ana

1. Bodler nam pokazuje kako je ovaj svet grozan i kako mi hodamo po planu zlog
gazde – Satane. On spominje –akale (simbol oholosti), pse (simbol tvrdièenja),
pantere (po–uda), kraguje (lakomost), guje (lenjost), majmune (gnev), –korpije
(zavist), ali ipak najgori porok, koji u jednom zevu pro–dire svet jeste dosada
tj.splin, èamotinja. Ljudi nisu ni svesni koliko –ive u prljav–tini i grehu i
kako su svakim korakom bli–i paklu. Zato ne mo–emo –ivot posmatrati samo kroz
ru–ièaste naoèare i praviti se da je sve divno kad nije. Bodler nam ovde daje
jednu surovu sliku realnosti, pa ko nije spreman da se sa njom suoèi, bolje da
ne ta–i utehu u ovim pesmama.
Nije samo ova pesma puna negativnog naboja. Setimo se samo –Albatrosa–, ptice
koja ima raspon krila dva metra i grandiozna je u letu, ali ima problema sa
poletanjem jer su mu krila nesrazmerna sa telom. Zato se on te–ko kreæe po
zemlji. Zna se da ova ptica predstavlja pesnika koji se odlièno snalazi dok je u
svojim visinama inspiracije, dok stvara pesmu. Meðutim, kada se vrati u svet pun
jada i poroka, svet gde ga niko ne priznaje i gde ga svi odbacuju, on je skrhan.
Bodler je inaèe na putovanju u Indiju, video na brodu –ta se de–ava albatrosu.
Takoðe je èitao jednu ornitolo–ku raspravu gde je mogao da se upozna sa odlikama
ovih ptica i da se odu–evi njima. Zbog svega ovoga, pesmu –Albatros– mo–emo
svrstati u Bodlerove pesme sa poetikom visina. Pevati znaèi uspinjati se do
nebeskih visina, primiti Boga u sebe, a sve zajedno daje snagu i entuzijazam. To
Bodler i –eli. Meðutim, on se ne zadr–ava samo u jednom smeru, nego hrli i ka
drugom. Zato imamo i njegove pesme sa poetikom dubina. Takva je na primer –Èovek
i more–, gde se poistoveæuju morske dubine sa dubinama èovekovog duha. Dva
najupeèatljivija stiha iz ove pesme su:
–Èoveèe, ko izmeri tvoje ponore?
Ko zna za bogatstva tvoja prisna, more?–
Dubine zauzimaju posebno mesto u okviru svetske knji–evnosti. Setimo se
Orfejevog silaska po Euridiku u podzemni svet, pa Danteovog i Vergilijevog
putovanja po krugovima pakla, pa –Epa o Gilgame–u––
Olgino :Programska pesma –arla Bodlera jeste pesma –Veze– (mo–e se naæi i pod
naslovim –Saglasja–, –Korespodencija–). Upravo zbog ovog rada, Bodlera nazivaju
preteèom simbolizma jer on peva kako èovek gazi kroz –umu simbola. Ovde se
mo–emo setiti i Vojislava Iliæa koji u pesmi –Kleon i njegov uèenik ka–e ––Sve
je samo simbol –to ti vidi oko––Bodler je ovde krenuo putem Huserla koji govori
da na svetu postoji ono Nomenalno (ono iznutra) i Fenomenalno (èulno, pojavno).
Zato svaka stvar ima dva lica – jedno koje svi vide i koje je za sve isto, i
drugo koje je svakom razlièito zato –to svako ima svoje viðenje nekog predmeta
ili pojma. Tako ne primer imamo drvo kao fizièko –ivo biæe koje slu–i za ogrev,
plodovi slu–e za ishranu, kro–nja da napravi hlad–i to je objektivno. Meðutim,
drvo ima i svoju simboliku i znaèenje, a to je ono unutra–nje tj. to su
asocijacije koje ve–emo za taj pojam.
Bodlerove pesme koje valja proèitati da bi se u potpunosti shvatila njegova
poetika su –Litanije Satani–, –Strvina–, –Himna lepoti– , – Molitva–, –Egzotièni
mirisi–. Posebnu pa–nju æe vam privuæi pesma – Strvina– u kojoj se peva o
devojci, silovanoj i baèenoj u moèvaru gde je jedu crvi. Ono –to je najèudnije
jeste upravo mladi par koji posmatra takav prizor. Bodlertako daje kontast
prikazujuæi naturalistièkom slikom svu mizernost –ivota.
–arl Bodler je bio francuski pesnik, preteèa i utemeljitelj modernizma.Roðen je
u Parizu 1821. godine.
Njegov otac, visoki dr–avni slu–benik i amaterski umetnik, preminuo je tokom
Bodlerovog detinjstva 1827. godine. Sledeæe godine, njegova majka, Karolina,
koja je bila trideset èetiri godine mlaða od njegovog oca, preudala se za
potpukovnika koji je kasnije postao francuski ambasador u raznim plemiækim
sudovima.
albatros pjesnk mornare ljudii