P8: Evaluacija upotrebljivosti korisničkog interfejsa

1. Interakcija čovek-računar
P8:Evaluacija upotrebljivosti korisničkog interfejsa
Doc. dr Aleksandar Spasić, dipl.inž.el.

2. Sadržaj teme
8.1 Stručna kontrola i revizija
8.1.1 Heuristička evaluacija
8.1.2 Kognitivni pregled
8.2 Testiranje upotrebljivosti
8.2.1 Razmišljanje naglas
8.2.2 Metoda praćenja oka
8.2.3 Automatsko zapisivanje podataka
8.3 Instrumenti anketiranja
8.3.1 Upitnici
8.3.2 Terensko ispitivanje
8.4 Testovi prihvatljivosti
EVALUACIJA UPOTREBLJIVOSTI KORISNIČKOG INTERFEJSA

3. 8. EVALUACIJA UPOTREBLJIVOSTI
KORISNIČKOG INTERFEJSA
Evaluacija upotrebljivosti korisničkog, interfejsa je proces koji podrazumeva primenu
inženjeringa, naučnih i matematičkih principa i metoda u proizvodnji i proveri
kvalitetnog korisničkog interfejsa. Postojeće metode za predviđanje upotrebljivosti
imaju ograničenu tačnost jer su njihovi modeli ograničeni aspektom korisnika,
zadacima i okruženjem. Kvalitet upotrebe, umesto toga, može da se meri kao ishod
interakcije u kontekstu: mere dostizanja ciljeva (kroz efektivnost), utrošenih resursa,
kao što su vreme, novac ili mentalni napor da se postignu željeni ciljevi (kroz
efikasnost), i meri u kojoj korisnik prihvata celokupan sistem (kroz zadovoljstvo).
Ukupan sistem se sastoji od korisnika, zadataka, opreme (hardver, softver i materijal)
i fizičkog i organizacionog okruženja koje utiče na interakciju.
Kvalitet korišćenja celokupnog sistema obuhvata sve faktore koji mogu da utiču na
korišćenje proizvoda u stvarnom svetu, uključujući faktore okruženja, izgled proizvoda
i individualne razlike između korisnika, kao što su kulturne razlike ili predrasude. Tako
širok pristup ima prednost jer se koncentriše na projektovanje proizvoda realnih
potreba, koji će biti upotrebljiv kod realnih korisnika koji obavljaju realne poslove u
realnom tehničkom, fizičkom i organizacionom okruženju. Izbor odgovarajućih vrsta
korisnika, zadataka i sredine zavisi od ciljeva evaluacije i u kom kontekstu se očekuje
da se proizvod koristi. Za raznovrsne primene proizvoda može biti potrebno da se
upotrebljivost meri u nekoliko različitih konteksta u kojima zadaci mogu biti izvršavani.

4. 8. EVALUACIJA UPOTREBLJIVOSTI
KORISNIČKOG INTERFEJSA
Danas postoji veći broj raznovrsnih metoda za procenu upotrebljivosti. Kao posledica
toga, javlja se i pitanje izbora najprikladnijeg metoda za procenu upotrebljivosti
određenog SW proizvoda. Izbor adekvatnog metoda može značajno unaprediti
efikasnost evaluacionog procesa i upotrebljivost softverskog proizvoda.
Izbor prave metode nije lagan zadatak, budući da on zavisi ne samo od tipa SW
proizvoda, već i od ciljeva razvojnog projekta i konteksta upotrebe, te bi bilo potrebno
imati efikasan formalni mehanizam za procenu upotrebljivosti proizvoda koji se želi
nabaviti.
Pri tome, izbor metoda uslovljavaju razni kriterijumi, od kojih su među najvažnijima
resursi potrebni za izvođenje metoda (vreme, novac, broj potrebnih evaluatora i
njihova stručnost, broj korisnika za testiranje, mesto i oprema za testiranje), potreban
nivo objektivnosti, te mogućnost primene u raznim fazama izrade aplikacije.

