1. Otpad u Topčiderskoj reci
-situacija na terenu-

2. UVOD
RECIKLAŽA
 Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno
korišćenje.Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih
proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala.Veoma je važno najpre
odvojiti otpad prema vrstama otpadaka.
Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno
sakupljene.
U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci.

3. TOPČIDERSKA REKA
 Topčiderska reka је desna pritoka Save.Izvire ispod visa Kovione i teče u
pravcu severa, sve do svog ušća.
 Najveća naselja tog pobrđa su Ripanj, Pinosava, Resnik i Rakovica.
 Svega tridesetak kilometara dugačka, Topčiderska reka već više decenija
predstavlja sinonim za izrazito zagađen vodotok.
 Fabrike koje su je nekada zagađivale više ne rade, ali Topčiderka na putu
kroz četiri beogradske opštine, dobija različite namene, od divnog prizora
u prirodnom okruženju, preko zamene za kanalizaciju do uloge najbližeg
kontejnera.

4. TOPČIDERSKA REKA
 Primetno zagađenje Topčiderske reke mehaničkim otpadom počinje u
naseljenom delu njenog priobalja, gde njeno korito poprima izgled
smetilišta.
 Ljudi nemaju dovoljno razvijenu ekološku svest i bacaju smeće u reku i
pored nje.
 Veliki broj objekata u gornjem i srednjem toku Topčiderke nije priključen
na gradsku kanalizaciju. Fekalni ispusti u pritoke i u samu Topčiderku
smanjuju mogućnost samoprečišćavanja ove reke.

5. TOPČIDERSKA REKA
 Sporadična pojava štetnih i opasnih materija u vidu gvožđa, mangana i
drugih, posledica je ranijeg rada fabrika u bližini vodotoka ove rečice.
Jake kiše spiranjem zemljišta Rakovičkog basena, prostora na kome se
nalaze fabrike koje trenutno ne rade, ali su nekada skladištile otpad u
svojoj blizini, zagađujuće materije se unose u vodotok.
 Na kvalitet vode Topčiderske reke dodatno utiče i topljenje snega sa
kolovoza koji sadrži so za posipanje.

6. ISTRAŽIVANJE I HIPOTEZA (ocekivanja)
 Želeo sam da utvrdim kakvo je stanje kada je u pitanju zagađenost
Topčidarske reke koja protiče kroz moj kraj.Baš ovaj zadatak sam izabrao
zato što mislim da je važno da se kod ljudi poveća ekološka svest.
 Moja očekivanja su bila pesimistična što je naknadno i dokazano.
Predpostavio sam da cu u Topčiderskoj reci naći veliki broj otpadaka i to
najvise organskog porekla i plastike.

7. MATERIJALI I METODE
 Išao sam obalom Topčiderske reke i tom prilikom nailazio na delove toka
gde se raznovrsni otpad nalazio u vodi ili neposredno blizu reke, na njenoj
obali.
Ta mesta sam slikao i zapisao kakvog je sve porekla bio otpad na koji sam
nailazio.
 Za ovaj projekat sam koristio tehniku: fotoaparat i kompijuter, kao i
potrosni materijal: olovke i listove papira A5 formata.

8. REZULTATI I DISKUSIJE
 Pojedini delovi vodotoka su za moje istraživanje bili posebno
interesantni, obzirom na količinu otpada na koji sam nailazio.
 Takva mesta sam fotografisao i napisao kakvog je porekla
otpad.

9. Mesto broj 1
Tip otpada:
 organski
 plastika
 papir

10. Mesto broj 2
Tip otpada:
 organski
 plastika
 karton

11. Mesto broj 3
Tip otpada:
 metal
 organski

12. Mesto broj 4
Tip otpada:
 organski
 plasticni
 papir
 metal
 tekstil

13. Mesto broj 5
Tip otpada:
 organski
 papir
 plastika
 tekstil
 metal

14. REZULTATI I DISKUSIJE
 Ovi rezultati potvrdjuju moju hipotezu. Najviše otpada je bilo
plastičnog i organskog porekla.
Ponovo primećujemo da čovek ovu reku sve manje koristi kao
mesto za relaksaciju i odmor, on je zapravo pretvara u
deponiju.

15. Zakljucak
 Obišao sam delove Topčiderske reke gde je ona
najzagadjenija. Rezultati su dokazali da najviše ima otpada
organskog porekla i plastike.
 Ovo bi trebalo da bude poslednja opomena svim ljudima da
ekološka svest mora da se podigne na viši nivo. U protivnom
će čovek uništiti i samog sebe, kao što polako uništava i
prirodu.

16. Literatura
 Tekstove koje sam koristio, najvise u uvodu, nalazio sam na
internetu, na sajtovima:
- www.ekoforum.org
- wikipedia

17. PRILOZI
SAVETI
 Reciklirajte papir - Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira
spasiće od seče 17 stabala drveća!
 Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da
reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200 kilovata
električne energije i 32.000 litara vode!
 Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i bacajte ih u posebne kontejnere,
tako ćete doprineti da završe na reciklaži umesto na deponiji smeća!
 Upotrebljavajte jedan proizvod više puta!
 Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da
sijalica od 100W svetli 4h!
 Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi!
 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno
kompjuteru da radi 25 minuta!
 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor
3 sata!

18. PRILOZI