Bilans, specijalni bilans, bilans fuyije, bilans saniranja, stecajni bilans , bilans likvidnosti, bilans poravnanja, vrste stecaja

1. АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО
БЕОГРАД
Тема:
БИЛАНСНЕ ТЕОРИЈЕ
Предмет:
ТЕОРИЈА И АНАЛИЗА БИЛАНСА
КАНДИДАТ: МЕНТОР:
Јелена Мијајловић Доц. др Едита Плојовић
55/09
Београд, Март 2014.

2. 2
САДРЖАЈ:
УВОД …………………………………………………………………………………...4
1. СПЕЦИЈАЛНИ БИЛАНСИ……………………………………………………...5
2. БИЛАНС ОСНИВАЊА…………………………………………………………...5
3. БИЛАНС ПРОМЕНЕ ПРАВНЕ ФОРМЕ……………………………………….6
4. БИЛАНС ФУЗИЈЕ…………………………………………………………………6
5. БИЛАНС САНИРАЊА……………………………………………………………8
6. БИЛАНС РАЗДВАЈАЊА………………………………………………………….8
7. ЛИКВИДАЦИОНИ БИЛАНС…………………………………………………….9
7.1. Поступак ликвидације предузећа…………………………………………..10
7.2. Сачињавање ликвидационог биланса……………………………………..10
8. БИЛАНС ЛИКВИДНОСТИ..................................................................................11
9. БИЛАНС ПОРАВНАЊА………………………………………………………....11
10. СТЕЧАЈНИ БИЛАНС…………………………………………………………….12
10.1. Поступак банкротства……………………………………………………...17
10.2. Поступак реорганизације………………………………………………….18
10.3. Сачињавање стечајног биланса…………………………………………..20
10.4. Стечајна маса и распоређивање поверилаца…………………………...21
10.4.1. Отварање стечајног поступка………………………………………23
10.4.2. Правне последице отварања стечајног поступка………………...24
10.5. Управљање и уновчавање стечајне масе………………………………26
11. СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА СТЕЧАЈА……………………………………...27
11.1. Биланс отварања стечаја………………………………………………….29
11.2. Процењивање у билансу отварања………………………………………30
11.3. Рашчлањивање у билансу отварања…………………………………….31
12. МЕЂУБИЛАНСИ И ЗАКЉУЧНИ БИЛАНС СТЕЧАЈА……………………33
13. КЊИГОВОДСТВЕНО – ТЕХНИЧКА ПРОЦЕДУРА………………………..33
14. ЗАКЉУЧИВАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА……………………………….37

3. 3
15. ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ НА ПОЧЕТКУ СТЕЧАЈНОГ
ПОСТУПКА…………………………………………………………………………………….39
15.1. Попис имовине и обавеза…………………………………………………40
15.2. Признавање и мерење имовине и обавеза у финансијским
извештајима почетног стечајног биланса………………………………………….41
16. ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ПО ПРОПИСИМА О РАЧУНОВОДСТВУ
НА ДАН ОТВАРАЊА СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА……………………………….42
17. ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ У ТОКУ СТЕЧАЈНОГ
ПОСТУПКА……………………………………………………………………………43
18. ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ НА КРАЈУ СТЕЧАЈНОГ
ПОСТУПКА……………………………………………………………………………45
19. ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ У ПОСТУПКУ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ
СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА…………………………....................................................46
20. РЕВИЗИЈА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА У ПОСТУПКУ
СТЕЧАЈА……………………………………………………………………………….46
21.ЧУВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И ДОКУМЕНАТА
ЛИКВИДИРАНИХ ПРЕДУЗЕЋА У ПОСТУПКУ СТЕЧАЈА ………………….47
22. ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ У СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ………………………..47
ЗАКЉУЧАК…………………………………………………………………………....54
ЛИТЕРАТУРА…………………………………………………………………………55

4. 4
УВОД
У животу сваког предузећа појављују се догађаји које условљавају нарочити
поводи. Такви су: оснивање, реоснивање, промена правне форме, фузија,
раздвајање, санација, ликвидација, утврђивање положаја ликвидности, поравнање,
и стечај. Сви они проузрокују међусобне односе оснивача, ортака, поверилаца и
фискуса, али тангирају пословне књиге, условљавајући обухватање пословних
трансакција, везаних за њихово настајање и полагање рачуна у складу са важећим
трговачким пописима и начелима уредног књиговодства.
Специјални биланси настају тачно у одређеним приликама, као последица
специјалних циљева. Они се појављују када настану одређени услови и околности
који захтевају предузимање посебних пословних мера или у ситуацијама када се
ради о промени положаја предузећа како према делатности или задатку због којег
је основано тако према његовом окружењу.
Специјални биланси обухватају: биланс оснивања, биланс промене правне
форме, биланс фузије, биланс санирања, биланс раздвајања, ликвидациони биланс,
биланс ликвидности и биланс стечаја предузећа, у оквиру кога је банкротство
(биланс банкротства) и поступак реорганизације предузећа из кога произилази
биланс поравнања и ако поравнање са повериоцима предузећа успе, избегава се
банкротство, предузеће излази из стечајног поступка санирано.
Реализација поменутих задатака предпоставља познавање суштине
односних догађаја, начина и форме њиховог испољавања, економске и правне
основе, пореске последице које изазивају, решавање питања процењивања и
технику обухватања пословних трансакција. Сва та питања су предмет расправе
овог дипломског рада.
Са поменутом садржином овај дипломски рад има циљ да упозна читаоце
пре свега из подручја рачуноводства и пословних финансија и са сложеном
проблематиком догађаја.

5. 5
1. СПЕЦИЈАЛНИ БИЛАНСИ
У пословној пракси и стручној литератури појављује се више врста
специјалних биланса, чији називи одговарају циљевима којима они служе.
Специјални биланси настају у одређеним приликама као последица специјалних
циљева.
У специјалне билансе спадају:
 Биланс оснивања,
 Биланс промене правне форме,
 Биланс фузије,
 Биланс санирања,
 Биланс раздвајања,
 Ликвидациони биланс,
 Биланс ликвидности,
 Биланс стечаја предузећа и
 Биланс поравнања.1
2. БИЛАНС ОСНИВАЊА
По Закону о привредним друштвима из 2004. године предузеће се може
основати или као друштвено лице или као друштво капитала. Друштвено лице
може да буде или у облику ортачког друштва или у облику командитног друштва.
Друштво капитала може да буде или у облику акционарског друштва или у облику
друштва са ограниченом одговорности. При оснивању предузећа оснивачи
предузећа, који су у принципу и власници предузећа, улажу у предузеће: готовину,
ствари и права. Законом о привредним друштвима за друштва капитала прописан је
најмањи износ готовине који мора бити уложен при оснивању и то:
 Друштва са ограниченом одговорности најмање 500 еура у динарској
против вредности по курсу на дан уплате са роком уплате најмање до
50% до дана регистрације, а 50% у року од две године од регистрације,
 Затворена акционарска друштва најмање 10.000 еура, а отворена
акционарска друштва најмање 25.000 еура у динарској против вредности
на дан уплате за отворена акционарска друштва, са роком уплате
најмање 50% до дана регистрације, а 50% у року од две године од
регистрације.2
1
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд, 1993.г., стр.185-206.
2
Др Гордана Вукелић; Теорија, политика и анализа биланса, Београд, 2007.г., стр. 201-228.

