2. Većina reka, naročito u razvijenim zemljama
sveta, postale su kanali otpadnih voda.
Industrijske i komunalne otpadne vode
prevazišle su kapacitete vodenih tokova, pa
voda nije u stanju da te otpadne materije
razgradi.
Velike reke u Evropi nose tone štetnih supstanci
(npr. soli teških matala: žive, olova,
kadmijuma, te celuloznu pulpu, ulja,
deterdžente i dr.), pa se ne mogu koristiti za
piće i rekreaciju.
2
3. Nečistoće u vodi se razgrađuju pomoću
razgrađivača.
Zbog toga se smanjuje količina kiseonika
potrebnog živim bićima (biljke, ribe i dr.).
Ako su ti procesi neprirodni i voda opterećena
velikim količinama štetnih supstanci,potreban je
dovod rastvorenog kiseonika radi povećanih
oksidacionih procesa.
3
4. Nedostatak kiseonika dovodi do uginuća živih
bića u vodi i takva voda postaje mrtva voda. U
takvoj vodi mogu živeti samo anaerobne
bakterije, koje mogu živeti bez kiseonika.
Prema procenama, u mora i okeane godišnje se
ispusti oko 6 miliona tona nafte i njenih
derivata, 200.000 tona olovnih jedinjenja,
5.000 tona žive i ogromne količine pesticida.
Osim toga, znatne količine nafte i njenih
derivata dospevaju u mora i okeane kao
posledica udesa tankera i kvarova na naftnim
platformama.
4
5. Ako se u vodene tokove ispuštaju fosfati i nitrati
iz veštačkih đubriva, deterdženti iz
domaćinstava i hemijske industrije te filtrat iz
deponija otpada, tada te materije potpomažu
rast vodenih algi, koje imaju izraženu potrebu
za kiseonikom.
Time se voda još više osiromašuje sa
kiseonikom. Uginućem i truljenjem tih algi troše
se i poslednje zalihe kiseonika u vodi, što
dovodi do gašenja života.
5
6. Potrošnja vode po stanovniku zavisi od nivoa
standarda u određenoj državi i kreće se od 10
do 1.500 l/stanovniku na dan, a u izrazito
razvijenim državama i više.
Pesticidi, čija proizvodnja u svetu iznosi oko
25.000 tona godišnje, i soli teških metala ušli
su u sve lance ishrane.
Dokazano je da se koncentracija otrova
povećava kroz karike lanaca ishrane, a kako se
čovek nalazi na kraju tih lanaca, pripast će mu
najviše tih otrova.
6
7. Danas su posebno zagađena i ugrožena
priobalna mora u Evropi (Sredozemno,
Jadransko i Baltičko) koja čine male zatvorene
ekosisteme. Reke koje dotiču u ta mora donose
tone otpadnih supstanci, pesticida, soli teških
metala, deterdženata i dr
7
8. Reka Po u Italiji donosi tone otpada, pesticida i
veštačkih đubriva, što dovodi do "cvetanja
vode" u delu Jadranskog mora.
Zbog nedostatka kiseonika dolazi do uginuća
algi, što uslovljava stvaranje sluzi na površini
vode i uginuća živog sveta ispod površine vode.
Osim navedenih, ima čitav niz zagađivača koji
su naizgled zanemarljivi, ali su u stvarnosti vrlo
opasni.
Tipičan primer takvog zagađivača je ispuštanje
ulja iz motornih vozila.
8
9. Koliko je ozbiljno zagađenje ove vrste dovoljno
govori podatak da je 1 l potrošenog ulja u
stanju da zagadi oko 1 milion litara vode.
Prema procenama na planeti Zemlji ima 1,4
milijardi km3 vode. Od toga je 97,2 % u
okeanima i morima, 2 % u polarnom ledu, dok
samo 0,8 % otpada na slatku vodu u
podzemnim vodotokovima, rekama i jezerima .
S povećanjem standarda ljudi, urbanizacijom i s
razvojem industrijske proizvodnje, potrošnja
vode stalno raste.