5. 8.1. Stručna kontrola i revizija
Stručna kontrola i revizija se koristi za identifikaciju problema upotrebljivosti i
poboljšanje upotrebljivosti dizajna interfejsa proverom usklađenosti sa uspostavljenim
standardima i preporukama. Reč je o metodama koje su upravo pogodne za evaluaciju
dizajna interfejsa razvijene aplikacije i pronalaženje elemenata čije poboljšanje može
dovesti do veće upotrebljivosti celog sistema.
Preporuka je da se evaluacija dizajna izvrši u što ranijoj fazi još dok je proces dizajna u
toku. U idealnom slučaju bi trebalo uraditi evaluaciju pre nego što se bilo kakav dizajn
implementira. Naravno, što se kasnije otkriju propusti u dizajnu, njihova popravka je
skuplja.
Od različitih metoda koje se mogu primeniti kako na prototip, tako i na finalni proizvod,
za evaluaciju dizajna se mogu iskoristiti: metode heurističke evaluacije (eng. heuristic
evaluation) i kognitivnog pregleda (eng. cognitive walk-through).
Korišćenjem metoda kontrole (eng. inspection method), može se proceniti usklađenost
aplikacije sa važećim standardima i smernicama koje poboljšavaju upotrebljivost.
Konačna ocena aplikacije zavisi isključivo od ličnog suda pojedinca ili grupe ljudi koji su
evaluaciju sproveli.

6. 8.1. Stručna kontrola i revizija
8.1.1 Heuristička evaluacija
Heuristička evaluacija je najčešće korišćena neformalna metoda procene koju su razvili
Jakob Nielsen i RoIf Molich. Termin heuristika predstavlja opšte načelo, preporuku ili
smernicu prema kojoj se ocenjuju postojeći funkcionalni delovi interfejsa ili oblikuju novi
tokom procesa razvoja aplikacije. Prve najšire prihvaćene heuristike je predložio Nilsen
i zasnivaju se na deset principa upotrebljivosti. Ove heuristike služe da se otkriju
kritične tačke i problemi u korisničkom interfejsu.
Procenu prema heuristikama može sprovesti jedan ili više evaluatora koji proučavaju
svaki interaktivni element interfejsa aplikacije i analiziraju njegovu usklađenost sa
spiskom poznatih i usvojenih principa upotrebljivosti. Za razliku od ostalih metoda
testiranja upotrebljivosti, ova metoda zahteva manje novca i vremena jer ne uključuje
korisnike. Zbog ovoga se ovaj metod bira ukoliko su raspoloživi resursi ograničeni. Bez
obzira što evaluaciju sprovode samo iskusni stručnjaci bez uključivanja korisnika, mogu
se dobiti i te kako kvalitetni rezultati u ograničenom vremenu. Kako bi osigurali
nezavisnu, objektivnu i kvalitetnu procenu, veoma važno ograničenje je da svaki
evaluator tokom procesa evaluacije najmanje dvaput individualno prolazi kroz sve
elemente interfejsa.

7. 8.1. Stručna kontrola i revizija
8.1.1 Heuristička evaluacija
Prvi prolaz služi evaluatoru da se upozna sa aplikacijom i njenim mogućnostima, dok
se u drugom fokusira na tačno određene elemente interfejsa i funkcionalnosti, te ih
procenjuje prema popisu heuristika. Metoda kao rezultat daje listu heuristika koje nisu
ispunjene, što ukazuje na probleme upotrebljivosti i daje smernice za njihovo
ispravljanje.
Evaluaciju praktično može sprovesti i samo jedan evaluator, ali ukoliko želimo da
dobijemo kvalitetnije podatke, u evaluaciju je potrebno uključiti što veći i heterogeniji
skup stručnjaka. Istraživanja pokazuju da jedan evaluator može pronaći samo 35% od
ukupnog broja postojećih problema upotrebljivosti.
Kao i ostale, i ova metoda ima svoje prednosti i nedostatke. Osnovne prednosti su da
se može koristiti u svim fazama razvoja aplikacije, da je njena primena jeftina i da se
brzo i efikasno mogu identifikovati glavni ali i sporedni problemi upotrebljivosti.
Međutim, efikasnost ove metode prilično zavisi od iskustva i veština evaluatora, što
svakako predstavlja nedostatak o kome bi trebalo povesti računa prilikom odabira
evaluatora. Obzirom da korisnici nisu uključeni u proces evaluacije, njihove potrebe je
teže identifikovati.

