Knjiga Mitova I legendi Br.1

Mitovi I Legende by Milan Lupin I lekcija Mitologija je nauka koja proučava priče fantastičnog sadržaja u kojima su junaci bogovi, polubogovi, heroji i slično. Te priče bilježi mit, legenda,tradicija, usmena predaja i drugo. Mitovi su slikovite predaje o prirodi, historiji, sudbini svijeta, bogovima i čovjeku. Mnogi teoretičari definišu mitove kao 'pripovijesti o bogovima', ali svi mitovi ne govore o bogovima. Mitovi su prošireni u svim krajevima svijeta i nose karakteristike krajeva u kojima se javljaju. Oni veličaju junaštva i druge karakteristike, ali nose i poruke. Najveći broj mitova govori o postanku svijeta, što ih dovodi u vezu s religijskim tumačenjem starih civilizacija. Najpoznatiji su mitovi o Olimpskim bogovima.Povezani su sa vjerom starih Grka i Rimljana, koja je nikla iz nemoći i neznanja. Svijet pred kojim su stajali bio im je nerazumljiv, pa su ,npr. prirodne sile shvaćali kao velike i okrutne nemani. Vjerovali su u nemani koje su nikle iz haosa i bezdana bez granica. Ti stari bogovi bili su Zemlja i Podzemlje, Nebo, More, Gorje: oni su rodili divove: Titane, Kiklope, Gigante i druge, koji su se medjusobno okrutno borili za vlast. Iz njihovih ispričanih života su nastajali mitovi. Mašta starih Grka svojim bogovima daje ljudski lik i tako naseljava prirodu mnogobrojnim mitskim bićima. Ona na različite načine utječu na ljude, njihov život i sudbinu, istih su svojstava kao i ljudi- ali su besmrtni. Najstariji mitovi Gotovo svaka oblast na svijetu ima svoje mitove. Neki mitologije, kao što su rimska i grčka, postale su opće prihvaćene i popularne. Imena nekih mitoloških likova iz tih mitologija su iskorišteni i u astronomiji za imenovanje novootkrivenih planeta ili galaksija. Područje Mesopotamije se smatra područjem prve civilizacije. Prvi stanovnici Mesopotamije bili su Sumerani (svoju zemlju su zvali Sumer). Na ta područja su se naselili 3500 g.p.n.e. Sumerani su bili prvi pismeni ljudi (klinasto pismo). Sačuvano je hiljade pločica sa zapisima o njihovom životu i vjerovanju u bogove. Mitove i legende su pisali u stihovima. Sumersku kulturu naslijedilo je najpoznatije carstvo Bliskog Istoka- Babilon. Tada se javljaju mitovi koji veličaju državu i bogove. Najpoznatiji njihovi mitovi su: Mit o potopu (koji će dosta uticati na kasnije monoteističke religije) Mit o Gilgamešu (o kralju grada Uruka koji je bio 2/3 božanstvo a 1/3 čovjek) Oba mita su pisana u spjevu Moderni mitovi Televizijske i književne serije kao što su Star Trek ili Tarzan imaju snažne mitološke aspekte koji se nekada razviju u duboke i zapletene filozofske sisteme. Ovi primjerci nisu mitologija, ali sadržavaju mitološke teme koje, na neke ljude, imaju psihološki efekat. Odličan primjer za to su Silmarilion i Gospodar prstenova koje je napisao DŽ.R.R. Tolkin. U modernom smislu fikcija može postići jedan nivo mitologije samo kada neki obožavatelji počnu vjerovati u ispričane priče, kao na primjer u film Blair Witch Project. Slavenska mitologija Dopušta prepoznavanje korîjena raznom nazivlju, običajima i vjerovanjima usprkos potpunom napuštanju politeizma ali zajedničkom svim Slavenima. Dobar vodič kroz kulturnu antropologiju i etnografiju. Pokazuje da u općem smislu mit o quot;
slavenskoj dušiquot;
