1. КРИВИЧНA ПРИJAВA
прoтив
Дaринкe Пaнић, Бирчaнинoвa 68/a, Лукићeвo
збoг ЛAЖНOГ СВEДOЧEЊA (Кривични зaкoник РС, члaн 335, тaчкe 1-4)
Tужилaштву у Зрeњaнину пoзнaтo je дa сaм двa путa пoднoсиo кривичну приjaву збoг
лaжнoг свeдoчeњa Дaринкe Пaнић. Најпре је лaжнo свeдoчилa у Прeкршajнoм суду у
Зрењанину 15. марта 2011. године, на основу које сам првостепено осуђен од судије
Зорана Прибишића**:
Исказ Даринке Панић у Прекршајном суду у Зрењанину 15. 03. 2011.
Потом је Даринка Панић опет сведочила, овог пута у Основном суду, поводом
приватне кривичне тужбе Сретенка Марића. Било је то 15. септембра 2011. године.
Тамо је дала следећи исказ:
Исказ Д. Панић у Основном суду, 15. септембра 2011.
Иста Даринка Панић сведочи и у дисциплинском поступку у школи у Лукићеву 31.
августа 2012. године. Тамо она каже:
Исказ Даринке Панић у школи 31. августа 2012.

2. На директна питања окривљеног, у школи у Лукићеву на расправи поводом
дисциплинског поступка Даринка Панић је дала следеће одговоре:
Са јавне расправе у школи 31. августа 2012.
1) Видимо да Даринка Панић тврди да је у тренутку када је она наводно видела
Сретенка Марића и Душана Вукотића у њеној канцеларији била присутна
"наставница физике Митра Умићевић".
Из исказа Митре Умићевић (Прекршајни суд, 19. 04. 2011)
Пошто је Даринка тачно одредила време наводног догађаја у својој изјави у
Основном суду ("знам да се све дешавало пред краја прве смене у школи"), тада је
недвосмислено јасно да Митра Умићевић у то време никако није могла бити у њеној
канцеларији. Како видимо из горњег исказа госпође Умићевић, она је у школу дошла
тачно у 1345
.
"Пред крај прве смене" је јасан временски оријентир, који није могуће заборавити,
јер сваки мештанин села зна да се прва смена у школи у Лукићеву завршава у 1330
часова (то јесте, у пола два).
2) Раније, у Прекршајном суду, Даринка Панић је тврдила "да зна да је била одржана
седница Наставничког већа" и да се све одиграло "негде око 1345
часова"); док у
Основном суду и на расправи у школи тврди да је "чекала да се заврши седница
Наставничког већа". Отуда, видимо да је немогуће да сведок Панић о једном истом
догађају најпре говори да се десио 15 минута након што је одржана седница
Наставничког већа, а да други пут зна да се то десило пред крај прве смене, док је
чекала да седница заврши, то јесте, пре 13 часова и 30 минута.
3) Једном је Даринка Панић све "видела" из простора за кување кафе, а други пут је
гледала кроз врата која су од стакла. Из простора за кување кафе могло се гледати
само кроз прозор, а никако кроз врата од стакла.

3. 4) Такође, на питање окривљеног у дисциплинском поступку у школи 31. августа 2012.
година да тачно каже где је наводно видела наставника и директора, Даринка Панић
одговара: "Стајали сте на самом прагу хола окренути један према другом". А
погледајмо шта је Даринка Панић рекла у Основном суду у Зрењанину, 15.
септембра 2012:
Из изјава Даринке Панић (Основни суд, 15. 09. 2011)
Очигледно да је Даринка Панић заборавила претходно научени текст, јер је јасно да
по исказу Сретенка Марића никако није било могуће да се наставник и директор
сретну на вратима школе. Наиме, у Основном суду 15. септембра 2011. године
Сретенко Марић је изјавио следеће:
Из исказа Сретенка Марића (Основни суд 15. 09. 2011)
Још једном, Сретенко Марић тврди да излази из зграде и да се с Вукотићем среће на
степеништу. По Марићевој тврдњи Вукотић потом улази у зграду школе, а он
одлази у управну зграду школе. Дакле, директор и наставник се мимоилазе на
степеништу, тако да ни у ком случају нису могли да се сретну на "прагу хола" или
на вратима школе.
С друге стране, директор Марић је такође изменио свој исказ и на расправи у школи
31. августа 2012. године казао:
Из изјаве Сретенка Марића са расправе у школи (31. 08. 2012)
Из свега се јасно види да Даринка Панић није ништа видела, већ да лажно
сведочи, покушавајући да свој исказ усклади са исказом директора Сретенка
Марића. Надам се да ће овог пута зрењанинско тужилаштво реаговати и покренути
кривични поступак због давања лажног исказа.
Напомињем да сам на основу оваквог лажног сведочења у првостепеном поступку
осуђен пред Основним судом у Зрењанину, јер сам наводно ударио директора
школе негде код степеништа!
У међувремену добио сам и отказ у школи зато што сам ударио директора на
вратима школе!

4. Из пресуде Основног суда (17. 09. 2012)
Решење о престанку радног односа (27. 09.2012)
Надам се да Тужилаштво у Зрењанину неће тек тако и овог пута прећи преко нове
кривичне пријаве против Даринке Панић за давање лажног исказа. Претходна два пута,
када сте одбили моје кривичне пријаве против Даринке Панић, можда нисте имали
потпуно јасну слику и можда сте мислили да се ту радило о сведоку који је помало
"забораван", али, у овом случају, уколико Тужилаштво опет не реагује, тада оно
недвосмислено постаје саучесник у једној класичној криминалној активности.
Душан Вукотић
Зрењанин, 02. 11. 2012.
Б. В. Влаховић, 7/15
У прилогу достављам:
1. Пресуда Прекршајног суда у Зрењанину
2. Записник са расправе у Основном суду 15. 09. 2011. и пресуду Основног суда
3. Записник са расправе у школи 31. 08. 2012. и решење о отказу од 27. 10. 2012.
4. Исказ наставнице Митре Умићевић у Прекршајном суду (19. 04. 2011)

5. РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРЕКРШАЈНИ СУД У
ЗРЕЊАНИНУ Број: 9 Пр Ј 4970/10 Дана:
22.07.2011 г. З Р Е Њ А Н И Н
У И М Е Н А Р О Д А
Прекршајни суд у Зрењанину, судија Зоран Прибишић, надлежан пo чл.91 ст. 1 и 94 Закона
о прекршајима ("Сл.гласник PC" 101/05, 116/2008 и 111/2009) у прекршајном поступку против
ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењаиина, због прекршаја из чл.6 ст.2 и ст.З и чл.12 ст.1 Закона о јавном реду
и миру ("Сл.гласник PC" 51/92, 53/93, 67/93 и 48/94), a на основу чл.93 ст.1, чл.214, чл.217 и чл.218 ст.
1 тач.З Закона о прекршајима ("Сл.гласник PC" 101/05, 116/2008 и 111/2009) доноси, дана 22.07.2011.
године следећу:
П Р Е С У Д У
I
Спајају се предмети Прекршајног суда у Зрењанину, заведени под бројем 9 Пр Ј 4970/10 и 9
Пр Ј 5131/10, тако да ће се убудуће водити под бројем 9 Пр Ј 4970/10.
I I
Окривљени ВУКОТИЋ ДУШАН, ЈМБГ: од оца Милоша, рођен 15.08.1954 г. у Власеници,
са пребивалиштем у Зрењанину, Булевар Вељка Влаховића 7/15, професор физичке културе у основној
школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву, са зарадом од 39.000,00 динара, држављанин Републике Србије,
прекршајно и кривично не осуђиван,
К р и в je :
1. што je дана 09.112010 г. око 13,45 х. у Лукићеву на службеном улазу у основну школу
"Бранко Ћопић" вређањем и ударањем директора основне школе Марић Сретенка из Лукићева,
Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу у основну школу, при
чему je Вукотић Марићу изговорио увредљиве речи: "Јебем ти матер, ђубре", и задао му je један ударац
затвореном шаком у пределу груди наневши му лаку телесну повреду,
чиме je починио прекршај из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру,
пa му се због тога, a на основу истог Закона УТВРЂУЈЕ НОВЧАНА КАЗНА У ИЗНОСУ ОД
15.000,00 (петнаестхиљада) динара,
2. што je дана 24.11.2010 г. око 10,45 х. у канцеларији секретара основне школе "Бранко
Ћопић" у Лукићеву, вређањем директора школе Марић Сретенка нарушио јавни ред и мир на тај начин
што je позван у канцеларију од стране секретара школе Поповић Саве да му се уручи закључак о
покретању дисциплинског поступка против њега и решење о привременом удаљењу са рада у току ког
je у канцеларију ушао директор школе Марић Сретенко коме je Вукотић изговорио више увредљивих
речи: "Бедниче, љигавче, какав си
1
ко видимо, овде с м осуђен з то што с м н водно рић
н јпре вређ о и псов о, потом г уд рио, у сновном суду
с м г прво уд рио, потом вређ о.
кле, к ко год директор к же, р дник мор бити крив!

6. ти човек?", на шта je реаговао секретар школе Поповић Саво који je покушао Вукотићу да објасни да je
то пo Закону и да нема разлога да вређа директора затраживши од њега да преда кључеве од
фискултурне сале, a које je Вукотић сутра дан доставио,
чиме je починио прекршај из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру,
пa му се због тога, a на основу истог Закона УТВРЋУЈЕ НОВЧАНА КАЗНА У ИЗНОСУ ОД
5.000,00 (петхиљада) динара.
Ha основу чл.42 ст.1 тач.2 Закоиа о прекршајима, окривљени се
О С У Ђ У Ј Е
HA ЈЕДИНСТВЕНУ НОВЧАНУ КАЗНУ У ИЗНОСУ ОД 20.000,00 (двадесетхиљада)
динара.
Новчана казна се има уплатити у року од 15 дана пo правоснажности пресуде на жиро рачун
број 840-743321843-94 - уплата новчане казне за прекршаје. Уколико окривљени не плати новчану
казну у остављеном року иста ће се заменити казном затвора у трајању од 20 дана, рачунајући сваких
започетих 1.000,00 динара у један дан затвора, сходно чл.37 ст.2 Закона о прекршајима.
Ha основу чл.130, 131 ст.1 и чл.132 ст.1 и 4 Закона о прекршајима и чл.27 ст.2 Правилника
о накнади трошкова у судским поступцима ("Сл.гласник PC" број 57/03), обавезује се окривљени на
плаћање трошкова прекршајног поступка у паушалном износу од 1.000,00 (хиљаду) динара, у року од
15 дана пo правосиажности пресуде на жиро рачун број 840-743922843-33 - уплата трошкова поступка,
под претњом принудног извршења.
I I I
Окривљени ВУКОТИЋ ДУШАН, са подацима као у тач.2 ове пресуде
на основу чл.218 ст.1 тач.З Закона о прекршајима,
ОСЛОБАЂА СЕ КРИВИЦЕ
јер није доказано да je дана 24.11.2010 r. око 10,45 х. при изласку из камцеларије секретара
основне школе "Бранко Ћопић" у Лукићеву, пљунуо на под и да се непристојно и дрско понашао,
чиме би починио прекршај из чл.12 ст.1 Закона о јавном реду и миру.
О б р а з л о ж е њ е
МУП PC ПС Зрењанин поднео je захтеве за покретање прекршајног поступка под бројем
1-270-01330/10 од 11.11.2010 r. и 1-270-01415/10 од 01.12.2010 г., против окривљеног Вукотић Душана,
a због прекршаја ближе описаних у захтевима за покретање прекршајних поступака.
Судија je утврдио да су испуњени услови, покренуо прекршајни поступак, позвао и
саслушао окривљеиог.
Дана 13.01.2011 r. у предмету број 9 Пр Ј 4970/10 саслушан je окривљени Вукотић Душан.
Изјавио je да не признаје извршење прекршаја који му се стављају на терет поднетим захтевом и да он
дана 09.11.2010 г. у 13,45 х. на улазу у основну школу "Бранко Ћопић" у Лукићеву директору школе
Марић Сретенку није изговорио било какве увредљиве речи и претње, нити му je задао један ударац
песницом у пределу груди. Tor дана око 12,00 х. или 12,30 х. одржана je седница наставничког већа на
којој je присуствовао и он, a био je присутан и директор школе, и након седнице он je отишао до
2

7. својих родитеља јер није имао прва два часа тако да се са директором школе након седнице уопште није
поново видео и предлаже да се одреди суочење са директором школе и након тога да се одлучи о
његовој одговорности.
У предмету 9 Пр Ј 5131/10 окривљени je саслушан дана 15.03.2011 г. и том приликом je
изјавио да je дана 24.11.2010 г. око 10,45 х., a не у 11,30 х., био у основној школи "Бранко Ћопић" у
Лукићеву где ради као наставник физичког васпитања. Налазио се у информатичком кабинету и тада je
код њега дошао секретар школе Поповић Саво, који raje позвао и са којим je отишао до његове
канцеларије да му уручи решење којим се покреће дисциплински поступак против њега и којим се
удаљава са рада. Док je био са Савом у његовој канцеларији, у канцеларији je била присутна и радница
у књиговодству Панић Даринка. Док се Саво припремао да му уручи решење, у канцеларију je ушао
директор школе Mapuh Сретенко са којим je наводно имао инцидент 09.11.2010 г. Упитао ra je
смиреним тоном: "Човече, шта ми то радиш?", али није тачно да му je изговарао увредљиве речи:
"Бедниче, љигавче, какав си ти човек? Нечовеку." Након тога raje упитао: "Па побогу Сретенко где сам
те ударио?" на шта je Сретенко одговорно: "Ha степеништу". Потом raje упитао: "Како сад на
степеништу кад у закључку о удаљењу пише даje то било у холу школе?". Тачно je да je секретар школе
Поповић Саво, и то пре него што je директор ушао у канцеларију, од њега затражио да преда кључеве од
фискултурне сале и тачно je да то није урадио јер je након тога дошло до разговора између њих, a после
je то заборавио да уради и те кључеве je предао сутра дан одневши их у школу уз напомену да га je неко
претходно назвао телефоном и да се представио као полицајац. Оспорава и да je 24.11.2010 i.. након
разговора са директором школе у присуству секрегара Поповић Саве и раднице у књиговодств Панић
Даринке. пљунуо на под и изашао из канцеларије јер спорном прнликом, као ни у другим приликама,
није никад пљунуо на под. Што се тиче навода датој у напомени захтева да je одбио да да писмену
изјаву на наведене околности о нарушавању јавног реда и мира изјављује да то од њега нико није ни
тражио и да je због тога обавио разговор са полицајцем Зорановић Мирославом који je практично
избегао да му да одговор зашто од њега није узета изјава да би на крају рекао да je поступљено пo
стандардној процедури ако се у року од гри дана не пронађе лице од које треба да се узме изјава, да се
напише да je то лице одбило да да изјаву, a да je он од њега није узео јер после тога није могао да га нађе
у школи. Предлажио je да се у својству сведока саслуша и полицајац Зорановић Мирослав и да се
изјасни због чега од њега није затражена изјава о наводно почињеном прекршају.
У својству сведока, дана 15.03.2011 г. саслушан je Марић Сретенко, директор основне
школе "Бранко Ћопић" у Лукићеву, који je изјавио да ради као директор у основној школи "Брамко
Ћопић" у Лукићеву и дана 09.11.2010 г. око 12,00 х. одржали су седницу наставничког већа на којој je
био присутан професор физичког васпитања Вукотић Душан. Седница je завршена негде око 13,40 х.
јер после тога почиње рад у другој смени у школи. Након седнице отишао je до тоалета, a потом се на
службеном улазу у школу, које практично користи наставно особље, на степеништу сусрео са Вукотић
Душаном са којим у назад 3-4 месеца већ има одређених проблема и који raje прво једном ударио
затвореном шаком у пределу груди, након чега му je изговорио више увредљивих речи псујући му
мајку, која je иначе умрла пре месец дана пре овог догађаја, говорећи да je ђубре и друге увредљиве
речи. Није реаговао и након тога отишао je до куће где je попио једну таблету за смирење. Након тога
отишао je да затражи помоћ у Ургентном центру у Зрењанину о чему у предмету постоји извештај
лекара. Касније je чуо да су пo уобичајеној процедури здравствени радници о овоме обавестили
полицију и уследила je пријава против Вукотића. Није приметио било кога ко би могао бити саслушан
у својству сведока да je очевидац напред изнетог догађаја. Накнадно je чуо од раднице школе Панић
Даринке да je она видела да се тог дана он и Вукотић на степеништу нешто расправљају.
Истог дана у предмету 9 Пр Ј 5131/10 у својству сведока саслушан je директор основне
школе Марић Сретенко и том приликом изјавио je да je након инцидента који je
3