9
10. Paralelno sa porastom potrošnje vode,
povećava se i količina proizvedenih otpadnih
voda.
Stručnjaci navode da oko 1,1 milijardi ljudi
nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema
obezbeđene ni elementarne sanitarne uslove
(pretežno u Africi i južnoj Aziji), a više od pet
miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su
uzrokovane zagađenom vodom.
10
11. Klimatske promene snažno utiču na rezerve
pijaće vode u nekim delovima naše planete.
U mnogim područjima, posebno u zemljama u
razvoju, ima sve manje pijaće vode.
U dvogodišnjoj studiji pod nazivom "Voda u
svetu" tvrdi se da je najozbiljnija situacija u
Aziji i Africi, dok se Kina suočava sa pravom
"vodenom katastrofom".
Srbija je na 47 mestu od 180 država rangiranih
po količini vodenih resursa u svetu. U našoj
zemlji je koncentrisano vise od 20 % svetskih
rezervi slatke vode.
11
12. Spada među evropske zemlje koje su
najbogatije izvorima mineralne vode ali, bez
obzira na statistiku, svaki treći vodovod u Srbiji
je visoko rizičan jer isporučuje vodu koja je
mikrobiološki i hemijski ispod dozvoljenog nivoa
kvaliteta.
Trećina stanovništva Srbije koristi vodu iz
izvorišta, bunara i seoskih mreža koji nikada
nisu kontrolisani.
Poslednji rezultati ispitivanja zdravstvene
ispravnosti vode za piće iz 155 vodovodnih
sistema u Srbiji pokazuje da je samo 47,75
odsto ispravnih vodovoda.
12
13. Sa druge strane, Srbija ne samo da ne koristi
veliki potencijal podzemnih voda, već pravo
bogatstvo - baca.
Poseban problem predstavljaju zagađenja
podzemnih voda.
Ova zagađenja jednim delom uzrokuje
poljoprivreda - zbog korišćenja vestačkog
đubriva i otpadnih voda iz seoskih naselja.
Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja
voda sa neuređenih deponija.
13
14. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno.
Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do
podzemnih voda zagađujući je.
Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino
izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom.
U Srbiji je sve manje zdrave izvorske vode.
Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u
nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u
planskom pošumljavanju, površinskim
akumulacijama, malim branama i zaštiti
izvorišta reka.
14
15. IZVORI ZAGAĐENJA VODA
U zagađivanju životne sredine presudnu ulogu
ima čovek sa svojim aktivnostima.
U kružnom toku materije i energije uključen je i
kružni tok zagađujućih materija. Iako voda
prktično pokriva 3/4 zemljine površine, problem
vode postaje sve veći i opšti.
U procesu prirodnog kruženja vode mnoge
zagađujuće materije, koje čovek proizvodi u
okviru svojih raznovrsnih aktivnosti dospevaju u
prirodne vode.
15
17. Osnovni izvori zagađenja prirodnih voda su:
mineralna đubriva,
organske materije,
neorganske materije i minerali,
sedimentne materije,
radioaktivne materije i
otpadna toplota.
17
18. Pored prirodnog postoji i veštačko zagađivanje
voda.
Najteži izvor veštačkog zagađivanja predstavlja
hemijsko zagađivanje (ljudska naselja,
industrija i poljoprivreda).
Prema hemijskoj prirodi zagađivanje može biti
organsko i neorgansko.
Osnovne grupe neorganskih zagađujućih
materija su: rastvorljive soli i kiseli ostaci.
Osnovni izvori organskog zagađivanja
predstavljaju otpadne materije iz ljudskih
naselja, industrije, poljoprivrede i stočarstva.
18
19. Izvori zagađenja voda svrstavaju se u dve
kategorije:
tačkasti i netačkasti (rasuti, difuzni) izvori
zagađenja.
Tačkasti izvori zagađenja se javljaju kada se
zagađujuće materije direktno ispuštaju kroz
cevi ili kanale u recipijente, odnosno reke i
jezera.
Primer ovakvog zagađenja je ispuštanje
otrovnih hemikalija direktno u vodotok putem
cevovoda.