ima svoju realnu osnovu, što je nedavno pokazano u jednoj disertaciji na Sorboni odbranom teze o nadarenosti Južnih Slavena za učenje stranih jezika, ali i prepoznatljivog u stereotipima koji često diskvalificiraju cijele narode i služe u savremenim okolnostima za političku demagogiju i pothranjivanje nacionalizama. II lekcija Grcka Mitologija Prvo stocemo raditi iz mitova I legend je grcka mitologija ona obuhvata celu godinu.Ucicemo njene heroje I sve ostalo.Da pocnemo sa kratkom verzijom. Grčka mitologija je korpus priča koji pripadaju starim Grcima i čiji su predmet njihovi bogovi i heroji, priroda sveta i vremena u kojem su živeli i koji ih je okruživao, kao i poreklo i značenje njihovih kultova i rituala. U modernom smislu pod grčkom mitologijom se podrazumeva, studija i pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi. Olimpski bogovi Mitovi spadaju u prve manifestacije ljudske mašte i nastaju zbog duboke potrebe za metaforičkom interpretacijom svih fenomena s kojima se susreću ljudi tokom svog života. Zbunjenost i slabost čoveka pred neprikosovenim silama Prirode,metafizičke spekulacije, shvatanje slabosti ljudskog bića, moralne norme i dileme, komunikacija sa sebi sličnim, izražavaju se preko priča sa simboličkim sadržajem, kao rezultat ljudske mašte. Skupovi tih legendarnih tradicija čine mitologiju, gdje se ogledaju prve spekulacije o životu i Prirodi. U isto vreme, mitovi nude jasnu sliku o karakteristikama svakog naroda, njegovom karakteru, stremljenjima i dostignućima, kao i njegovoj trajektoriji kroz istoriju. Grčki narod je bio jedan od prvih koji je stvarao mitove preko kojih je pokušavao da shvati, da da interpretacije, o svemu onome što prevazilazi dimenzije ljudskog razuma u to vreme, kao i o svemu onome, što je u njihovim očima bilo neobjašnjivo i neukrotivo. Njihove priče su se prenosile s koljena na koljeno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i stepenom razvoja svake epohe. [1] U početku, za vreme rodovskih odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava (životinja, zemlje, drveća..). Nakon raspada, u homersko doba ova religija zamenjena je verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su takođe imali i ljudsku narav, bili besmrtni i svemoćni. Grčka mitologija je sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije. Nastanak Sveta Po grčkom mitu, u početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je haos. Zatim su se iz haosa izdvojili boginja Geja - zemlja i Uran - nebo. Njih dvoje izrodili su ostale bogove - titane. Međutim, Uran bojeći se da mu neko od dece ne preuzme vlast zatvori titane pod zemlju. Međutim, jedan bog - Hronos uspeo je da izađe iz provalije i da oslobodi ostalu braću i sestre. Tada, kao što se Uran i bojao, Hronos oduzme vlast ocu i postade gospodar sveta. Međutim, Hronosa je zatekla ista sudbina kao i njegovog oca, jer ga je svrgnuo sa vlasti njegov mlađi sin - Zevs. Nastanak Ljudi U početku, Grci su mislili da su ljudi nikli iz zemlje poput biljaka, međutim vremenom je to verovanje odbačeno i mislilo se da je titan Prometej od gline napravio čoveka, a da mu je Atena udahnula dušu. Prometej je ljude štitio, pomagao im i učio ih. Od Apolona je ukrao vatru i dao je ljudima, uhvatio je divljeg bika i dao ljudima da ga upregnu, naučio ih je kako da vade rude. Zbog svega ovoga Zevs se naljutio i naređeno je da Prometej bude okovan gvozdenim lancima i na Kavkazuon beše prikovan za jednu stenu gde je svaki dan sletao orao koji mu je kljuvao jetru. Prometej je dugo ovako visio dok ga Herakle nije oslobodio Grcki Heroji U grčkoj mitologiji spominju se i polubogovi, koji se nazivaju herojima. Oni imaju natčovečansku snagu, pamet, spretnost. Obično su bili sinovi bogova i smrtnika, zaštitnici ljudi, ubice čudovišta i razbojnike. Najpoznatiji grčki heroji jesu Herakle (Herakles, Herkules, Herkul), Tezej, Jason, Persej, Dioskuri. Grcki Mitovi Neki od najpoznatijih grčkih mitova su: Prometej Persej Dedal i Ikar Adonis Mida Atalanta Tantal Dionis Sizif Orfej i Euridika Herakle Tezej Medeja Ilijada Pandora Odiseja Dioskuri Argonauti Persefona III Lekcija Grcka Bozanstva Dvanaest vrhovnih božanstava Olimpa [uredi] Afrodita Apolon Ares Artemida Atina Demetra Dionis Hefest Hera Hermes Posejdon