8. имао са наставником физичког Вукотић Душаном дана 09.11.2010 г. био на боловању две недеље и на
посао je поново дошао 23.11.2010 r. када je закључком покренут дисциплински поступак против
Вукотића и донето решење о његовом удаљењу са рада до окончања дисциплинског поступка. Секретар
школе Поповић Саво je у својој канцеларији уручивао ова документа Вукотићу и из своје канцеларије
ушао je у канцеларију секретара школе где je била присутан и радница у књиговодству Панић Даринка.
Том приликом Вукотић му je поставио питање где ra je ударио, да ли у холу или на степеништу школе.
Одговорио je да je то изјавио пред органима где то треба да изјави. Након тога вратио се у своју
канцеларију и након чега je после извесног времена Вукотић дошао код њега у канцеларију и након
краћег разговора поново су се нашли у канцеларији секретара школе. Вукотић му je тада изговорио
више увредљивих речи: "Бедниче, љигавче" и друго, a након што je кренуо да изађе из просторије
Вукотић je изговорио: "Пу, пичка ти материна, запамтићеш ти мене" након чега се удаљио. Приликом
уручења закључка и решења од стране секретара школе, од њега je затражено да врати кључеве од
фискултурне сале али он то тада није урадио, већ их je сутра дан донео у школу.
У својству сведока, дана 15.03.2011 г., саслушана je Панић Даринка у предмету 9 Пр Ј
4970/10 и која je изјавила да ради у књиговодству у основној школи у Лукићеву. Зна да je дана
09.11.2010 г. била одржана седница наставничког већа и негде око 13,45 х. ушла je у хол школе јер се ту
налази простор за кување кафе и одатле je кроз стакло, са удаљености око седам метара на улазу за
наставнике, видела директора школе Марић Сретенка и наставника физичког Вукотић Душана како
нешто расправљају између себе и видела je да je у току расправе Вукотић Душан са руком испред себе
махао обраћајући се директору, али није чула о чему су њих двојица расправљали. Ha питање
окривљеног како се сећа да je то што je напред навела било управо 09.11.2010 г. протеком скоро четири
месеца, када му je средином фебруара рекла да се најбоље не сећа те ситуације, сведок Панић je
изјавила да je пар дана пре него што je Душан назвао телефоном у фебруару месецу, 13. фебруара су два
сина и снајка и два унука имали тешку саобраћајну незгоду и да je због тога била забринута и
растројена, али да се добро сећа да je директора и њега видела 09.11.2010 г. јер je тог дана претходно
била одржана седница наставничког већа. Након одговора сведока окривљени je поставио питање:
"Како je могуће да се догађаја не сећа непосредно после догађаја, a да га се добро сећа након скоро
четири месеца?".
Истог дана у предмету 9 Пр Ј 5131/10 Панић Даринка je изјавила да je дана 24.11.2010 г. око
11,00 х. била у канцеларији директора школе који тог момента није био ту јер je радила обрачун плате,
a програм се налази на компјутеру који се налази у канцеларији директора школе. Након извесног
времена прешла je у своју канцеларију коју дели са секретаром школе Поповић Савом, који je био ту са
наставником физичког васпитања Вукотић Душаном и коме je уручивао закључак о покретању
дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада до окончања дис циплинског поступка. Вукотић
je седео за столом и испред њега су била напред наведена документа. Вукотић je саопштио секретару да
неће да потпише њихов пријем и тражио je да обави разговор са директором. После извесног времена у
њену канцеларију je дошао директор Марић и Вукотић га je упитао да му објасни о чему се овде ради
али директор није дао никакав одговор. Вукотић му je изговорио више увредљивих речи говорећи му да
je никакв човек, да je љигавац, даје бедник, да je кер и након тога, приликом изласка из просторије, чула
je да je Вукотић пљунуо на под говорећи: "Пу, запамтићеш ти мене". Напоменула je и то да je секретар
школе Поповић Саво покушавао да смири Вукотића, али и поред тога он je изговарао увредљиве речи
директору.
У својству сведока, дана 15.03.2011 г. у предмету број 9 Пр Ј 5131/10, саслушан je сведок
Поповић Саво, који je изјавио да ради као секретар у основној школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву где je
дана 24.11.2010 г. око 10,45 х. отишао до кабинета информатике где се налазио наставник физич ког
васпитања Душан Вукотић кога je позвао у своју канцеларију да му уручи закључак о покретању
дисциплинског поступка и решење о
4

9. удаљењу са рада до окончања дисциплинског поступка. Заједно су дошли у његову канцеларију где je
покушао да му уручи наведена документа. Он их je примио али je одбио да на њих стави свој потпис
што je констатовао на примерку који остаје у архиви школе. Tor момента директор школе није био у
својој канцеларији и појавио се после извесног времена. Дошао je у његову канцеларију где je био са
Вукотићем. Вукотић je упитао директора шта му то пакују и зашто му пакују робију. Вукотић je питао
директора где raje ударио, да ли на степеништу или холу школе. Директор му je одговорио да je у холу,
a он raje питао заштоje рекао даje на степеницама и после извесног времена, a напомиње даje било пар
улазака у његову канцеларију и од стране Вукотића и од стране директора. У једном моменту у
његовом присуству Вукотић je директору Марићу изговорио више увредљивих речи говорећи му да je
бедник, гњида, љигавац, нечовек, да би на крају при изласку из канцеларије пљунуо на под, a потом се
удаљио. Претходно je од Вукотића затражио и да преда кључеве од фискултурне сале, али он то није
ударио тог момента већ je кључеве доставио сутра дан. У моменту када je са Вукотићем дошао у његову
канцеларију није била присутна Панић Даринка али je она дошла након неких пет минута и после се
није удаљавала и била je присутна и очевидац je оном што се накнадно дешавало.
Дана 15.03.2011 г. спроведено je суочење између окривљеног Вукотић Душана и Mapuh
Сретенка. Окривљени Вукотић Душан, који je чуо изјаву сведока Марић Сретенка, окренут лицем у
лице ка истом изјавио je да оспорава извршење прекршаја прочитавши своју одбрану у 12 тачака, што
прилаже као прилог записнику, наводећи на крају да je ово на неки начин монтнрано из разлога што je
поставио питање због чега се застало са изградњом фискултурне caie у Лукићеву, a да он претпоставља
да je директор школе добно налог да ra удал>и из школе. Посебно je истакао да није утврђено место на
коме je наводно прекршај учињен, јер се спомињу три локације, да je био код свог оца у време наводног
инцидента, што он може да потврди као сведок, као и да je наставница физике Митра Умићевић из Ечке
у 13,45 х. прелазећи из управне зграде у зборницу или обрнуто, видела директора али да није видела
Вукотића. Након тога сведок Марић Сретенко, који je чуо изјаву окривљеног Вукотић Душана, изјавио
je да je до инцидента дошло дана 09.11.2010 r. на улазу у основну школу у Лукићеву који користи
наставно особље. Што се тиче наставнице Митре Умићевић, она je тог дана дошла на посао и ради у
другој смени и након инцидента отишао je у канцеларију, a видео je и да je радница из књиговодства,
Даринка Панић, отишла да наставници скува кафу. У осталом делу остао je код изјаве дате у својству
сведока. Након тога предложено je да се у својству сведока саслуша Панић Даринка на околности да ли
je тог дана након седнице наставничког већа видела директора школе и наставника Вукотића, са чиме
се окривљени сложио.
Истог дана у предмету 9 Пр Ј 5131/10 извршено je суочење окривљеног Вукотић Душана са
сведоцима Марић Сретенком, Панић Даринком и Поповић Савом. Том приликом окривљени Вукотић
Душан који je чуо изјаве сведока Марић Сретенка, Поповић Саве и Панић Даринке изнео je мишљење
да je ово срачунато и усмерено против њега од стране директора школе у чему има подршку и секретара
школе Поповића и административног радника. Напоменуо je и то да je након овог догађаја у неколико
наврата звао школу и желео je разговор са директором али je то директор сваки пут одбијао. To
потврђује и секретар Поповић, a указује и на то да постоји несагласност изјава сведока на који начин je
наводно пљунуо на под при изласку из просторије, a да пљувачку нико није видео. Тачно je да je у
једном моменту, наком снимања разговора мобилним телефоном, прокоментарисао речима: "Koja
беда" али ништа друго увредљиво није изговорио на рачун директора, a речи које je изговорио на рачун
директора односиле су се и на опште стање тј. на општу ситуацију у школи. Сведок Марић Сретенко,
који je чуо изјаву окривљеног Вукотић Душана, изјавио je да му je спорном приликом Вукотић Душан
изговорио више увредљивих речи као што je изјавио у изјави у својству сведока, a да je при изласку из
просторије са удаљености од око три метра чуо и видео када му je Вукотић изговорио: "Пу, пичка ти
материна" али да није видео да je том приликом из његових уста пљувачка пала на под. Сведок Поповић
Саво, који je чуо изјаву
5

10. окривљеног Вукотић Душана, изјавио je да je спорном приликом Вукотић Душан изговорио више
увредљивих речи директору школе Марић Сретенку и да je видео да je при изласку изговорио "Пу"
климнувши главом на доле, али да није видео да je пљувачку избацио на под са удаљености око 2,5
метра од врата из којих се излазн у ходник. Сведок Панић Даринка, која je чула изјаву окривљеног
Вукотић Душана, изјавила je да остаје код своје изјаве дате у својству сведока потврђујући да je
спорном приликом била присутна када je Вукотић Душан директору школе изговорио више
увредљивих речи истичући да je чула да je при изласку из канцеларије Вукотић пљунуо на под
наводећи да je седела окренута леђима вратима.
У предмету 9 Пр Ј 4970/10 у својству сведока саслушана je Умићевић Митра која je изјавила
да ради као наставник физике у основној школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву где je дана 09.11.2010 г.
одржаиа седница наставничког већа, којој није присуствовала, a свој изостанак je оправдала. У школу je
дошла у 13,45 х. што je јасно видела приликом уласка у канцеларију у којој седи Панић Даринка,
књиговођа у школи и за једно 5-6 минута у ову канцеларију je дошао директор школе Марић Сретенко.
Ништа им није рекао мада je на њему приметила да je био видно узрујан и нервозан. Помислила je да je
то можда због тога што није присуствовала седници наставничког већа али он ништа није
коментарисао. Након тога отишла je у зборницу где je затекла Милосављевић Тању, наставницу хемије.
Била je сама у зборници и њих две су седеле док школско звоно није означило крај школског часа.
Након тога отишла je на час јер je пo распореду имала други час и никаквих сазнања о инциденту
између директора школе и наставника физичког Вукотић Душана није имала до његовог повратка са
боловања, мисли до 23.11.2010 г. Долазећи у школу, ни приликом њеног боравка у школи, нигде није
видела Вукотић Душана нити je видела да je дошло до било каквог контакта између директора школе и
Вукотића што je изјавила и на седници наставничког већа у присуству великог броја наставника и
запослених у школи. Предложила je да судија службеним путем затражи записник са те седнице која je
одржана пo њеном мишљењу почетком децембра 2010 г. Са њом у зборници била je наставница хемије
Тања Милосављевић те оставља судији на процену да ли да се и она позове у својству сведока.
Дана 09.05.2011 г. саслушанаје у својству сведока Милосављевић Гања која je изјавила да
ради као наставник хемије у основној школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву где je дана 09.11.2010 r. око
подне одржана седница наставничког већа којој je присуствовала. Седница je трајала од прилике до
13,30 х. и с обзиром да није имала прва два часа пo распореду, након седнице која се одржавала у једној
од учионица, отишла je и била сама у збориици јер су остали наставници отишли да држе наставу тј.
први час. Послеподневна настава почиње у 13,30 х. и негде након што je прошло 14,00 х. у зборницу je
дошла колегиница Умићевић Митра, наставница физике. Обзиром да je врло брзо школско звонио
огласило крај првог часа у 14,15 х. Митра je отишла да одржи други час који je имала пo распореду, a
она je и даље остала у зборници. Вукотић Душана, наставника физичког, видела je тог дана јер je
присуствовао седници наставничког већа и мисли да raje поново видела јер je и он имао тек трећи час
тако да не може да се изјасни да ли je на степеништу школе у 13,45 х. дошло до инцидента између
колеге Вукотића и директора школе Марић Сретенка.
У својству сведока, дана 19.05.2011 г., саслушан je полицајац Даничић Зоран који je изјавио
да je након добијања информације из болнице у Зрењанину којој се за лекарску помоћ обратио Марић
Сретенко из Лукићева, који je добио нагњечење грудне кости од наставника физичког васпитања у
основној школи "Бранко Ђопић" у Лукићеву где je Марић директор, добио задатак да провери наводе и
утврди чињенично стање пo примљеној информацији. По уобичајеној процедури отишао je одмах у
Ургентни центар где je затекао Марић Сретенка који je већ био прегледан од стране доктора. Обавио je
разговор са њим у току ког га je упознао да je тог дана око 13,45 х. на улазу у школу за наставнике био
нападнут од стране наставника физичког васпитања у тој школи, Вукотић Душана, и да му je том
приликом Вукотић изговорио претње након чега га je једном ударио у пределу груди затвореном
шаком. Упитао je директора школе да ли je видео да ли
6

