.

1. M A T E R I A L I T Y I N A U D I T I N G
Материјалност у ревизији

2. Материјалност у ревизији
 Материјалност представља једно од основних начела ревизије
финансијских извештаја зато што је циљ ревизије финансијских
извештаја да омогући ревизору да изрази мишљење о томе:
- да ли финансијски извештаји истинито и објективно по свим
материјално значајним питањима приказују финансијско стање,
пословни резултат и токове готовине и
- да ли су састављени у складу са МРС / МСФИ односно са законском,
професионалном и интерном регулативом и прописима донетим на
основу њих.
 Из наведеног циља ревизије финансијских извештаја произилази да је
једно од темељних начела ревизије финансијских извештаја - начело
материјалности. Другим речима, ревизор мора у току обављања ревизије
финансијских извештаја да одвоји значајно од тривијалног односно да
утврди да ли финансијски извештаји клијента садрже значајне
неправилности.

3. Материјалност у ревизији
 У процесу планирања материјалност представља ревизорову
прелиминарну процену најнижег износа грешке који би могао да има
утицај у процесу доношења одлуке корисника финансијских извештаја.
 Ревизори би могли да изгубе пуно времена ако би морали да истражују
све мале или « нематеријалне » грешке које би могле да имају утицај
на финансијске извештаје што би могло да утиче како на време тако и
квалитет обављања ревизорског посла ( «од дрвећа не види шуму»).
 Од стране Комитета за међународне рачуноводствене стандарде дата је
дефиниција материјалности на следећи начин:
 « Информација је материјално значајна ако би њено изостављање или
погрешно приказивање могло утицати на економске одлуке које би
корисници донели на основу рачуноводствених извештаја“.
 Материјалност зависи од величине ставке или грешке просуђене у
специфичним околностима њеног изостављања или погрешног
приказивања.

4. Материјалност у ревизији
 Материјалност у основи представља релативно а не
апсолутно начело због самог схватања ревизора шта
представља праг материјалности за одређено предузеће
односно који је то износ грешке која се може прихватити
од стране ревизора а да она не утиче значајно на његово
разумно уверење о томе да су финансијски извештаји
припремљени без значајних грешака и у складу са утврђеним
критеријумима.
 То са друге стране значи да је начело материјалности
повезано са ризиком ревизије и утиче на одговорност
ревизора за изражено мишљење о ревидираним
финансијским извештајима.

5. Материјалност у ревизији
 У основи разматрање материјалности представља питање
професионалног ревизорског просуђивања јер не постоје Међународни
ревизијски стандарди који би практично упућивали ревизора како да
доноси суд о процени материјалности већ само општа упутства.
 Поступак одређивања материјалности у процесу ревизије финансијских
извештаја објективно је условљен немогућношћу прописивања
универзалних поступака и прага материјалности што произилази из
саме чињенице да оно што је материјално односно значајно за једно
предузеће није за друго или је нека информација значајна за неке
кориснике а за друге није. Стога је и тешко прописивати поступак и праг
материјалности и он мора бити препуштен индвидуалном просуђивању
ревизора.

6. Материјалност у ревизији
 У квантитативном смислу посматрано то значи да ревизор може
прихватити максималну грешку на одређеној позицији у Билансу стања у
износу до на пример рецимо 100.000 динара што представља процењени
праг материјалности и да изрази позитивно мишљење.
Или, ревизор може до процењеног износа да изрази позитивно мишњење
и за више сабраних појединачних грешака на осталим билансним
ставкама јер и у једном и у другом случају детектоване грешке неће
утицати значајно на одлуке корисника финансијских извештаја.
У тачки 1. у Уводу Међународног стандарда ревизије (МСР) 320 -
Материјалност у ревизији се истиче: « процена о томе шта је
материјално је ствар професионалног просуђивања, дакле како ревизора
тако и корисника ревизоровог извештаја.

7. Материјалност у ревизији
 У тачки 5. МСР 320 истиче се да « приликом израде
ревизије ревизор поставља прихватљив ниво материјалности
како би открио квантитативно материјална погрешна
приказивања и природу ( квалитет) погрешног исказивања»
 Ревизор треба да размотри:
1) Величину( квантитет) и
2) Природу или врсту ( квалитет) погрешних исказа.
 У поступку процене материјалности у сваком конкретном
случају ревизор врши процену на:
1) Општем нивоу финансијских извештаја,
2) Нивоу појединих стања рачуна ( конта) и
3) Нивоу врста трансакција.

8. Материјалност у ревизији
 Три обавезна корака када се примењује материјалност у
ревизији финансијских извештаја су:
1) Утврђивање почетне (прелиминарне) процене
материјалности приликом планирања ревизије,
2) Корекција почетне процене материјалности током обављања
ревизије и
3) Процена учинака погрешног исказивања током завршне
ревизије и изражавања ревизоровог мишљења.
У поступку одређивања материјалности по фазама ревизије
финансијских извештаја ревизор је у обавези да израђује
радну документацију која ће послужити као доказ у
евентуалном судском спору са предузећем за који је
обављена ревизија али и као доказ у случају контроле од
надлежне професионалне институције надзора.