6. 6
Процена ствари и права унетих у новоосновано предузеће врши се по
набавним ценама на дан процене, с тим што се код основаних средстава која су пре
уношења у новоосновано предузеће коришћена, набавна вредност своди се на
садашњу вредност уз помоћ коефицијента преостале корисности. Коефицијент
преостале корисности утврђује се из односа преосталог века користи и укупног
века користи основног средства. Преостали век користи се процењује на бази
физичког стања и функционалности основног средства у моменту процене.
На основу уписаног капитала, уплаћеног капитала у готовини, процењене
вредности унетих ствари и права сачињава се инвентар. На основу инвентара
сачињава се биланс оснивања у коме се обухвата инвентар и трошкови оснивања,
тако да оснивачки биланс у ствари представља закључни биланс процеса оснивања
и почетни биланс новооснованог предузећа, на основу којег се врши отварање
пословних књига за књиговодствено обухватање имовине, капитала, обавеза,
прихода и расхода новооснованог предузећа.
3. БИЛАНС ПРОМЕНЕ ПРАВНЕ ФОРМЕ
Промена правне форме предузећа је заправо прелазак предузећа из једног у
други правни облик. Сваки облик предузећа (ортачко друштво, командитно
друштво, друштво са ограниченом одговорности, и акционарско друштво) може
прећи у ма који други облик предузећа под условом да испуњава услове тог новог
облика предузећа. Одлуку о промени облика предузећа доноси највиши орган
управљања предузећем.
Промена правне форме може бити двојака:
 Предузеће се трансформише из једног у други облик, власници
предузећа остају исти са непромењеним учешћем у капиталу и
 Предузеће се трансформише из једног у други облик са променом
власника предузећа, одређени власници остају власници и у
трансформисаном предузећу, али други власници се повлаче из
трансформисаног предузећа или се у трансформисано предузеће
укључују нови власници.3
Трансформисано предузеће из једног облика у други облик без промене
власника. Са гледишта биланса овај облик промене правне форме предузећа је
најједноставнији. На дан промене правне форме сачињава се закључни биланс
предузећа досадашњег облика при чему се процењивање билансних позиција врши
на исти начин као и код сачињавања годишњег закључног биланса, што значи да се
3
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд, 1993.г., стр.207-218.

7. 7
примењује начело опрезности што има за последицу билансирања латентних
резерви у границама дозвољеног. Закључни биланс досадашњег облика
истовремено представља биланс отварања, односно биланс оснивања новог облика
предузећа на основу кога се отварају пословне књиге новог облика предузећа.
Трансформисано предузеће из једног облика у други облик са променом
власника предузећа. Са билансне тачке гледишта ова трансформација је
комликованија и има следеће фазе:
 Сачињавање закључног биланса досадашњег облика предузећа,
 Промена вредности предузећа и сачињавање биланса досадашњег облика
предузећа на основу процењене вредности,
 Поравнање са власницима који не прихватају промену облика предузећа
и пријем нових власника и
 Сачињавање биланса отварања новог облика предузећа.
Сачињавање закључног биланса досадашњег облика предузећа врши се по
истом поступку као и код сачињавања годишњег закључног биланса.
4. БИЛАНС ФУЗИЈЕ
Према Закону о привредним друштвима фузија настаје:
 Или преносом имовине једног предузећа или више предузећа (преузета
предузећа) на друго предузеће (предузеће преузималац), у замену за
обезбеђење акција или удела тог предузећа власницима преузетих
предузећа. До фузије долази припајањем преузетих предузећа
преузимаоца, при чему се преузета предузећа као правно лице гасе
(нестају) а предузеће преузималац и даље егзистира као правно лице,
 Или настајањем новог предузећа на које прелази имовина предузећа која
се спајају, уз замену за обезбеђење акција или удела новог предузећа
власницима спојених предузећа (спајањем новим оснивањем). У овом
случају сва спојена предузећа губе статус правног лица а новоосновано
предузеће спајањем стиче статус правног лица уписом у судски
регистар.4
Припајање или спајање предузећа регулише се уговором о припајању
односно уговором о спајању предузећа. Предузећа која се спајају процењује
овлашћени процењивач с циљем да се објективно вреднује свако предузеће и тиме
доведу у исти положај, јер се проценом активирају латентне резерве и елиминишу
скривени губици у билансу процењиваних предузећа. Овлашћени процењивач
подноси извештај о процени вредности предузећа и односе замене акција или удела
4
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд, 1993.г., стр.219-234.

8. 8
постојећих предузећа са акцијама или уделима предузећа преузимаоца односно
новооснованог предузећа са акцијама или уделима предузећа преузимаоца односно
новооснованог предузећа спајањем.
5. БИЛАНС САНИРАЊА
Биланс санирања потиче од латинске речи „sanatio“ која значи лечење. Када
предузеће постане неликвидно (изгуби платежну способност) или послује са
губитком врши се санирање са циљем да се оспособи предузеће за плаћање
доспелих обавеаза и пословање са добитком да би предузеће неограничено могло
опстати са чиме се избегава стечај. Постоје две врсте санирања:
 Санирање у ширем смислу (економско санирање) и
 Санирање у ужем смислу (функционално санирање).5
Санирање у ширем смислу или економско санирање обухвата све мере које
доприносе откривању и отклањању узрока губитка и обезбеђењу трајног
оздрављења за живот способног предузећа. То значи да су његови први циљеви:
поново успостављање финансијске равнотеже и задовољавајућа рентабилност и
економичност.
Санирање у ужем смислу ил финансијско санирање, у оквиру санирања,
усмерено је на опис губитка и/или успостављање финансијске равнотеже чиме
предузеће постаје платежно способно што се постиже путем смањења капитала,
допуне имовине, повећање капитала, промене структуре активе и промене
структуре пасиве. На овом месту реч је о финансијском санирању.
6. БИЛАНС РАЗДВАЈАЊА
Раздвајање се јавља код друштва лица (ортачког друштва и командитног
друштва) и то у два случаја:
 Раздвајање када се друштво лица растура, нестаје. Тада је у питању
подела имовине предузећа између ортака.
 Раздвајање са једним ортаком који иступа из предузећа, при чему
предузеће и даље опстаје са ортацима који се не издвајају. Тада је у
питању намиривање ортака који иступа, у суштини ради се о поравнању
између ортака који иступа и ортака који остају у предузећу у облику
друштва лица.
5
Др Гордана Вукелић; Теорија, политика и анализа биланса, Београд, 2007.г., стр. 229-241.

