Културно – цивилизацијске тековине и трансформација географског простора. Prati Logosov udzbenik. Geografija 2 - gimnazija

1. Јована Лукић II5

2.  Југозападна Азија има површину од 7,1 милион км2
 Има повољан географски положај, јер повезује Азију са Африком и
Европом.
 Већи део Југозападне Азије се назива „Блиски исток“
 Источна Азија – „Далеки исток“.
Југозападна Азија

3. Старе цивлизације и религије
Југозапдна Азија је колевка Старих цивилизација
( сумерска, акадска, вавилонска, асирска, феничанска,
арапска и персијска)
Сумер
Акад
Вавилон
Асирска уметност

4. Такође је Југозападна Азија и колевка светских религија
( јудаизма, ислама и хришћанства).
 Простор Југозападне Азије одувек је повезивао народе и
цивилизације три континента Старог света.
 Најбројнији народи у овој регији су Арапи, Турци, Иранци,
Курди....
 Заступљене су и друге етничке групе: Јермени, Грузини,
Јевреји...
 У овој регији доминира арапски језик, а потом персијски и
турски.

5. Сумерска цивилизација
У Југозападној Азији је настала прва
напредна цивилизација, која се од 4. века
развила у Месопотамији у градовима Ур,
Урук, Ерид, Ларс, Лагаш и Киш.
Сумерска цивилизација је била заснована на
земљорадњи, занатству и трговини са
народима Арабијског полуострва Индије.
„Еп о Гилгамешу“ је најстарије књижевно
дело написано на глиненим плочама потиче
из Месопотамије и у њему је описан живот
краља Урука из 2600. године п.н.е.
„Еп о
Гилгамешу“ на
глиненој плочи.
Сумерско
писмо

6. Религије
 Јудаизам је заправо јеврејска религија и представља најстарију монотеистичку
религију.
 Хришћанство се функционално надовезује на јудаизам, о чему говоре
„Јеванђеља“, која се сматрају завршетком и испуњењем Старог света.
 Ислам је најмлађа монотеистичка религија оја је настала у 7. веку у Саудијској
Арабији. 622. година се узима као прва година муслиманске религије, јер је тада
Мухамед напустио Меку и отишао у Медину где је проповедао нову веру.

7. Арапи
 Семитски народ
 Већим делом насељава Југозападну Азију али и Северну Африку.
 Говоре арапски језик и користе арапско писмо
 Зона арапске цивилизације се развијала упоредо са појавом ислама.
 Златно доба арапске цивилизације – период после смрти пророка Муамеда
632. године кад се ислам снажно ширио на суседне територије под утицајем
арапских владара.

8.  Трговински односи са суседима су допринеи упознавању Арапа са другим
цивилизацијама.
 У средњем веку је у исламском свету остварен велики напредак на пољу разних
научних дисциплина ( Математика, астрономија, медицина, физика, хемија, ...) за
разлику од осталих европских земаља које су биле разједињене у то време.

9. Персија
 Персија је заједнички назив за различите територије којима су управљали
персијски владари од 7. века п.н.е.
 Зона персијске цивиизације настала је на темељу зороастризма – верског учења
које је основао Заратустра.
 Велики утицај на персијску цивилизацију пре доласка Арапа имали су Асирија,
Египат и Вавилон.
 Каад су Арапи покорили Персију у 7. веку, велика група присталица зороастризма
је побегла у Индију где су наставили ширење своје религије, док су Персијанци
прихватили ислам.

10.  Персијска култура је дуго била доминантна култура на
простору Југозападне и Централне Азије, а персијски је
сматран језиком интелектуалаца.
 Скоро сви научни и књижевни радови у арапском свету су
писани на персијском писмом а онда преведени на арапски.
 Много тога што се сматра арапским наслеђем се базира на
персијском наслеђу.
Остаци Персеполиса у
Ирану

11. Турска
 Турци су већином сунитски муслимани и говоре турским језиком који припада
турској групи алтајске породице језика.
 Турци Селџуци, који су живели северно од Каспијског и Аралског језера, у 11. веку
су населили Анадолију, коју од тада сматрају домовином.
 Од почетка 14. века зона културног утицаја турског народа се шири и остварују сe
контакти са другим народима.
 Турско царство је у 16. и 17. веку било најјача политичка сила на свету која се
преко Балкакског полуострва брза ширила према средњој Еврoпи.