11. je било очевидаца овог инцидента. Одговорио му je да није приметио било које лице које би могло да се
предложи у својству сведока. Одмах je добио и извештај лекара др. Миодрага Дамјанова, број 21150/10
од 09.11.2010 г. о повредама лаке природе за Марић Сретенка и то je достављено у прилогу прекршајне
пријаве. Након овог, пошто je добио број мобилног телефона Вукотића, назвао ra je апи се није јављао.
Са Ургентног центра отишао je на адресу Вукотића, у Булевару Вељка Влаховића 7 стан 15 где je
покушао да га пронађе, али ra није пронашао код куће. Ha крају смене са патролним налогом утврђено
чињенично стање са писменом изјавом Марић Сретенка и извештајем лекара о повредама Марић
Сретенка пре поласка кући предао je пo уобичајеној процедури старешинама. Након тога поднет je
захтев за покретање прекршајног поступка против Вукотић Душана.
Дана 12.07.2011 г. у својству сведока саслушан je др. Дамјанов Миодраг који je изјавио да je
дана 09.11.2010 г. као лекар радио у Ургентном центру у Зрењанину где се у поподневним часовима на
преглед јавио Марић Сретенко из Лукићева. Сећа се да je у анамнези тј. разговору са њим, a што je
саставни део прегледа пацијента, изјавио да je повређен физичким нападом од другог њему познатог
лица. По службеној дужности направио je преглед. Не сећа се детаља самог прегледа, a што би се могло
видети из извештаја лекара специјалисте који je дао, али тврди да je том приликом извршио клинички
преглед и да je дао наведене дијагнозе које се налазе у извештају за органе МУП-а. У њима стоји да се
ради о ударцу, нагњечењу грудне кости и десне половине грудног коша као и уганућа грудно ребарних
зглобова, од петог до осмог са исте стране. Ове повреде у принципу могу настати дејством тупе
замахнуте силе и директним дејством на наведени део тела, a узимајући у обзир и анамнезу тј. изјаву
оштећеног тј. пацијента, повреда je могла настати дејством другог лица у наведени део тела ударцем
руком, дланом. шаком, стискањем.
У току доказног поступка, од основне школе "Бранко Ћопић" у Лукићеву затражена je
ннформација да ли у школи постоји видео надзор, a ако постоји да нам се достави снимак у форми у
којој ra имају за дан 09.11.2010 г. око 13,45 х. и од основне школе "Бранко Ћопић" из Лукићева дописом
број 121/1! од 03.06.2011 г. добили смо одговор да у школи постоји видео надзор од 10.09.2006 r. али да
од самог почетка није уредно функционисао јер се нису могли прегледати снимци пa су компјутер
заменили дигиталним снимачем-рисивером који je услед струјног удара 2008 r. прегорео. Одтада се
налази код овлашћеног сервисера "МГ-Нет" из Зрењанина, a због недостатка средстава поправка још
није урађена. С тога дана 09.11.2010 г. систем видео надзора у школи није био у функцији.
Поред напред изнетих радњи окривљени je судији накнадно доставио фотокопију
записника са седнице наставничког већа одржане 14.12.2010 г. у 12,00 х. у основној школи у Лукићеву
где je прва тачка дневног реда била извештај директора школб" о актуелној ситуацији поводом догађаја
од 09.11.2010 г.
Након овако спроведеног доказног поступка, увидом у пријаве за прекршај, писмене изјаве
Марић Сретенка, Поповић Саве, Панић Даринке, извештај лекара специјалисте др. Миодрага
Дамјанова број 21190/10 од 09.11.2010 г., увидом у записник са седнице наставничког већа од
14.12.2010 г., одбране окривљеног, саслушањем сведока и спроведеним суочењем, судија je утврдио
чињенично стање како je то описано у изреци ове пресуде.
Чл.81 Закона о прекршајима прописано je да je суд дужан да истинито и потпуно утврди
чињенице које су важне за доношење законите одлуке и да са једнаком пажњом испита и утврди како
чињенице које терете окривљеног тако и оне које му иду у корист, a чл.84 истог Закона прописано je да
Суд оцењује доказе пo свом слободном уверењу. Koje ће чињенице узети као доказане, Суд одлучује на
основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа посебно, свих доказа заједно и на основу резултата
целокупног поступка, a чл.83 истог Закона прописано je да je Суд дужан да поступак спроведе без
одуговлачења, али тако да то не буде на штету доношења правилне и законите одлуке.
7

12. Поступајући у складу са основним начелима поступка судија je утврдио да je окривљени
починио прекршај из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру, како дана 09.11.2010 г., a потом и
24.11.2010 г., док raje ослободио кривице због прекршаја из чл.12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру дана
24.11.2010 г.
Судијаје закључио даје окривљени дана 09.11.2010 г. нарушио јавни ред и мир вређањем и
задавањем једног ударца затвореном шаком у пределу груди директору школе Марић Сретенку имајући
у виду изјаву сведока оштећеног Марић Сретенка дате приликом саслушања у својству сведока и
поновљену у току суочења са окривљеним, на основу изјаве сведока Панић Даринке која je изјавила да
je из хола школе са удаљености од око седам метара на улазу за наставнике видела директора школе
Марића и наставника физичког Вукотића како нешто расправљају између себе при чему je у току
расправе Вукотић махао руком испред себе, на основу изјаве у својству сведока др. Дамјанов Миодрага
који je прегледао Марић Сретенка дана 09.11.2010 г. у поподневним часовима, a штоје поткрепљено
извештајем лекара број 21190/10 од 09.11.2010 г. a посредно из изјаве сведока Умићевић Митре која je
изјавила да je у канцеларији у којој ради Панић Даринка нешто пре 14,00 х. ушао директор школе
Марић Сретенко, да им ништа није рекао, али да je на њему приметила да je био видно узрујан и
нервозан. Имајући у виду изјаву сведока др. Дамјанова да му je приликом прегледа дана 09.11.2010 г.
Марић изјавио да je повређен физичким нападом од њему познатог лица и да je извршио клинички
преглед констатујући да се ради о повредама лаке природе задобијеним ударцем и нагњечење грудне
кости и десне половине грудног коша као и уганућа грудно ребарних зглобова од петог до осмог са исте
стране и да ове повреде у принципу могу настати дејством тупе замахнуте силе и директним дејством
на наведени део тела и да je повреда могла настати наведеним дејством другог лица у наведени део тела
ударцем руком, дланом, шаком или стискањем, као и напред наведене р азлоге пa због тога судија није
прихватио одбрану окривљеног у којој je оспорио извршење прекршаја и да се спорном приликом,
након седнице наставничког већа, више није сусретао са директором школе и да je отишао до својих
родитеља. Да je дошло до инцидента спорном приликом судија je закључио не само на основу изјаве
сведока оштећеног Марић Сретенка већ и на бази изјаве Панић Даринке која je из непосредне близине
видела на улазу у школу Марић и Вукотић нешто расправљају, на основу дела изјаве наставнице
Умићевић Митре која je непосредно после инцидента видела да je директор био видно узрујан и
нервозан као и на бази изјаве сведока др. Дамјанова и извештаја лекара специјалисте. Поред тога ни из
записника са седнице наставничког већа од 14.12.2010 г. судија није нашао чињенице које иду у прилог
окривљеном јер je у записнику наведено да je директор обавестио присутне да je ударен од стране
наставника физичког Вукотића због чега je против Вукотића поднета прекршајна пријава, a да je
Вукотић суспендован као и да ће против њега бити покренут дисциплински поступак. Ha истој седници
Умићевић Митра je изјавила да je дана када се десио инцидент у 13,45 х. ушла у канцеларију код
административног радника у коју je потом ушао и директор. Мало joj je било чудно да се ништа није
чуло подсетивши директора да je Вукотић био на његовој страни онда када je цео колектив био против
њега. Након тога правник школе je обавестио присутне да су кораци који су учињени у складу са
Законом и да се Закон мора поштовати, пa je судија оценио да су се на тај начин у радњама окривљеног
стекла сва битна обележја бића прекршаја која му се стављају на терет, пa гaje због тога огласио кривим
и изрекао казну као у изреци пресуде.
Судија се није определио за саслушање у својству сведока оца окривљеног Вукотић Душана
на околности да je он након седнице наставничког већа дошао код њега из разлога што му je отац и што
изазива оправдану сумњу у пристрасност.
Поред тога судија je оценио да je поред свих изведених доказа непотребно саслушање
полицајца Зорановић Мирослава у предмету 9 Пр Ј 5131/10 јер његово саслушање није кључно за
доношење пресуде, a и полицајац Даничић je саслушан у
8

13. предметл 9 Пр Ј 4970/10 објаснивши уобичајену процедуру и поступање поводом добијених
информација да се негде десио прекршај.
Што се тиче прекршаја окривљеног који му се стављају на терет да je дана 24.11.2010 г.
вређањем директора основне школе Марић Сретенка нарушио јавни ред и мир, судија je у потпуности
поклонио веру како исказу сведока-оштећеног Марић Сретенка тако и сведока очевидаца овог
инцидента секретара школе Поповић Саве и радника школе Панић Даринке који су у својим изјавама, a
потом и приликом суочења са окривљемим потврдили да je окривљеми Марићу изговорио више
увредљивих речи пa гаje због тога судија огласи кривим и за овај прекршај. Због тога судија није
прихватио одбрану окривљеног у којој je навео да директору није изговорио ништа од увредљивих речи
да би приликом суочења изјавио да je у једном моменту изговорио: "КОја беда", али да ништа друго
увредљиво није изговорио на рачун директора,а оно што je изговорио односило се на општо стање, тј.
на општу ситуацију у школи. С обзиром на чињеницу да су изјаве три сведока очевидаца догађаја у
потпуности сагласне судија им je поклонио веру и због тога овај део одбране окривљеног иије
прихватио.
Судија je прихватио део одбране окривљеног у којој je оспорио да je спорном приликом
излазећи из канцеларије у којој су били Марић, Поповић и Панић Даринка, пљунуо на под јер су и они
у својим изјавама у својству сведока као и приликом суочења изјавили да je окривљени приликом
изласка из канцеларије изговорио "Пу" али да није избацио пљувачку из уста на под, пa гaje због тога
ослободио кривице као и због тога што тад није предао кључеве од фискултурне сале већ je то урадио
сутра дан, пa raje применом чл.218 ст.1 тач.З Закона о прекршајима, ослободио кривице.
Судија се трудио да a посебном пажњом утврди право чињенично стање због тежине н
осетл>ивости предмета и због тога je предузимао и друге процесне радње за које je проценио да би
могле допринети утврђивању истине. Због тога je у својству сведока саслушана Милосављевић Тања
која je у време инцидента била у зборници и која je изјавила да ништа није видела, због тога je од школе
у Лукићеву затражена информација дали имају видео надзор у школи и он њих je добијена информација
да дана 09.11.2010 г. видео систем у школи није био у функцији. Ha тај начин судија сматра да je
предузео све процесне радње за које je проценио да су потребне и које би могле допринети утврђивању
чињеничног стања и након њиховог спровођења донета je ова пресуда.
Личне, породичне и материјалне прилике окривљеног судија je утврдио на основу изјаве
окривљеног.
Чл.6 ст.З Закона ојавном реду и миру, прописано je да ће се казнити новчаном казном у
износу до 30.000,00 динара или казном затвора до 60 дана, онај ко вређањем или злоупотребом другог,
вршењем насиља над другим, изазивањем туче или учествовањем у њој, угрожава спокојство грађана
или ремети јавни ред и мир.
Какоje окривљени спорном приликом поступио супротно наведеном починио je прекршај
из чл.6 ст.З Закона о јавном реду и миру.
Ценећи тежину почињеног прекршаја и последице које су том приликом настале судија je
окривљеном изрекао примерену новчану казну са уверењем да je тако изречена новчана казна
адекватна тежини почињеног прекршаја и да ће се окривљени убудуће клонити вршења оваквих и
сличних прекршаја.
Приликом одмеравања висине новчане казне узете су у обзир све околности које утичу да
казна буде већа или мања, a нарочито: тежина и последице учињеног прекршаја, околности под којима
je прекршај учињен, степен кривице учиниоца, личне прилике учиниоца и његово држање после
учињеног прекршаја, a све у смислу чл.39 Закона о прекршајима. Kao олакшавајућа околност
окривљеном узето je у обзир да се ради о породичном човеку са двоје деце од којих je једно малолетно,
да до сада није прекршајно кажњаван, a као отежавајућу околност судија je нашао да je прекршај
починио као просветни радник коме не приличи да правду истерује на недоличан и незаконит начин, те
9

14. ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове Пресуде може се изјавити жалба у року од 8 дана од дана пријема пресуде
Вишем прекршајном суду у Београду, Одељењу у Новом Саду, a путем Прекршајног суда у Зрењанину.
Жалба се предаје ПРЕКРШАЈНОМ СУДУ У ЗРЕЊАНИНУ, Житни Трг бб "МАЛА ВАРОШ" Hi спрат,
непосредно, путем поште препоручено или усмено на записник.
За жалбу се плаћа Републичка судска такса (РСТ) у износу од 900,00 (деветстотина) динара.
Таксу платити на жиро рачун бр. 840-29725845-28, број модела 97, са позивом на број
94-242-106400062 и доказ о уплати доставити суду.
судија сматра да ће се са тако изреченом јединственом новчаном казном од 20.000,00 динара утицати на
окривљеног да не чини овакве и сличне прекршаје.
Чл. 131 ст. 1 Закона о прекршајима, прописано je да трошкове поступка сноси лице које je
кажњено, пa je на основу цитираног прописа и чл.130 ст.2 тач.9 истог Закона и чл.27 ст.2 Правилника о
накнади трошкова у судским поступцима, окривљени обавезан на плаћање трошкова прекршајног
поступка у износу од 1.000,00 динара, при чему се им$ло у виду трајање и сложеност поступка, као и
имовно стање окривљеног.
Ha основу свега изнетог одлучено je као у изреци пресуде.
Да je овај препис в^ч
своме оригиналу, терди
Адамов Bi
10

15. ПРЕКРШАЈНИ СУД У ЗРЕЊАНИНУ
ЗРЕЊАНИН
Број: 9 Пр Ј 4970/10
Дана: 19.04.2011 г.
З р е њ а н и н
ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ СВЕДОКА
Састављен код Прекршајног суда у Зрењанину дана 19.04.2011 г., са почетком у 08,07
часова, у прекршајном поступку против окривљеног Вукотић Душана, због прекршаја из чл.6
ст.З Закона о јавном реду и миру.
П Р И С У Т Н И С У :
Умићевић Митра Зоран Прибишић Весна Адамов
сведок, судија, записничар,
Сведок даје о себи личне податке:
1. Име и презиме:-------------------- УМИЋЕВИЋ МИТРА
2. Име родитеља: -------------------
3. Датум и место рођења: ----------
4. Занимање ........... ..........................наставник
5. Адреса становања: ----------------
6. У каквом je односу према окривљеном: није у сродству,- није у завади
7. У каквом je односу према оштећеном:
8. Ако je сведок малолетан, ко му je законски заступник:
9. Матерњи језик: ---------------------Српски
Попгго je опоменут да je дужан да говори истину, да ништа не сме прећутати, да ће
сносити законске последице ако лажно сведочи, односно да je лажно сведочење кривично дело
и да није дужан да сведочи ако постоје околности из чл.185 Закона о прекршајима, сведок се
позива да изнесе све што му je познато у предмету, те изјављује:
Радим као наставник физике у основној школи "Бранко Ћопић" у Лукићеву где je
дана 09.11.2010 г. одржана седница наставничког већа, којој ja нисам присуствовала, a свој
изостанак сам оправдала. У школу сам дошла у 13,45 х. што сам јасно видела приликом уласка
у канцеларију у којој седи Панић Даринка, књиговођа у школи и за једно 5-6 минута у ову
канцеларију je дошао директор школе Марић Сретенко али нам ништа није рекао мада сам на
њему приметила да je био видно узрујан и нервозан. Ja сам помислила да je то можда због тога
што нисам присуствовала седници наставничког већа али он ништа није коментарисао и након
тога ja сам отишла у зборницу где сам затекла Милосављевић Тању, наставницу хемије. Она je
била сама у зборници и нас две смо седеле док школско звоно није означило крај школског
часа. Након тога ja сам отишла на час јер сам пo распореду имала други час и никаквих
сазнања о инциденту између директора школе и наставника физичког Вукотић Душана нисам
имала до његовог повратка са боловања, чини ми се 23.11.2010 r. Истичем да, долазећк у
школу ни приликом мог боравка у школи, ja нигде нисам видела Вукотић Душана нити сам
видела да je дошло до било каквог контакта између директора школе и Вукотића што сам
изјавила и на седници наставничког већа у присуству великог броја наставника и запослених у
школи пa предлажем да судија службеним путем затражи записник са те седнице која јe
одржана пo мом мишљењу почетком децембра 2010 г. Напомињем још једном да je самном у
зборници била наставница хемије Тања Милосављевић пa остављам судији на процену да ли да
се и она позове у својству сведока.
To je све што имам да изјавим.
Сведоку je понуђено да прочита записник или да може да му се прочита, те изјављује:
Записник ми je прочитан и на исти немам примедби.
Довршено у 08,28 часова

16. ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН
БРОЈ: 3 К 72/11
ДАНА: 15.09.2011. године.
Констатује се да су на данашњи главни претрес приступили приватни тужилац,
пуномоћник приватногтужиоца, окривљени и сведоци Панић Даринка и Поповић Сава.
Пре почетка главног претреса пуномоћник приватног тужиоца изјављује:
У писарници Прекршајног суда у Зрењанину добио сам информацију да je због
догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године вођен
прекршајни поступак који je окончан доношењем пресуде бр. 9 ПРЈ 4970/10 од
22.07.2011. године против Вукотић Душана из Лукићева којом je исти оглашен кривим
и осуђен на јединствену новчану казну у износу од 20.000,00 динара. Такође, сам добио
информацију да je против пресуде изјављена жалба која je благовремена али да
другостепена одлука још увек није донета.
Окривљени упозорен у смислу одредби чл. 68 ЗКП-а пa изјављује да браниоца
није ангажовао те да му исти није потребан и да ће своју одбрану изнети сам.
Отвара се главни претрес у кривичном предмету против окривљеног Вукотић
Душана из Зрењанина , због кривичног дела из чл. 122 ст. 1, 138 ст. 1 и чл. 170 ст. 1
Кривичног законика PC.
Чита се приватна кривична тужба приватног тужиоца Марић Сретенка из
Лукићева поднета овом суду 08.02.2011. године путем пуномоћника Мићовић
Милорада адв. из Зрењанина.
Окривљени изјављује да je примерак приватне кривичне тужбе уредно примио,
да je разумео садржину исте, пa упозорен у смислу одредби чл. 89 ст. 2,318 и 321 ЗКП-а па
изјављује да ће на данашњем главном претресу изнети своју одбрану.
Окривљен и Вукотић Душан, од оца Милоша и мајке
Љубосаве рођене Сушић, рођеног 15.08.1954. године у Власеници, са пребивалиштем
у Зрењанину у ул. Булевар Вељка Влаховића бр. 7/15, пo занимању професор физичке
културе,
Окривљени са личним подацима као на записнику у своју одбрану износи
следеће:
ОДБРАН А ОКРИВЉЕНОГ
У првом реду изјављујем да je пред Прекршајним судом у Зрењанину вођен
прекршајни поступак због догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и
24.11.2010. године a који су и предмет приватне кривичне тужбе. Донета je
првостепена пресуда али иста није правноснажна обзиром да сам ja изјавио жалбу.
Што се тиче тачке 1 приватне кривичне тужбе могу да кажем да наводи исте нису
тачни. Наиме, дана 09.11.2010. године у ОШ „ Бранко Ћопић „ у Лукићеву одржана je
седница наставничког већа којој сам присуствовао и остали наставници сигурно знају
да сам ja први напустио седницу када се иста завршила. Са седнице сам одмах отишао
код свох оца, јер сам требао да му однесен наочаре које су му биле потребне, a
колегиница

17. била упозната са тим где ja идем и због чега журим. Код оца сам био у 13,40 часова и
задржао сам се до око 15,00 часова. Није тачно да сам ja ударио приватног тужиоца
песницом у пределу грудног коша- грудне кости са десне стране као што се то наводи у
приватној кривичној тужби јер га ja након седнице наставничког већа нисам виде. Такође, није
тачно да сам му упутио речи увреде и претње које су наведене у тужбом јер након седнице
наставничког већа никаквог контакта између нас двојице није било. Ни пo порватку од оца, као ни
у даљем току дана ja приватног тужиоца нисам видео у школи.
Moм оцу су наочаре биле потребне за читање и гледање телевизора, ja не знам коју
диоптрију носи, рекао ми je тада када сам наочаре куповао и колико знам најмање 20 или 30 година
уназад отац наочаре носи.
Што се тиче тачке 2 приватне кривичне тужбе могу да кажем да ме je дана 24.11.2010.
године секретар школе Саво Поповић позвао да дођем у његову канцеларију што сам ja и учинио и
знам да ми je секретар школе уручио решење о удаљењу са радног места. Ja сам био веома
изненађен и сећам се да сам читајући решење на једном месту видео да се наводи да сам ja ударио
приватног тужиоца Марић Сретенка. Знам да je потом у канцеларију ушао и сам приватни тужилац
и да са га ja упитао где сам те ja то урадио a он ми je рекао да се то десило на степеништу, ja сам
потом разговарао са Поповић Савом и питао сам га да ли ће бити сведок на суду a он ми je
одговорио да хоће. Док сам ja разговарао са секретаром приватни тужилац није био у канцеларији
али се убрзо вратио и ja сам га тада поново питао где сам те ja то ударио a он ми рекао да није битно
на шта сам му ja одговорио да je јако битно јер није исто да ли je неко неког ударио на степеништу
или у холу, на то ми je приватни тужилац одговори да je он добро рекао шта се десило тамо где je
то требало, ja сам овај наш разговор снимао путем мобилног телефона где je забележено да ми je
напослетку Марић Сретен рекао да сам га ja ударио на степеништу. Овај догађај се одиграо око
10,45 часова. Излазећи из канцепарије секретара ja сам само прокоментарисао рекавши „ која беда"
при чему сам мислио на целокупну ситуацију у којој сам се налазио. Када сам изашао из канцеларије
секретара прешао сам код учитељица, које су још увек биле на одмору, испричао сам им шта се
десило и пустио сам им снимак. Након извесног времена у току истог дана ja сам отишао у
канцеларију приватног тужиоца и замолио га да види шта ту може да се заустави али je он то одбио.
Moj коментар на све то je био „ у лажи су кратке ноге".
Дакле, критичног дана ja приваном тужиоцу нисам упућивао речи тј. нисам га називао
бедником, љигавцем, џукелом, џубретом, нечовеком, нисам му псовао мајку, нити сам му претио
речима „запамтићеш ти мене" као што се то наводи у приватној кривичној тужби. Када сам излазио
из просторије приватног тужиоца ja нисам пљунуо.
Када сам се вратио у канцеларију приватног тужиоца ту су били присутни Панић Даринка и
Поповић Сава.
Немам више шта да изјавим, питања нема.
ДОКАЗН И ПОСТУПА К
ПРИВАТН И ТУЖИЛАЦ : МАРИ Ћ СРЕТЕНКО , од оца Велимира, рођен 1962. године у
Лукићеву где л живи, пo занимању проф. Техничког, окривљеног познаје са истим није у сродству
али je у завади од критичног догађаја, пa упозорен у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а
пa изјављује:
„остајем у целости код навода приватне кривичне тужбе.
Пре критичног догађаја ja сам имао несугласице са окривљеним a које се односе на захтеве
окривљеног у погледу смањене норме, пбољшања услова рада итд. A који нису

18. 4
Што се тиче дана 09.11.2010. године могу да кажем да je тог дана одржана седница
наставничког већа која се односила на редовне школске теме и ова седница je почела око
12,30 часова и колико се сећам завршена je око 13,35 или 13, 40 часова. Наставници који су
тог дана радили у другој смени, која иначе почиње у 13,30 часова су пo завршетку седнице
отишли на часове a други, који нису имали обавезе, напустили су школу. Ja сам пo
завршетку седнице пошао да изађем из школе, кренуо сам према службеном услазу одн.
излазу и тада ми je окривљени од једном пресекао пут и песницом ме je ударио у груди a
при том ми je спровао мајку, која je иначе преминула дана 10.10.2010. године, називао ме je
џубретом и претио ми говорећи ми „ чувај се и пређи на другу страну улице када ме
сретнеш". Ja сам био затечен оваквим понашањем окривљеног и знам да сам му само рекао
да je психопата, потом сам се вратио у канцеларију где je седела наставница Митра
Умићевић која ме je питала како сам a ja сам joj одговорио „никако". Након тога сам отишао
кући још увек изненађен и затечен оним што се десило и сећам се да сам једном пријатељу,
који je иначе школског одбора и полицајац, у 14,06 послао поруку и питао га шта даље да
радим a он ме je посаветовао да одем најпре на преглед у Ургентни центар и да пријавим
догађај полицији. Ja сам отишао на преглед у Ургенцни центар болнице у Зрењанину, тамо
сам примљен и прегледан a о чему поседујем уредну медицинску документацију. Лекар ми
je саопштио да он пo службеној дужности мора да обавести полицију, што je и учинио,
полиција je дошла у Ургентни центар и ja сам написао изјаву о догађају и дао сам им број
мобилног телефона окривљеног.
У моменту напада ja нисам видео никога од запослених у школи, међутим, сутрадан
сам од Панић Даринке чуо да je она видела да се нас двојица нешто расправљамо али да
сам моменат ударца, који je окривљени мени упутио, није видела.
Ja сам повреду коју сам задобио пријавио као повреду на раду, догађај сам пријавио
школској управи и Простветној инспекцији a додао бих и да сам био на боловању две
недеље те да сам боловање прекинуо на свој лични захгев.
Када сам дошао на пocao ja сам тражио од секретара школе да окривљеном уручи
закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада. Ja сада не
могу да се изјасним о томе ког датума су ови акти сачињени али знам да сам пo повратку на
пocao инсистирао да се то окривљеном уручи. Критичног дана одн. 24.11.2010. године
секретар школе покушао je да уручи окривљеном наведена документа али je окривљени
одбио да то потпише, ja сам био присутан када je окривљени одбио да прими закључак и
решење, при чему je мене провоцирао да кажем где се десио догађај када сам добио ударац,
како и зашто. Ja сам напустио канцеларију секретара, отишао сам у своју накцеларију, ceo
сам за свој радни сто и након неког времена у канцеларију je ушао окривљени ceo je преко
пута мене и питао да ли ово све може да се заврши. Ja сам му рекао да не може и отишао
сам у канцеларију секретара. Међутим, окривљени je дошао замном и тада ми je упутио
увредљиве речи називајући ме бедником, љигавцем, џукелом, џубретом и нечовеком, опет
ми je псовао мајку, али сада нисам сигуран да ли ми je том приликом упутио било какву
претњу, само знам да je при изласку из канцеларије пљунуо и рекао „ пу маму ти јебем,
запамтићеш ти мене".
Истога дана ja сам догађај пријавио полицији у школу су дошла два полицајца и то
Дошић Зоран и Мирослав Зорановић, тражили су окривљеног, међутим, он није био у школи.
Знам да je један од полицајаца и звао окривљеног на мобилни телефон.
Ja нисам истога дана писао изјаву полицији, јер су ми полицајци рекли да немају
обрасце, да ће их донети накнадно што je и учињено пa сам ja изјаву писао након пар дана.
Иначе, претње окривљеног ja сам схватио озбиљно и оне су страшио утицале на
мене.

19. 5
Када су окривљеном уручени закључак и решење, исти je требао да преда кључеве
од фискултурне учионице и ормарића али то није учињено пa су полицајци тражили и да то
У ради.
Ha питање окривљеног на ком делу службеног улаза се одиграо догађај дана
09.11.2010. године, приватни тужилац изјављује:
To се десило на самом степеништу, ja сам излазио из зграде и био сам на степеништу,
окривљени je улазио у зграду и инцидент се одиграо на самом степеништу.
Ha даље питање окривљеног да ли je прво задао ударц или псовао, приватни
тужилац изјављује:
Окривљени ме je прво ударио a успут ме je и псовао.
Kao што сам већ напред рекао ja сам након инцидента на степеништу ушао у школу
где сам у канцеларији видео Умићевић Митру али ja њој нити било коме другоме нисам тада
испричао шта се десило између окривљеног и мене.
Ha питање окривљеног зашто приватни тужилац полицаје који су били у Ургентном
центру није послао у школу на место догађаја.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Одбија се питање окривљеног.
Ha даље питање окривљеног да ли je на седници наставничког већа 24.12.2010.
године учествовала Даринка Панић.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Одбија се питање окривљеног.
Немам више шта да изјавим, питања нема.
СВЕДОК:ДАРИНК А ПАНИЋ , од оца Саве, рођена 1958. године у Зрењанину живи у
Лукићеву пo занимању рачуновођа, странке познаје са истима није у сродству нити у завади,
пa упозорена у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а пa изјављује:
„ сећам се да je дана 09.11.2010. године била седница наставничког већа и да сам ja,
обзиром да као рачуновођа не присуствујем седницама, чекала да се иста заврши јер ми je
требао неко од запослених који су били иа седници. Знам да се све дешавало пред крај
прве смене у школи. Ja сам у једном моменту узела да пијем воду и стала сам код једних
врата која су од стакла a која гледају у школско двориште и зграду. Врата су била
затворена, тако да ja нисам могла чути шта се напољу говори. Међутим, видела сам да
директор стоји на првом или другом степенику док je окривљени био у ходнику код врата. Ja
сам закључила да нешто разговарају јер je Душан махао рукама али ништа друго нисам нити
видела нити чула.
Надаље, додала бих да ja корисгим исту канцеларију као и секретар школе Поповић
Саво с тим што се мој сто налази са леве стране посматрано од врата. Дана 24.11.2010.
године секретар школе je позвао Душана да му уручи решење о удаљењу са радног места.
Знам да je секретар ишао да потражи Душана и да je пo повратку рекао да je Душан у
информатичком кабинету и да ће доћи. Убрзо потом je у нашу канцеларију дошао и

20. 6
окривљени Душан, Саво му je уручио решење и он je тада питао „шта je ово пакујете ми
робију". Након тога у канцеларију je ушао и директор односно приватни тужилац коме je
Душан упутио увредљиве речи назвао га je нечовеком, џукелом, кером и томе слично.
Приватни тужилац je напустио нашу канцеларију a након тога и окривљени и знам да сам
чула да je он пљунуо, да му je опсовао мајку и да je рекао „запамтићеш ти мене"."
Ha питање окривљеног да ли je сведокиња присуствовала седници наставничког већа
дана 24,12,2010. године.
Пун. приватног тужиоца се противи питању окривљеног.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Одбија се питање окривљеног за сведока Панић Даринку.
Немам више шта да изјавим, питања нема.
СВЕДОК: САВО ПОПОВИЋ, од оца Данила, рођен 1983. године у Новом Саду, живи
у Зрењанину, пo занимању дипл. правник, странке познаје са истима није у сродству нити у
завади, пa упозорен у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а пa исти изјављује:
„дана 24.11.2010. године ja сам ишао до информатичког кабинета да позовем
наставника Вукотић Душана да дође у моју канцеларију како би му уручио решење о
удаљењу са рада.
Наставник Вукотић Душан je у моју канцеларију дошао након неких 10 до 15 минута.
У канцеларији je, у време када je ушао Душан, била Панић Даринка a директор одн.
приватни тужилац тада није био у истој.
Када сам уручио окривљеном решење он je одмах упитао „шта je ово, пакујете ми
робију". Рекао je још нешто али ja сада не могу да се сетим шта. Након тога у канцеларију
улази и директор одн. приватни тужилац и тада окривљени и њега пита „шта je ово, зашто
ми пакујеш робију" a при том му je упутио и речи да je џукела, кер и томе слично. Приватни
тужилац je напустио нашу канцеларију, тачније отишао je у своју канцеларију, након тога из
наше канцеларије излази и Душан и гледајући у канцеларију директора истом се обраћа
речима „ запамтићем ти мене маму ти јебем", при чему je и пљунуо на под.
Ha питање окривљеног да ли je у канцеларији секретара односно сведока Поповић
Саве окривљени питао приватног тужиоца где га je ударио да ли у холу или на степеништу,
сведок изјављује:
Јесте, окривљени je поставио овакво питање приватном тужиоцу и при том je
разговор снимао мобилним телефоном.
Окривљени je у нашу канцеларију, одн. у канцеларију коју користимо Даринка Панић
и ja, долазио више пута, мислим у два три наврата, и ja се сећам да je разговор сниман
приликом његовог другог доласка.
Ha питање пуномоћника приватног тужиоца да ли je сведок сачинио сл. Белешку од
24.11.2010. године и да ли je исту потписао, сведок изјављује:
Ja сам сачинио службену забелешку под бројем 223/10 која се налази у списима
предмета.

