Bajka brće Grimm

1. НАХОД-ПТИЋ
Био једном неки шумар који пође у шуму у лов, па кад
приспе у њу, зачу неку вриску као кад мало дете плаче.
Упути се у правцу одакле је долазио тај глас, те тако
идући дође најзад до једног високог дрвета, па угледа
горе међу грањем мало дете. Наиме, под тим дрветом је
била заспала мајка са дететом. Кад је птица грабљивица
у њеном крилу видела дете, она је тад слетела,
дограбила га својим кљуном и поставила на високо
дрво.
Шумар се попе и скиде дете, мислећи: „ Дете
ћеш повести кући и одгајати га скупа са својом
Ленчицом.“
Одведе га, дакле, кући те је двоје деце расло
једно крај другога. А дете, зато што је нађено на дрвету
где га је птица ставила, назваше – Наход-птић. Нађено
дете и Ленчица су се толико волели да би се -кад се не
би за кратко видели- врло растужили.
Али шумар је имао једну стару куварицу. Она
једно вече узе два ведра па стаде довлачити воду. На
бунар је ишла не једном, већ у више наврата. Ленчица то
спази те запита:
„Чуј, стара Сузано, што доносиш толику воду?“
1.

2. „Ако то никоме не кажеш, онда ћу ти рећи“, узврати
куварица, па кад Ленчица обећа да никоме неће ништа
рећи, она продужи: „Сутра у зору, кад шумар оде у лов,
ставићу на огњиште котао с водом, па кад вода проври, у
њега ћу убацити Наход-птића и скувати га.“
У зору наредног дана шумар устаде и пође у лов, а
деца остадоше још у постељи. Тад Ленчица рече Наход-
птићу:
„Ако ти мене нећеш напустити, нећу ни ја тебе.“
„Нећу те напустити ни сад нити било кад довека“, одврати
Наход-птић.
Тад рече Ленчица:
„Слушај ме добро шта ћу ти рећи: синоћ је стара Сузана
неколико ведара воде довукла у кућу да сам је ја запитала
зашто то чини, а она ми је одговорила да ће ми рећи ако
то никоме не кажем. Кад обећах да то наравно никиме
нећу открити, она додаде како ће сутра у зору, кад отац
оде у лов, спремити пун котао узавреле воде, тебе унутра
убацити и скувати. Али ми ћемо јој утећи. Сад морамо што
пре устати, обући се и заједно побећи.“
Оба детета, дакле, устадоше и брже -боље се обукоше, па
побегоше. Како је вода у котлу проврела, куварица пође у
спаваћу собу да донесе Наход-птића и да га убаци у
кључалу воду. Но кад је ушла и пришла постељама, виде
да су деца нестала. Тад се она страшно препаде, па у себи
рече:
2.

3. „Шта ћу сада казати шумару кад се врати кући и
опази да су деца нестала? Брзо морам некога
послати за њима да их сустигне.“
Тад куварица посла за децом три слуге и нареди
им да потрче и ухвате децу. Деца су управо била
мало села пред шумом, кад видеше издалека
трче три слуге. Тад Ленчица рече Наход-птићу:
„Ако ти мене нећеш напустити, нећу ни ја тебе.“
Наход-птић узврати:
„Нећу те напустити ни сад нити било кад
довека.“
„Ти буди ружин шиб, а ја ћу бити ружа на њему“,
предложи онда Ленчица
Кад три слуге дођоше пред шуму, ништа не
затекоше до ружиног шиба и руже на њему, а од
деце ни трага ни гласа.
„Овде ничег нема. Ту се ништа не може.“
Слуге се вратише кући и рекоше куварици како
нису видели ништа сем ружиног шиба и руже на
њему. Тад их стара куварица поче грдити:
„Ви, глупаци једни, морали сте ружин шиб
сасећи, а ружу откинути и донети кући. Вратите
се брзо и урадите то.“
3.

4. Били су принуђени да, дакле, по други пут пођу у
трагање. Али су их деца још издалека видела како
долазе.
„Наход-птићу“, рече Ленчица, „ако ти мене нећеш
напустити, нећу ни ја тебе.“
Наход-птић узврати:
„Нећу те напустити ни сад нити било кад довека.“
„Ти буди црква“, онда Ленчица настави,“а ја ћу
бити круна у њој.“
Кад пристигоше, три слуге не затекоше ништа
друго до једне лепе цркве и круне у њој, па један
другоме рекоше:
„Шта овде да радимо? Хајдемо кући.“
Како стигоше, куварица их одмах запита нису ли
штогод нашли. Они одговорише да нису ништа ни
нашли ни видели изузев цркве и у њој једне
круне.
„Ви, будале једне“, стаде их љуто карати куварица,
„зашто нисте цркву разрушили, а круну понели са
собом, и мени донели?“
Тад и она сама узе пут под ноге те са три слуге
пође за децом.
4.

5. Деца опет још издалека опазише како долазе три
слуге и куварица, која се за њима од умора једва
тетурала. Тад Ленчица рече:
„Наход-птићу, ако ти мене нећеш напустити, нећу
ни ја тебе.“
Наход-птић јој узврати речима:
„Нећу те напустити ни сад нити било кад довека.“
„Ти буди рибњак“, настави Ленчица, „а ја ћу као
патка пловити по њему.“
Кад је куварица спазила рибњак, она дође до њега
и надви се, желећи да га целог попије. Но, уто патка
брзо доплива, шчепа је кљуном за главу и повуче у
воду дубоко, па се стара вештица, а то је у ствари
куварица и била, мораде удавити.
Тад деца, од срца се радујући што су се спасла,
пођоше кући; и ако нису умрла, још увек живе.
Чича мича готова је прича, ко је причу слушо
пратила га срећа.
5.