9. 9
Раздвајање код предузећа у облику друштва капитала (акционарског
друштва и друштва са ограниченом одговорности) се не јавља зато што кад неки од
власника иступа из друштва капитала он продаје своје акције односно продаје своје
улоге, при чему се та продаја одвија изван предузећа. Овде се само у аналитичкој
књиговодственој евиденцији акције и удела прекњижавају податке акција и удели
са ранијих на нове власнике и то прекњижавање се обавља у номиналној вредности
независно од тога да ли је акција или није удео продата изнад или испод номиналне
вредности. Приликом разотрачења члану друштва који иступа:6
 Враћају се ствари које је дао на кориштење друштву и
 Исплаћује се у новцу износ који би примио по обрачуну ако би друштво
престало да постоји у време његовог изласка, неузимајући у обзир текуће
незавршене послове.
Уколико друштво лица у моменту испитивања једног од чланова има
започет, а незавршен посао, лице које иступа из друштва има право на учешће у
добитку по окончању тог посла, ако се посао заврши с добитком и обавеза у
сношењу губитка по окончању тог посла, ако се посао заврши с губитком.
7. ЛИКВИДАЦИОНИ БИЛАНС
Ликвидација предузећа је заправо престанак постојања предузећа, гашење
предузећа, његово брисање из судских регистара и тиме и нестанак предузећа као
правног лица. Према члану 347. Закона о привредним друштвима предузеће
престаје путем ликвидације:
 Ако је предузећу изречена мера забране обављања делатности на коју је
регистровано због тога што не испуњава услове за обављање те
делатности, а у року одређеном у изреченој мери не испуни те услове
или не промени делатност,
 Ако престану природни и други услови за обављање делатности за коју
је предузеће регистровано, исцрпљење лежишта руде нпр.,
 Ако је истекло време за које је предузеће основано. Овде се ради о
предузећима чији је рок опстанка одређен актом оснивања,
 Ако скупштина предузећа или чланови предузећа одлуче да предузеће
ликвидира,
 Ако је предузеће организовано у складу са законом,
 Ако не обавља делатности дуже од две године непрекидно,
 Ако се правоснажном судском одлуком утврди ништавност уписа у
судски регистар,
 Ако се основни капитал предузећа из било ког разлога смањи испод
законом прописаног минималног основног капитала а власници
6
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд, 1993.г., стр.245-296.

10. 10
предузећа у року од шест месеци не изврше докапитализацију до нивоа
минималног основног капитала предузеће се ликвидира.
7.1. Поступак ликвидације предузећа
Одлука о ликвидацији предузећа доноси орган управљања:
 Код ортачког друштва једногласна одлука свих ортака,
 Код командитних друштва једногласна одлука свих комплементара,
 Код друштва са ограниченом одговорности скупштина чланова друштва,
 Код акционарских друштава скупштина акционара.
Орган управљања одлуком о ликвидацији именује ликвидационог
управника. Одлука о ликвидацији уписује се у регистар предузећа, уз назив
предузећа дописују се речи „у ликвидацији“. Предузеће у ликвидацији доставља
познатим повериоцима обавештења о ликвидацији и позив да своја потраживања
пријаве ликвидационом управнику у року од 120 дана. Истовремени, предузеће у
ликвидацији јавно објављује обавештење о ликвидацији три пута у размацима од
15 до 30 дана. Ако пријављено потраживање повериоца не одговара евидентираној
обавези код предузећа у ликвидацији према том повериоцу, поверилац може
покренути спор пред трговинским судом за признавање потраживања. Предузеће у
ликвидацији не може преузимати послове, што значи да обавља само послове
везане за ликвидацију (продаја имовине и наплата потраживања). У поступку
ликвидације не плаћа се дивиденда, нити се имовина расподељује ортацима пре
исплате обавеза према свим повериоцима и трошкова ликвидације.7
7.2. Сачињавање ликвидационог биланса
Предузећа за која се покреће поступак ликвидације најпре се сачињава
закључни биланс којим се обухватају пословни догађаји до дана доношења одлуке
о покретању рачуноводствених стандарда. Са даном одлуке о покретању поступка
ликвидације, ликвидатор сачињава почетни ликвидациони биланс на основу кога се
отвара главна књига предузећа у ликвидацији. Циљ почетног ликвидационог
биланса је да покаже имовински положај предузећа под претпоставком планиране
продаје свих имовинских предмета тј. њиме се утврђује, пре свега, могућност
измирења свих дугова, преко тога могућност исплате свих дугова. Дакле, почетни
ликвидациони биланс треба да покаже да ли се обавезе могу исплатити из
ликвидационе масе. Уколико почетни ликвидациони биланс покаже да се из
ликвидационе масе не могу исплатити обавезе, ликвидатор је дужан да прекине
процес ликвидације и да затражи покретање стечајног поступка над предузећем.
7
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд, 1993.г., стр.297-335.

11. 11
8. БИЛАНС ЛИКВИДНОСТИ
Циљ биланса ликвидности јесте да пружи што потпунију слику о
могућности одржавања ликвидности предузећа односно о платежној способности
предузећа. Таква информација је неопходна стога што је перманентна ликвидност
предузећа, односно могућност плаћања обавеза у моменту њиховог доспећа услов
не само за нормалан рад предузећа већ и за опстанак предузећа, јер ако предузеће у
дужем раздобљу не измирује обавезе о року њиховог доспећа за плаћање изгубиће
поверење код поверилаца, таквом предузећу добављачи неће испоручивати своје
производе и робу и чинити услуге са уобичајним одложеним роком плаћања већ
захтевати авансно плаћање које неликвидно предузеће не може да да, што значи да
је принуђено да престане са пословањем. На другој страни, и кредитори ће
избегавати позајмљивање неликвидном предузећу јер немају сигурности да ће своја
потраживања моћи наплатити о року доспећа. 8
Биланс ликвидности спада у интерне билансе што значи да његова форма и
садржина није прописима прописана о билансирању, већ форму и садржину креира
предузеће на начин који ће пружити што објективнију и јасну слику о могућности
одржавања ликвидности (платежне способности). Изради биланса ликвидности
предходи сачињавање закључног биланса или међубиланса у складу са прописима
о билансирању и рачуноводственим стандардима, а потом се из тог биланса изводи
биланс ликвидности путем додатног рашчлањивања имовине по року уновчености
и додатног рашчлањивања обавеза по року доспећа плаћања. Поред тог
рашчлањивања имовине и обавеза у ликвидационом билансу је такав да се имовина
изказује у датом року уновчености а наспрам те имовине стоје обавезе које
доспевају за плаћање у истом року. То омогуђује читање биланса хоризонтално јер
наспрам имовине уновчљиве у датом року стоји обавеза која доспева за плаћање у
истом року и узимајући у обзир вредности имовине уновчљиве у датом и вредност
обавеза у моменту доспећа моћи да буде плаћана. Дугорочно плаћану имовину
представљају основна средства, дугорочни финансијски пласмани и сталне залихе.
9. БИЛАНС ПОРАВНАЊА
Циљ почетног биланса поравнања је да покаже:
 Да је поравнање нужно ради санирања а тиме и опстанка предузећа,
 Да покаже покривеност обавеза имовином и
 Да издвоји обавезе према разлученим или излученим повериоцима и
заштићеним повериоцима који се узимају из поравнања.
8
Др Гордана Вукелић; Теорија, политика и анализа биланса, Београд, 2007.г., стр. 243-277.

