На 19. Телекомуникационом форуму (ТЕЛФОР), 22. новембра у Сава центру, представио се и Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), презентацијом под називом “После 5 година рада, РНИДС на новом почетку”. После излагања Ненада Маринковића, директора РНИДС-а, који је дао ретроспективу урађеног и визију даљег развоја, Војислав Родић, председник Конференције суоснивача РНИДС-а, се у овој својој презентацији осврнуо на то како смо дошли до новог, ћириличког .СРБ домена.
Corporate newsletter of the Serbian National Internet Domain Registry Foundation, published quarterly, or as required.
Editor: Lazar Bošković
Design: Miodrag Veselinović
Photographs: RNIDS Archive
Prezentacija sa predavanja "Kreiranje internet kurseva namenjenih permanentnom učenju na daljinu. Zašto? Kako?" održanih u okviru projekta 4PI podržanog od RNIDS-a
Prezentacija projektnih aktivnosti sa završnog sastanka mreže organizacija civilnog društva iz istočne Srbije iz oblasti zaštite životne sredine u okviru projekta "Klikni zeleno" koji realizuje Timočki omladinski centar uz podršku CSOnnect programa REC kancelarije u Srbiji.
На 19. Телекомуникационом форуму (ТЕЛФОР), 22. новембра у Сава центру, представио се и Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), презентацијом под називом “После 5 година рада, РНИДС на новом почетку”. После излагања Ненада Маринковића, директора РНИДС-а, који је дао ретроспективу урађеног и визију даљег развоја, Војислав Родић, председник Конференције суоснивача РНИДС-а, се у овој својој презентацији осврнуо на то како смо дошли до новог, ћириличког .СРБ домена.
Corporate newsletter of the Serbian National Internet Domain Registry Foundation, published quarterly, or as required.
Editor: Lazar Bošković
Design: Miodrag Veselinović
Photographs: RNIDS Archive
Prezentacija sa predavanja "Kreiranje internet kurseva namenjenih permanentnom učenju na daljinu. Zašto? Kako?" održanih u okviru projekta 4PI podržanog od RNIDS-a
Prezentacija projektnih aktivnosti sa završnog sastanka mreže organizacija civilnog društva iz istočne Srbije iz oblasti zaštite životne sredine u okviru projekta "Klikni zeleno" koji realizuje Timočki omladinski centar uz podršku CSOnnect programa REC kancelarije u Srbiji.
U okviru projekta “Pokret omladinskog aktivizma - POMAK”, od 23 do 25. januara 2015. godine, na Borskom jezeru po prvi put u Srbiji, organizovana je Nacionalna Konferencija o socijalnom preduzetništvu i kreativnim industrijama.
Drugi dan Konferencije bio je posvećen predstavljanju kreativnih prostora za zajedničko delovanje (CO-working mesta), Deli, InCentar i Novu iskru, zatim dva socijalna preduzeća koja uspešno posluju, LicUlice i Kuhinja na točkovima, te SENS, jedina nacionalna mreža koja okuplja socijalna preduzeća. Nakon toga učesnicima su prezentovani HUB-ovi i biznis inkubatore kreativnih industrija HUBČE, Potkrovlje HUB i ZIP centar uslužnih delatnosti za mlade. O ovim prostorima i preduzećima, njihovim idejma i poslu koji rade pričali su Marko Radenković (Nova iskra Beograd), Željko Ilić (In centar Beograd), Nenad Stojanović(Deli Niš), Ivana Stančić (SENS Beograd), Nikoleta Kosovac (LiceUlice Beograd), Anica Spasov (Kuhinja na točkovima Beograd), Miloš Đuričanin (HUBČE Beograd), Vladimir Trkulja (Potkrovlje HUB Beograd) i Miloš Colić (ZIP centar za mlade Pirot).
Projekat o socijalnom preduzetništvu i kreativnim industrijama, Pokret omladinskog aktivizma “Pomak”, Timočki omladinski centar realizovao je u partnerstvu sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, a uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
Prezentacija poslovnih programa i alata za brzo donošenje odluka. Programni za izradu biznis planova, finansijsku i racio analizu, poslovno informisanje i upotrebu računara i interneta u poslovanju.