21. 7
Ha даље питање пун. приватног тужиоца да ли je поводом критичног догађаја /
школу долазила полиција те уколико јесте када и колико пута, сведок изјављује:
Полиција je долазила више пута, односно били су истога дана a и након тога."
Немам више шта да изјавим, питања нема.
Странке сагласно изјављују да у овом моменту немају доказних предлога односно да
би евентуалне доказне предлоге доставили суду накнадно у писменој форми.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Обавезују се приватни тужилац и окривљени да нове доказне предлоге, уколико их
имају, доставе суду у року од 15 дана.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Суд ће пo службеној дужности од Прекршајног суда у Зрењанину прибавити списе
предмета бр. 9ПРЈ 4970/10.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Данашњи главни претрес се одлаже a следећи ће бити заказан накнадно писменим
путем.
Довршено у 13,20 часова.
Записничар Судија
Будаи Валерија Мирјана Зорић Влачо

22. Република Србија
ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН
Број:3 К 97/11
Дана:17.09.2012. године
Зрењанин
У ИМЕ НАРОДА!
Основни суд у Зрењанину, нo судији овога суда Мирјани Зорић Влачо, као судији појединцу, са
записничарем Валеријом Будаи, у кривичном предмету против окривљеног ВУКОТИЋ ДУШАНА из
Зрењанина, због кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС, једног
продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС и
једног продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног
законика РС, нo приватној кривичној тужби приватног тужиоца Марић Сретенка из Лукићева, поднетој
овом суду путем пуномоћника Мићовић Милорада, адвоката из Зрењанина дана 08.02.2011.године,
измењеној на главном претресу дана 13.09.2012.године, након одржаног јавног главног претреса,
закљученог дана 13.09.2011.године, донео je дана 17.09.2012.године и у присуству пуномоћника
приватног тужиоца и супруге окривљеног јавно објавио следећу
ПРЕСУДУ
Окривљени ВУКОТИЋ ДУШАН, ЈМБГ, од оца Милоша и мајке Љубосаве, рођене Сушић, рођен дана
15.08.1954. године у Власеници, пo занимању професор физичке културе, без запослења, не поседује
некретнине, војни рок служио 1978. године у Даниловграду, води се у војној евиденцији у Војном
одсеку у Зрењанину, раније није осуђиван, против њега се не води поступак због другог кривичног
дела, налази се на слободи,
К Р И В J E
што je:
1.Дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када je могао да схвати значај свога
дела и да управља својим поступцима, након завршетка седнице наставничког већа, код степеништа на
улазу у Основну школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић Сретенку из
Лукићева и истог без икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне
стране на који начин му je нанео леку телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6. и 7.
ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост, при чему je био свестан свога дела, хтео je његово
извршење и био je свестан да je његово дело забрањено,
чиме je извршио кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС,
1

23. 2.дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова у Лукићеву, у стању када je могао да схвати значај свога
дела и да управља својим поступцима, након завршетка седнице наставничког већа, код степеништа
на улазу у Основну школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић Сретенку
из Лукићева и истом упутио речи увреде тако што му je рекао: „ Јебем ти матер, ђубре", a потом дана
24.11.2010. године, око 11,00 часова, у Лукићеву, у канцеларији секретара Основне школе „Бранко
Ћопић" из Лукићева, упутио низ увреда приватном тужиоцу Марић Сретенку, називајући га „бедником,
љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком", при чему му je псовао мајку, при чему je био свестан свога
дела, хтео je његово извршење и био je свестан да je његово дело забрањено,
чиме je извршио једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2
Кривичног законика РС,
3.дана 09.11.2010.године, око 13,45 часова, у Лукићеву, у стању када je могао да схвати значај свога
дела и да управља својим поступцима, након завршетка седнице наставничког већа, код степеништа
на улазу у Основну школу „Бранко Ћопић" из Лукићева, пришао приватном тужиоцу Марић Сретенку
из Лукићева и истом упутио претњу говорећи му: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад
ме сретнеш", те je дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова, у Лукићеву, у канцеларији секретара
Основне школе „Бранко Ћопић" из Лукићева, приватном тужиоцу Марић Сретенку упутио претњу
рекавши му: „Запамтићеш ти мене", при чему je био свестан свога дела, хтео je његово извршење и био
je свестан да je његово дело забрањено,
чиме je извршио једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из 138 ст. 1 у вези са чл. 61
Кривичног законика РС.
Нa основу цитираних законских прописа и применом одредби чл. 4, 42, 45 51 56 и 57 Кривичног
законика РС суд му
УТВРЂУЈЕ
Новчане казне и то:
-за кривично дело лака телесна повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС новчану казну у износу
од 10.000,00 (десет хиљада) динара
- за једно продужено кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика
РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада) динара
-за једно продужено кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног
законика РС новчану казну у износу од 10.000,00 (десетхиљада) динара
Па га суд на основу чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног законика РС.
ОСУЂУЈ Е
Нa јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 (тридесетхиљада) динара.
2

24. Нa основу чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС окривљеном се у јединствену новчану казну урачунава
новчана казна у износу од 5.000,00 (петхиљда) динара коју je осуђени платио пo правноснажној
пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011.године, те je окривљени
преостали износ новчане казне од 25.000,00 (двадесетпетхиљада) динара дужан платити у року од 30
дана пo правноснажности пресуде.
Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана, суд ће исту извршити
тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчане казне заменити за један дан затвора
при чему казна затвора не може бити дужа од 6 месеци.
Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а окривљени се обавезује на плаћање судског паушала у износу од
1.000,00 (хиљаду) динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка
у висини од 65.960,00 (шездесетпетхиљададеветстотинашездесет) динара, a све у року од 30 дана пo
правноснажности пресуде, под претњом принудним извршењем.
О б р а з л о ж е њ е
Приватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева, приватном кривичном тужбом поднетом од стране
пуномоћника Мићовић Милорада адвоката из Зрењанина, дана 08.02.2011. године, оптужио je
Вукотић Душана из Зрењанина да je извршио једно кривично дело лака телесна повреда из чл. 122
ст. 1 Кривичног законика РС, два кривична дела увреда из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС и два
кривична дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика РС.
Нa главном претресу дана 13.09.2012. године пуномоћник приватног тужиоца je извршио измену
приватне кривичне тужбе на тај начин што je у односу на кривично дело лака телесна повреда навео
да je окривљени приватном тужиоцу нанео лаку телесну повреду „у виду припоја три ребра 5, 6 и 7 са
десне стране грудног коша уз грудну кост", док je у преосталом делу приватна кривична тужба остала
неизмењена.
Пуномоћник приватног тужиоца у завршној речи навео je да у целости остаје код навода измењене
приватне кривичне тужбе јер кривична дела која се окривљеном стављају на терет сматра доказаним.
Предложио je суду да окривљеног огласи кривим и осуди пo закону, те да га обавеже да приватном
тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка.
Приватни тужилац Марић Сретенко из Лукићева у завршној речи придружио се завршној речи свог
пуномоћника.
Окривљени Вукотић Душан из Зрењанина у својој одбрани у првом реду je навео да je пред
Прекршајним судом у Зрењанину против њега вођен прекршајни поступак због догађаја који су се
одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године a који су предмет и приватне кривичне тужбе, да
je у истом поступку правноснажно осуђен и да je казну од 5.000 динара платио у целости. Надаље,
окривљени je изјавио да наводи приватне кривичне тужбе из тачке 1 нису тачни, наводећи при том да je
дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" из Лукићева одржана седница наставничког
већа, да je пo завршетку седнице он први напустио просторију у којој се седница одржала и да су то
3

25. видели сви присутни наставници, да je пo одласку са седнице одмах отишао код свог оца како би му
однео наочаре које су оцу биле неопходне за читање и гледање телевизије и да je са том чињеницом
била упозната колегиница Нађ Андреа. Навео je да je код оца стигао у 13,40 часова и да се тамо
задржао до око 15,00 часова, те да није тачно да je ударио приватног тужиоца песницом у пределу
грудног коша - грудне кости са десне стране и да му je упутио речи увреде и претње, као што се то
наводи у приватној кривичној тужби, јер приватног тужиоца након седнице наставничког већа није
уопште видео, тако да никаквог контакта између њих двојице није ни могло бити том приликом.
Такође, навео je да сматра да лекарско уверење о повредама приватног тужиоца које je издао др.
Дамјанов није валидно, односно да дијагноза није правилно постављена. Поред тога, навео je да je
приватни тужилац недоследан у давању својих исказа, када се изјашњава о месту где се критични
догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер je једном изјавио да се све десило на улазу у школу, други
пут да je до сукоба дошло на степеништу a трећи пут да се догађај одиграо у холу школе. Надаље,
окривљени je, што се тиче навода из тачке 2 приватне кривичне тужбе, навео да га je дана 24.11.2010.
године, око 10,45 часова, секретар школе, Саво Поповић позвао да дође у његову канцеларију, да му je
пo доласку у канцеларију исти уручио решење о удаљењу са радног места, да je он био веома изненађен
због тога, да je тада видео да се у решењу наводи да je он ударио приватног тужиоца, да je затим у
канцеларију ушао и сам приватни тужилац и да га je он упитао где га je то ударио, a да му je приватни
тужилац рекао да се то десило на степеништу. Надаље, окривљени je навео да je потом разговарао са
секретаром Поповић Савом и питао га да ли хоће да му буде сведок на суду и да му je исти потврдно
одговорио, да приватни тужилац није био у канцеларији док je трајао разговор између њега -
окривљеног и секретара школе, али да се исти врло брзо вратио и да га je он тада поново питао где га je
то ударио, a да му je приватни тужилац рекао да није битно и да je он добро рекао шта се десило тамо
где je то требало. Такође, окривљени je навео да je разговор између њега и приватног тужиоца снимао
мобилним телефоном и да je на снимку забележено да je приватни тужилац на крају рекао да га je он -
окривљени ударио на степеништу. Поред тога, окривљени je навео да je излазећи из канцеларије
секретара рекао: „Кoja беда", при том мислећи на целокупну ситуацију у којој се налазио, те да je пo
изласку из канцеларије прешао код учитељица и испричао им шта се десило и пустио им снимак.
Такође, окривљени je навео да je истог дана, после извесног времена након критичног догађаја, отишао
у канцеларију приватног тужиоца, у којој су се налазили и Панић Даринка и Поповић Саво, и замолио
га да види шта ту може да се заустави али да je исти то одбио, на шта je он рекао: „У лажи су кратке
ноге". Нa крају окривљени je навео да критичног дана приватног тужиоца није називао бедником,
љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком, да му није псовао мајку, да му није je претио
речима: „Запамтићеш ти мене", нити му je на изласку из канцеларије приватног тужиоца пљунуо.
Такође, окривљени je навео да су сведоци Панић Даринка и Поповић Саво у својим исказима
недоследни, односно да именовани сведоци стално мењају своје исказе.
У завршној речи окривљени je предложио суду да га ослободи од оптужбе због кривичних дела која ми
се стављају на терет јер сматра да се у конкетном случају ради о политичком прогону, будући да се он
пре догађаја од 09.11.2010. године обраћао директору школе са захтевима који су се односили на
изградњу сале за физичко васпитање, те да се са истом молбом обраћао и Станишић Драгану који je у
то време био потпарлол ДС и председник МЗ у Лукићеву надајући се да ће он својим утицајима
допринети изградњи фискултурне сале, те да je пре критичног догађаја пред школом видео Станишића
и Сретенка Марића како разговарају и да je одмах знао да нешто неће бити у реду. Такође, окривљени
je навео да сматра да je мотив приватног тужиоца за подношење пријаве да га je он - окривљени ударио
и то што je он приватном тужиоцу дана 08.11.2010. године проследио захтев да му се дају подаци о
путним трошковима, тј. о исплати путних трошкова приватном тужиоцу. Надаље, окривљени je навео
да сматра да су у односу на догађај од 09.11.2010. године наводи приватне кривичне тужбе неодрживи с
4