12. 12
Циљ закључног биланса поравнања је да искаже финансијски положај
предузећа после поравнања на основу чега ће доћи до сазнања да ли предузеће
после санирања има услов за финансијско оздрављење а тиме и опстанак. Закључни
биланс поравнања се сачињава тако што се:
 Актива преузима из књиговодства или процењеног биланса поравнања,
 Обавезе се у пасиви исказују у износима и роковима доспећа какве ће
оне да буду ако се прихвати предложено поравнање,
 Опис скривених губитака у почетном билансу поравнања изазива појаву
ванредних расхода,
 Опис обавеза по основу прихваћеног поравнања изазива појаву
ванредних прихода,
 Ако је неко од поверилаца прихватио конверзију својих потраживања у
капиталу закључном билансу поравнања те обавезе се смањују а
повећава се капитал и
 У закључном билансу поравнања порез на добитак се исказује на страни
пасиве као повећање обавеза, а са нето добитком се увећава сопствени
капитал.9
Кад је сачињен почетни биланс поравнања, разматрају се све опције
финансијског санирања, при чему треба имати у виду да је предузеће финансијски
санирано:
 Ако биланс не исказује губитак,
 Ако је успостављена дугорочна финансијска равнотежа, једнакост
дугорочно везане имовине и трајног и дугорочног капитала и
 Ако постоји прихватљив степен задужености.
При разматрању опција финансијског санирања, по правилу, најпре се
полази од испитивања могућности конверзије обавеза у капиталу. Ово зато што
конверзија обавеза у капиталу дугорочно побољшава дугорочну финансијску
равнотежу, с једне и смањује расходе по основу камата, што олакшава излазак из
зоне пословања с губитком, с друге стране.
10. СТЕЧАЈНИ БИЛАНС
Назив стечај потиче од латинске речи „concursus“, што одговара значењу
сакупљање или спајање, стицање или слегање у гомилу. Стечајни поступак се
спроводи ради групног намирења поверилаца стечајног дужника, уновчењем
његове имовине и поделом прикупљених средстава повериоцима.
9
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд, 1993.г., стр.336-361.

13. 13
Разлог отварања стечајног поступка је платежна неспособност стечајног
дужника. Стечајни дужник је платежно неспособан уколико није у стању извршити
своје доспеле и потраживане обавезе плаћања. Околност да је стечајни дужник
подмирио или да може да подмири у целости или делимично потраживања неких
поверилаца само по себи не значи да је платежно способан. По правилу се сматра
да је стечајни дужник платежно неспособан ако 60 дана непрекидно не измирује
своје доспеле новчане обавезе. Стечајни поступак се може отворити и због претеће
платежне неспособности. Она постоји ако стечајни дужник према предвиђањима у
времену доспелости неће бити у стању да испуни постојеће обавезе плаћања. Због
претеће платежне неспособности само стечајни дужник може поднети предлог за
отварање стечајног поступка.
Стечај представља веома компликовану и тешку економско-финансијску
операцију елиминисања предузећа која више нису способна за успешан пословни
живот. Захват нарочито компликује опасност да се очекивана корист не претвори у
штету. Јер, операција стечаја се предузима да би се смањила штета за повериоце, а
тиме и за привреду у целини, која може да настане због губитка сопственог
капитала и инсолвентности дужника. Резултат операције може да буде негативан,
односно штета може да буде већа, пре свега, због неадекватне одлуке и
превременог растурања предузећа. Последице тога су редовно: губитак радних
места, значајни губици поверилаца и угрожавање основне егзистенције
предузетника, што може да буде разлог и озбиљних поремећаја привреде на
гранском, регионалном, па чак и на националном нивоу. Због свега поменутог, у
случају стечаја пресуда је исправна оцена о постојању услова за стечај. Она је
предпоставка доношења одлуке о отварању поступка стечаја, док спровођење
поступка подразумева познавање стечајне масе, различитих група стечајних
поверилаца и редослед операција у спровођењу поступка стечаја.
Стечајни поступак је хитан и може трајати, у правилу, годину дана. Уколико
се стечајни поступак не заврши у року једне године, стечајни судија ће о разлозима
продужења рока обавестити председника суда. Сви поступци пред судом и органом
управе, а у вези са стечајним поступком, хитне су природе.
Одлуке стечајног суда доносе се у форми решења. Решење се доноси након
саслушања стечајног дужника, уколико се тиме због посебних околности
појединачног случаја не угрожава сврха решења. Уколико изостане предходно
саслушање стечајног дужника, то у решењу мора бити посебно образложено, а
саслушање се мора без одлагања накнадно спровести.
Стечајни судија мора по службеној дужности изтражити све околности које
су од значаја за стечајни поступак. Он у ту сврху нарочито може саслушати
стечајног дужника, његове законске заступнике, сведоке и вештаке.10
Стечајни поступак се покреће писменим предлогом. За подношење предлога
су овлашћени стечајни дужник и сваки онај поверилац који има правни интерес за
спровођење стечајног поступка. Поверилац је дужан у предлогу прилагањем
одговарајуће документације учинити вероватним своје потраживање и платежну
неспособност стечајног дужника. Предлог се мора поднети у року од 30 дана од
дана наступања платежне неспособности. Орган овлашћен за заступање дужан је да
10
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд,1993.г.,стр.362-383.