19
20. Netačkasti izvori zagađenja se javljaju kada se
zagađujuće materije ispiraju u vodotoke, na
primer kada đubriva sa polja odlaze u vodotok
spiranjem poljoprivredne površine.
Dok se prva kategorija izvora može lako pratiti i
kontrolisati, druga predstavlja rasuti izvor
zagađenja, koji je teže otkriti i sa njim se boriti.
Otpadne vode po svom poreklu delimo na četiri
kategorije:
sanitarne (fekalne),
industrijske,
atmosferske i
infiltracione.
20
21. Sanitarne (fekalne) otpadne vode
Fekalne otpadne vode nastaju na sanitarnim
čvorovima stambenih, javnih, industrijskih i
drugih objekata gde žive i rade ljudi, koji u
fiziološkom procesu produkuju zagađenja u
tečnom i čvrstom obliku.
Slično je i sa domaćim životinjama koje se
uzgajaju na farmama i drugim pojedinačnim
mestima.
U ove vode ubrajamo i otpadne vode od
čišćenja prostorija, spremanja hrane, pranja
sudova i veša, održavanja lične higijene i slično.
21
22. Količina sanitarnih otpadnih voda zavisi od
specifične potrošnje vode.
Industrijske otpadne vode
Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i
industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u
procesu proizvodnje, kao i prilikom pranja
aparata i uređaja.
Danas postoji veliki broj po karakteru različitih
industrijski otpadnih voda, koje se dele na niz
podtipova u zavisnosti od tehnologije
proizvodnje.
22
23. Ove vode mogu biti i uslovno čiste, kada se
upuštaju direktno u recipijent ili atmosfersku
kanalizaciju.
Kod hemijske i metaloprerađivačke industrije
preovladavaju zagađenja mineralnog porekla.
Kod tekstilne, prehrambene, kožarske,
industrije papira zagađenja su pretežno
organskog porekla.
23
24. Kod zajedničkog prečišćavanja sanitarnih i
industrijskih voda postiže se mešavina koja se
dobro biološki prečišćava, ukoliko nisu prisutne
toksične materije, kao na primer teški metali,
cijanidi, razni otrovi, kada je za industrijske
otpadne vode, pre mešanja, potrebno uraditi
predtretman, kako bi se one neutralisale i bile
pogodne za dalje prečišćavanje.
24
25. Količina i kvalitet otpadnih voda industrije
zavisni su od tehnološkog procesa proizvodnje i
menjaju se tokom dana, što je manje izraženo
kod sanitarnih voda.
Atmosferske otpadne vode
Ove vode se formiraju kao površinski oticaj od
padavina i otopljenog snega sa urbanog
područja.
U ove vode se ubrajaju i otpadne vode od
pranja uličnih površina, trotoara i slično.
Po ukupnoj bakteriološkoj zagađenosti,
atmosferske otpadne vode su slične sanitarnim.
25
26. Količina i kvalitet ovih voda zavisi od intenziteta
i učestalosti padavina, od načina održavanja
javne higijene, od broja i intenziteta motornog
saobraćaja, vrste površinske obrade terena i
saobraćajnih površina, zagađenja atmosfere ili
od klimatskih uticaja.
Atmosferske vode sa industrijskih površina nose
značajne količine bakra, olova i arsena, sa
asfaltnih površina naftne produkte, što izuzetno
ugrožava sanitarni režim recipijenta. Nastaje
trovanje riba i otežano korišćenje vode.
26
27. Nažalost, praksa je da se ove vode ne
prečišćavaju, jer se smatraju uslovno čistim, što
ponekad nije tako.
Infiltracione vode
Infiltracione vode su podzemne vode koje
dotiču u kanalizacionu mrežu preko cevnih
spojeva ili drenažnih sistema.
Po svom kvalitetu su najčistije, međutim, u
većim količinama, kad razblaže sanitarne vode,
mogu da poremete biološko prečišćavanje na
postrojenjima.
27
28. VODA I ZDRAVLJE
Kako voda ugrožava zdravlje?