26. обзиром да у поднетој тужби приватни тужилац наводи да се догађај одиграо код степеништа на улазу
у Основну школу „Бранко Ћопић", a у свом исказу je навео да се догађај одиграо на самом
степеништу. Поред тога, окривљени je навео да из исказа приватног тужиоца произилази да се након
догађаја телефонским путем обратио полицајцу Митровићу који га je упутио да се јави на преглед у
Ургентни центар, a пo његовом мишљењу je нелогично да приватни тужилац догађај одмах не пријави
полицији јер сигурно зна какав je поступак пријављивања догађаја. Надаље, окривљени je изјавио да
сматра да сведокиња Панић Даринка није могла видети оно што je испричала у поступку који се води
пред овим судом, наводећи да je пред Прекршајним судом сведокиња изјавила да зна да je 09.11.2010.
године била одржана седница наставничког већа, a да je у овом поступку изјавила да зна да се све
дешавало пред крај прве смене и да je чекала да се заврши седница наставничког већа, што указује на
чињеницу да je иста исказала једном приликом да je седница завршена a другом да je седница требала
да се заврши. Поред тога, окривљени je навео да je сведокиња Панић Даринка, ако je заиста критичног
дана гледала у правцу улаза у школу и уколико се то заиста тако десило, a како je изјавила у свом
исказу, морала видети једино њега - окривљеног како излази из школе што je потврдила својим исказом
сведокиња Нађ Андреа. Такође, окривљени je навео да сматра да je исказ сведокиње Даринке Панић
неприхватљив и у делу где сведокиња наводи да je наставница физике Умићевић Митра била у
канцеларији у моменту док je она чекала да се седница заврши док je наведена сведокиња јасно
изјавила да je у школу дошла у 13,45 часова. Имајући у виду наведено, окривљени je навео да сматра да
je неистина оно што je приватни тужилац изнео у приватној кривичној тужби, те да на основу свих
изведених доказа током главног претреса нису доказани наводи приватне кривичне тужбе. Такође,
навео je да je нелогично то што je приватни тужилац истога дана отишао у Ургентни центар где му je
констатована повреда, a да при том ником није рекао шта се десило критичног дана, већ да су
наставници сазнали за догађај тек после 12 - 13 дана, a да je он сам сазнао да je наводно ударио
приватног тужиоца 15 дана након критичног догађаја. Поред тога, навео je да сумња да су у читав
догађај умешани и полицајци Мирослав Зорановић и Мирослав Митровић. Окривљени je предложио
суду да га ослободи од оптужбе за кривична дела која му се стављају на терет и да обавеже приватног
тужиоца да му надокнади трошкове поступка.
Суд je спровео доказни поступак саслушањем приватног тужиоца Марић Сретенка, сведока Панић
Даринке, Поповић Саве и Нађ Андрее и вештака Симић др Милана, читањем извештаја лекара
специјалисте Опште болнице „Ђорђе Јоановић" из Зрењанина од 09.11.2010. године за приватног
тужиоца Марић Сретенка и писменог налаза и мишљења вештака Симић др Милана који je запримљен
у овом суду дана 15.06.2012. године, увидом у списе предмета Преркшајног суда у Зрењанину бр. 9 Прј.
483/12 односно читњeм из наведеног списа решење Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр. 483/12 од
18.06.2012. године и извештаја Прекршајног суда о извршеној уплати и фотокопије налога за уплату на
износ од 5.000,00 динара извршеног од старне окривљеног дана 04.11.2011. године.
Након оцене свих изведених доказа како појединачно тако и у склопу, ценећи при томе и одбрану
окривљеног, суд je утврдио следеће чињенично стање:
Окривљени Вукотић Душан рођен je 1954. године у Власеници, ожењен je, нo занимању je професор
физичке културе, без запослења, не поседује некретнине, раније није осуђиван, против њега се не води
поступак због другог кривичног дела, налази се на слободи.
Окривљени Вукотић Душан и приватни тужилац Марић Сретенко се познају од раније јер су обојица
радла у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву, окривљени као наставник физичког, a приватни
тужилац као директор и међу њима je и пре критичних догађаја било несугласица око услова и начина
5

27. рада у школи.
Дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржана je седница
наставничког већа којој су, између осталих, присуствовали и окривљени и приватни тужилац. Након
завршетка седнице, око 13,45 часова, код степеништа на улазу у школу, окривљени je пришао
приватном тужиоцу и без икаквог повода истог песницом ударио у пределу грудног коша, a затим
упутио приватном тужиоцу речи: „Јебем ти матер, ђубре", као и речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу
страну улице кад ме сретнеш".
Након критичног догађаја, приватни тужилац се обратио лекару у Ургентном центру Зрењанин, где
je прегледан од стране лекара специјалисте Дамјанов др Миодрага који je сачинио извештај лекара
специјалисте.
Задавањем ударца песницом у пределу грудног коша окривљени je нанео приватном тужиоцу лаку
телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - 5, 6 и 7. ребра са десне стране грудног коша уз
грудну кост.
Због задобијене повреде приватни тужилац je одсуствовао са рада две недеље.
О критичном догађају обавештена je полиција, a приватни тужилац je сам догађај пријавио и школској
управи, као и просветној инспекцији.
Након тога, пo повратку приватног тужиоца на посао, дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова,
окривљени je у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" из Лукићева упутио приватном
тужиоцу низ увреда називајући га бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, и нечовеком и псовао му je
при том мајку. Истовремено окривљени се обратио приватном тужиоцу претећим речима: „Запамтићеш
ти мене".
Непосредно пре критичног догађаја, секретар школе Поповић Саво, у својој канцеларији у којој се
налазио и приватни тужилац, покушао je окривљеном да уручи закључак о покретању дисциплинског
поступка и решење о удаљењу са рада, што je и довело до незадовољства окривљеног и вербалне
расправе између њега и приватног тужиоца.
Приватни тужилац Марић Сретенко je претње које му je упутио окривљени Вукотић Душан и то како
дана 09.11.2010. године тако и дана 24.11.2010. године схватио као озбиљне претње.
Приликом предузимања наведених кривичноправних радњи окривљени je био у стању када je могао да
схвати значај својих радњи и да управља својим поступцима.
При том, био je свестан својих радњи, хтео je њихово извршење и био je свестан да су његове радње
забрањене.
Дана 15.11.2010. године МУП РС ПС Зрењанин, поднео je Прекршајном суду у Зрењанину, захтев за
покретање прекршајног поступка број 1-270-01330/10 од 11.11.2010. године против Вукотић Душана из
Зрењанина због прекршаја из чл. 6 ст. 2 и ст. 3 Закона о јавном реду и миру.
6

28. Након тога, дана 06.12.2010. године МУП РС ПС Зрењанин поднео je Прекршајном суду у Зрењанину
још један захтев за покретање прекршајног поступка број 1-270-01415/10 од 01.12.2010. године против
Вукотић Душана из Зрењанина због прекршаја из чл. 6 ст. 3 и чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру.
По поднетим захтевима пред Прекршајним судом у Зрењанину под бројем 9 Пр Ј 4970/10 и бројем 9
Пр Ј 5131/10 вођени су прекршајни поступци против окривљеног Вукотић Душана. Наведени предмети
спојени су пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године и
одређено je да ће се убудуће исти водити под бројем 9 Пр Ј 4970/10.
Истом пресудом, окривљени Вукотић Душан оглашен je кривим због два почињена прекршаја из чл. 6
ст. 3 Закона о јавном реду и миру. Прекршај описан под тачком 1 изреке пресуде се састоји у томе што
je окривљени „дана 09.11.2010. године, око 13,45 часова, у Лукићеву, на службеном улазу у Основну
школу „Бранко Ћопић", вређањем и ударањем директора Основне школе, Марић Сретенка из
Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир на тај начин што су се срели на улазу у Основну
школу, при чему je Вукотић Марићу изговорио увредљиве речи: „Јебем ти матер, ђубре" и задао му
један ударац затвореном шаком у пределу груди, наневши му лаку телесну повреду", a прекршај
описан под тачком 2 изреке пресуде се састоји у томе што je окривљени „дана 24.11.2010. године, око
10,45 часова, у канцеларији секретара Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву, вређањем директора
школе, Марић Сретенка, нарушио јавни ред и мир на тај начин што je позван у канцеларију од стране
секретара школе Поповић Саве да му се уручи закључак о покретању дисциплинског поступка против
њега и решење о привременом удаљењу са рада у току ког je у канцеларију ушао директор школе
Марић Сретенко коме je Вукотић изговорио више увредљивих речи: „Бедниче, љигавче, какав си ти
човек?", на шта je реаговао секретар школе поповић саво који je покушао Вукотићу да објасни да je то
пo Закону и да нема разлога да вређа директора, затраживши од њега да преда кључеве од фискултурне
сале, a које je Вукотић сутрадан оставио. Наведеном пресудом, окривљеном Вукотић Душану, најпре
je за прекршај описан под тачком један изреке утврђена новчана казна у износу од 15.000,00 динара,
a за прекршај описан под тачком два изреке утврђена новчана казна у износу од 5.000,00 динара, пa je
окривљени због два прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру осуђен на јединствену казн
затвора у износу од 20.000,00 динара. Истом пресудом окривљени Вукотић Душан je ослобођен од
кривице за прекршај из чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру јер није доказано да je дана 24.11.2010.
године, око 10,45 часова, при 7 изласку из канцеларије секретара Основне школе „Бранко Ћопић" у
Лукићеву, пљунуо на под и да се непристојно и дрско понашао.
Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресуде Прекршајног суда
у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године, Виши прекршајни суд, Одељење у Новом
Саду, je дана 13.09.2011. године донело пресуду број III-306 Прж. 20495/11 којом je жалба окривљеног
делимично уважена, пресуда Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године
укинута у односу на прекршај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који je описан под тачком
1 изреке првостепене пресуде, a због битне повреде одредаба прекршајног поступка, и предмет je у
том делу враћен прекршајном суду на поновни поступак, док je у преосталом делу жалба окривљеног
одбијена, пa je првостепена пресуда у односу на прекшај из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном реду и миру који
je описан под тачком 2 изреке првостепене пресуде, потврђена и за наведени прекршај je окривљеном
изречена новчана казна у износу од 5.000,00 динара коју je окривљени дужан да плати у року од 15 дана
од дана пријема другостепене пресуде, с тим да ће, уколико окривљени не плати новчану казну, иста
бити замењена казном затвора у трајању од 5 дана, тако што се за сваких започетих 1.000,00 динара
одређује један дан затвора.
7

29. Окривљени je у целости платио новчану казну у износу од 5.000,00 динара на коју je осуђен
правноснажном пресудом Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године.
Након тога, пресудом Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године
окривљени Вукотић Душан je оглашен кривим због почињеног прекршаја из чл. 6 ст. 3 Закона о јавном
реду и миру, који прекршај се састоји у томе што je окривљени „дана 09.11.2010. године, око 13,45
часова, у Лукићеву, на службеном улазу у Основну школу „Бранко Ћопић", вређањем и ударањем
директора Основне школе, Марић Сретенка из Лукићева, Бирчанинова 55, нарушио јавни ред и мир
на тај начин што су се срели на улазу у Основну школу, при чему je Вукотић Душан Марић Сретенку
изговорио увредљиве речи: „Јебем ти матер, ђубре" и задао му један ударац затвореном шаком у
пределу груди". Истом пресудом, окривљени je осуђен на новчану казну у износу од 15.000,00 динара.
Против наведене пресуде Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године
окривљени Вукотић Душан je изјавио жалбу.
Такође, дана 25.11.2011. године окривљени Вукотић Душан je поднео захтев за понављање поступка
пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10 који je окончан пресудом Вишег прекршајног суда, Одељења у Новом
Саду, број III-306 Прж. 20495/11 од 13.09.2011. године. Поднети захтев je пресудом Прекршајног суда у
Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године одбачен.
Поступајући пo жалби окривљеног Вукотић Душана изјављеној против пресуде Прекршајног суда у
Зрењанину број 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године и пo жалби окривљеног изјављеној против пресуде
истог суда број 9 Пр Ј 1828/11 од 06.03.2012. године, Виши прекршајни суд, Одељење у Новом Саду,
je дана године донело пресуду број III-306 Прж. 1350/12 којом су жалбе окривљеног уважене, наведене
пресуде укинуте и предмети враћени прекршајном суду на поновно суђење.
Након тога, Прекршајни суд у Зрењанину донео je решење број 9 Пр Ј 483/12 од 18.06.2012. године
којим je прекинуто вођење прекршајног поступка против окривљеног Вукотић Душана у предмету
број 9 Пр Ј 483/12 (у вези са предметом 9 Пр Ј 1828/11 од 10.11.2011. године), с обзиром да je за исто
дело против окривљеног покренут кривични поступак и одређено да ће прекид трајати до доношења
правноснажне судске одлуке у кривичном поступку. Истим решењем, укинута je правноснажна пресуда
Прекршајног суда у Зрењанину пo предмету број 9 Пр Ј 5131/10 за коју je окривљени поднео захтев за
понављање прекршајног поступка који je пресудом број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године одбијен.
Такође, истим решењем прекинуто je вођење прекршајног поступка против окривљеног у предмету
број 9 Пр Ј 1828/11 од 05.12.2011. године, с обзиром да je за исто дело против окривљеног покренут
кривични поступак и одређено je да ће прекид трајати до доношења правноснажне судске одлуке у
кривичном поступку.
Овакво чињенично стање суд je утврдио оценом свих изведених доказа.
Време, место и начин извршења кривичних дела суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца,
те исказа сведока Панић Даринке и Поповић Саве, као и делимично на основу одбране окривљеног.
Чињеницу да се окривљени и приватни тужилац познају од раније и да je и пре критичних догађаја
било несугласица, суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца и одбране окривљеног.
Чињеницу да je дана 09.11.2010. године у Основној школи „Бранко Ћопић" у Лукићеву одржана
седница наставничког већа и да су истој између осталих присуствовали и приватни тужилац и
8

30. окривљени, суд je утврдио на основу исказа приватног тужиоца и сведокиња Панић Даринке и Нађ
Андрее, као и на основу одбране окривљеног.
Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да je након завршетка седнице,
окривљени пришао приватном тужиоцу код степеништа на улазу у школу и без икаквог повода истог
песницом ударио у пределу грудног коша, a затим му упутио речи: „Јебем ти матер" и „Ђубре", као и
речи: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш".
Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да су након завршетка седнице
наставничког већа окривљени и приватни тужилац разговарали. Именована сведокиња je у свом исказу
навела да je критичног дана била у школи и да je чекала да се заврши седница наставничког већа,
да je у једном моменту стала код затворених стаклених врата која гледају у школско двориште и зграду
и да je тада видела да приватни тужилац стоји на првом или другом степенику, a окривљени код
врата те да je она закључила да разговарају, јер je Душан махао рукама, те да ништа друго није видела,
нити чула.
Нa основу налаза и мишљења, као и исказа вештака Симић др Милана суд je утврдио врсту
и тежину телесне повреде коју je окривљени критичном приликом, након завршетка седнице
наставничког већа, нанео приватном тужиоцу. Наиме, вештак je навео да je према приложеној
медицинској документацији приватни тужилац задобио повреду грудног коша поред грудне кости са
десне стране у виду уганућа у зглобу ребара са грудном кости, која има групне карактеристике лаке
телесне повреде. Надаље, вештак je навео да описана повреда може настати код петог, шестог и седмог
ребра, док осмо ребро нема директни зглоб са грудном кости. У погледу механизма настанка наведене
повреде, вештак je навео да иста може настати пo механизму удара неким предметом или сударом
тела (грудног коша) са неком препреком, те да замахнути делови тела друге особе могу у снажном
замаху нанети овакву повреду, тако да je начин повређивања, како га описује приватни тужилац, према
мишљењу вештака, подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра.
Чињеницу да je због задобијене повреде приватни тужилац одсуствовао са рада и колико суд je
утврдио на основу исказа приватног тужиоца.
Чињеницу да je о критичном догађају обавештена полиција, као и да je догађај пријављен и школској
управи и просветној инспекцији, судје утврдио на основу исказа приватног тужиоца.
Нa основу исказа сведока Поповић Саве и Панић Даринке, као и на основу исказа приватног тужиоца,
те одбране окривљеног, суд je утврдио чињеницу да je дана 24.11.2010. године, око 11,00 часова, сведок
Поповић Саво, као секретар школе, у својој канцеларији покушао да окривљеном уручи закључак о
покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада.
Нa основу исказа приватног тужиоца суд je утврдио чињеницу да му je окривљени у канцеларији
секретара школе Основне школе „Бранко Ћопић" у Лукићеву упутио низ увреда називајући га
бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком и да му je при том псовао мајку, те да му се
обратио речима: „Запамтићеш ти мене".
Нa основу исказа сведока Поповић Саве суд je утврдио чињеницу да je критичног дана, у његовој
канцеларији, окривљени упућивао приватном тужиоцу увредљиве речи и да je истог, између
осталог назвао и џукелом, да je псовао мајку приватном тужиоцу, као и да му се обратио
9

