Razvoj shvatanja o obliku Zemlje,Geoid, Površina Zemlje, Obim Zemlje,Prečnik Zemlje,Polovi, Ekvator, Raspored kopna i vode na Zemlji,Kontinenti, Okeani,
Razvoj shvatanja o obliku Zemlje,Geoid, Površina Zemlje, Obim Zemlje,Prečnik Zemlje,Polovi, Ekvator, Raspored kopna i vode na Zemlji,Kontinenti, Okeani,
2. Географска положба
Јужна Европа ја претсавуваат
териториите на Пиринејскиот,на
Апениснкиот и на Балканскиот
Полуостров, со големи и помали
острови. Тие се наоѓаат во
Средоземното Море, така што како
географска целина се нарекува
Средозмје или Медитеранска Европа
3. Држави и главни градови
На трите полуострови и на островите во
Јужна Европа се развиле повеќе држави.
На Пиринејскиот Полуостров се наоѓаат
државите Шпанија, Португалија, Андора и
самоуправна заедница Гибралтар. На
Апенинскиот Полуостров се наоѓаат
Италија, Ватикан, Сан Марино и Малта,
којашто се издвојува како посебна
островска држава. На Балканскиот
Полуостров се наоѓаат поголем број
држави, и тоа: Македонија, Словенија,
Хрватска, Србија, БиХ, Црна Гора,
Бугарија, Романија, Грција, Албанија и
Косово.
4. Протоци
Протоци кој што ја поврзуваат
Јужна Европа со светот се :
-Гибралтарски Проток не
поврзува со Западна Европа и
со Америка.
-Суецки канал не поврзува со
Азија и со Австарлија.
-Босфор и Дарданелите не
поврзуваат со Црно Море, со
Источна Европа и со
внатрешноста на Азија.
5. Рабни Мориња
Присуство на пловни патишта и
повеќе заливи, морски отвори и
др. Кои ги поврзуваат
таканаречените рабни мориња
во Средоземјето, го
овозможуваат најразвиениот
поморски собраќај во светот.
Рабни мориња во Средомното
море се : Лигорско , Тиренско,
Јонско, Јадранско и Егејско
море.
6. Клима
Овде владее пријатна
медитеранска клима со топли
лета и умерено топли и влажни
зими. Поради овие климатски
услови во Јужна Европа
успеваат портокалот,
маслинката, смоквата, калинката,
лимонот, грозјето и др.
7. Население
Територијата на Јужна Европа зафаќа околу
1 665 373 километри квадратни. Во неа
живеат народи од различни националности.
Такви се:Шпанците, Португалците,
Баскијците, Каталонците, Италијанците,
Фурланците, Јужни Тиролци, Сардинијци,
Словенци, Хрвати, Бошњаци, Срби,
Црногорци, Македонци, Бугари, Албанци,
Грци, Романци и Турци. Повеќето од нив се
христијани, но има и католици и муслимани.