9. Прелиминарна процена
материјалности
Планирање ревизије представља једну од фаза у поступку
обављања ревизије под којим се подразумева низ поступака
којима се процењује:
- време које ће бити потребно за спровођење ревизије
финансијских извештаја,
- колико ће особа (ревизора, стручних сарадника) бити
укључено у ревизију и
- која ће се упутстава (прогрми) користити у спровођењу
ревизије.
Због саме сложености ревизорског посла план ревизије се
спроводи током целог ревизорског поступка ревизије тако
што се врши прилагођавање плана новим сазнањима и
новоутврђеним доказима.

10. Материјалност у ревизији
 Ревизор при поступку плана ревизије усмерава пажњу на
одређене делове финансијских извештаја за које постоји
сумња да су нетачно исказани због грешке или преваре.
 У фази планирања ревизије одређује се почетна
материјалност зависно од процене ризика ревизије. Важно је
истаћи да су материјалност и степен ревизијског ризика у
обрнуто пропорционалној зависности: материјалност ће бити
виша кад је нижи степен ревизијског ризика и обрнуто.
 Ову зависност ревизор мора да има у виду у фази планирања
ревизије, дефинисања врсте, временског распореда и обима
ревизијских поступака.

11. Материјалност у ревизији
 Смањење износа материјалности захтева већи узорак
који ревизор користи и већи број доказа које мора да
прикупи.
 Како је већ речено, не постоје усклађена ревизорска правила
у вези процене материјалности.
 Једна од могућности дата је од стрне Америчког института
овлашћених јавних рачуновођа (American Institute of Certfied
Public Accountants) који је израчунао табелу фактора
материјалности и може послужити као корисна оријентација
за процену почетне материјалности.

12. Материјалност у ревизији
Табела 1

Износ (у 000 дин) Проценат (%)
граница граница
доња горња доња горња
0 - 10.000 0.50 - 0.35
10.001 - 50.000 0.35 - 0.20
50.001 - 100.000 0.20 - 0.14
100.001 - 250.000 0.14 - 0.10
250.001 - 400.000 0.10 - 0.07
400.001 - 1.000.000 0.07 - 0.05
1.000.001 - 6.000.000 0.05 - 0.03
6.000.001 - 15.000.000 0.03 - 0.02

13. Материјалност у ревизији
 У овом моделу израчунавање материјалности одабрани квантитативни
квалитативни фактори који утичу на процену материјалности су:
а) Квантитативни фактори процене материјалности:
1.Укупна имовина,
2.Укупан приход,
3.Добит пре опорезивања (EBIT-Earnings Before Interes and Taxation ) и
4.Просечна трогодишња нето добит пре опорезивања.
б) Квалитативни фактори за процену материјалности:
1.Неправилности и противзаконите радње,
2.Мали износи који могу нарушити одредбе у уговорима и
3.Износи који могу утицати на остварење добити.

14. Материјалност у ревизији
 У овом моделу се препоручује да се од набројаних квантитативних фактора који
утичу на процену материјалности узима онај који је највећи у апсолутном
износу зато што се ради о почетној процени материјалности.
 У наставку се приказује процена почетне материјалности коришћењем овог
модела код ДОО « XY « које се бави прометом алкохолних и безалкохолних пића
 Битни подаци за почетни корак у процени материјалности су:
1) Збир активе на крају пословне године 49.504.000
2) Укупан приход у посматраној пословној години 35.200.000
3) Нераспоређени добитак текуће године 4.190.000.
Из напред наведених података се може видети да је највећи износ укупна
имовина па се она узима за основу процене почетне материјалности.
У наставку се даје скраћени приказ Биланса стања овог ДОО:

15. Материјалност у ревизији
Актива Пасива (У 000 динара)
Опис Износ Опис Износ
А) Ст.имов. 3.638. В)Капитал 5.893
1.Мат. им. 3.638. 1.Осн.кап. 5.893
Б) Обр.им. 45.866 2. Резерве 933
1.Залихе 13.844 3. Нер. добит 4.190
2.Потраж. 23.629 Г) Дуг. обав. 1.741
3.Фин. имов. 75 Д)Крат. обав. 41.870
4.Готовина 519 1. Фин. обав. 11.375
5.ПДВ и АВР 374 2. Обав. из посл. 30.495
_____________________________________________
Укупно 49.504 49.504
____________________________________________

16. Материјалност у ревизији


17. Материјалност у ревизији
3) Израчунајте износ материјалности на следећи
начин:
Мп = Од * п, где је:
Од - одабрана основица за утврђивања укупне
материјалности,
п - проценат материјалности.
Мп - укупна планирана прелиминарна материјалност:
Мп= 49.504.000 * 0,2019= 9.994.857