31. речима: „Запамтићеш ти мене".
Нa основу исказа сведокиње Панић Даринке суд je утврдио чињеницу да je критичног дана, у
канцеларији коју она дели са секретаром школе, окривљени упућивао приватном тужиоцу увредљиве
речи и да je истог, између осталог назвао нечовеком и џукелом, да je псовао мајку приватном
тужиоцу, као и да му се обратио речима: „Запамтићеш ти мене".
Чињеницу да je против окривљеног због догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и
24.11.2010. године вођен прекршајни поступак и како je исти окончан, суд je утврдио увидом у списе
предмета Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12.
Чињеницу да je окривљени у целости платио новчану казну на коју je био правноснажно осуђен у
прекршајном поступку, суд je утврдио на основу одбране окривљеног и увидом у списе предмета
Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12.
Чињеницу да се вођење прекршајног поступка против окривљеног, због прекршаја који истовремено
имају и обележја кривичних дела која су предмет овог кривичног поступка, налази у прекиду суд je
утврдио на основу решења Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9 Прј 483/12 од 18.06.2012. године.
Личне породичне и материјалне прилике окривљеног суд je утврдио на основу података које je
окривљени сам дао о себи, на који начин je суд утврдио и чињеницу да окривљени раније није
осуђиван.
Суд je ценио одбрану окривљеног и исту није прихватио у делу у којем je окривљени навео да je дана
09.11.2010. године, одмах након завршетка седнице наставничког већа први напустио просторију у
којој се седница одржала, да je пo одласку са седнице одмах отишао код свог оца, те да није тачно да je
ударио приватног тужиоца песницом у пределу грудног коша и да му je упутио речи увреде и претње,
јер приватног тужиоца након седнице наставничког већа није уопште видео, тако да никаквог контакта
између њих двојице није ни могло бити том приликом, те да je приватни тужилац недоследан у давању
својих исказа када се изјашњава о месту где се критични догађај од 09.11.2010. године одиграо, јер
једном каже да се све десило на улазу у школу, a други пут да je до сукоба дошло на степеништу,
будући да je у том делу одбрана окривљеног у супротности са доказима изведеним у поступку, пре
свега са исказом приватног тужиоца и сведокиње Панић Даринке, као и са налазом и мишљењем
вештака медицинске струке. Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je
окривљени дана 09.11.2010. године, одмах након завршетка седнице наставничког већа, пришао и без
икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране и да му je
затим упутио увредљиве речи, као и низ претњи, док из исказа сведокиње Панић Даринке у којем je
наведено да je иста видела окривљеног и приватног тужиоца како разговарају након седнице
наставничког већа, јасно произилази да окривљени није одмах пo завршетку исте напустио школску
зграду. Такође, чињеница да се приватни тужилац истога дана обратио лекару говори у прилог томе да
je исти критичног дана задобио телесну озледу, што заиста и потврђује извештај лекара, као и налаз и
мишљење вештака медицинске струке. При том, суд није имао ни један разлог да сумња у валидност
издатог лекарског уверења, нарочито када се има у виду налаз и мишљење вештака медицинске струке
у којем je јасно наведено да je начин повређивања како га je описао приватни тужилац подобан за
настанак повреде коју je констатовао лекар који je критичног дана вршио преглед. Надаље, само место
где се критичини догађај десио - степениште или пак улаз у школу, нарочито ако се има у виду да
je степениште близу улаза, није од значаја за постојање кривичних дела која се окривљеном
10

32. стављају на терет. Наиме, за постојање истих неопходно je да je окривљени критичном приликом задао
ударац приватном тужиоцу и нанео му лаку телесну повреду, да га je вређао и да му je претио, што je
све тoкoм поступка на несумњив начин и утврђено.
Такође, суд није прихватио одбрану окривљеног у делу у којем je окривљени навео да дана 24.11.2010.
године није у канцеларији секретара основне школе вређао приватног тужиоца, нити му je претио, јер
je у том делу одбрана у супротности са исказима приватног тужиоца и сведока Поповић Саве и Панић
Даринке, у којима je јасно наведено да je окривљени критичном приликом био незадовољан због тога
што je сазнао да je против њега покренут дисциплински поступак и да je донето решење о његовом
удаљењу са рада и да je у једном моменту почео да упућује приватном тужиоцу разне увредљиве
речи и да му прети. Искази именованих сведока и приватног тужиоца су међусобно сагласни и исти,
нарочито сведоци Поповић Сава и Панић Даринка, пo оцени суда нису имали ни један разлог да
неосновано терете окривљеног. Поред тога, за суд je приликом утврђења чињеничног стања било
од значаја само оно што су приватни тужилац и сведоци изјавили на главном претресу, док њихови
искази дати у поступку пред прекршајним судом нису били релевантни за разјашњење стања ствари
у кривичном поступку, нарочито када се има у виду чињеница да су све одлуке донете у прекршајном
поступку укинуте и да je вођење прекршајног поступка против окривљеног прекинуто до доношења
правноснажне судске одлуке у кривичном поступку.
Из свих напред наведених разлога суд није прихватио ни наводе завршне речи окривљеног, будући да у
истој окривљени наводи чињенице које je већ изнео и у својој одбрани.
Суд je ценио исказ приватног тужиоца и исти je прихватио у целости, сматрајући да се исти искрено
изјаснио о свим чињеницама које су му биле познате у вези извршења дела и околностима под којима
су дела учињена, налазећи при том да je исказ приватног тужиоца у складу са осталим изведеним
доказима, односно са исказима сведока Поповић Саве и Панић Даринке, те налазом и мишљењем
вештака медицинске струке.
Суд je ценио и у целости прихватио исказе сведока Попвић Саве и Панић Даринке, налазећи да су
се сведоци јасно, искрено и непристрасно изјаснили о свим чињеницама које су им непосредно
познате a које се односе дешавања у канцеларији секретара школе чији су главни актери били
окривљени и приватни тужилац, a њихови искази су у међусобном складу, као и у складу са исказом
приватног тужиоца. По оцени суда, именовани сведоци немају разлога да неосновано терете
окривљеног.
Суд je ценио исказ сведока Нађ Андрее пa je исти прихватио, осим у делу у којем je именована
сведокиња навела да je окривљени одмах након седнице наставничког већа напустио зграду школе,
односно да се није задржавао у истој, јер je у том делу исказ у супротности са исказом приватног
тужиоцa и сведокиње Панић Даринке. Наиме, приватни тужилац je јасно навео да му je окривљени
пришао после завршетка седнице и да га je без икаквог повода ударио, о чему постоји и медицинска
документација, те да га je вређао и претио му, a сведокиња Панић Даринка je јасно навела да je након
завршетка седнице видела како окривљени и приватни тужилац разговарају, из чега се изводи закључак
да се окривљени након што се седница наставничког завршила, ипак извесно време задржао у школи.
Нa основу овако утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњи окривљеног описаној под
тачком 1 изреке пресуде стичу, сва битна обележја кривичног дела лака телесна повреда из чл.
122 ст. 1 Кривичног законика РС, будући да je окривљени критичном приликом приватног тужиоца
11

33. песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране и на тај начин му нанео лаку
телесну повреду у виду повреде припоја три ребра - петог, шестог и седмог ребра са десне стране
грудног коша уз грудну кост.
Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010. године, након
завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и без икаквог повода песницом ударио у
пределу грудног коша - грудне кости са десне стране, док из налаза и мишљења вештака медицинске
струке Симић др Милана да je приватни тужилац критичном приликом задобио повреду припоја три
ребра - петог, шестог и седмог ребра са десне стране грудног коша уз грудну кост и да иста повреда
има карактеристике лаке телесне повреде. Такође, из налаза вештака произилази да повреда која je
констатована код приватног тужиоца може настати пo механизму удара неким предметом или сударом
тела (грудног коша) са неком препреком, те да замахнути делови тела друге особе могу у снажном
замаху нанети овакву повреду, тако да je начин повређивања, како га описује приватни тужилац, према
мишљењу вештака, подобан за настанак повреде зглобова петог, шестог и седмог ребра. При том, суд
je имао у виду чињеницу да се приватни тужилац истог дана обратио лекару и да му je том приликом
констатована лака телесна повреда.
Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњама окривљеног описаним под
тачком 2 изреке пресуде стичу обележја једног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у
вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010. године
упутио приватном тужиоцу речи увреде говорећи му: „Јебем ти матер,ђубре", a затим дана 24.11.2010.
године поново упутио низ увреда приватном тужиоцу, називајући истог „бедником, љигавцем,
џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то je псовао приватном тужиоцу мајку.
Наиме, из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010. године, након
завршетка седнице наставничког већа, окривљени пришао и да му je, након што га je без икаквог
повода песницом ударио у пределу грудног коша, упутио речи: „Јебем ти матер,ђубре", те да га je
дана 24.11.2010. године окривљени у канцеларији секретара школе, након што je секретар покушао
да уручи окривљеном закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада,
називао „бедником, љигавцем, џукелом, ђубретом, нечовеком" и уз то му псовао мајку. При том, суд
je имао у виду и исказе сведока Поповић Саве, секретара школе, и Панић Даринке, који су се дана
24.11.2010. године налазили такође у канцеларији, a у којима je јасно наведено да je окривљени
критичном приликом упућивао приватном тужиоцу увредљиве речи и да je истог, између осталог,
назвао и џукелом и нечовеком и да му je псовао мајку.
При тoм суд није прихватио правну квалификацију дела пo приватној кривичној тужби којом се
окривљеном ставља на терет да je извршио два кривична дела увреда из чл. 170 ст. 1 Кривичног
законика РС. Наиме, окривљени je кривичноправне радње које чине обележја кривичних дела увреда
извршио у кратком временском периоду, према истом оштећеном, на истом простору - у основној
школи у Лукићеву и са истим мотивима, a све кривичноправне радње биле су обухваћене јединственим
умишљајем окривљеног. Стога пo оцени суда у конкретном случају има места примени одредби чл.
61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, пa je суд окривљеног и огласио кривим због једног продуженог
кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС.
Надаље, на основу утврђеног чињеничног стања суд налази да се у радњама окривљеног описаним под
тачком 3 изреке пресуде стичу обележја једног продуженог кривичног дела угрожавање сигурности из
чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног законика РС, будући да je окривљени најпре дана 09.11.2010.
12

34. године упутио претњу приватном тужиоцу говорећи му: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице
кад ме сретнеш", a затим дана 24.11.2010. године поново упутио претњу приватном тужиоцу, рекавши
му: „Запамтићеш ти мене". По оцени суда, наведене речи представљају претњу упућену од стране
окривљеног приватном тужиоцу да ће напасти на живот или тело истог. Поред тога из исказа самог
приватног тужиоца јасно произилази да je он претње, које му je упутио окривљени, схватио озбиљно и
да су оне страшно деловале на њега.
Наиме из исказа приватног тужиоца јасно произилази да му je дана 09.11.2010. године, након
завршетка седнице наставничког већа, окривљени, након што га je без икаквог повода песницом
ударио у пределу грудног коша и упутио му увредљиве речи, такође упутио и речи: „Чувај ме се"
и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", те да му je дана 24.11.2010. године окривљени
у канцеларији секретара школе, након што je секретар покушао да уручи окривљеном закључак о
покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада, рекао: „Запамтићеш ти мене". При
том, суд je имао у виду да су сведоци Поповић Сава и Панић Даринка, који су присуствовали догађају
од 24.11.2010. године, у својим исказима јасно навели да je окривљени критичном приликом упути
приватном тужиоцу речи: „Запамтићеш ти мене".
При том суд није прихватио ни правну квалификацију дела пo приватној кривичној тужби којом се
окривљеном ставља на терет да je извршио два кривична дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1
Кривичног законика РС. Наиме, окривљени je кривичноправне радње које чине обележја кривичних
дела угрожавање сигурности извршио у кратком временском периоду, према истом оштећеном, на
истом простору - у основној школи у Лукићеву и са истим мотивима a све кривичноправне радње биле
су обухваћене јединственим умишљајем окривљеног. Стога нo оцени суда у конкретном случају има
места примени одредби чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног законика РС, пa je суд окривљеног и огласио кривим
због једног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног
законика РС.
Сва наведена кривична дела окривљени je учинио стању урачунљивости, односно у стању када je могао
да схвати значај својих дела и да управља својим поступцима.
Урачунљивост окривљеног тoкoм поступка није била доведена у питање ни једним изведеним доказом.
Надаље, окривљени je кривична дела извршио са директним умишљајем с обзиром да je био свестан
својих радњи и хтео je њихово извршење a при том окривљени je био свестан да су његове радње
забрањене.
Наиме, нo оцени суда окривљени je био свестан да уколико приватног тужиоца песницом удари у
пределу грудног коша - грудне кости истог може телесно повредити, али je и поред тога хтео извршење
дела будући да je након завршетка седнице наставничког већа пришао приватном тужиоцу и истог без
икаквог повода песницом ударио у пределу грудног коша - грудне кости са десне стране.
Надаље, нo оцени суда окривљени je био свестан да су речи које je упутио приватном тужиоцу и
то: „Јебем ти матер, ђубре", као и речи „бедник, љигавац, џукела, ђубре и нечовек", те псовка упућена
на рачун мајке приватног тужиоца за истог увредљиве, те да je исти хтео да ове речи упути приватном
тужиоцу.
13

35. Такође, нo оцени суда, окривљени je био свестан да речи које je упутио приватном тужиоцу, a које
гласе: „Чувај ме се" и „Пређи на другу страну улице кад ме сретнеш", те: „Запамтићеш ти мене",
представљају претњу за приватног тужиоца да ће он - окривљени напасти на живот или тело приватног
тужиоца, те да су као такве угрозиле сигурност приватног тужиоца.
Како je суд нашао да je окривљени крив због кривичних дела која му се стављају на терет то га je због
истих осудио нo закону.
Приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције суд je ценио све околности предвиђене из
чл. 54 Кривичног законика РС.
Кao олакшавајуће околности на страни окривљеног суд je ценио чињеницу да je исти породичан човек
и да раније није осуђиван, док пo оцени суда отежавајућих околности није било.
Имајући у виду околности под којима je дело учињено, окривљеног као учиниоца, тежину дела,
уважавајући при том све олакшавајуће и у одсуству отежавајућих околности, ценећи при том и
имовинске прилике окривљеног, суд налази да ће се у конкретном случају сврха кажњавања постићи
и осудом на новчану казну, те je стога окривљеном због извршеног кривичног дела лака телесна
повреда из чл. 122 ст. 1 Кривичног законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара,
због извршеног продуженог кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 у вези са чл. 61 ст. 1 и 2 Кривичног
законика РС утврдио новчану казну у износу од 10.000,00 динара и због извршеног продуженог
кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 у вези са чл. 61 Кривичног законика РС
новчану казну у износу од 10.000,00 динара, a затим je применом одредаба чл. 60 ст. 2 тач. 4 Кривичног
законика РС окривљеног осудио на јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 динара.
С обзиром да je решењем Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 483/12 од 18.06.2012. године
укинута правноснажна пресуда Прекршајног суда у Зрењанину број 9 Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011.
године донета у постпку који je пре спајања вођен под бројем 9 Пр Ј 5131/10, окривљеном je на основу
чл. 63 ст. 3 Кривичног законика РС у јединствену новчану казну урачуната новчана казна у износу од
5.000,00 динара коју je осуђени платио нo правноснажној пресуди Прекршајног суда у Зрењанину бр. 9
Пр Ј 4970/10 од 22.07.2011. године, те je окривљени преостали износ новчане казне од 25.000,00 динара
дужан платити у року од 30 дана пo правноснажности пресуде.
Уколико окривљени новчану казну не буде платио у остављеном року од 30 дана, суд ће исту извршити
тако што ће сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчане казне заменити за један дан затвора
при чему казна затвора не може бити дужа од 6 месеци.
Приликом одлучивања о висини новчане казне суд je применио одредбе о ублажавању казне, односно
одредбе чл. 56 и 57 Кривичног законика РС, те je окривљеном за свако појединачно кривично
дело утврдио новчане казне чија je висина испод граница прописаног минимума новчане казне
за наведена кривична дела, при чему je олакшавајуће околности у склопу ценио као особито
олакшавајуће.
Надаље суд у конкретном случају, у односу на кривично дело из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика
РС, није утврдио новчану казну у дневним износима, из разлога што висину дневног износа новчане
казне суд није могао утврдити ни на основу слободне процене, a са друге стране прибављање података
на основу којих би се могло утврдити имовно стање окривљеног, односно његови укупни приходи и
расходи у току претходне године знатно би продужило трајање кривичног поступка.
14

