Psihoaktivne supstance

1. КРЕАТИВНИ РАД СА
УЧЕНИЦИМА НА ПРЕВЕНЦИЈИ
ЗЛОУПОТРЕБЕ
ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
Београд, 25. и 26. септембар
2015.године

2. Алкохол
89.1% је пробало једно или виш еалкохолних пића
Највише се пије пиво (47.2%),затим вино (43.6%), а
онда жестока пића (31.4%).
18.1% дечака и10.6% девојчица је пробало пиво са 9
година.
Вино и жестока пића се пробају касније, са 14 година
и више.
32% је пило 5 или више пића за редом у месец дана у
коме се обављало истраживање (ОПИЈАЊЕ).
Проценат оних који пију је опао са 72,3% у 2005. на
53,2% у 2008. години.

3. Пушење
46% је попушило барем једну цигарету.
21% тренутно пуши.
13.9% пуши свакодневно.
26.6% је пробало прву цигарету са 14
година или мање (дечаци почињу раније -
19,5% је пробало са 13 година)
Проценат свакодневног пушача је опао са
22% у 2005. години на 14,8% у 2008.
години, у 2011. години 13,1%.

4. Психоактивне супстанце
15.1% је користило једну од наведених
супстанци барем једанпут
(марихуана/хашиш/канабис, амфетамини,
ЛСД или други халуциногени, крек, екстази,
хероин, аналгетике, инхалансе).
8.8% дечака и 4.9% девојчица је пробало
марихуану барем једном.
Марихуану користе више дечаци него
девојчице.
Проценат коришћења марихуане је опао
са12.9% у 2005. на 7.3% у 2008. години, у
2011. години – 7%.

5. Под превентивним радом
подразумевају се интервенције
пре него што се појави
здравствени проблем. Примарна
превенција има за циљ
промовисање живота без дрога и
спречавање коришћења дрога,
нарочито код младих.

6. Циљеви јесу:
1. Смањити број нових корисника
дрога
2. Спречити или одложити први
контакт са дрогом
3.Подићи ниво свести појединца и
друштва о ризицима дрога
4. Мобилисати заједницу у борби
против дрога
5. Промовисати живот без дрога.

7. Заједничко учешће наставника, родитеља и
деце у програмима превенције, који треба да
су информативног и едукативног карактера.
Програми треба да буду прилагођени
узрасту деце , а такође их је нужно усмерити
и на рано идентификовање ризичне групе
деце за које треба развити заштитне
превентивне програме.
Специфични циљ:
Подићи ниво знања и свести код деце о
штетном утицају дрога.

8. Мере (активности):
 Развијање здравих стилова живота младих
(вршњачка едукација)
 Развијање социјалних вештина
 Пружање информација о ризицима
конзумирања дрога младима и родитељима
кроз предавања и радионице у школама
 Идентификација и редукција фактора
ризика у школском окружењу
 Едукација наставног кадра (едукација
едукатора)

9. Модел “Заједничко учење у акцији”који се
налази у основи овог приступа учења о
психоактивним супстанцама заснован је
на оснаживању деце и младих људи које је
потребно у периоду када одрастају и
почињу да доносе сопствене одлуке.
Модел рада им пружа могућност да
искажу своје мисли и жеље, да буду
саслушани и да предузимају акције, чиме
им се, између осталог, помаже и у
развијању самопоштовања.

10. У случајевима где одрасли имају потпуну
контролу, не постоји истинско учествовање
деце. Само када се одређивање плана акције и
доношење одлука истински деле са децом или
им се то у потпуности препусти – постоји
стварно заједничко учење.
Овај приступ охрабрује децу да доносе неке
кључне одлуке , при чему наставници
успостављају границе и обезбеђују
концептуални оквир за дечје акције.
Оно што је веома значајно јесте да одрасли,
као и деца, уче из ових ситуација, а такође се
подстиче и укључивање родитеља.

11. Приступ у раду са ученицима наглашава
емотивни аспект учења, који има за циљ и
развијање емоционалне интелигенције.
Наша осећања утичу на наша понашања, а
код деце где је изражен утицај вршњака, то
долази још више до изражаја. Истражује се
веза између осећања и понашања, заједно са
ставовима везаним за ризично понашање,
као и начин на који се управља ризиком.
Сарадња са вршњацима у оквиру групе
представља важан део овог приступа, јер се
кроз њу подстиче развој друштвених
вештина и емоционалне интелигенције.