8. 8.1. Stručna kontrola i revizija
8.1.2 Kognitivni pregled
Kognitivni pregled je metod evaluacije upotrebljivostu u kome se simulira ponašanje
korisnika. Sprovodi se tako što jedan ili više evaluatora rešavaju niz zadataka i
postavljaju niz pitanja iz perspektive korisnika. Proces evaluacije započinje izborom
zadataka koje će evaluator izvršavati upotrebom korisničkog interfejsa koji se ispituje.
Zadaci se rešavaju prema unapred definisanom scenariju, korak po korak,
izvršavanjem niza akcija koje korisnik mora da prođe da bi obavio zadatak.
Kroz identifikaciju odnosa između korisničkih ciljeva, korisničkih akcija i odgovora
aplikacije, moguće je predvideti korisničku reakciju u određenoj problemskoj situaciji.
Nakon svake aktivnosti koju sprovede, evaluator komentariše svaki problem
upotrebljivosti korisničkog interfejsa na koji naiđe. Na kraju evaluacije, kompletira se
lista sa popisom problema i sa preporukama za poboljšanja.
Glavni fokus ove metode je na utvrđivanju koliko lako se korisnik obučava za upotrebu
sistema. Posebno se ispituje koliko je lako naučiti korišćenje sistema kroz istraživanje
sistema u kom korisnik slobodno prolazi kroz ponuđene opcije i otkriva kako da izvrši
neki zadatak.

9. 8.1. Stručna kontrola i revizija
8.1.2 Kognitivni pregled
Vrednovanje saznajne pogodnosti korisničkih interfejsa obično zahteva postojanje četiri
elementa:
• Opis prototipa sistema, koji ne mora da bude potpun, ali mora da bude dovoljno
detaljan,
• Opis zadataka koje korisnik treba da izvrši u interakciji sa sistemom,
• Kompletan spisak akcija koje korisnik treba da preduzme da bi izvršio zadatak i
• Indikacije o tome ko su korisnici i koliko iskustva i znanja oni imaju.
U toku kognitivnog pregleda, svaki korak se kritikuje ili komentariše. Neka od ključnih
pitanja na koja treba dati odgovor u ovoj vrsti vrednovanja uključuju:
1. Dali će korisnici uopšte pokušati da urade neki zadatak?
2. Dali će oni biti u stanju da otkriju da je neka akcija dostupna?
3. Dali će biti sigurni da su odabrali pravu akciju?
4. Dali će razumeti efekat koji je akcija proizvela?

10. 8.1. Stručna kontrola i revizija
8.1.2 Kognitivni pregled
Važno je dokumentovati kognitivni pregled da bi se sačuvali podaci o tome šta je dobro,
a šta je potrebno unaprediti u dizajnu. Ponekad je dobro uključiti neke standardne
forme za evaluaciju. Takva forma uključuje odgovore na gore navedena pitanja za
samu aplikaciju, vreme i mesto ispitivanja, kao i imena evaluatora. Svaki negativan
odgovor na neko pitanje treba dokumentovati na posebnom izveštaju o problemima
upotrebljivosti. Ovaj izveštaj o problemima treba da sadrži verziju aplikacije, datum,
evaluatore i detaljan opis problema upotrebljivosti. Takođe bi bilo korisno utvrditi
ozbiljnost problema, tj. da li evaluator misli da će se uočeni problem često pojavljivati i
njegovu procenu o ozbiljnosti problema. Ove informacije će biti korisne razvojnom timu
da odrede prioritete za popravljanje dizajna.
Kao osnovne prednosti, ovom metodu se pripisuju efikasna identifikacija problema koji
proizlaze iz interakcije sa aplikacijom, kao i mogućnost utvrđivanja korisničkih ciljeva i
ponašanja prilikom korišćenja aplikacije. Glavni nedostaci su neuključivanje krajnjih
korisnika u proces evaluacije, mogućnost izbora neodgovarajućih zadataka, sporost i
preterana detaljnost.