Дигитална агенда iFrontконференција 10. јун 2010. Министарка за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић
2.
Дигитална агенда заЕвропу Европска комисија је 19. маја усвојила Дигиталну агенду за Европу “ Општи циљ Дигиталне агенде је стварање одрживе економске и социјалне добробити из јединственог дигиталног тржишта заснованог на брзом и ултра брзом Интернету и интероперабилним апликацијама” Дигитална агенда за Европу је једна од седам водећих иницијатива стратегије “Европа 2020 – стратегија за паметан, одржив и инклузиван економски раст” , а у оквиру приоритета паметан економски раст. Половину раста европске продукт и вности током протеклих 15 година покретале су информационо-комуникационе технологије и тај тренд ће се вероватно убрзавати http://ec.europa.eu/digital-agenda
3.
Приоритетне области Дигиталне агенде за Европу Јединствено дигитално тржиште Интероперабилност и стандарди Поверење и безбедност Брзи и ултра брзи приступ Интернету Истраживање и иновације Унапређење дигиталне писмености, вештина и укључености Примена ИКТ ради решавања социјалних изазова, као што су климатске промене, све скупља здравствена заштита и популација која стари
4.
Дигитална економија Сектордигиталне економије обједињује: Телекомуникације, односно електронске комуникације Аудио-визуелне производе и услуге, као што су ТВ, радио, музика и филмови Софтвер Компјутерске услуге Електронска трговина Све друге услуге које се пружају електронским путем
5.
Дигитална агенда заСрбију Стратегија развоја информационог друштва и Стратегија развоја електронских комуникација 11. јун – Дан Дигиталне агенде
6.
Стра т егијеразвоја информационог друштва Приоритетне области стратегије: Електронске комуникације Е-управа, е-здравство и е-правосуђе ИКТ у образовању, науци и култури Електронска трговина Пословни сектор ИКТ Информациона безбедност
7.
Стратегија развоја електронскихкомуникација Закон о електронским комуникацијама Модел отворене мреже електронских комуникација Отворена платформа за размену сервиса електронских комуникација Увођење нових модела управљања спектром у циљу унапређења конкуренције и увеђења нових услуга
8.
План развоја е-управеРеализовати приоритетне услуге е-управе до краја 2011. године у складу са акционим планом Стратегије развоја е-управе Портал еУправа Електронска документа у јавној администрацији Електронски идентитет и електронски потпис X-road за повезивање регистара и информационих система Измене прописа IPA пројекти за развој е-управе Значајан број започетих пројеката у надлежним институцијама
9.
Интернет у СрбијиПенетрација Интенрета у 2009. године је била 22,75 %. Омиљене теме: Кор и шћ ење e-mail-a Студирање/Истра ж ивање Скидање MP 3 / Програма Че т овање Друге активности Остали бесплатни сервиси Играње игара на мре ж и Слу ш ање радија (у ж иво) Куповина (CD, DVD) Приступ билтенима Гледање ТВ-а ( online )
10.
Најпосећенији сајтови уСрбији Крстарица Блиц Б -92 Елитесе кју рит и РТС Бурек форум Новости Прес Курир МТС Мондо
11.
Најпосећенији сајтови уСрбији TOП 3 страних сајтова : Google Youtube Facebook 340 - милиона појединачних посета месечно у свету / у Србији преко милион корисника
12.
Најпосећенији сајтови уСрбији Према подацима истраживачког тима Крстарице на списку најтраженијих десет појмова на интернету у 2009. години, били су: „ Фејсбук “, „ Гугл “, „ сексуални садржаји “, „ Блиц “ „ форум “, „ игрице “, „причаоница“, „речник“, „хороскоп“, и „упознавање“.
#4 У односу на претходну стратегију i2010, тржиште услуга информационог друшта и медијских услуга постало је дигитално тржиште, а одговарајућа грана економије се назива дигитална економија , о чему ће бити више речи на следећем слајду. Такође су у новој Дигиталној агенди у први план истакнута питања брзог интернета, интероперабилности и безбедности.
#5 Појам дигиталне економије је претходно препознат у стратегијама појединих земања, као што је Дигитална Француска и Дигитална Британија. Evropa više ne posmatra izolovano sektor IT ili IKT, већ почиње да посматра сектор дигиталне економије као целину . Цитат из Дигиталне агенде: “ Most of the recent successful internet businesses (such as Google, eBay, Amazon and Facebook) originate outside of Europe (фуснота: Only one of the nine ICT applications companies present in the Financial Times Global 500 list is European; only four of the top 54 websites visited across Europe are of European origin. )”
#10 Imajući na umu kratku istoriju i skromni domet, internet u Srbiji ima sporednu ulogu u dostavljanju informacija o trenutnim događajima u zemlji i svetu.