Filmski projektori, magnetoskopi i digitalni plejeri

1. Obrazovna tehnologija
P62: Tehnička obrazovno-vaspitna sredstva,
pomagala i sistemi 2
dr Aleksandar Spasić, dipl.inž.el.

2. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 2/48
Filmski (kino) projektor
Filmski projektor je opto-mehanički
uređaj koji se koristi za prikazivanje
pokretnih filmskih slika na
projekcioni ekran, kao i zvuka koji
je sinhronizovan sa slikom.
Za obrazovne potrebne najviše
koristili projektori sa širinama
filmske trake od 8 i 16 mm. Ti
projektori su laki, kompaktni i
relativno jednostavni za upotrebu i
održavanje.

3. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 3/48
Zvučni filmski projektori se
sastoje od podsistema za prikaz
slike, tonskog optičkog
podsistema i elektronskog
pojačivača zvuka.
Mehanizam za prikaz slike radi
tako što se jaka svetlost šalje
kroz niz brzo promenljivih mirnih
slika snimljenih na film. Da bi se
obezbedio prikaz slike, projektor
pokreće film ispred izvora
svetlosti i automatski pokreće i
zaustavlja film 24 puta u sekundi.
U istom trenutku kada se vrši
zamena zatvara se i ponovo
otvara i izvor svetla.

4. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 4/48
Pre i posle mehanizma za prikaz slike koji
pokreće filmsku traku u intervalima, postoje
rezerve filma (petlje) koje omogućavaju da
se uskladi razlika u kretanju filma pre i posle
prikaza. Naime, filmska traka se pre i posle
prikaza pokreće stalnom brzinom koja je
neohodna za ispravan prikaz zvuka.
Mehanizam za pokretanje filmske trake kroz
optički podsistem pokreće traku stalnom
brzinom između fotoćelije i izvora svetla.
Zvuk je kod prvih filmova zapisivan sa strane
pored frejmova slike kao niz većih ili manjih
amplituda zvuka. Prolaskom svetlosti kroz
ovaj zapis osvetljavala bi se u istom ritmu i
fotoelektrična ćelija koja bi pretvarala
svetlosne impulse u odgovarajuće električne.

5. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 5/48
Projektori se najčešće klasifikuju
prema veličini filma koji mogu da
prikažu. Tako imamo projektore
za filmove 8 mm, super 8 mm,
9,5 mm, 16 mm, 35 mm i 70 mm.
Za obrazovne potrebe najviše se
koristio 16 mm filmski projektor.
Većina proizvođača ovakve
opreme napustila je proizvodnju
ovih uređaja. Kao i drugi klasični
analogni projekcioni aparati i
filmski projektori ustupili su mesto
savremenijim digitalnim
uređajima.

6. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 6/48
Magnetoskop
(videorekorder)
Kasetni video rekorder (kućni
magnetoskop) je uređaj koji
koristi videokasete sa
magnetnom trakom za snimanje
i prikazivanje zvučnih i video
zapisa. Većina ovih uređaja ima
ugrađen prijemnik (tjuner)
pomoću koga može direktno da
se snima televizijski program.

7. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 7/48
Kad su se pojavili prvi
magnetoskopi, video zapis
je sniman na trake koje su
bile na koturima, kao kod
magnetofona ili filmskih
projektora. Bilo je
neophodno da se traka
provuče kroz sistem
valjaka, točkova i preko
glava koje su se koristile za
čitanje ili snimanje. To je
dovodilo do oštećenja traka.

8. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 8/48
Kod kasetnih magnetoskopa
video traka je zatvorena u
kasetu koja je pogodna za
lako rukovanje i
manipulaciju. Traka je
pričvršćena za dva kotura na
koje se namotava i sa kojih
se odmotava. Sama traka se
automatski uvlači u sistem
za snimanje i reprodukciju i
nema nikakve potrebe da
korisnik dodiruje samu traku
sa magnetnim slojem.

9. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 9/48
Prvi magnetoskopi koji su snimali video zapise na trakama
pojavili su se sredinom pedesetih godina, a šezdesetih godina su
se pojavili prvi kućni uređaji čija je namena bila da se koriste u
poslovanju, medicini, vazdušnom saobraćaju i obrazovanju. Ti
uređaji su bili skupi i mogli su da snime samo oko 20 minuta
crno-bele slike. Razvoj kasetnih magnetoskopskih sistema pratio
je razvoj drugih uređaja koji su prelazili sa traka na koturovima
na kasete, kao što su bile audio kompakt kasete ili kasete za
Super 8 filmove. Prvi kasetni uređaj razvio je Soni 1970. godine
(U-matic sistem), da bi kasnih sedamdesetih godina kasetni kućni
magnetoskopi doživeli masovnu tržišnu ekspanziju.
Osamdesetih godina postojala su tri tehnička standarda koji su
između sebe bili nekompatibilni i koristili su različite kasete. To su
bili standardi Betamaks kompanije Sony, Video 2000 firme Philips
i standard VHS firme JVC, koji je postao dominantan svetski
standard za kućni video.

10. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 10/48
Zajedno sa televizijskim prijemnikom, VHS video rekorder
predstavljao je ozbiljnog takmaca filmskim projektorima sa 16
mm filmom koji su do tada bili dominantni uređaji za prikazivanje
filmskih obrazovno-vaspitnih sadržaja. Video rekorderi su bili
jednostavni za rukovanje i omogućavali su nastavnicima da sami
snimaju emisije, bilo sa televizije, bilo amaterski upotrebljavajući
VHS kamkordere – kamere koje su snimale na VHS kasetama i
bile kompatibilne sa videorekorderima.
Razvoj savremenijih digitalnih uređaja poput optičkog digitalnog
video diska potisnuo je video rekordere kako iz upotrebe u
obrazovanju, tako i iz široke upotrebe. Postoje i hibridni uređaji
koji sadrže i video rekorder i DVD rekorder u jednom kućištu i
pogodni su za konverziju video materijala sa VHS kaseta na DVD.

11. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 11/48
Digitalni video uređaji sa optičkim diskom (DVD)
Digitalni video uređaji sa optičkim diskom su elektronski uređaji
koji mogu da reprodukuju audio i video zapise u visokom
kvalitetu sa digitalnog video diska (DVD). Neki od ovih uređaja
mogu i da nasnimavaju sadržaje na optičke diskove.

12. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 12/48
DVD može da smešta podatke samo sa jedne ili sa obe strane.
Svaka od strana može da sadrži jedan ili dva sloja.
Princip smeštanja podataka na optički video disk je identičan
onome kod kompakt diska. Koncentrisanim laserskim svetlom se
otvaraju male jame na spiralnoj stazi na površini diska
Područja na kojima se nalaze jamice i ona na kojima je površina
čitava zajedno formiraju nizove jedinica i nula koje se sa diska
očitavaju pomoću refleksije laserskog svetla.

13. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 13/48
Osnovne komponente uređaja su:
•držač diska sa osovinom i motorom za okretanje diska,
•optička laserska glava sa mehanizmom za praćenje i pokretanje
glave i
•elektronska kola za digitalno-analognu konverziju i ostale
operacije uređaja.

14. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 14/48
Motor za okretanje diska precizno
pokreće disk brzionom od 200 do
500 obrtaja u minutu u zavisnosti
od toga gde se nalazi optička
glava.
Lasersko svetlo kod standardnog
DVD plejera ima talasnu dužinu
od 640 nm i njime se osvetljava
površina diska na koju su
upisane informacije. Svetlo se
reflektuje nazad do optičke glave
preko skupa optičkih elemenata
(prizmi i sočiva) do fotoosetljive
diode od koje se dalje signal vodi
do elektronskih kola na dalju
obradu.

15. 6.4. Filmski projektori, magnetoskopi i
digitalni plejeri
29.3.2020. P62: 15/48
Mehanizam za pokretanje glave je vrlo precizan i pomera
laserski sklop tako da prati spiralni trag jamica koje se na
disku nalaze počevši od sredina diska ka spolja.
Elektronska kola dalje obavljaju digitalno-analognu
konverziju posebno za video i za zvuk ili direktno obrađuju
digitalne podatke ukoliko su oni pročitani sa diska.
Naslednici standardnog DVD plejera su uređaji koji mogu
da čitaju diskove veće gustine zapisa koji koriste lasersko
svetlo manje talasne dužine. To su HDDVD plejeri koje je
proizvodila firma Toshiba, ali je prestala sa njihovim daljim
razvojem i Blu-ray Disc plejeri koji zauzimaju najveći deo
tržišta.