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeNALED Serbia
Specijalno izdanje Cord magazina povodom 10 godina rada Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. U jubuilarnom izdanju od 152 stranice na engleskom, predstavljeni su najznačajniji uspesi jedinstvenog udruženja kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, kao i buduće aktivnosti na unapređenju uslova za život i rad u Srbiji. Svoja mišljenja, analize i stavove izneli su predstavnici NALED-a, visoki politički zvaničnici, diplomate i stručnjaci iz zemlje i sveta, uspešni gradonačelnici i lideri društveno odgovornih kompanija
Резултати истраживања "Индекс дигиталне виталности малих, микро и средњих предузећа у Србији, 2017", које је спровела Фондација РНИДС, указују на то да је у Србији индекс присуства микро, малих и средњих предузећа на Интернету веома низак – 11 од укупно 100 поена.
Најчешћи канали комуникације за ове компаније су веб сајтови, које поседује 45 одсто анкетираних предузећа, Фејсбук странице (28 одсто), док мање од пет одсто компанија има Твитер, ЛинктИн, аналитику онлајн пословања, могућност онлајн куповине, ЈуTјуб налог, мобилну апликацију и блог.
Занимљиво је да више старијих фирми, основаних деведесетих година, има веб сајтове него оних млађих, што је неочекиван резултат ако се претпостави да њих воде припадници нових генерација. Од укупног броја испитаних компанија које имају свој вебсајт, 79 одсто има .RS домен, што не чуди јер у њега 72 одсто потрошача има велико поверење.
Погледајте остале резултате у истраживању које је пред вама.
This document discusses strategies for deploying IPv6 in cellular networks given the impending exhaustion of IPv4 addresses and increasing number of internet-connected devices. The best long-term solution is dual-stack (IPv4 and IPv6), but alternatives like IPv6-only with NAT64 and 464XLAT can work as well by allowing IPv6-only devices to access IPv4 content. NAT64 and DNS64 enable IPv6-only clients to reach IPv4 servers, while 464XLAT provides a more efficient solution that works for applications using literal IPv4 addresses. Large-scale deployments by mobile carriers demonstrate the viability of IPv6-only networks with NAT64 or 464XLAT.
This document provides a 12-step plan for enabling IPv6 in an Internet service provider (ISP) network. The steps include: 1) requesting IPv6 address space from registries; 2) auditing network equipment for IPv6 support; 3) training staff on IPv6; 4) enabling IPv6 with upstream providers; 5) updating security policies for IPv6; 6) monitoring IPv6 metrics; 7) developing an IPv6 addressing plan; 8) deploying IPv6 in the core network; 9) conducting IPv6 trials; 10) enabling IPv6 in the access network; 11) configuring IPv6 transition technologies; and 12) updating customer-premises equipment to support IPv6. The document compares
This document discusses various techniques for transitioning from IPv4 to IPv6 and enabling their coexistence, grouped into three categories: dual stack, tunnels, and translation. Dual stack allows simultaneous support of IPv4 and IPv6, while tunnels encapsulate IPv6 packets in IPv4 and translation converts between the two protocols. Common tunneling methods include 6in4, 6to4, Teredo and Softwires. Translation via NAT-PT is discouraged due to imperfections requiring ALG support. CGNAT/NAT444 allows sharing IPv4 addresses but breaks many applications. Fully deploying IPv6 is preferable to work around IPv4 exhaustion issues.
DNS систему (Domain Name System) се не посвећује пажња коју заслужује, што доводи до многих ризичних ситуација Јавност није освешћена да постоје велике опасности од преузимања контроле над појединим деловима DNS система који могу да воде до преузимања контроле над било којом активношћу на Интернету (приступ веб локацијама, веб сервисима, мејловима...). У презентаији која је пред вама, можете сазнати зашто је DNS систем критичан за рад доменских простора, односно целог Интернета и како Регистар националних интернет домена Србије брине о безбедности домаћег Интернета.
Презентација даје хронолошки приказ типичног ransomware напада на важне информационе сервисе, догађаје који су претходили нападу, као и мере које су предузете како би се санирале последице напада. Истакнути су уочени пропусти у организацији и мерама сигурности и дате су генералне препоруке у циљу унапређења сигурности важних информационих система.
