2. Вируси
•Организми на граници живог и неживог
•Немају ћелијску грађу
•Величине од 10 до 300 нанометара
•Видљиви само електронским микроскопом
•Унутарћелијски паразити животиња, биљака,
гљива и бактерија
•Изван ћелија домаћина не показују особине
живих бића
3. Грађа вируса
• Нуклеинска киселина
• Протеински омотач ( капсид )
• Спољашњи омотач ( не сви )
4. Нуклеинска киселина вируса
( вирусни геном )
• ДНК или РНК
• Једноланчана, дволанчана, линеарна или кружна
• Према нуклеинској киселини коју садрже, вируси се
деле на ДНК и РНК вирусе
5. ДНК вируси
• Размножавају се у једру ћелије домаћина, осим
неколико изузетака
• Најпознатији су херпес вируси ( изазивачи оралних и
гениталних инфекција ), аденовируси ( изазивачи
респираторних и цревних инфекција ) и вирус
изазивач великих богиња ( вариола )
• Највећи број онкогених вируса ( изазивача рака )
спада у ДНК вирусе
9. Протеински омотач вируса
- капсид
• Изграђен је од идентичних протеинских
подјединица – капсомера
• Штити нуклеинску киселину и омогућује њено
преношење између ћелија домаћина
• Омогућује везивање вируса за ћелију
домаћина
• Симетричан је – спирална (карактеристична за
биљне вирусе) , полиедарска , сферична ,
и комплексна симетрија ( карактеристична за
бактеријске вирусе )
• Капсид и нуклеинска киселина граде
нуклеокапсид
11. Спољашњи омотач вируса
• Не постоји код свих вируса ( најчешће је
присутан код животињских )
• Изграђен је од липида и гликопротеина
• Липиди потичу од ћелијске мембране домаћина
Спољашњи омотач вируса
а) фамилија ТОГАВИРИДЕ
( представник рубеола вирус )
б) фамилија КОРОНАВИРИДЕ
( представник SARS вирус )
12. Вирусни ензими
- Постоје код неких вируса
- Упаковани су у нуклеокапсид
- Неопходни су за почетне фазе животног циклуса
Примери : реверзна транскриптаза ( омогућује синтезу ДНК
користећи вирусну РНК као калуп ) , ДНК или РНК полимераза
( синтеза ДНК , односно РНК вируса ) , интеграза ( уграђивање
вирусне нуклеинске киселине у ДНК домаћина ) , лизозим ( код
неких бактеријских вируса омогућује убацивање нуклеинске
киселине у ћелију домаћина )
РНК полимераза
морбила вируса
( лево )
Реверзна
транскриптаза и
интеграза
вируса СИДЕ
( десно )
13. Животни циклус вируса
• Адсорпција = везивање за специфичне
рецепторе ћелијске мембране домаћина
• Пенетрација = улазак у ћелију ( животињски и
биљни вируси улазе са капсидом, код
бактеријских улази само нуклеинска киселина )
• Умножавање у ћелији ( синтеза нуклеинске
киселине и капсида )
• Сазревање = паковање нуклеинске киселине у
капсид и склапање капсида
• Ослобађање из ћелије :
- лизом ћелије ( разарањем мембране )
- проласком кроз мембрану
- пупљењем ( вируси са омотачем )
19. Анимални вируси
Разликују се :
- вируси бескичмењака
- вируси кичмењака
Од вируса кичмењака најпознатији су вируси
домаћих и дивљих животиња :
• вирус слинавке и шапа
• вирус беснила
• вирус свињске куге
• вирус птичјег грипа
Велики број вироза кичмењака може се пренети
са животиња на људе
20. Вируси и вирозе домаћих
животиња - примери
Беснило
Свињска куга Слинавка и шап
22. Бактеријски вируси
( бактериофаги )
• Највећи и најсложеније грађени вируси
• Током животног
циклуса могу се
умножавати у ћелији
домаћина и ослобађати
лизом ( литички циклус )
или се вирусна
нуклеинска киселина
спаја са ДНК домаћина и
преноси кроз генерације
бактерија
( лизогени циклус )
Т4 бактериофаг
23. Литература :
• Радуловић, Ш. (1998):Микробиологија са епидемиологијом, ЗУНС,
Београд
• Брудњак, З. (1987): Медицинска вирологија, ЈУМЕНА, Загреб
• Маринковић, Д.; Пауновић, К.; Терзија,В. (2007) : Биологија за 1. и 2.
разред средње школе, ЗУНС, Београд
Све фотографије преузете су са Интернета