Zevs Primordijalna božanstva [uredi] Ananka Ereb Eros Etar Gea Haos Hemera Hronos Nikta Pont Talasa Tartar Uran Titani [uredi] Astrej Atlant Epimetej Feba Hiperion Japet Kej Krije Kron Leta Menetije Metida Mnemosina Okean Palant Pers Prometej Rea Teja Temida Tetija Morska božanstva [uredi] Afeja Amfitrita Forkije Glauk Keto Nerej Nereide Okean Okeanide Posejdon Protej Talasa Taumant Teja Triton Bogovi vjetrova [uredi] Apeliotes Borej Eol Euros Kaikos Libos Notos Skiron Zefir Ostala božanstva [uredi] Alfej Anteros Asop Astreja Asklepije Alastor Ata Bija Dim Dika Enio Eoja Erida Erinije Ersa Fob Had Harite Heba Hekata Helije Herakle Hestija Higija Himen Hipnos Hore Ida Ilitija Irida Kairos Kalipso Kere Kratos Leta Lisa Mojre Mom Morfej Muze Nefela Nemesis Nika Pan Persefona Pita Plut Prijap Sabazije Selena Stiks Tanatos Tiha Zel ZevsHeraPosejdonAresHermesHefestAfroditaAtinaApolonDemetraArtemidaHestija Vrhovna bozanstva IV LEKCIJA Afrodita Afrodita, boginja lepote i ljubavi,Nacionalni arheološki muzej, Atina O Afroditi, boginji lepote i ljubavi, postoje dve različite verzije vezane za njeno rođenje. Prva verzija je već spomenuta, da je ona kćerka Zevsa i Diona, dok je prema drugoj, rođena iz sperme boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more. Tako je iz morske pene `izronila` Afrodita, a Zefirje prvo poneo da Kitere, a zatim je ostavio na obalama Kipra. Afrodita je štitila ljubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraža zabava bila da natera bogove da se zaljube u smrtne žene. Volela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, naročito Zevsa, koji je svaki čas bio umešan u neku ljubavnu peripetiju. Međutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala svojim avanturama. Iako je bila udata za hromog boga Hefesta, bila je u ljubavnoj avanturi i sa Aresom. Pikantni događaji koji su pratili tu ljubav, prema Homerovom opisu izIlijade, dešavali su se sledećim redosledom. Hefest je saznao od boga Heliosa, koji sve vidi, da ga žena vara sa Aresom, i odlučio je da im namesti svoju igru. Plete jednu magičnu, veoma zamršenu i nevidljivu mrežu, i saopštava im da odlazi na ostrvo Limno. U toku večeri, kada je Ares došao u Afroditin krevet, na zakazani ljubavni sastanak, pojavio se Hefest i zarobio ih svojom mrežom u kritičnom trenutku, da nisu mogli da se pomere. Odmah je pozvao sve bogove sa Olimpa, sa Zevsom na čelu, da im se požali. Boginje su se postidele tog sramnog događaja i izbegle su odlazak, dok su bogovi bili oduševljeni. Apolon je, čak, smejući se dobacio Hermesu, kako je Hefest, iako hrom, veoma uspešno uspeo da ih uhvati na delu, i da Aresa dovede u tako neprijatan položaj, u kojem su ga zatekli i videli svi bogovi. Apolon je upitao Hermesa da li bi on voleo da doživi takvu bruku. Na to, uvek dovitljivi Hermes, odgovorio mu je, da bi voleo da bude na Aresovom mestu i u Afroditinom zagrljaju, makar ga videli ne samo svi bogovi, nego i boginje zajedno sa njima. I tako se, ovaj događaj, po opisu Homera, razrešio uz sveopšti smeh bogova. Afroditine veze sa Aresom rodili su se Eros, Dim, Fob i Harmonija. Afroditin omiljeni cvet je bila ruža, dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše volela. Apolon: Apolon (grč. Απόλλων, Apólōn, grč. Απελλων, Apelōn ili Foibos) je grčki bog svetlosti, muzike, medicine, streličarstva, kolonizacije, proricanja i poezije. Prisutan je i u helenskoj i u rimskoj mitologiji, ali takođe i kod drugih naroda u raznim varijetetima. Predstavljan je uvek kao ideal zdravog, skladno razvijenog i lepog mladića, koga su Heleni zvali kuros. Etrurska mitologija je pod uticajem helenske imala božanstvo Aplu. Kasnije je u rimskoj mitologiji postajeApolon Helios i poistovećuje se sa suncem, odnosno božanstvom Sol. Epitet