Alexander Venedioukhin, researcher from Technical Center of Internet (TCI) shares current DNSSEC status in Russian ccTLDs, history of deployment and registry/registrars operations on DNSSEC.
.COM je najveći i najstariji domen najvišeg nivoa na svetu (TLD), i nesumnjivo je prepoznatljiv i globalno dominantan. .RS je jedan od najmlađih nacionalnih domena najvišeg nivoa ali ima prednosti na kojima bi i sam Verisign mogao da nam pozavidi. Da li ste znali da je prema merenjima DNS-OARC-a .RS među samo sedam TLD-jeva na svetu kojima su domeni bili 100% dostupni uvek i od osnivanja? Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) je, u ovom trenutku, jedini TLD registar koji korisnicima nudi tri tipa zaštite naziva domena. O tome koji su to vidovi zaštite, zašto su važni i kako developeri i IT stručnjaci mogu da ih koriste da unaprede nivo usluga koji nude svojim klijentima, saznajte u prezentaciji koja je pred vama.
У овој презентацији пронаћићете све: од избора домена, савета за осмишљавање доброг сајта, избора хостинга и осталих добрих пракси које ће вам помоћи да на прави начин изградите свој интернет идентитет. Погледајте све наше едукативне инфорграфике на једном месту или посетите domen.rs.
Свакодневно наше електронске сандучиће засипају нежељене рекламне и друге поруке, али и поруке са много опаснијим садржајем, као део великог спамерског пакета противзаконитог понашања на Интернету. Порука је спам ако је послата као незатражена масовна порука, без обзира на њен садржај и то да ли некоме може да буде корисна. Спамовање је питање сагласности примаоца и начина слања, а не питање садржаја поруке. Више на: domen.rs/stopspam
О чему све мора да се размишља при одабиру интернет хостинг провајдера? Најкраће речено: потребан простор, пакет понуде, проток, платформа, панел, подршка, поузданост... А има и неких речи које нису на „п“... Ако је твој интернет сајт виртуелна зграда на Интернету, онда је хостинг виртуелна парцела на којој је сајт саграђен. По тој аналогији са стварним светом, интернет домен је виртуелна адреса која говори у којој улици и на ком кућном броју се налази сајт. Више на: domen.rs/izbor-hostinga
U okviru projekta “Pokret omladinskog aktivizma - POMAK”, od 23 do 25. januara 2015. godine, na Borskom jezeru po prvi put u Srbiji, organizovana je Nacionalna Konferencija o socijalnom preduzetništvu i kreativnim industrijama.
Drugi dan Konferencije bio je posvećen predstavljanju kreativnih prostora za zajedničko delovanje (CO-working mesta), Deli, InCentar i Novu iskru, zatim dva socijalna preduzeća koja uspešno posluju, LicUlice i Kuhinja na točkovima, te SENS, jedina nacionalna mreža koja okuplja socijalna preduzeća. Nakon toga učesnicima su prezentovani HUB-ovi i biznis inkubatore kreativnih industrija HUBČE, Potkrovlje HUB i ZIP centar uslužnih delatnosti za mlade. O ovim prostorima i preduzećima, njihovim idejma i poslu koji rade pričali su Marko Radenković (Nova iskra Beograd), Željko Ilić (In centar Beograd), Nenad Stojanović(Deli Niš), Ivana Stančić (SENS Beograd), Nikoleta Kosovac (LiceUlice Beograd), Anica Spasov (Kuhinja na točkovima Beograd), Miloš Đuričanin (HUBČE Beograd), Vladimir Trkulja (Potkrovlje HUB Beograd) i Miloš Colić (ZIP centar za mlade Pirot).
Projekat o socijalnom preduzetništvu i kreativnim industrijama, Pokret omladinskog aktivizma “Pomak”, Timočki omladinski centar realizovao je u partnerstvu sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, a uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
Prezentacija poslovnih programa i alata za brzo donošenje odluka. Programni za izradu biznis planova, finansijsku i racio analizu, poslovno informisanje i upotrebu računara i interneta u poslovanju.
