника одлучује у управ- ном поступку, а судска заштита је обезбеђена у управном спору. Из образложења: Према стању у списима произилази да је тужилац био запослен у Привременим институцијама у Општини Штрпце, где је престао да ради у складу са закључцима Владе Републике Србије, којима је преузета оба- веза да се запослени на тим радним местима преузму на рад у државне ор- гане Републике Србије, с тим да преузимање и распоређивање изврши Министарство за Косово и Метохију. Како тужилац није преузет од стра- не надлежног министарства, то он тужбом тражи да суд утврди да је туже- на Република Србија – Министарство за Косово и Метехију извршила преузимање тужиоца и да се обавеже тужена да тужиоца распореди на радно место које одговара његовом степену школске спреме, стеченом знању и способностима. Тужилац је поставио и евентуални тужбени зах- тев којим тражи да се обавеже тужена да заснује радни однос са тужиоцем и распореди га на одговарајуће радно место, да му исплати накнаду зараде за период од напуштања Привремених институација до заснивања радног односа у државном органу. Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, правилно је пр- востепени суд нашао да нису испуњени услови из чл. 188 ст. 2 Закона о парничном поступку за подношење тужбе за утврђење, јер је у конкрет- ном случају тужилац испуњење чинидбе требало да тражи писменим пу- тем од надлежног министарства, чиме би покренуо управни поступак пред тим министарством, док би се евентуална судска заштита могла остварити у управном спору. (Из решења Вишег суда у Београду ГжI-642/10 од 18. јануара 2012. године) Приредила: Наташа Милошевић, приправник у Републичком јавном правобранилаштву
  • 158.
    Број 2/2012 158 ПРЕДЛОГ ЗАИЗВРШЕЊЕ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ОСНОВУ ИЗВРШНЕ ИСПРАВЕ У КОЈОЈ ЈЕ КАО ДУЖНИК ОЗНАЧЕНО ПРАВНО ЛИЦЕ У ОДНОСУ НА КОЈЕ ЈЕ ОТВОРЕН И ЗАКЉУЧЕН ПОСТУПАК СТЕЧАЈА НА ОСНОВУ ЧЛ. 153 И 154 3АКОНА О СТЕЧАЈУ Чл. 154 Закона о стечају не представља прави основ за подно- шење предлога за извршење против Републике Србије на основу из- вршне исправе у којој је као дужник означено правно лице у односу на које је отворен и закључен поступак стечаја на основу чл. 153 За- кона о стечају. Из образложења: Предлогом за извршење, извршни поверилац је као извршног ду- жника означио Републику Србију, а уз предлог је поднео извршне исправе које гласе на правно лице у односу на које је отворен и закључен поступак стечаја. Одредбом чл. 17 ст. 1 Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), предвиђено је да је извршна исправа подобна за извршење ако су у њој назначени извршни поверилац и извршни дужник, предмет, врста и обим испуњења обавезе, осим ако овим законом није другачије одређено. Према чл. 23 ЗИО, извршење се одређује и спроводи и на предлог и у корист лица које у извршној исправи није означено као извршни ду- жник, ако оно јавном или у складу са законом овереном исправом докаже да је потраживање на њега пренето или да је на њега на други начин пре- шло пре или у току поступка. Ако то није могуће пренос или прелаз по- траживања доказује се правноснажном, односно коначном одлуком доне- том у парничном, прекршајном или управном поступку. Да би суд одредио предложено извршење морају, поред осталих пред- виђених законом бити испуњени услови који се тичу правилног означења из- вршног дужника што у конкретном предлогу за извршење није случај. Ово стога што је извршни поверилац у предлогу за извршење, као извршног ду- жника означио Републику Србију, која не може бити правни следбеник извр- шног дужника у конкретном поступку, обзиром да Република Србија не од- говара за обавезе извршног дужника, док извршна исправа на основу које је поднет предлог за извршење гласи на правно лице које је брисано из реги- стра по основу решења којим је отворен истовремено закључен поступак сте- чаја, па из тих разлога није утврђено правно следбеништво извршног дужни-
  • 159.
    Билтен Републичког јавногправобранилаштва 159 ка, односно истоветност дужника означеног у предлогу за извршење и извр- шној исправи на основу које је поднет предлог. Имајући у виду наведено Република Србија није стекла својство странке у поступку из разлога предвиђених чл. 154. Закона о стечају, па је суд одбио предлог за извршење обзиром да не постоји идентитет извр- шног дужника из предлога за извршење и дужника из поднете извршне исправе, те нису испуњени услови за одређивање извршења на основу чл. 37 и чл. 8 Закона о извршењу и обезбеђењу. (Из решења Привредног суда у Нишу Ив-748/12 од 26. марта 2012. године) Приредила: Весна Марковић, заменик републичког јавног правобраниоца УЛАЗАК У СТАН ИЛИ ПОСЛОВНЕ ПРОСТОРИЈЕ ОД СТРАНЕ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ РАДИ ПРИНУДНЕ НАПЛАТЕ Основан је предлог Пореске управе да против воље дужника изврши попис, процену и заплену непокретности у поступку принуд- не контроле, ради наплате пореске обавезе по решењу о принудној на- плати. Из образложења: Одредбом члана 89. Закона о пореском поступку и пореској адми- нистрацији, између осталог прописано је да Пореска управа доноси захтев надлежном суду за доношење решења којим се пореском извршитељу до- звољава улазак у стан или друге просторије против воље њиховог држао- ца ради извршења радње у поступку наплате пореске обавезе, заложног права и других радњи у поступку принудне наплате, то се не може при- хватити закључак првостепеног суда да суд није надлежан за поступање у овој правној ствари. (Из решења Вишег суда у Зајечару Гж-123/12 од 15. марта 2012. године) Приредила: Љубинка Јовановић, заменик републичког јавног правобраниоца
  • 160.
    Број 2/2012 160 CIP -Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34(497.11) БИЛТЕН / Републичко јавно правобранилаштво; главни и одговорни уредник Иван Поповић. -195?-год. 38, бр. 1/2 (1990) ; 2010, бр. 1- . - Београд : Републичко јавно правобранилаштво, 195?-1990; 2010- (Београд : Cicero). - 21 cm ISSN 2217-4419 = Билтен (Републичко јавно правобранилаштво) COBISS.SR-ID 101988364