14. 14
правном лицу надокнади умањење имовине проузроковано његовим правним
радњама преузетим након наступања платежне неспособности, осим ако докаже да
је правна радња преузета с пажњом доброг привредника.
Суд је дужан да предлог размотри у року од 15 дана од дана његовог
пријема. Неуредан предлог, као и предлог без потребне документације суд ће
вратити предлагачу и наложити му да предлог уреди и да недостатке отклони у
року од 15 дана. Пре истека 15 дана од дана подношења прихватљивог предлога
стечајни судија доноси одлуку о износу предујма који је потребан за финансирање
предходног поступка. Стечајни поступак се може спровести и над имовином
правних лица као и имовином дужника појединца. Дужник појединац у смислу
овог закона је: комплементар у командитном друштву и оснивач ортачког друштва.
Стечај се може отворити и над имовином правних лица јавног права., изузев
над имовином Републике Српске, општина, јавних фондова који се у целини или
делимично финансирају из буџета.
Над стечајним дужником, који у структури капитала има већински државни
капитал, за отварање стечајног поступка, у периоду до окончања покренутог
поступка реструктуирања покренутог од стране Дирекције за приватизацију или до
окончања започетог поступка продаје државног капитала или истека рокова за
извршење уговорених услова продаје, потребна је предходна сагласност Владе
Републике Српске.11
Органи стечајног поступка су:
 Стечајно веће,
 Стечајни судија,
 Стечајни управник,
 Скупштина поверилаца и
 Одбор поверилаца.
Стечајно веће се састоји од троје судија и он није члан већа. Одлучује о
покретању предходног стечајног поступка, утврђује разлоге за покретање стечајног
поступка, одлучује о покретању поступка, одлучује о покретању поступка и
именује и разрешава стечајног управника. Стечајни судија одобрава поступке
стечајног поступка, уводи у дужност стечајног управника, одређује прелиминарну
накнаду и награду стечајном управнику, одобрава нацрт плана реорганизације,
одобрава нацрт решења о расподели стечајне масе и врши надзор над радом
стечајног управника. Стечајни управник треба да преузме стечајну масу, да
излучи из стечајне масе имовину која не припада стечајном дужнику, да заврши
започете послове, да уновчи имовину стечајног дужника, састави коначни обрачун
и да измири повериоце. Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци.
Одбор поверилаца бира скупштина, у одбору не може да буде више од девет
чланова и увек мора да буде непаран број. За чланство није битна висина
потраживања повериоца. Стечајни судија води и управља стечајним поступком од
11
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд,1993.г.,стр.383-400.

15. 15
подношења предлога за отварање до завршетка стечајног поступка. Стечајни судија
именује вештака у стечајном поступку, привременог стечајног управника, чланове
привременог одбора поверилаца и стечајног управника и врши правни надзор над
радом привременог стечајног управника и стечајног управника у складу са
одредбама Закона.
За стечајног управника може се именовати лице које се налази на листи
стечајних управника и који испуњава следеће услове:
1. да је држављанин БиХ,
2. да испуњава опште здравствене услове,
3. да има завршен економски, правни или факултет техничког смера и
најмање пет година радног искуства у струци,
4. да има положен стручни испит за стечајног управника,
5. да није осуђиван за кривична дела из области привредног
криминалитета,
6. да се против њега не води кривични поступак, те да није потврђена
оптужница,
7. да није разрешен дужности директора или другог одговорног лица у
правном субјекту против којег је поднет захтев за вођење стечајног
поступка или се води стечајни поступак,
8. да нема негативних резултата рада,
9. да није старије од 65. година.
За стечајног управника не могу да буду именована лица која:12
1. би морала бити узета као судија у стечајном поступку,
2. су блиски сродници стечајног судије,
3. су одговорни за обавезе у стечају или су чланови органа за заступање
стечајног дужника,
4. су повериоци стечајног дужника или који су у конкурентском односу са
стечајним дужником,
5. по посебном закону не би могли бити именовани за члана надзорног
органа или за заступање стечајног дужника,
6. су били или јесу запослени код стечајног дужника или су били или јесу
члан неког његовог органа,
7. су за стечајног дужника радила саветовања или су суделовала у
пословним везаним за имовину или капитал стечајног дужника.
Јавни позив за именовање стечајног управника, у року од 30 дана од
ступања на снагу Закона, објављује министар правде Републике Српске. Након
истека рока за пријављивање кандидата, министар правде ће у даљем року од 30
дана, Влади Републике Српске предложити листу кандидата за стечајне управнике.
Подносилац захтева уз захтев за именовање стечајног управника, поред потребне
документације подноси:
12
Пословни саветник, Бања Лука, број 1, јануара 2008. године, стр.14.

16. 16
1. краћу биографију,
2. препоруку председника основног суда у којима су установњена
привредна одељења или препоруку судије који у привредним одељењима
основних судова води стечајне поступке,
3. податке да ли је кандидат и у колико случајева водио стечајни поступак.
Један стечајни управник може водити један стечајни поступак, а изузетно
кад то захтевају нарочито оправдани разлози, један стечајни управник може
истовремено водити два стечајна поступка.
Стечајни управник је овлашћен и обавезан без одлагања ући у посед
имовине која спада у стечајну масу, управљати њоме, по могућности наставити
пословање до извештајног рочишта, ако то не штети стечајне повериоце, и
уновчити је у складу са одлуком скупштине поверилаца. Уколико је типично за
пословање и потребно за његов наставак, он је такође овлашћен и пре одлуке
скупштине поверилаца у текућем пословању уновчити поједине предмете,
нарочито робу.
Стечајни управник је обавезан одмах извршити детаљан попис стечајне масе
и исти предати стечајном судији најкасније у року од 45 дана од дана именовања.
Уз сваки предмет потрбно је навести очекивани износ из уновчавања као и
књиговодствену вредност. Стечајни управник је дужан водити пословне књиге,
нарочито сачинити почетни биланс на основу интервенисања према стању на дан
отварања поступка, као и поднети потребне извештаје надлежним органима. У
случају да стечајни управник скривљено повреди обавезе које је према овом закону
дужан извршити обавезан је надокнадити тако проузроковану штету свим
учесницима стечајног поступка.
Управљање имовине и вршење службе стечајног управника подлеже
правном надзору стечајног судије. Стечајни судија може захтевати од стечајног
управника информацију о стварном стању и послодавству. Стечајни судија сазива
скупштину поверилаца. Сазивање прве скупштине поверилаца врши се у оквиру
одлуке о отварању стечајног поступка. Даље скупштине поверилаца се морају
сазивати ако то затражи стечајни управник, одбор поверилаца или најмање петину
пријављених износа потраживања. Право гласа у скупштини поверилаца имају
повериоци који су пријавили своја потраживања, а које није оспорио стечајни
управник, или који од поверилаца са правом гласа. Скупштину поверилаца
руководи стечајни судија. Одлуке се доносе апсолутном вечином присутних
поверилаца, с тим да сума износа потраживања поверилаца који су гласали за
одлуку мора бити већа од половине суме износа потраживања присутних
поверилаца. У одбору поверилаца морају бити заступљене следеће групе
поверилаца: стечајни повериоци са највишим потраживањем, стечајни повериоци
са малим потраживањем, представници радника стечајног дужника и различити
повериоци. За чланове одбора могу бити постављене и особе које нису повериоци
ако би својим стручним знањем могле допринети раду одбора.13
13
Др Гордана Вукелић; Теорија, политика и анализа биланса, Београд, 2007.г., стр. 280-301.

