Predispitna obaveza! Prezentacija o Demostenu

2. Budi gospodar svoje volje a sluga svoje savesti .

3. ДЕМОСТЕН Δημοσθένης 384. пре н.е. – 322 пре н.е.

4. ДЕМОСТЕН - Δημοσθένης За Демостена се може рећи да је био највећи говорник античке Грчке и истакнути атински државник . Он је пример човека за кога се може рећи да је беседник постао више стицајем околности , и то не захваљујући природним предиспозицијама, него упркос њима. Демостенови говори одликују се високом књижевно-уметничком вредношћу и истовремено пружају темељит увид у политичка и културна збивања у античкој Грчкој током 4. века старе ере.

5. Садржај: Младост Школовање Физичке особине и вежбање Говори о старалаштву Логографија Политичке парнице До смрти...

6. Младост Демостен се родио 384. године ст. е. у атичком селу Пеанији . Отац му је био трговац и власник радионице оружја . У седмој или осмој години (зависи од извора) изгубио је оца и тако остао сам с мајком и шестогодишњом сестром. Бригу за њих и за знатну имовину од 14 талената поверио је отац тројици старалаца . Уместо да тај иметак повећају, несавесни стараоци упропастили су Демостену готово читаво наследство . Демостен се морао бранити да спаси оно мало што му је остало од наследства и био је присиљен да судским путем од старалаца тражи да врате све што су му отели. Наравно, за то је било неопходно да добро савлада вештину говорништва , која је била потребна свакоме ко је желео да се посвети судским и политичким активностима.

7. Школовање Ко је Демостенов учитељ Исократ или Исеј ? Премда неки антички извори помињу Исократа као Демостеновог учитеља говорништва, то је мало вероватно, те се у тај податак сумњало још у антици. Наиме, Исократова школа била је сигурно прескупа за Демостеново финансијско стање, с обзиром да је од завештаног му иметка остало свега 17 мина. Осим тога, Исократови политички ставови скоро су у потпуности супротни каснијим Демостеновим. Такође, у самом говорништву не можемо говорити о непосредном утицају Исократа на Демостена. Много је вероватнији други податак – да је Демостен за учитеља узео Исеја , такође познатог говорника и логографа тога доба. Он је предавао и грађанско и наследно право, а Демостен је морао мислити на повраћај средстава која су његови тутори потрошили. Такође, Исејева школа није била тако скупа као Исократова. На крају, док се Исократ превасходно бавио теоријом беседништва, Исеј је био оратор-практичар .

8. Физичке особине и вежбање Природа није била наклоњена Демостен у. Као дете био је слабашан , мршав и болешљив , мајка му чак бранила телесне вежбе. Вршњацима је служио као подсмех и носио је погрдне надимке. Био је слабог гласа, са маном у изговору слова « Р ». Од таквог почетног стања, снага воље је створила најпознатијег говорника свих времена. Вишегодишње вежбе и велика упорност побеђивале су ману по ману. Учио је у једном малом подруму који је сам направио. Слабашан глас је вежбао на морској обали, гласно изговарајући стихове према таласима у настојању да надјача хук таласа. Рецитовао је трчећи узбрдо , покушавајући да што више стихова изрекне у једном даху, како би ојачао плућа за дуге исказе. Природни хендикеп са изговором слова «Р» исправио је тако што је са шљунком под језиком безброј пута понављао стихове из Одисеје у коме се често јављало поменуто слово. Пред углачаном металном плочом вежбао је покрете и гестикулацију од махиналног подизања једног рамена за време говора, вежбао је испод мача , који би га посекао када би тај покрет начинио.

9. Говори о старалаштву Пошто је постао пунолетан, Демостен је 364 . год. оптужио своје с тараоце и добио парницу . То му, међутим, није било од нарочите користи, с обзиром на то да су они знали на свакакве начине пролонгирати повраћај средстава, те је Демостен после пет година коначно одустао од целе парнице . Током целог овог судског поступка одржао је пет говора , који су сачувани под заједничким називом говори о старалаштву . То су: два говора Против Афоба о стваралаштву, тужба и реплика, тј. одговор на одбрану туженога, Афобу за Фана о лажном сведочанству и два говора Онетору о сметању поседа, тужба и реплика.