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeNALED Serbia
Specijalno izdanje Cord magazina povodom 10 godina rada Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. U jubuilarnom izdanju od 152 stranice na engleskom, predstavljeni su najznačajniji uspesi jedinstvenog udruženja kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, kao i buduće aktivnosti na unapređenju uslova za život i rad u Srbiji. Svoja mišljenja, analize i stavove izneli su predstavnici NALED-a, visoki politički zvaničnici, diplomate i stručnjaci iz zemlje i sveta, uspešni gradonačelnici i lideri društveno odgovornih kompanija
Резултати истраживања "Индекс дигиталне виталности малих, микро и средњих предузећа у Србији, 2017", које је спровела Фондација РНИДС, указују на то да је у Србији индекс присуства микро, малих и средњих предузећа на Интернету веома низак – 11 од укупно 100 поена.
Најчешћи канали комуникације за ове компаније су веб сајтови, које поседује 45 одсто анкетираних предузећа, Фејсбук странице (28 одсто), док мање од пет одсто компанија има Твитер, ЛинктИн, аналитику онлајн пословања, могућност онлајн куповине, ЈуTјуб налог, мобилну апликацију и блог.
Занимљиво је да више старијих фирми, основаних деведесетих година, има веб сајтове него оних млађих, што је неочекиван резултат ако се претпостави да њих воде припадници нових генерација. Од укупног броја испитаних компанија које имају свој вебсајт, 79 одсто има .RS домен, што не чуди јер у њега 72 одсто потрошача има велико поверење.
Погледајте остале резултате у истраживању које је пред вама.
This document discusses strategies for deploying IPv6 in cellular networks given the impending exhaustion of IPv4 addresses and increasing number of internet-connected devices. The best long-term solution is dual-stack (IPv4 and IPv6), but alternatives like IPv6-only with NAT64 and 464XLAT can work as well by allowing IPv6-only devices to access IPv4 content. NAT64 and DNS64 enable IPv6-only clients to reach IPv4 servers, while 464XLAT provides a more efficient solution that works for applications using literal IPv4 addresses. Large-scale deployments by mobile carriers demonstrate the viability of IPv6-only networks with NAT64 or 464XLAT.
This document provides a 12-step plan for enabling IPv6 in an Internet service provider (ISP) network. The steps include: 1) requesting IPv6 address space from registries; 2) auditing network equipment for IPv6 support; 3) training staff on IPv6; 4) enabling IPv6 with upstream providers; 5) updating security policies for IPv6; 6) monitoring IPv6 metrics; 7) developing an IPv6 addressing plan; 8) deploying IPv6 in the core network; 9) conducting IPv6 trials; 10) enabling IPv6 in the access network; 11) configuring IPv6 transition technologies; and 12) updating customer-premises equipment to support IPv6. The document compares
This document discusses various techniques for transitioning from IPv4 to IPv6 and enabling their coexistence, grouped into three categories: dual stack, tunnels, and translation. Dual stack allows simultaneous support of IPv4 and IPv6, while tunnels encapsulate IPv6 packets in IPv4 and translation converts between the two protocols. Common tunneling methods include 6in4, 6to4, Teredo and Softwires. Translation via NAT-PT is discouraged due to imperfections requiring ALG support. CGNAT/NAT444 allows sharing IPv4 addresses but breaks many applications. Fully deploying IPv6 is preferable to work around IPv4 exhaustion issues.
DNS систему (Domain Name System) се не посвећује пажња коју заслужује, што доводи до многих ризичних ситуација Јавност није освешћена да постоје велике опасности од преузимања контроле над појединим деловима DNS система који могу да воде до преузимања контроле над било којом активношћу на Интернету (приступ веб локацијама, веб сервисима, мејловима...). У презентаији која је пред вама, можете сазнати зашто је DNS систем критичан за рад доменских простора, односно целог Интернета и како Регистар националних интернет домена Србије брине о безбедности домаћег Интернета.
Презентација даје хронолошки приказ типичног ransomware напада на важне информационе сервисе, догађаје који су претходили нападу, као и мере које су предузете како би се санирале последице напада. Истакнути су уочени пропусти у организацији и мерама сигурности и дате су генералне препоруке у циљу унапређења сигурности важних информационих система.
