Мерење и контрола у машинству

1. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА У МАШИНСТВУ
Мила Прекић VII-9

2. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА У МАШИНСТВУ
 Да би радни предмет довели до одређеног
квалитета, неопходно је при његовој
изради, повремено га мерити и
контролисати. Најчешће мере цу дужина,
пречник, облик, маса, тежина, сила,
моменат, време и др.

3. МЕРЕЊЕ У МАШИНСТВУ
Мерење је упоређивање величине која се
мери са одговарајућим системом мера,
при чему се добија вредност измерене
величине. Мерење може да буде:
 посредно (мерним шестаром) и
 непосредно (директним очитавањем).

4. МЕРЕЊЕ У МАШИНСТВУ
Систем мера представља међународни стандард којим се прецизирају
јединице мера за мерења свих врста величина.

5. МЕРЕЊЕ У МАШИНСТВУ
Према начину добијања резултата имамо:
 Директна метода мерења, када директно на
мерном инструменту очитавамо мерену величину.
То су на пример лењири, мерни завртањ, машине
за мерење и сл.
 Упоредна метода мерења, када дужину мерног
предмета упоређујемо са дужином еталона. На
пример граничне мерке, толеранцијским мерила и
сл.
 Посредна метода мерења. Мерна величина се
проучава на бази измерене друге мерне величине
која је у вези са првом.

6. МЕРЕЊЕ У МАШИНСТВУ
У машинству ми можемо мерити:
 Дужину
 Углове
 Масу, силу, моменат

7. МЕРЕЊЕ ДУЖИНЕ
За мање прецизна мерења дужине у
машинству користе се разни мерни
лењири (равни и угаони) и метар са
мерном траком. Када кажемо мање
прецизна мерења, то обично значи да је
највећа прецизност мерења извршена
целим милиметрима.
Мерни лењир (равни и угаони) и метар са мерном траком

8. МЕРЕЊЕ ДУЖИНЕ
Израда машинских делова изискује знатно вeћy
прецизност. За прецизније мереше се користе
помично мерило с нонијусом и микрометар.
Помично мерило с нонијусом служи за мерење
спољашњих и унутрашњих мера и дубине
разних отвора. А микро метар за прецизнија
мерења са тачњошћу стотих делова (mm).
Њиме се могу мерити спољашње и унутрашње
мере.
Помично мерило с
нонијусом и микрометар

9. МЕРЕЊЕ УГЛОВА
Мерење углова изводи се угломерима, који
могу бити универзални или оптички
Користе се за мерење и оцртаванње
углова од 0 до 360°, cа прецизношћу
очитавања у степенима и минутима.
Контрола величине угла изводи се
угаоницима и шаблонима.
Оптички угломер
и шаблон

10. МЕРЕЊЕ МАСЕ, СИЛЕ И МОМЕНТА
За меренње масе користе се електронске
(дигиталне) ваге, а за меренье силе користе се
динамометри. Момент силе (обртни момент)
веома је важна механичка величина, која се
кориости при склапању машинских делова. За
притезање машинских делова помоћу навртке,
cе мора применити тачно одређени момент
силе, користи се момент клључ .
Момент кључ, дигитална вага и динамометар

11. КОНТРОЛА У МАШИНСТВУ
Контролом се упоређује вредност мерене
величине са задатом мером на техничком
цртежу. Контролом се не добијају бројне
вредности, већ се само утврђује да ли је
радни предмет у оквиру одређених
граница.
Зa контролу дужинских мера у машинству
користе се разни контролници као што су
контролни листићи, контролни калибри,
контролни чеп, контролна рачва, шаблони
за контролу навоја итд.
Контролнии калибри, контролни чеп и листићи

12. Извори информација:
1. Техника и технологија за 7. разред
основне школе, Едука
2. Google chrom
3. Породица