18. Алокација прелиминарне
материјалности на сегменте биланса
 У даљем току приказаног модела утврђивања
прелиминарне материјалности (у овом приказу
износ од 9.994.857 динара) потребно је утврђену
материјалност распоредити по појединачним
ставкама Биланса стања.
 Овај рачунски поступак је релативно једноставан и
израчунава се на основу релативних величина
позиција које су предмет ревизије, односно:

19. Алокација прелиминарне
материјалности
Оп
Рм =----- * Мп
Од
где приказани симболи значе:
 Рм – распоређена материјалност за одабрану позицију
Биланса стања
 Оп – апсолутни износ одабране позиције из Биланса стања
 Од - одабрана основица за утврђивања укупне
материјалности и
 Мп - укупна планирана прелиминарна материјалност.

20. Алокација прелиминарне
материјалности
 У наставку се даје приказ Биланс стања претходног
ДОО « XY « са распоредом прелиминарне
материјалности:

21. Алокација прелиминарне
материјалности
Опис Износ
Распоред укупне
материјалности
А) Стална имовина 3.638.000 -
1) Материјална имовина 3.638.000 *
390.499
Б) Обртна имовина 45.866.000 -
1. Залихе 13.844.000 * 1.485.999
2. Потраживања 23.629.000 * 2.536.310
3. Финансијска имовина 7.500.000 * 805.041
4. Готовински еквиваленти и
готовина
519.000 * 55.709
5. ПДВ и АВР 374.000 * 40.145
Укупно актива 49.504.000 -
В) Капитал и резерве 5.893.000 -
1. Основни капитал 770.000 а а
2. Резерве 933.000 а а
3. Нераспоређени добитак 4.190.000 а а
Г)Дугорочне обавезе 1.741.000 * 186.877
Д) Краткорочне обавезе 41.870.000 -
1. Финанасијске обавезе 11.375.000 * 1.220.979
2. Обавезе из пословања 30.495.000 * 3.273.298
Укупно пасива 49.504.000 9.994.857

22. Алокација прелиминарне
материјалности
 Приликом израчунавања распореда укупне прелиминарне материјалности
коришћењем овог модела потребно је имати у виду следеће:
1) ревизор најпре одабира ставке из Биланса стања које ће ревидирати по методи
узорака ( у примеру симбол * ).
2) ставке које се ревидирају по методу узорака сабирају се и њихов збир
представља одабрану основицу утврђивања укупне материјалности (Од).
3) ставке које се ревидирају 100% не укључују се у распоред укупне
материјалности ( у примеру означено словом а).
4) добит текуће године представља резидуалну величину ревидирања Биланса
успеха који се под 1.01.укључује у нераспоређени добитак ранијих година тако
да се не ревидира.
5) допустива грешка значи да се износ утврђене материјалности по
појединачним билансним позицијама може кориговати (повећати или смањити)
што се јавља у ситуацијама када је ревизор претходних година обављао ревизију
код клијента и на основу тога је стекао слику које су позиције више а које мање
ризичне па се зато могу и требају кориговати .

23. Алокација прелиминарне
материјалности
 Према томе, корекција утврђене материјалности зависи од претходног
искуства и субјективног уверења ревизора што значи да се на овај начин
истиче квалитативни аспект процене прелиминарне материјалности.
 Приказани симбол Од - одабрана основица за утврђивања укупне
материјалности у овом моделу представља збир одабраних билансних
позиција које ће бити обухваћене ревизијом. У овом примеру збир
износи 93.115.000 динара .
 Поступак распореда укупне прелиминарне материјалности се израчунава
на следећи начин (на пример позиција потраживања):
Оп
Рм =----- * Мп
Од
односно:

24. Алокација прелиминарне
материјалности
23.629.000
 Рм=------------------ x 9.994.857
93.115.000
Рм= 2.536.310 динара
 На исти начин се израчунава распоред укупне прелимнарне
материјалности (9.994.857) на остале позиције Биланса стања које ће
бити предмет ревизије на основу узорака.
 Алоцирани износи прелиминарне материјалности нису и коначно
утврђени износи по одабраним ставкама Биланса стања јер ревизор
може узети у обзир и квалитативне факторе процене материјалности.
 Израчунавање допустиве грешке представља трећи корак који следи
у фази утврђивања прелиминарне материјалности а то је корекција
распоређене материјалности квалитативном проценом.

25. Алокација прелиминарне
материјалности
 На основу квалитативне процене ревизор може на одређеним ставкама
повећати а на другим смањити утврђени износ прелиминарне
материјалности из претходне фазе.
 Тако, на пример ако је ревизор ранијих година вршио ревизију код
клијента тада може извршити корекцију тако распоређене
материјалности и да утврди допустиву грешку за сваку билансну
позицију.
 Дакле, ова фаза представља професионално просуђивање ревизора.Ове
корекције је неопходно образложити у радној документацији планирања
ревизије.