17. 17
Закон о стечајном поступку прописује два поступка стечаја:
 Поступак банкротства и
 Поступак реорганизације.
Поступак банкротства је у ствари престанак рада предузећа након
окончања стечајног поступка. Поступак реорганизације је у ствари поступак
санирања предузећа у току стечајног поступка, што значи да се након санирања
окончава стечајни поступак и предузеће наставља нормално да постоји. Ако
санирање не успе, примењује се поступак банкротства..
10.1. Поступак банкротства
У стечајну масу предузећа улази сва имовина предузећа изузимајући:
 Излучне повериоце који, на основу стварног или личног права, имају
право да траже да се одређена ствар издвоји из стечајне масе,
 Разлучне повериоце а то су повериоци чије је потраживање обезбеђено
заложеним правом,
 Повериоци по основу финансијског лизинга који имају право повлачења
средстава датих у лизинг.14
По отварању стечајног поступка, стечајни управник раскида радни однос са
запосленим путем отказа с тим што задржава у радном односу потребан број лица
за окончање стечајног поступка. Све обавезе стечајног поступка дужник, без
обзира на рок доспећа, отварањем стечајног поступка смањују се доспелим, а сва
потраживања предузећа у стечају, неовисно од уговореног рока наплате, сматрају
се доспелим. На необезбеђене обавезе стечајног дужника уговорене камате се
обрачунавају само до дана подношења предлога за покретање стечајног поступка.
На обезбеђење обавезе стечајног дужника уговорене камате се обрачунавају само
до дана подношења предлога за покретање стечајног поступка. На обезбеђење
обавеза стечајног дужника уговорене камате се обрачунавају до висине вредности
имовине која служи за обезбеђење. Стечајни управник у року од 30 дана од
покретања стечајног поступка сачињава почетни биланс и извештај о економско-
финансијском положају стечајног дужника, а потом их подноси суду и одбору
поверилаца, који одлучују да ли ће се стечај окончати банкротством или
реорганизацијом. Стечајно веће може да именује ревизора почетног стечајног
биланса. Стечајни управник сачињава листу стечајних поверилаца. На огласној
табли суда обавештавају се повериоци где могу да виде листу поверилаца и
позивају повериоце да пријаве своја потраживања. Повериоци пријављују своја
потраживања стечајном управнику у устављеном року. Стечајни управник утврђује
14
Др Гордана Вукелић; Теорија, политика и анализа биланса, Београд, 2007.г., стр.302-323.

18. 18
ваљаност пријављених потраживања од стечајног дужника. Потом се одржава
испитно рочиште на коме се разматра листа потраживања од стечајног дужника.
Овом рочишту присуствују стечајни управник и повериоци стечајног дужника.
Након овог рочишта стечајни судија утврђује коначну листу поверилаца стечајног
дужника која се објављује на огласној табли суда. Закључак о уновчењу стечајне
масе доноси стечајни судија. По доношењу закључка о уновчењу стечајне масе
продају имовине врше стечајни управник путем јавног надметања или јавним
прикупљањем понуда или непосредном погодбом. Предмет продаје може да буде и
стечајни дужник као правно лице или његови функционални делови у целини уз
сагласност поверилаца, с тим што стечајни управник прибавља процену вредности
од овлашћеног проценитеља.
10.2. Поступак реорганизације
Поступак реорганизације је у суштини санирање предузећа. Кажемо
покушај санирања зато што, ако санирање не успе, отвара се поступак банкротства.
У поступку реорганизације најпре се подноси план реорганизације, који се може
поднети заједно са предлогом за отварање стечајног поступка. Мере поступка
реорганизације могу бити следеће:15
 Продаја имовине са сложеним правом или преносом такве имовине
на стечајног повериоца. Да ли ће имовина са заложеним правом
продати и из прихода од те продаје измирити заштићени поверилац или
ће се та имовина пренети на заштићеног повериоца у суштини одлучује
заштићени поверилац. Отуда је неопходна његова сагласност за једно и
друго.
 Раскид или измена оптерећених или неоптерећених уговора или
закупа. Оптерећени уговори су закључени са заштићеним повериоцима.
Раскид или измена било ког уговора захтева сагласност обе уговорене
стране. Отуда се ова мера може узети у обзир само ако постоји
сагласност обе уговорене стране. Отуда се ова мера може узети у обзир
само ако постоји сагласност друге уговорене стране, тачније повериоца.
 Одлагање отплате дугова или исплате у ратама. Овде се мисли на
појединачне дугове према конкретним повериоцима, због чега је
потребна њихова сагласност.
 Измена рокова доспећа, каматних стопа и других услова зајма. За
ово је неопходна сагласност сваког зајмодавца.
 Одлагање отплате дугова или исплате у ратама. Овде се мисли на
појединачне дугове, дугове према конкретним повериоцима, због чега је
потребна њихова сагласност.
15
Др Гордана Вукелић; Теорија, политика и анализа биланса, Београд, 2007.г., стр. 333-361.

19. 19
 Отпис дугова у целини или делимично. Овде се ради о отпису
незаштићених дугова због чега је неопходна сагласност незаштићених
поверилаца.
 Претварање необезбеђених у обезбеђене зајмове. Ова мера је корисна
ако се тиме пролонгирају рокови плаћања и смањују каматне стопе, што
је реално јер су каматне стопе на обезбеђење зајмове, у принципу, ниже
од каматних стопа на необезбеђене зајмове. Ово због тога што је ризик
наплате обезбеђених зајмова мањи. Но, будући да се ради о промени
уговора о зајму нужна је сагласност зајмодавца.
 Давање у залог непокретности. Вероватно се овде мисли на
прибављање новог зајма уз залог непокретности. Отуда је нужно
контактирати потенцијалне зајмодавце и испитати да ли су вољни дати
зајам уз залог непокретности.
 Корекција дуга капитала. Ова мера се може предложити само ако се
пронађе поверилац који прихвата конверзију.
 Узимање новог кредита. Може да се предвиди ако било који кредитор
изјави да је вољан дати кредит, али тада треба навести и услове кредита
– рок отплате, каматна стопа и начин обезбеђења.
 Улагање у нове инвестиције. Може се предвидети ако су те
инвестиције неопходне за опстанак предузећа и ако су обезбеђени
извори финансирања.
 Уступање неоптеређене имовине на име измирења обавеза. Ова мера
се може предвидети само ако се пронађе поверилац који је вољан да
своја потраживања намири у натури (преузимањем имовине).
 Фузија са другим предузећима. Може се предвидети само ако се
пронађе предузеће које је вољно да се фузионише са предузећем у
стечајном поступку, што је мало вероватно.
 Пренос дела или целокупне имовине на једно или више постојећих
предузећа или на новоформирано предузеће. Ова мера је
неприхватљива за постојеће повериоце, јер са смањењем имовине
стечајног дужника смањује се шанса за наплату потраживања
постојећих поверилаца. За постојеће повериоце пренос имовине био би
евентуално прихватљив ако се преносом имовине пренесу и обавезе
према постојећим повериоцима, али се тада поставља питање избора
обавеза које се преносе и сагласност тих поверилаца за пренос па и
других поверилаца. Поверилац ће прихватити пренос својих
потраживања ако се повећају шансе за наплату тих потраживања од
новог дужника, што треба доказати кредитним бонитетом тог дужника.
Други повериоци то неће прихватити јер се са преносом имовине
смањују шансе да наплате своја потраживања од стечајног дужника.
 Поништавање или издавање нових хартија од вредности стечајног
дужника. Вероватно се овде мисли на дужнике хартија од вредности.
Дужничку хартију од вредности не може дужник поништити, јер то
изазива отпис потраживања повериоца по основу купљене хартије од
вредности. Издавање и продаја нових хартија од вредности од стране