10. Логографија Да би себи обезбедио средства за пристојан живот, Демостен је постао логограф , тј. писао је за новац говоре за друге – и за тужиоце и за тужене. Од његове логографске праксе сачувало се око тридесет говора под насловом судски говори у приватним парницама. Иако је логографским радом поправио своје финансијско стање, Демостен се није задовољио овим занимањем. Попут Перикла хтео је да изађе пред народ и бави се политичким пословима. Иступање у парници против његових старалаца Демостену је, свакако, прибавило драгоцено искуство, и пружило му прилику да се увери како је тешко избећи да се постане само осредњи говорник, поготово што атинском пуку није било довољно да чује леп говор, већ је он морао бити и лепо изговорен. Када је држао свој први говор публика га је, наводно, често прекидала и ругала се неискусном новајлији: слушаоци су сматрали да је говор замршен , а наведени докази вештачки, неприродни и преопширни; осим тога, говорник је имао слаб глас , кратак дах и нејасан изговор .

11. Политичке парнице Приватне политичке парнице биле су први корак који је Демостена приближио положају утицајног државника. Пре него што се у скупштини пред сувереним демосом, појављивао се он у судници и у Већу у политичким парницама. Први такав говор био је О тријерархијском венцу, одржан 359. Свој политички рад Демостен је започео 35 4 . године тужбама против незаконитих предлога. Те године написао је за Диодора говор Против Андротиона о незаконитом предлогу: Андротион је предложио да се Већу кад је одступило декретује венац, а Демостен доказује да Веће није ни заслужило венац, јер није саградило прописани број бродова. Године 353 . написао је за истог Диодора говор Против Тимократа : Тимократ, наговорен од свог пријатеља – већ поменутог Андротиона – предложио је да се дужницима одложи плаћање дуга. Демостен овај предлог назива закон за једног човека, односно он доказује да је читав закон предложен да би се Андротион ослободио свог дуга. Године 356 . одржао је Демостен говор О A телији Лептину . Лептин је предложио закон по којем би се укинуло ослобађање од пореза, за свакога осим за потомке тираноубица – Хармодија и Аристогитона. Ова мера била је усмерена на побољшање државних финансија, до чега је и Демостену свакако било стало. Но, он је устао у одбрану привилегија заслужних људи, сматрајући да се они морају награђивати, како би и други грађани били подстицани да чине држави добра дела. На ове говоре наслања се говор Против Мидије о шамару , којим је Демостен 347. године хтео да позове на суд Медију, који га је раније увредио ударивши му шамар пред гледаоцима. До парнице није ни дошло, па ни говор није одржан, јер су се Демостен нагодио с Мидијом тако да му је овај платио 30 мина.

12. До смрти ... Највећи део свог плодног радног века уложио је противећи се експанзији античке Македоније. Свој град, Атину, веома је волио и идеализовао и цели се живот борио да она поново буде надмоћна над осталим градовима. Истовремено је инсистирао код својих суграђана да се одупру Филипу II Македонском. Могућност за остварење тих циљева видео је у очувању слободе Атине и склапању савеза са другим градовима против Македоније. Ипак, није успио предупредити Филипове планове, ширење његовог утицаја на југ и освајање грчких полиса. Након Филипове смрти, Демостен је одиграо водећу улогу и у атинском устанку против новог македонског краља, Александра Великог , Филиповог сина. Ипак, његови напори нису успели и устанак је провоцирао жестоку реакцију Македонаца. Како би спречио сличне проблеме, Антипатер, Александров генерал, послао је потеру за Демостеном. Демостен се склонио у Посејдонов храм на острву Калаурији код Трезена. Антипатрове присталице пошли су за њим и када су га нашли, он је узео отров из писаљке, изашао из храма и пред самим улазом умро 12. октобра 322 . године. Калаурани су га сахранили поред храма, а четрдесет и две године касније поставили су Атињани кип Демостена, са натписом: Да си, Демостене, имао снагу једнаку памети, не би Хеленима завладао ратоборни Македонац.

13. Цицерон је сматрао Демостена највећим оратором свих времена. Једног дана га упиташе: “ Који је, по њему најлепши Демостенов говор. Он одговори: - Најдужи !”

14. На питање : „ У чему се састоји дужност једног државника?” Из беседе о венцу.... Демостен одговара: “ Да разуме стање ствари још из корена, да предвиди будућност и да је тумачи другима. То сам ја учинио !”

15. Хвала на пажњи ! [email_address]