1. ULICA KRITIKE
Petar V. Arbutina
ISKRENI UZDAH I
OBUZDAN KRIK
(Tatjana Debeqa~ki Ah- eh- ih-
oh- uh, Poeta, Beograd, 2008)
Nesumwivo da je za Tawu Debeqa~ki pesma najboqi na~in za
razumevawe i opisivawe sveta ali ne bilo kakvog sveta, odnosno ne
samo onog {to je "darovano pogledu". Pomalo neobi~an naslov zbirke
nema nameru da stvori neku novu vrstu eksplicitnosti i tuma~ewa, on
upravo ima ciq da se ograni~i na tih nekoliko slova uzdaha,
posledi~nih manifestacijama uznemirenih i ustreptalih ose}awa.
Na taj na~in ova pesnikiwa stvara jednu novu vrstu redukcionizma i
svedenosti (ne stiha ve} poetskog ose}awa) na primordijalni znak,
amblem koji skoro ~itav kontekst zbirke svodi na unutra{we pejza`e
~ovekove, mnogolike i osobene me|uzavisnosti, neobi~na kretawa i
~udna snovi|ewa, zagonetne iskre i preplitawe `ivog i ne`ivog,
pro{log i sada{weg...
Svet wenih meditativnoispovednih stihova obasjan je posebnom
vrstom opore neoromanti~arske rezignacije protkane setom, emo-
cijama i melanholijom; dominantnim ose}awem, u kome se sti~u i
neobi~nim vezama povezuju i grade alegorijski sklopovi. Tawa
Debeqa~ki ne `eli da svet u~ini razumqivijim i boqim, vera u
istinsku poetsku emociju i ~ovekovu nemogu}nost da da kona~ne
odgovore, ne dozvoqava joj da iskora~i iz meditativno-elegi~nih ras-
polo`ewa, s mno{tvom nijansi rezignacije i gustom metaforikom,
ona iscrtava veoma {iroku i mnogoliku mapu melanholije i hipo-
krizije savremenog sveta, u kome je najve}a `rtva upravo ~ovek sam;
181

2. wegova ~ulnost i tananost ose}awa ali u onoj meri koliko i sam na tu
vrstu hipokrizijskih zakonitosti i sam pristaje.
Zna~ajanu ulogu u pesmama Tawe Debeqa~ki ima diskretno
provu~en ton filozofije `ivotnog relativizma i jedne naro~ite
vrste nihilizma. Ona ne pristaje na ustaqen red stvari i pojmova,
svesna da iza toga postoji jedna posebna nadstvarnost, unutar koje su
odnosi i hijerarhija vrednosti istinitiji i unutar koje skepti~ni
dana{wi ~ovek mo`e na}i pravu meru i oblik svoga postojawa, jer u
aktuelnoj stvarnosnoj datosti ne pristaje na zakone atrofirane
moralne i nacionalne apatije uzdignute na nivo bo`anske promisli.
Pritisnut "tragi~nim ose}awem `ivota" pesnikiwa priziva ambi-
jente, prizore i du{evna stawa kojima bi, bar na tren, mogla da
savlada i prevazi|e kosmi~ku studen i pusto{. U ovim pesmama na
veoma originalan na~in se izmiruju krajwe suprotnosti i pomeraju
granice; sve ima uslovno i bukvalno zna~ewe. Neisforsiranoj
intelektualnosti poseban zna~aj daju skepsa i sumwe kojima Tawa
Debeqa~ki odstrawuje patetiku, poni{tava spoqa{wu meru
tragi~nosti i pod druga~iji pogled podvodi okamewene folklorne,
nacionalne i `ivotne mitove. Pevati uprkos svemu - to je su{tina
filozofije i poetike Tawe Debeqa~ki koja se jasno o~itava u ovoj
zbirci.
Poseban kuriozitet zbirke ~ini poglavqe u kome su pesme
drugih pesnika posve}ene Tawi Debeqa~ki {to ne odudara previ{e
od osnovne poetske linije ove zbirke i {to svedo~i jednu veoma jaku
liniju, poetsko bratstvo, u novijoj poeziji mla|ih pesnika.
182