20. 20
предузећа у стечају, по правилу, не долази у обзир јер то предузеће нема
кредитни бонитет па његову хартију од вредности неће нико да купи.
 Подносилац плана, трошкови плана и рок за подношење плана. План
реорганизације може поднети: стечајни управник, повериоци чија су
потраживања било обезбеђена било необезбеђена, а износе најмање 30%
од укупних обавеза стечајног дужника, и лица која су власници најмање
30% капитала стечајног дужника.
 Расправа о плану реорганизације, гласање и усвајање. Стечајни
судија заказује расправу и гласање о плану реорганизације најкасније за
20 дана од дана подношења плана. У расправи о плану реорганизације
учествују стечајни судија, стечајни управник, сви повериоци и друга
овлашћена лица. У оквиру плана реорганизације неопходно је сачинити
биланс поравнања с повериоцима јер тај биланс једино пружа јасну
слику какав је финансијски положај пре отварања и после отварања
поступка реорганизације из чега се закључује да ли предузеће може или
не може опстати после усвајања и реализације плана реорганизације.
10.3. Сачињавање стечајног биланса
Најпре се сачињава закључни биланс предузећа које ступа у стечај а затим
се сачињава почетни стечајни биланс. Почетни стечајни биланс се сачињава на
основу инвентара у коме се процена врши на бази ликвидационе цене. При
утврђивању ликвидационе цене полази се од могућности продајне цене на
продајном тржишту при чему је ликвидациона цена увек нижа од продајне цене јер
потенцијални купац зна да предузеће у стечају мора да прода и да ту продају мора
да обави у што краћем року како би трошкови стечаја били што нижи, који су у
принципу, пропорционални времену трајања стечаја. Почетни стечајни биланс се
структуира тако да се из њега може видети очекивана стечајна маса и утврдити
очекивана стечајна квота измирења обавеза предузећа из стечајне масе. Отуда се
актива структуира овако:
1. Укупна имовина,
2. Имовина за издавање (то је имовина која није у власништву предузећа у
стечају – роба у комисиону, на пример),
3. Имовина изузимања (то је имовина излучних и разлучних поверилаца и
имовина по основу финансијског лизинга),
4. Слободна имовина ( 1 – 2 – 3).16
16
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд,1993.г.,стр.401-421.

21. 21
Дугови се групишу овако:
1. Повериоци са правом издавања (односи се на испоруке са задржавањем
права својине, робу у комисионој продаји, цедирана потраживања,
имовина која се налази у поседу дужника у стечају по основу уговора о
најму, закупа, залагања и чувања),
2. Повериоци са правом изузимања (излучни, разлучни повериоци и
обавезе по финансијском лизингу),
3. Повериоци стечајне масе (повериоци првог исплатног реда),
4. Повлашћени повериоци (повериоци другог и трећег исплатног реда),
5. Неовлашћени повериоци (повериоци четвртог исплатног реда).
На крају стечајног поступка саставља се преглед уплата и исплата у току
стечајног поступка и закључни стечајни биланс.
10.4. Стечајна маса и распоређивање поверилаца
Стечајни поступак обухвата целокупну имовину која припада стечајном
дужнику у време отварања стечајног поступка као и имовину коју стечајни дужник
стекне за време стечајног поступка (стечајна маса), уколико другим правним
прописима није предвиђено другачије. Стечајна маса служи намирењу трошкова
стечајног поступка, поверилаца који у време отварања стечајног поступка имају
основан имовински захтев према стечајном дужнику (стечајни повериоци), као и
поверилаца који у току отвореног стечајног поступка стекну право потраживања
према маси (повериоци масе).17
Стечајни повериоци се према врсти њиховог потраживања сврставају у
исплатне редове. Повериоци каснијег исплатног реда могу се намирити тек пошто
буду у целости намирени повериоци предходног исплатног реда. Стечајни
повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно величини својих
потраживања. Намиривање поверилаца из постојећих средстава слободне стечајне
масе врши се према следећем редоследу:
1. стечајни повериоци виших исплатних редова,
2. стечајни повериоци општег исплатног реда и
3. стечајни повериоци нижих исплатних редова.
Повериоци који у тренутку отварања стечајног поступка имају оправдан
имовински захтев према стечајном дужнику (стечајни повериоци) су повериоци
општег исплатног реда, уколико не спадају у више или ниже исплатне редове.
Пре осталих стечајних поверилаца, намирују се запослени стечајног
дужника са потраживањима из редовног односа најдуже за последњих девет месеци
од дана отварања стечајног поступка, или само у висини законом утврђене најниже
17
Др Јован Родић; Пословне финансије и процена вредности предузећа, Београд,1993.г.,стр.422-444.