mu je Feb (Phoebos). Poreklo i etimologija Za poreklo imena Apolon se veruje da je iz prehelenskog doba. Mada Plutarh ima objašnjenje da Apolon označava jednokao suprotnost mnoštvu, dok Hesikijus traži poreklo u Dorskoj reči απελλα što navodi na skupnost, sabornost i treba da označava helensku državnost. Međutim, mnogi vide još u božanstvu prehelenskog doba Apalunašu (poštovanog među Hiksima u Maloj Aziji) pretka Apolona. Ovo je zanimljivo stoga što se zna da je u Pergu bio hram posvećen ovom božanstvu, mada se u nekim tablicama s klinastim pismom navodi i grad Vilus, za koji su neki istoričari skloni da tvrde da predstavlja upravo helenski Ilion (Troju). Apolonovo grčko ime možda je izvedeno iz prehelenske složenice Apo-ollon povezane sa arhaičnim glagolom 'Apo-ell-koji je doslovno nekad značio „onaj koji se pregiba“, odnosno „onaj koji tera“ - Apolon je terao zlo, bolesti i nesklad. Plutarh piše da pollon znači „mnogo“, a prema tome Apollon je negacija mnoštva. Hesihije povezuje ime sa dorskim απελλα (apella) = „skupština“, tako da bi i Apolon mogao biti Bog političkog života. Karakteristike Apolon je bog medicine, lečenja i streljaštva, ali i nosilac smrtne počasti. Takođe je bio i bog proročanstva i kolonizacije. Vođa je Muza (Apollon Musagetes) te pri tom i bog muzike i poezije. Pevale su mu se himne zvane peani. Bio je zaštitnik brojnih proročišta i hramova, a posebno se ističu Delfi i Delos. Posle je preuzeo i identitet Helija kao bog sunca (Apollon Helios). Ljudi su ga poštovali jer je bio bog svetlosti i Sunca bez čega žvot ne bi bio moguć, a takođe i zato što je bio bog sklada i lepote, koji čine život smislenim. Ideal je grčkog „kurosa“, skladnog, razvijenog i lepog mladića. Apolon je štitio ljude, lečio ih, brinuo se za njih, nagrađivao dobro i kažnjavao zlo. Bio je i bog streljaštva, a njegove strele nikad nisu promašile metu, pogotovo kad su kažnjavale zlo i nosile kugu. Bio je i bog proročanstva u kojima je ljudima objavljivao Zevsovu volju preko proročica, posebno Pitije i Sibile. Svete Apolonove životinje: labud (pre nego što je bio rođen, potok je bio okružen labudovima) skakavac (simbol pesme) vrana (dojavila mu je prevaru njegove ljubavnice Korone) zmija (simbol proročanstva i lekara) grifon - mitološka stvorenja sa izledom lava i orla vuk dupin soko gavran miš Apolonovi atributi: luk i strele lira ili gitara (simbol boga umetnosti) lovorov venac tronožac kao simbol njegovih proročanskih moći. Apolon je često bio simbol sklada, pogotovo u literaturi, a bio je i kontrast Dionizu. Helenski Apolon Pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa, jer je sin Zevsa i Lete, kao i njegova sestra bliznakinja Artemida. Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno građen i bujne kose, i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa običnim smrtnicama. Jednom je zavolio kćerku boga Peneja, Dafne. Međutim ona mu ljubav nikako nije uzvraćala, već je, pošto je bog stalno proganjao, zamolila oca da je u nešto pretvori, kako bi se spasila. Tako i bi. Nimfa je pretvorena u biljku lovor, biljku koja je od onda posvećena Apolonu. Apolon je bio i bog ratnik, veoma vešt strelac, koji je mogao sve strele da dobaci jako daleko. Ljudi su prekomerno obožavali, po raznim hramovima i proročištvima, na takmičenjima i žrtvovanjima. Postao je religijski simbol kako u umetnosti, tako i u radu. Šta više, neki ga smatraju Pitagorinim ocem. Mitologija Rođenje Kada je boginja Hera saznala da Leta nosi decu njenog muža Zevsa, bila je besna i ljubomorna te se odlučila da se osveti tako što nije dopustila Leti da ostane na čvrstoj zemlji (kopnu ili otoku) i Leta je bila prisiljena gde će se poroditi. Dok ju je gonila zmija Piton sa glavom zmaja koju je na nju poslala Hera, Leta je