Опис тока огледног часа - загледани у иконе

1. ОПИС ТОКА ЗА СВА ТРИ ЧАСА
Назив рада:Примена ИКТ у Верској настави
Основна школа: Бранко Радичевић-Неготин
Предавач:Думитрашковић Марија
Разред: осми разред
Наставна јединица:Православна теологија иконе (општи поглед)
Време за реализацију:3 часа
Корелација:ликовна култура
Методе рада: дијалог, монолог, илустративно-демонстративна метода
Наставни облици: фронтални, индивидуални
Наставна средства: три PowerPoint презентације, видео бим
Циљеви и задаци часа:
С обзиром на то да је програм Верске насаве конципиран тако да представља рекапитулацију
целокупног градива из претходних разреда, исто важи и за икону. С обзиром на то да су се
ученици у 6.разреду упознали са појмом иконе, у 8.разреду та знања се продубљују. Задатак часа је
упознавање са законитостима (канонима) који се поштују приликом рада иконе, начином
припреме основе (даске), врстом материјала, како би на што бољи наћин могли да разумеју саму
теологију иконе као саставни део садржаја Верске наставе.
1.час
На првом часу посвећеном икони, ученици обнављају значај самог појма иконе
(εиκών - слика, образ, представа), као слике на дрвету, платну или камену са ликом Исуса Христа,
Богородице, светитеља, анђела и других догађаја везаних за историју цркве и Свето писмо. Оно на
чему се инсистира је чињеница да икона није украс већ визуелно саопштавање божанске
стварности, те је не поштујемо на матерјалном нивоу, (не клањамо се материјалу, боји, дрвету) већ
се поштовање указује насликаној особи која у себи носи Прволик. Клањајући се икони свеца,
клањамо се самоме Богу. О томе нам говори и Свети Сава у својој ,,Беседи о правој вери'':
"Клањамо се и поштујемо и са љубављу целивамо свечасну икону човечанског оваплоћења Бога
Слова (Христа), помазаног Божанством и оставшег непромењеног, тако да онај који је помазан
вером сматра да - на икони - види самога Бога Који се јавио у телу и са људима поживео. Клањамо
се и част одајемо и икони Пресвете Богородице, и иконама свечасних Божијих Светитеља,
уздижући очи душе наше ка Првообразном Лику и узносећи ум наш на несхватљиво и
неизрециво."
Ученици ће имати прилике да погледају одређене иконе Господа Исуса Христа, разних светитеља,
Богородице, анђела и различитих јеванђељских догађаја из различитих периода. Посматрањем
ћемо покушати да откријемо неке законитости и правила, сличности које постоје међу њима.
Прво што су увидели била је позлаћена или жута позадина (злато је символ светлости, не губи
вредност и боју).
1

2. Господа Исуса Христа можемо да разликујемо по ореолу са словима (Онај који Јесте), црвено –
плава одежда, како даје благослов а у другој руци држи Јеванђеље.
Богородица је у унутрашњој плавој а споља црвеној одежди , са обавезним звездицама (3 звездице)
на глави и раменима које су знак њеног вечитог девичанства.
Светитељи су приказани у одежди по којој можемо закључити чиме су се бавили у овоземаљском
животу. Свети Јован Крститељ је увек приказан обучен у камиљу длаку, неуредне косе, јер је у
овоземаљском животу заиста живео као пустињак на обали реке Јордан. Свети Ђорђе је приказан
као војник, што је у овом свету и био, Такође и Свети Димитрије.
На иконама се такође приказују и догађаји из Јеванђеља, празници.
Техника која се користи је јајчана темпера (о томе ћемо више на следећем часу). Али оно што смо
до сада могли закључити је да у иконописању нема уметничке слободе већ се иконописци морају
строго држати одређених канона (правила). Заједно са ученицима ћемо покушати да откријемо из,
већ виђеног одређена правила као што су:боја одежди,звздице на иконама
Богородице,позадина,имена светитеља…
Оно што код свих икона можемо приметити је само за њу карактеристична обрнута перспектива,
перспектива другачија, готово супротна од реалне. Управо то је једно од средстава језика иконе
која нам говори да Царство Небеско не подлеже законима овога света, већ а икона заправо
представља слику будућег света. Она је заправо прозор у Царство Небеско.Иконом, иконописац не
тежи да прикаже реалност већ да проникне у дубљи смисао. Тако ћемо често видети да већи део
куће стоји на мањем,што је у реалности немогуће, затим да брда стоје нереално,као да пркосе
земљиној тежи…
Често се на иконама приказују две или више догађаја који су се у реалности десили у различито
време,или да се нека личност појављује више пута,за шта нам је најбољи пример икона Рођењи
Христовог.
На овом часу, ученици ће се упознати и са причом о Нерукотвореном лику Христовом као са
причом о икони Богородице тројеручице која је на чудесан начин дошла у посед нашег првог
архиепископа Светога Саве.
Икона Тројеручица је по предању ,исцелила руку светог Јована Дамаскина ,када му је она
одсечена по заповести дамаског калфа.свети Јован Дамаскин се заправо писмима,тако и речима
борио против иконобораца али је био оклеветан и неправедно кажњен.Исцелила га је Пресвета
Богородица док се пред овом иконом целу ноћ молио. Он је из благодарности за учињену милост
придодао њеном лику трећу руку, по којој је она и добила име икона Богородице Тројеручице.
По свом чудесном исцељењу,свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври Светог Свае Освећеног,
а света икона остаје непрестано поред њега. Непосредно пре свог упокојења он својој братји
оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству светог
Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако ова чудотворна икона, пет векова
касније доспева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље, Саве, заједно са иконом
Млекопитатељнице, и штапом-патерицом светог Саве Освећеног.
Овом причом завршавамо први час посвећен икони.
2

3. 2.час
Други час је посвећен иконопису као посебној техници рада иконе. По плану и
програму требало би да посетимо неку иконописачку радионицу где би се ученици мало ближе
упознали са практичним делом настајања иконе.Пошто за то код нас нема услова,одлучила сам на
им на што бољи начин дочарам начин припреме даске, подлоге, обабира боја и технику рада
иконе.
Презентација је осмишљена као својеврсна школа иконописа где је приказан корак по корак.
Припрему почињемо одабиром даке која је носиоц иконе и најчешће је од липовог дрвета.
На даску се лепи газа, чија је улога да подлогу ојача да не дође до пуцања.
Затим се наноси подлога од креде и туткала. Пре почетка сликања ликова, ради се позлата, танким,
златним листићима. За сликање се користе пигменти, најчешће минералног порекла. Као везиво се
користи жуманац јајета, те се техника по њему и зове јајчана темпера.
На овом часу ученици ће стећи појам о самом процесу настјања икона, али причаћемо и о духовној
припреми иконописца. Та припрема подразумева благослов по коме иконописац почиње са радом
иконе као и пост и молитву светом кога жели насликати (иконописати).
Ученици увиђају да је иконописање један комплексан посао, који захтева доста знања, умења али
пре свега вере.
3.час
Трећи час је осмишљен као обнављање и утврђивање свега претходно наученог. На
слајдовима су постављене иконе о којима смо причали на претходним часовима. Покушаћемо да
применом знања стеченог на претходним часовима, боље разумемо иконе. Сваки од слајдова
садржи по једну икону и питање на које ученици треба да дају одговор. Питања су конципирана
тако да ученике наведу на даље постављање питања и што дубљу анализу како би нам сама икона
била што ближа и јаснија, не као слика већ као богослужбени преднет, као богословље бојама, као
истинско присуство Божије.
Разумети икону значи разумети нашу веру.
3