22. 22
плате. Исто вреди и за плаћање накнаде штете за повреде на раду која се исплаћује
у пуном износу (виши исплатни ред).
У рангу иза осталих потраживања стечајних поверилаца намирују се
следећим редоследом (нижи исплатни ред):18
1. камате које теку од отварања стечајног поступка на потраживања
стечајних поверилаца;
2. трошкови који су појединим стечајним повериоцима настали његовим
учешћем у поступку;
3. новчане казне, глобе, прекршајне казне и новчане принуде, као и
последице неког кривичног дела или прекршаја које обавезују на
новчана плаћања;
4. потраживања која се односе на неку бесплатну чинидбу стечајног
дужника;
5. потраживања која се односе на поврат зајма који намирује капитал неког
оснивача или потраживања која су с тим изједначена.
Новчана потраживања или она чији новчани износ није одређен, истичу се
вредности на коју се могу проценити у време отварања стечајног поступка.
Потраживања која су изражена у страној валути или у некој обрачунској јединици
прерачунавају се у домаћу валуту према курсној вредности која је у часу отварања
попступка меродавна за место плаћања.
Лице које има право на издвајање ствари која не припада стечајном дужнику
(излучни поверилац) није стечајни поверилац. Његово право на излучење тог
предмета регулише се према посебним прописима. Право на излучење не може се
остварити у предходном поступку. Након отварања стечајног поступка право на
излучење се може остварити најраније након извршеног рочишта. Ако је предмет
излучивања неоходан за наставак пословања стечајног дужника, стечајни управник
може захтев за излучење одобрити за период од 90 дана почев од извештајног
рочишта. Уколико стечајни управник након истека овог периода предмет
излучивања у следећих 90 дана потребан за наставак пословања, за ово је потребна
сагласност стечајног судије. Решење се доставља стечајном управнику и излучном
повериоцу. Учесници могу против овог решења уложити жалбу. За период до
извештајног рочишта излучном повериоцу припада само права потраживања због
прекоморне истрошености предмета излучивања. Након извештајног рочишта
излучном повериоцу припадају права на накнаду због коришћења тог предмета.
Излучни поверилац има право да буде у потпуности намирен за све губитке
вредности ствари за које је везано излучно право након извештајног рочишта. Ако
стечајни управник није у могућности да заштити вредност те ствари ствари кроз
исплате излучном повериоцу, онда излучни поверилац има право да излучи ту
ствар након што стечајном управнику да рок од осам дана. Уколико је предмет чије
се излучивање могло захтевати пре отварања стечајног поступка неовлашћено,
продат од стране стечајног дужника, привременог управника или након отварања
поступка, од стране стечајног управника, излучни поверилац може захтевати
18
Др Јован M. Ранковић; Београд, 2002.год., стр. 349-388.

23. 23
уступање права на протучинидбу, ако она још није извршена. Он може захтевати
протучинидбу из стечајне масе и ако се из масе може издвојити.19
Повериоци који имају разлучно право на неком предмету стечајне масе
овлашћени су на одвојено намирење из предмета разлучног права за главна
потразивања, камате и трошкове у складу са Законом.Разлучни повериоци су:
1. хипотекарни повериоци и повериоци земљишног дуга,
2. повериоци који су законом, пленидбом, споразумом од суда или правним
послом стекли неко сложено право,
3. повериоцима којима је стечајни дужник ради обезбеђења пренео неко
право,
4. повериоци којима припада право задржања.
Разлучни повериоци могу бити стечајни повериоци ако им је стечајни
дужник и лично одговоран. Они имају право на сразмерно намирење из стечајне
масе само ако се одрекну одвојеног намирења или се нису успели одвојено
намирити у целини или делимично, у ком се случају намирују сразмерно висини
неизмиреног дела свог потраживања.
Из стечајне масе се пре стечајних поверилаца намирују трошкови стечајног
поступка и дугови стечајне масе. Трошкови стечајног поступка су:
1. судски поступци стечајног поступка,
2. награде и издаци вештака, привременог управника, стечајног
управника и чланова привременог и одбора поверилаца,
3. други трошкови за које је овим или другим законом одређено да ђе се
намиривати као трошкови стечајног поступка.
Дугови стечајне масе су обавезе:
1. које буду засноване на радњама стечајног управника или на други
начин управљањем, уновчавањем и расподелом стечајне масе, а које
не спадају у трошкове стечајног поступка,
2. из двострано обавезујућих уговора, уколико се њихово испуњење
захтева за стечајну масу или ако мора да уследи након отварања
стечајног поступка,
3. из неоснованог богаћења стечајне масе.20
10.4.1. Отварање стечајног поступка
Стечајни судија ће заказати рочиште везано за услове за отварање стечајног
поступка након што прими извештај привременог стечајног управника заједно с
мишљењем вештака који је евентуално именован да оцени несолвентност стечајног
дужника. Предлагач, ако је могуће стечајни дужник, привремени стечајни управник
и ако је неопходно, вештаци позивају се на рочиште. Стечајни судија ће донети
19
Др Јован M. Ранковић; Београд, 2002.год., стр. 389-401.
20
Др Гордана Вукелић; Теорија, политика и анализа биланса, Београд, 2007.г., стр. 362-390.

24. 24
одлуку о отварању стечајног поступка или одбити предлог за отварање стечајног
поступка у року од три дана од закључења судског рочишта.
Стечајни судија отвара стечајни поступак над имовином стечајног дужника
ако је предлог допуштен, ако постоји стечајни разлог и ако ће имовина стечајног
дужника према предвиђању бити довољна да покрије трошкове поступка. Уколико
имовина стечајног дужника не покрива трошкове поступка, а предлог је допуштен
и основан, стечајни судија може отворити поступак ако заинтересовано лице
предујми довољан новчани износ. Предујам се укључује у обавезу стечајне масе.
Ако је имовина стечајне масе недовољна за враћање предујма уплаћеног за
трошкове поступка, лице које је уплатило такав предујам може захтевати поврат од
сваког лица које је било обавезно да поднесе предлог за покретање стечајног
поступка, а својом кривицом је пропустило то да учини. Стечајни поступак може се
отворити директно ако је предлог за отварање поступка поднео поверилац који има
правоснажно решење неимирено већ 60 дана. У том случају стечајни судија
прихвата као предпоставку да је постојање обавезе дужника и немогућност
дужника да плаћа доказана. Решење о отварању стечајног поступка садржи:
1. фирму и лично име, пословно седиште или адресу пребивалишта
стечајног дужника,
2. лично име и адресу стечајног управника,
3. датум и сат отварања стечајног поступка.21
10.4.2. Правне последице отварања стечајног поступка
Отварањем стечајног поступка права стечајног дужника да управља и
располаже имовином, која припада стечајној маси, као и права органа, заступника и
помоћника стечајног дужника прелазе на стечајног управника. Располагање
стечајног дужника предметом стечајне масе након отварања стечајног поступка без
правног учинка, осим оних располагања за која вреде општа правила о заштити
поверења у земљишне књиге и друге одговарајуће јавне регистре. Стечајни
управник може захтевати поврат предмета располагања, а друга страна има право
на поврат извршене противчинидбе, уколико та противчинидба још постоји у
стечајној маси. За располагање стечајног дужника учињена на дан отварања
стечајног поступка предпоставља се да су извршена након отварања стечајног
поступка. Ако након отварања стечајног постуипка неко непосредно испуни
обавезу стечајном дужнику, ослобађа се своје обавезе да изврши чинидбу
стечајном управнику само ако у време извршења није знао за отварање стечајног
поступка. Предпостаља се да лице које је извршило обавезу пре јавног овлашћења
отварања стечајног поступка није знало за отварање стечајног поступка. Ако је
стечајни дужник у правној заједници са трећим лицем (нпр. сувласништво,
заједничко власништво, ортаклук) развргнуће правне заједнице спроводи се изван
стечајног поступка. Из дела стечајног дужника, добијеног развргнућем заједнице,
21
Др Јован M. Ранковић; Београд, 2002.год., стр. 402-428.