Alexander Venedioukhin, researcher from Technical Center of Internet (TCI) shares current DNSSEC status in Russian ccTLDs, history of deployment and registry/registrars operations on DNSSEC.
.COM je najveći i najstariji domen najvišeg nivoa na svetu (TLD), i nesumnjivo je prepoznatljiv i globalno dominantan. .RS je jedan od najmlađih nacionalnih domena najvišeg nivoa ali ima prednosti na kojima bi i sam Verisign mogao da nam pozavidi. Da li ste znali da je prema merenjima DNS-OARC-a .RS među samo sedam TLD-jeva na svetu kojima su domeni bili 100% dostupni uvek i od osnivanja? Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) je, u ovom trenutku, jedini TLD registar koji korisnicima nudi tri tipa zaštite naziva domena. O tome koji su to vidovi zaštite, zašto su važni i kako developeri i IT stručnjaci mogu da ih koriste da unaprede nivo usluga koji nude svojim klijentima, saznajte u prezentaciji koja je pred vama.
У овој презентацији пронаћићете све: од избора домена, савета за осмишљавање доброг сајта, избора хостинга и осталих добрих пракси које ће вам помоћи да на прави начин изградите свој интернет идентитет. Погледајте све наше едукативне инфорграфике на једном месту или посетите domen.rs.
Свакодневно наше електронске сандучиће засипају нежељене рекламне и друге поруке, али и поруке са много опаснијим садржајем, као део великог спамерског пакета противзаконитог понашања на Интернету. Порука је спам ако је послата као незатражена масовна порука, без обзира на њен садржај и то да ли некоме може да буде корисна. Спамовање је питање сагласности примаоца и начина слања, а не питање садржаја поруке. Више на: domen.rs/stopspam
О чему све мора да се размишља при одабиру интернет хостинг провајдера? Најкраће речено: потребан простор, пакет понуде, проток, платформа, панел, подршка, поузданост... А има и неких речи које нису на „п“... Ако је твој интернет сајт виртуелна зграда на Интернету, онда је хостинг виртуелна парцела на којој је сајт саграђен. По тој аналогији са стварним светом, интернет домен је виртуелна адреса која говори у којој улици и на ком кућном броју се налази сајт. Више на: domen.rs/izbor-hostinga
Ако се обраћаш интернет корисницима у Србији, национални .RS домен је најбољи избор за пословну или личну адресу интернет сајта и адресу е-поште. Предности националног .RS домена су: боље позиционирање у претрагама, већа доступност слободних назива, трајно решење за интернет идентитет, већа безбедност од злоупотреба и препознатљивост на домаћем тржишту. Све то важи и за .СРБ домен. Више на: domen.rs/5-prednosti
Неки би само да их дизајнирају, неки би само да их програмирају... А ти интернет сајтови, да би били они прави, заслужују и да неко размишља о њиховом концепту и садржају... Сајтови су одувек били (и биће) састављени од три компоненте: садржаја, дизајна и програмирања. А први корак у раду на било ком сајту је осмишљавање његовог концепта. Више на: domen.rs/koraci-do-sajta
Схватили сте да вам је потребан један или више интернет домена за сопствене или пословне потребе. И сад се наравно питате: који домени, како могу да звуче, како треба да звуче, како да знам да ли су слободни, шта ако су заузети, где се региструју, како се региструју... Много питања, али без бриге, у наставку је и много одговора, чак и на оно што нисте ни помислили да питате.
Šta developeri, web dizajneri i ostali IT profesionalci misle o domenima, kako ih registruju i savetuju klijente o njihovoj zaštiti, istraživali smo krajem 2016. godine. Pogledajte detaljan prikaz rezultata u prezentaciji i saznajte koje su to novine u registraciji nacionalnih .RS/.СРБ domena.
Шта је DNS систем, зашто је важан за функционисање Интернета каквог знамо и са каквим се безбедносним изазовима суочава, погледајте у презентацији Жарка Кецића, руководиоца Сектора за ИКТ услуге у РНИДС-у.
Шта је то малициозни софтвер, које појавне облике има у савременој технологији и који су најопаснији вируси, погледајте у презентацији Александра Костадиновића, систем админстратора РНИДС-а.