-Ako neispravnu vodu pijemo i sa njom
pripremamo hranu
-Ako jedemo: povrce i voce zaliveno necistom
vodom
ribu iz zagadene reke, jezera, mora
meso i mlecne proizvode životinja koje piju
neispravnu vodu.
-Ako se kupamo u zagadenoj vodi
Kako voda doprinosi ocuvanju zdravlja?
Svakodnevnom upotrebom ciste vode
obezbedujemo:
-Uslov života i razvoja coveka
-
28
29. Higijenu usta i sprecavanje kvarenja zuba
-Zdravu ishranu
-Sprecavanje bolesti ''prljavih ruku''
-Higijenu odece i posteljine
-Higijenu tela
-Uklanjanje najveceg izvora moguce zaraze u
kuci
-Higijenu stana/kuce
-Pravilan razvoj tela
29
30. VODA I ŠTEDNJA
Kako štedimo vodu?
Kupatilo i wc
-Istuširaj se umesto kupanja u kadi.To je higijenski
ispravnije.
-Ne koristi wc šolju za bacanje otpadaka i opušaka,
jer kotlic je najveci potrošac vode
-Zatvaraj vodu dok sapunjaš i trljaš ruke, lice i telo
-Popravkom otkloni curenje vode iz vodokotlica
-Zameni rucni tuš štednim (tuš sa više malih
otvora sa podešavanjem, koji propušta manju
kolicinu vode)
-Kada menjaš dotrajali kotlic, kupi štedni (tuš sa
više malih otvora sa podešavanjem, koji propušta
manjukolicinu vode)
30
31. Kuhinja i pranje rublja
-Ohladi vodu u frižideru, umesto držanja
otvorene slavine dok ne potece hladnija voda
-Za pranje voca i povrca koristi posudu, otvaraj
slavinu samo kada je potrebno
-Popravi slavine koje cure
-Mašine za pranje koristi kada sakupiš punu
kolicinu suda i rublja
Dvorište
-Koristi metlu za cišcenje podova i staza
-Koristi kantu za vodu i zatvaraj mlaznicu i
dovod vode kada pereš kola crevom
31
32. Travnjak i bašta
-Ako imaš bunar, rucnu pumpu ili
prikupljenu kišnicu, zalivaj tom vodom
-Zalivaj izmedu 7 i 10 sati ujutro
-Zatvaraj rasprskivace pred kišu
-Postavi cevi za zalivanje kapanjem
(savitljive plasticne cevi sa vrlo malim
otvorima položene u zemlju u blizini
korena)
32
33. Pokazatelji kvaliteta
Fizički pokazatelji služe za grubu
procenu kvaliteta vode. U ovu
kategoriju spadaju: temperatura,
miris i ukus, boja, zamućenost,
providnost itd.
Hemijski pokazatelji su specifičniji i
pogodniji za trenutnu pocenu
kvaliteta. Potrebno je odrediti kiselost
ili baznost vode, stabilnost i
agresivnost itd
33
34. Biološki pokazatelji kvaliteta vode
predstavljaju siguran način
određivanja karaktera i nivoa
zagađenosti vode. U tom cilju
obavljaju se bakteriološka i
saprobiološka ispitivanja kvaliteta
vode.
34
35. KVALITET I KORIŠCENJE VODA
Vode:
I najbolje klase kvaliteta,mogu se u prirodnom
stanju koristiti za pice, u prehrambenoj
industriji i zagajenje plemenitih vrsta riba
(pastrmka,lipljan).
II klase,vrlo dobrog kvaliteta,mogu se koristiti
za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za
gajenje drugihvrsta riba ili , uz uobicajene
nacine popravljanjakvaliteta (taloženje,
filtriranje, dezinfekcija..) za pice i u
prehrambenoj industriji.
35
36. III klase, za odredene namene
zadovoljavajuceg kvaliteta, koriste se za
navodnjavanje,a posle uobicajenog nacina
popravljanja kvaliteta, i u industriji, osim
prehrambene.
IV klase, lošeg kvaliteta, mogu se koristiti za
druge namene samo posle odgovarajuce
prerade.
36