12. Подизање самопоштовања и развијање
вештина у међуљудским односима доприноси
да деца озбиљније приступају обавезама што
има позитиван утицај и на учење.
Улога наставника је да олакша и потпомогне
рад. Наставник не намеће своје идеје, већ је ту
само да помогне деци да артикулишу своје
мисли и да их води ка увиђању да ли су њихове
идеје оствариве или не.
Улога стручњака који долазе у школу да би
пружили информације о злоупотреби
психоактивних супстанци се мења – они дају
одговоре на оно што занима децу, а не само да
одрже предавање.

13. У својој суштини “Твоје знање
мења све” има за циљ да поучи
децу, пружајући им прилику да
праве изборе, да користе
стручност одраслих о ономе
што њих заиста занима и да
науче да доносе одлуке и да сами
предузимају акције.

14. Водич за наставнике
Планирано је да се садржај
реализује у току дванаест часова
(на часовима предметне наставе
или одељењске заједнице)

15. 1. час – Разумевање сопствених
осећања
Кључне поруке:
 Разумевање и управљање осећањима
од суштинског је значаја за успешно
учење.
 Час је осмишљен тако да помогне деци
да кроз активности истраже осећања.

16. 2.час – Разумевање утицаја вршњака
 Кључне поруке: осим што треба да разумеју
своја сопствена осећања, деца треба да буду у
стању и да управљају осећањима која су
узрокована оним што други људи ураде или
кажу.
 Посебно треба да развију концепт вршњачког
утицаја и како да се изборе с тим.
 Истражују различите аспекте вршњачког утицаја
и стратегије које помажу да би се он контролисао,
односно, да би се њиме управљало.

17. 3. час – Разумевање и управљање
ризицима
 Кључне поруке:
 Када деца сазревају у адолесценте, почињу
да доносе све више одлука о себи и
сопственој безбедности.
 Морају да препознају, процењују и да се
изборе са ризицима са све мање
усмеравања које им пружају одрасли.
 Подстиче се дискусија о ризику и његовој
процени.

18. 4. час - Учење рада у групама
 Кључне поруке:
 Очекује се да деца током живота овладају
важном вештином делотворног рада у
групама.
 Ојачава се способност деце да раде у групи
и сарађују са другим како би остварили
заједнички циљ (тимски рад).
 Деца могу да науче како да преговарају и
остварују компромисе.

19. 5. час - Предлагање идеја, избор
теме и формирање група
Кључне поруке:
Ово је уводни час о дрогама.
Подстиче се широко тумачење
термина који обухвата и
дозвољене и законом недозвољене
дроге. Деца одређују приоритетне
теме које их интрересују и раде у
групама.

20. 6. и 7. час - Сазнавање/
прикупљање нових информација
Кључне поруке:
 Ова два часа пружају деци прилику да
користе различите методе за добијање
нових информација у вези са
одабраном темом.
 Групе раде колико год је то могуће
самостално , али уз усмеравање
наставника код осетљивих области.

21. 8. час - Подношење извештаја
Кључне поруке:
 Јасно преношење информација које
су прикупили и размена са остатком
одељења/са вршњацима
 Развијање сигурности и
самопоуздања у комуникацији са
другима
 Припремање и представљање
презентације

22. 9. час - Припремање за акцију
(први део)
Кључне поруке:
 Доношење одлуке која је кључна
порука/кључне поруке и коме
планирају да пренесу те поруке (другој
деци у школи, наставницима,
родитељима, локалној заједници,
другим школама...)
 Припремање презентације.

23. 10. час - Припремање за акцију
(други део)
Кључне поруке:
Завршавање презентације
Свака група остатку одељења
представља своју песмицу,
рекламу, постер/летак итд.

24. 11. час – Предузимање акције
Кључне поруке:
Ојачати самопоуздање
Ојачати вештине комуникације
Ојачати вештине рада у групи
Добра организација акција/
омогућити деци да самостално
доносе одлуке где год је то могуће.

25. 12. час – Размишљања о
часу/Разматрање часа
Кључне поруке:
 Развијање самосвести кроз
разговоре/дискусију са вршњацима
 Преглед оствареног успеха и онога што је
научено.
 Учење о злоупотреби психоактивних
супстанци процењују деца, као и њихов
развој вештина и делотворност њихових
акција утврђујући шта је функционисало
добро, а шта је могло да буде боље.

26. АУТОРИ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ:
Mирјана Главаш-Филиповић, психолог
Аница Ђурђевић, проф.разредне наставе
ХВАЛА НА ПАЖЊИХВАЛА НА ПАЖЊИ