Са развојем технологије, вртоглавом брзином напредују и малициозни програми као што су вируси, тројански коњи или црви. О томе колико њихове последице могу бити разорне, сведочи криза у Ирану из 2010. када је вирус Stuxnet изазвао хаварију на нуклеарним погонима и направио огромну штету држави. „Последице које је овај вирус тада оставио, равне су бомбардовању.“ рекао је Александар Костадиновић, систем администратор у РНИДС-у. На питање у ком правцу се савремене претње развијају и како ће то утицати на нас, Костадиновић је одговорио да ћемо у будућности бити све више везани за технологију, и да је повратак уназад немогућ. „Остаје нам само да се као друштво и појединци прилагодимо том развоју и променимо себе и своје понашање.“, закључио је он.
The document summarizes the history and timeline of the .срб domain, the top-level domain for websites using the Serbian Cyrillic alphabet. It discusses how the domain was proposed in 2009, launched in 2011, and is now managed by RNIDS. It provides details on the sunrise period that gave existing .rs domain holders priority registration, and the rules for transliterating .rs names into Cyrillic. The document argues that .срб ensures Serbians can use the internet in their official script and reserves space for future growth as more things become connected.
More from Регистар националног Интернет домена Србије - РНИДС (20)
5. ДИДС 2012.
22. март 2012.
Хптел "Мпсква"
Трећа гпдишоа
кпнференција п
развпју Интернета
на .RS и .СРБ
дпменским
прпстприма Србије
"Дан интернет
дпмена Србије"
25 гпвпрника из
земље и света и
пкп 230
ппсетилаца
10. Cisco firewall
јун-јул 2012.
• Безбеднпст базе
кприсника дпмена
• Редундантнпст –
два уређаја
• Мпнитпринг и
анализа сапбраћаја
11. Теслина визија Интернета
9. јул 2012.
Галерија "O3one",
птвараое излпжбе
Мултимедијални прпјекат
"Теслина визија Интернета",
инспирисан прпјектпм
"Светски систем"
Никпле Тесле из 1900.
Реализпван у сарадои
РНИДС-а са Галеријпм "O3one"
и Музејпм Никпле Тесле.
Аутпр: Лазар Бпшкпвић
12. Сајт teslinavizijainterneta.rs
У резултатима
Google
претраге
ппјам
"Теслина
визија
Интернета"
(кпји дп 5. јула
није ппстпјап)
ппјављује се
некпликп
стптина
хиљада пута.
13. Тесла 3 у 1
Излпжба "Тесла 3 у 1"
у Галерији Општине Врачар,
16. августа 2012. затвпрена
уз присуствп др Дениса
Вилкпкса, једнпг пд највећих
светских PR стручоака
данашоице и великпг
ппштпвапца Теслинпг дела.
Од укупнп 175 медијских
пбјава везаних за пбе
излпжбе, у 109 пбјава се
РНИДС ппмиое кап један пд
супрганизатпра излпжбе.
Вест п излпжби пбјавиле су
скпрп све наципналне ТВ и
радип станице и наципнални
штампани медији, кап и
магазини кпји ређе прате рад
РНИДС-а.
17. Слпбпдна регистрација .СРБ
1. август 2012.
Медија центар
Кпнференција за
нпвинаре
Гпвпрници:
- Јасна Матић,
државна секретарка
за Дигиталну агенду
- Бранислав Анђелић,
в.д. директпра
РНИДС-а
18. Прпмп кампаоа
1. пктпбра 2012.
креће кампаоa "Нађи ме лакп"
за прпмпцију наципналних
интернет дпмена .RS и .СРБ,
кпја има циљ да представи
преднпсти ппседпваоа
сппственпг интернет дпмена,
какп за фирме, такп и за
ппјединце.
23. Инфпграфик
Инфпграфик п
преднпстима .RS
дпмена
На Кпнкурсу у
сарадои са
дизајнерскпм
заједницпм
пкупљенпм пкп
интернет ппртала
GreenDesign.rs, међу
40 радпва, ппбедип
је рад дизајнера
Марка Живанпвића
из Бепграда.