36. Нa основу чл. 196 ст. 1 ЗКП-а суд je окривљеног обавезао на плаћање судског паушала у износу од
1.000,00 динара, те да суду и приватном тужиоцу надокнади трошкове кривичног поступка у висини
65.960,00 динара, a све у року од 30 дана пo правноснажности пресуде, под претњом принудним
извршењем.
Трошкови суда обухватају трошкове извршеног медицинског вештачења у износу од 10.000,00 динара.
Трошкове кривичног постпка које je имао приватни тужилац на име ангажовања пуномоћника чине
трошкови састава приватне кривичне тужбе са 25% паушала у износу од 9.000,00 динара, заступање
приватног тужиоца на три одржана главна претреса у трајању од једног часа дана 20.05.2011. године,
29.05.2012. године и 13.09.2012. године са приступом и 25% паушала у износу од нo 10.500,00 динара,
заступање приватног тужиоца на једном одржаном главном претресу у трајању од три часа дана
15.09.2011. године са приступом и 25% паушала, те такса на тужбу и на пресуду у износу од нo 980,00
динара, што укупно износи 55.960,00 динара.
Нa основу свега изнетог одлучено je као у изреци пресуде.
У Зрењанину дана 17.09.2012. године
ЗАПИСНИЧАР
Будаи Валерија
ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде може се изјавити жалба у року
од 8 дана од дана пријема исте Апелационом суду
у Новом Саду, a путем овог суда у 3 (три) примерка.
15

37. Основна школа „Бранко Ћопић''
Број: 131/12
Датум: 31.08.2012. година
Л у к и ћ е в о
ЗАПИСНИК СА УСМЕНЕ РАСПРАВЕ О УТВРЋИВАЊУ
ДИСЦИПЛИНСКЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗАПОСЛЕНОГ
Душана Вукотића, наставника фнзичког васпитања.
Расправа је јавна.
Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало констатује да расправи
присуствују окривљени запослени Душан Вукотић, наставник физичког васпитања; оштећени
Сретенко Марић директор школе, сведок Даринка Панић. административни радник , што значи сва
позвана лица. Записничар je Алмажан Maja. запослена на послу наставник енглеског језика.
Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало одређује да се расправа
одржи. Расправа се одржава дана 31.08.2012, године у Лукићеву, са почетком у 10 часова 10
минута.
Напомена: Окривљени запослени. Вукотић Душан, Наставник физичког васпитања. упозоренje да
искључи уређаје за снимање, што je он и учинио и исте одложио у другу просторију. Окривљени
запослени je упозорен да неомета ток расправе и да одговара само онда када му се да реч.
Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало отвара расправу и
изјављује да je предмет расправе утврђивање дисциплинске одговорности Вукотић Душана,
запосленог на послу наставник физичког васпитања, пo занимању професор физичког васпитања,
из Зрењанина , улица Булевар В. Влаховића бр.7/15, рођеног 15.08.1954. године у Власеници,
ЈМБГ: 1508954160049, брачно стање : ожењен. Према закључку о покретању дисциплинског
поступка, број: 219/10. од 22.11.2010. године, запослени je извршио повреду забране из члана 45,
став 2. Закона о Основама система образовања и васпитања под називом Забрана насиља,
злостављања u занемаривања.
Следи читање закључка о покретању дисциплинског поступка.
Окривљени запослени Вукотић Душан, наставник физичког васпитања позван je да се изјасни
о наводима из закључка, a упозорен да има право и да не изјави ништа, али да све што буде изјавио
може бити употребљено против њега. Запослени Душан Вукотић изјављује: Након седнице
наставничког већа, која je одржана 09.11.2010 године, први сам напустио исту, a која се одржавала
у учионици седмог разреда (одмах поред зборнице). Директно сам напустио школу и при том нисам
никог од запослених сусрео ни у холу зграде. ни у дворишту , ни на путу до куће мога оца који живи
у Лукићеву. Поменута седница je завршена у 13.30 часова. a ja сам школу напустио у најкраћем
року. Са сигурношћу тврдим да ме нико од колега, запослених у школи није видео док сам
напуштао школску зграду и двориште. У школу сам се вратио да бих одржао трећи час у
поподневној смени.
Окривљени запослени тражи изузеће лица које води дисциплински поступак. Захтев за изузеће се
одбија.

38. Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка
дисциплинског поступка :
Изјаву дао:
После саслушања окривљеног запосленог , Лице овлашћено за вођење дисциплинског
поступка Зоран Праштало позива оштећеног запосленог Сретенка Марића, ЈМБГ: 1012962850075,
Лукићево. Бирчанинова 55.
Оштећени запослени Сретенко Марић. директор школе позван je да се изјасни о наводима
из закључка.
Сретенко Марић изјављује: Након седнице која се завршила око 13.35 часова, дана 09Л 1.2010
године, при изласку из ходника школске зграде, на вратима сам се сусрео са окривљеним
запосленим који ме je при том ударио стиснутом песницом у средину груди и при том ми упутио
бујицу псовки: "Јебем ти матер. Пређи на другу страну улице кад a се сретнемо." Махинално сам му
одговорио:"'Ти си психопата", и удаљио се у правцу управне зграде где сам дошао да се смирим и
попијем воде. Након тога сам отишао кући и послао смс поруку полицајцу, Митровић Мирославу,
којег познајем, питајући га шта да радим. Он ме je посаветовао да одем у Ургентни центар у
Зрењанину на преглед и пријавим повреду на раду, од стране познатог лица. У Ургентном центру
сам прегледан од стране лекара специјалисте, др Миодрага Дамјанова. a болница je пo службеној
дужности пријавила случај полицији. У моменту када се десио напад на мене нисам видео да je ико
био очевидац тог догађаја. Накнадно сам сазнао да je административни радник школе, Панић
Даринка, видела из управне зграде мене и окривљеног запосленог на улазу у главну школску
зграду. Због тога сам je предложио за сведока у овом дисциплинском поступку,
Оштећени запослени такође изјављује да му je изузетно жао и криво што се то догодило.
Лице овлашћено за вођење
дисциплинског поступка:
После саслушања оштећеног запосленог, лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка
Зоран Праштало одређује извођење доказа саслушањем сведока.
Позива се сведок Даринка Панић . Сведок je упозорен да je дужан да говори истину, да не
сме ништа прећутати, да може на свој исказ бити заклет и да je давање лажног исказа кривично
дело. Сведоку je прочитан члан 166. Закона о општем управном поступку, који утврђује разлоге из
којих сведок на поједина питања може ускратити сведочење. Затим су од сведока узети општи
подаци.
Сведок je пo занимању књиговођа, са пребивалиштем у Лукићеву улица Бирчанинова 68, рођена
1958 године у Зрењанину, ЈМБГ: 1608958855038 .
Сведок je изјавио да није у сродничким нити непријатељским односима са окривљеним. Сведок je
обавештен да треба да да исказ о наводном инциденту због којег je и

39. тренутном поступку, a што сте видели или приметили тога дана,
одговорио да нема ништа да дода.
Лице овлашћено за вођење
дисциплинског поступка:
Окривљени запослени Душан Вукотић je сведоку поставио питање: "Ko je био у
канцеларији административног радника и секретара школе у моменту када je она из ходника исте
зграде видела оштећеног запосленог Сретенка Марића и окривљеног запосленог Душана Вукотића
на улазу у главну школску зграду?, на шта je она одговорила: "Наставница физике Митра
Умићевић,"
Окривљени запослени Душан Вукотић je сведоку поставио питање: "Kora си чекала да се
заврши седница наставничког већа да би ra видела?" Даринка Панић одговара: "Само сам чекала да
се заврши седница."
Окривљени запослени Душан Вукотић je сведоку поставио питање;"Опишите ми
конкретно где смо тачно стајали директор и ja у тренутку када си нас наводно видела?" Панић
Даринка одговара: "Стајали сте на самом прагу хола окренути један према другом."
Оштећени запослени Сретенко Марић није имао питања за сведока,
После саслушања сведока. следи извођење доказа ( извештај лекара специјалисте,
пријава повреде на раду),
Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало изводи
доказе читањем извештај лекара специјалисте и пријаву повреде на раду.
После извођења доказа запослени Вукотић Душан изјављује: Тражим изузеће лица
лица које води поступак. Лице које води поступак одбија изузеће.
Tora дана, 09,11,2010 године, око 13.30 часова стајала сам у ходнику управне зграде и гледала кроз
стакло на вратима према улазу на главној школској згради. При томе сам видела да оштећени
запослени. Сретенко Марић и окривљени запослени, Душан Вукотић разговарају на поменутом
улазу и при томе сам такође видела да окривљени запослени Душан Вукотић објашњава
гестикулирањем рукама оштећеном запосленом Сретенку Марићу. Изјављујем да нисам видела
нити чула никакав вид вербалног и физичког насиља од стране окривљеног запосленог ка
оштећеном запосленом, Нисам видела завршетек њиховог разговора већ сам ушла у своју
канцеларију.
Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало je сведоку поставио питање:
"Да ли имате да изјавите још нешто што би било од користи у
на шта je сведок
Лице овлашћено за вођење
дисциплинског поступка:
Изјаву дали:

40. Окривљени Душан Вукотић изјављује:" Лице које води поступак je крајње пристрасно
у односу на директора школе."
Лице овлашћено за вођење
дисциплинског поступка :
Изјаву дао:
Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка Зоран Праштало одлучује да обустави
испитивање окривљеног запосленог Вукотић Душана због непоштовања процеса дисциплинског
поступка и поред више усмених опомена. Окривљени запослени Душан Вукотић je више пута
упутио клевете и неистине на рачун лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка и због
тога je донета одлука о даљем изузећу окривљеног запосленог Вукотић Душана из расправе.
Окривљени запослени Душан Вукотић je обавештен да може да причека ван просторије
потписивање записника.
Лице овлашћено за вођеше
дисциплинског поступка:
После тога усмена расправа je завршена у 11 часова и 50 минута.
Записник je прочитан запосленом Вукотић Душану и он je изјавио да на њега нема
примедби, након чега га je потписао.
Лице овлашћено за вођење
дисциплинског потупка:
Запослени:

41. Основна школа „Бранко Ћопић"
Број: 158/12
Датум: 27.09.2012 године
Л у к и ћ е в о
На основу чл. 62. Закона о основама система образовања и васпитања,
одлучујући о дисциплинској одговорности запосленог Вукотић Душана из
Зрењанина, Бул. В. Влаховића 7/15 а након спроведеног дисциплинског поступка по
закључку бр. 219/10 од 22.11.2010.г. лице овлашћено за вођење дисциплинског
поступка и доношење одлуке о дисциплинском поступку запослени у ОШ „Бранко
Ћопић" Лукићево, Праштало Зоран, доноси:
Р Е Ш Е Њ Е
Запослени Вукотић Душан из Зрењанина, Бул. В. Влаховића 7/15, на радном
месту наставник физичког васпитања оглашава се кривам што је дана
09.11.2010.године у 13.45 часова приликом изласка из школске зграде на улазним
вратима школе оштећеног директора школе Марић Сретенка песницом ударио у
грудни кош, при чему је именовани задобио повреду грудног коша, чиме је извршио
повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и
васпитања, па му се на основу чл. 142. и чл. 143. изриче:
ДИСЦИПЛИНСКА МЕРА
ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
Радни однос запосленом престаје даном коначности овог решења, којим даном
му се отказује и закључени уговор о раду.
О б р а з л о ж е њ е
Закључком директора школе бр. 219/10 од 22.11.2010.г., покренут је
дисциплински поступак против запосленог Вукотић Душана из Зрењанина, запосленог
на радном месту наставник физичког васпитања, због основане сумње да је починио
повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и
васпитања. О покретању дисциплинског поступка против запосленог обавештен је
Синдикат школе.
У дисциплинском поступку на расправи одржаној дана 31.08.2012.године
запослени Вукотић Душан оспорио је наводе из закључка.
На усменој расправи спроведен је дисциплински поступак и то:
Саслушањем окривљеног запосленог Душана Вукотића, оштећеног директора
школе Сретенка Марића, саслушањем сведока запослене Даринке Панић. читањем
извештаја лекара специјалисте Опште болнице «Др Ћорђе Јоановић» од 09.11.2010.г.,
читање извештаја о повреди на раду од 10.11.2010.г.
1

42. На основу оцене свих изведених доказа утврђено је следеће чињенично стање:
Дана 09.11.2010.г. у 13.45 часова приликом изласка из школске зграде на вратима
школе запослени Вукотић Душан ударио је запосленог директора школе Сретенка Марића
стиснутом песницом у груди.
Овакво чињенично стање утврђено је након целокупно спроведеног дисциплинског
поступка.
Сви писмени докази у целости су прихваћени, није било сумње у њихову
веродостојност и исти су у сагласности са исказима оштећеног и св едока.
Није прихваћена одбрана запосленог Вукотић Душана да није извршио наведене радње
које представљају повреду забране насиља, јер је у супротности са свим другим изведеним
доказима а исти је дат у циљу избегавања одговорности.
Није прихваћена представка и листа предложених сведока број: 150/12 од 12.09.2012.
године поднета од стране запосленог Вукотић Душана где се појављује и лице које није
запослено у ОШ „Бранко Ћопић", као и лица која су запослена у 0111 „Бранко Ћопић", а
појављују се по више пута на лисги сведока. С тога је закључено да је представка и листа
сведока број: 150/12 од 12.09.2012. године поднета у сврху опструкције и одуговлачења
дисциплинског поступка.
По спроведеном дисциплинском поступку, лице овлашћено за вођење дисциплинског
поступка и изрицање дисциплинске мере је закључио да изведени докази недвосмислено
указују на то да је запослени Вукотић Душан извршио повреду забране која му се ставља на
терет, огласио га кривим и изрекао предвиђену дисциплинску меру у складу са Законом.
Поука о правном леку: Против овог решења запослени има право подношења
приговора Школском одбору у року од 8 дана од дана достављања Решења. Ако Школски
одбор не одлучи по приговору у року од 15 дана или запослени не буде задовољан одлуком
Школског одбора може се обратити надлежном Суду у року од 15 дана од дана достављања
одлуке или у року од 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке.
Доставити:
1.3апосленом Вукотић Душану
2. Директору школе
3. Архиви школе
4. Синдикату школе
Лице овлашћено за вођење
дисциплинско поступка и
изрицање дисциплинске мере
2