12.  Турци су своју културу и уметност темељили на традицији и обичајима.
 Развили су богату књижевност (поезија и проза) и архитектуру, која jе прожета
персијским, грчким, византијским, арапским и европским утицајима.
 Примери турске архитектуре постоје ван граница данашье Турске - у Египту,
Еритреји, Тунису, Алжиру, Србији, Бих, Албанијии Румунији, где постоје џамије;
мостови, фонтане и школе. Од номадских народа Централие Азије усвојили су
и технику ткања тепиха, коју су проширили и на друге народе. Велики утицај
на друге народе оставили су и у гастрономији, језику, музици ....
Турски тепих Турска џамија

13.  Најзначајнија природна богатства
Југозападне Азије су нафта и
природни гас.
 На простору Југозападне Азије
налазе се највеће резерве нафте у
свету (Саудијска Арабија, Кувајт,
Катар, Бахреин, УАЕ).
 Јyгозападна Азија је, захваљујући
великим резервама нафте,
доживела привредни раст.
 Осим нафте и природног гаса,
Југозападна Азија располаже и
другим ресурсима (руде гвожђа и
бакра, угаљ, злато, сребра.
Природна богатства
Највећа налазишта нафте и
пририодног гаса у Југозападној Азији

14. Бахреин
Бахреин је острвска земља у
Персијском заливу. По броју
сгановника (1,2 милиона) и
величини територије, то је
најмања арапска земља у
свету. Бахреин је наследна
монархија (емират) са
династијом Ел Калифа на
власти. Захваљујући
проналаску нафте 1932.
године, Бахреин има
развијену диверзификовану
привреду.

15. Саудијска Арабија спада у водеће произвођаче нафте у свету. Она располаже са
260 милијарди барела залиха нафте или 15.7% светских резерви, што је уз
садашњу производњу довољно за наредиих 80 година. Прва већа налазишта су
откривена 1938. године. Највеће нафтно поле Гавар (највеће нафтно полье у
свету), а на мору Cафанија. Најважнији нафтни терминал се налази у Рас Танури
у Персијском заливу Саудијска Aрабија располаже са 6.400 милијарди метара
кубних залиха природног таса, а просечна годишња производња износи 49
милијарди метара кубних.
Нафта и природни гас
Статистика највећих
произвођача нафте у свету
2018. година
( у барелима дневно )

16. Производња и продаја нафте на светском тржишту појединим земљама
Југозападне Азије је донела велике промене.
Земље Арабијског полуострва су се највише географски трансформисале
(Саудијска Арабија, УАЕ, Бахреин, Катар, Кувајт).
Пре него што су почеле да остварују велике зараде од извоза нафте, већина тих
земаља била је сиромашна. Стална насеља су била везана за оазе, а већину
становништва чинила су номадска племена.
Данас су то земље са високим БДП по Глави становника. Велике зараде од нафте
ове земље су искористиле да би подигле савремене градове са луксузним
грађевинама (врхунски хотели, вештачка острва), модерне саобраћајнице и
побољшале услове живота својих грaђана.

17. Туризам
 Од свих арапских емирата Дубаи је најпосећенија дестинација.
 Има око 5 милиона туриста гоишње.
 Само Дубаи располаже са више од 200 хотела и 12000 лежаја.
 Најпознатији хотел је „Бурџ ел Араб“.

18. Дубаи
 Град за који се каже да је
највеће градилиште у свету
 Бурџ Каллифа – 829,8м
највиша зграда на свету.
 Највећа вештачка острва на
свету - Џумеира, Џебел Али
и Деира у облику палме.
 Посебни делови града
намењени за рекреацију,
уметност, науку и спорт су
само неки од пројеката који
свакодневно мењају
геогрфски простор Дубајиа.

19.  Турска је један од економских лидеа Југозападне Азије. Она је највеhи произвођач и
извозник хране у овом делу Азије.
 У приобалном делу земље највише се гаје маслина, винова лоза, агруми, смоква, а у
унутрашњости мак, дуван, пшеница, кукуруз...
 Турска спада у групу водећих светских произвођача лешника, сувог грожђа, дувана и
памука. Повртарство је добро развијено.
 Велики економски значај имају индустрија, пољопривреда, трговина банкарство и
туризам.
 Водеће индустријске гране у Турској су текстилна, прехрамбена, аутомобилска
електронска, црна металургија и индустрија коже и обућe.
Привреда и туризам Турске

20. Турска представља
релативно нову, али све
значајнију туристичку
дестинацију у свету. Основу
туристичке понуде чине
бројне природне и културно-
историјске вредности.
Главни туристички центри су
Истанбул и приморска места
на егејској и средоземној
обали (Кушадаси, Марма-
рис, Алања, Анталија,
Бодрум).
Истамбул
Кушадаси

21. Мармарис
Анталија

22. Хвала на пажњи!