naišla na novostvoreni otok Del koji je plutao na vodi i nije bilo ni kopno ni otok, a bio je okružen labudovima. Kad je kročila na nju, dve su stene izronile iz morskih dubina; jedna je zaustavila kretanje otoka, a druga je stala zmiji na put. Zatim je Leta na gori kintu rodila blizance - sina Apolona i ćerku Artemidu. Posle je Zevs prikovao Del za dno okeana da više ne pluta, a otok je postao posvećen Apolonu. Hera je otela Ilitiju, boginju rađanja, da bi sprečila Letu od porođaja. Ostali su bogovi prevarili Heru tako što su joj ponudili ogrlicu od jantara dugačku 8 metara, a boginja je uspela da pobegne. Legenda kaže da je Artemida rođena prva, a potom da je pomogla majci da rodi njenog brata Apolona. Apolon je rođen na sedmi dan meseca Targeliona, te su sedmi i dvadeseti dan tog meseca posle bili njemu posvećeni. Život Kada je Apolon odrastao, verni prijatelji su mu bili zlatna lira i srebrni luk. Krenuo je u Delfe da bi se osvetio Pitonu koji je progonio i pokušao da siluje njegovu majku. Našao ga je u jednoj uvali pod Parnasom i ubio ga strelama, a njegovo telo je zakopao u zemlju. Tada se ta zemlja zvala Piton, a on joj je promenio ime u Delfi, da se za njega više nikad ne bi čulo. No, proročice su ga često nazivale - Pitijama. Na mestu pobede utemeljio je i poznato svetilište. u toj uvali je bio i izvor koji je emitirao pare koje su pomagale proročicama da padnu u trans. Kada je Zevs pogodio munjom Asklepija, Apolonovog sina, zbog uskrsnuća mrtvaca, Apolon je za osvetu ubio Kiklopa koji je tu munju izradio. Umesto da bude zauvek prognan u Tartar, po Zevsovoj je zaposvestio otišao u Tesaliju i služio kod dobrog Admeta kao običan pastir. Apolon je bio zadivljen Admetovim gostoprimstvom te je učinio da mu sve krave donose blizance, a takođe mu je pomogao da osvoji ruku princeze Alkestije, Pelijeve kćeri. Još je i uverio Mojre sa ga poštede smrti (glavni članak: Admet). Kad se bližila zima, odvezao bi se svojim kolima upregnutim labudovima u Hiperboreju gde vlada večno proleće. Proleće i leto je provodio u Delfima, a jesen i zimu u toj zemlji, a katkad i na Olimpu. Apolonov dolazak na Olimp je donosio radost i dobro raspoloženje. Dolazio je kao vođa Muza, svirao bi liru, a niko mu nije bio ravan te bi čak i Ares uzdahnuo na njegovo sviranje. Apolon i Artemida su bili Zevsovi miljenici, a to je bio razlog ljubomore drugih bogova. ARES: Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije (Preusmereno sa Арес) AresVila Hadriana, Tivoli AresBernini, 1622 Ares ili Arej (grč. Άρης) je bog rata, najstariji sin Zevsa i Here. Pandan Aresa u rimskoj mitologiji je Mars. Sadržaj [sakrij]1 Mitologija1.1 Osnivanje Tebe1.2 Ares i Afrodita1.3 Ares i Aloadi1.4 Ilijada2 Spoljašnje veze [uredi]Mitologija Ares je bio bog ratovanja, i to rata koje je sam sebi svrha. Radovao se smrti bilo junaka ili običnih smrtnika, voleo je miris krvi, borbu, zveket oružja, jauke i krike. Aresa nikada nije zanimao uzrok rata, pa čak ni njegov ishod, za njega je bilo najvažnije samo ratovanje. Ares je mrzeo sve ostale bogove, a među njima i svoje roditelje, a posebno je mrzeo boginju Atinu. I njega mrzeli svi bogovi; izuzetak su samo: Afrodita - koja je negovala i podržavala strast u njemu, Erida - koja je volela rat koliko i on, i Had - koji se radovao mladim ratnicima koji su ginuli u ratu. On je smatran za praoca Amazonki - plemena ratobornih žena. Ares je, gotovo uvek prikazivan u četveropregu sa konjima osedlanim zlatnim sedlom. Konji boga aresa su bljuvali vatru, a on je nosio bakreni oklop, kacigu i koplje, i samo ponekad i štit. Njegove su svete ptice bile orao, detlić i lešinar, a najdraža mu je životinja bio pas, tako da su se u njegovu čast, uSparti žrvovali psi. Ares je, u nekim prilikama bio prikazivan i sa zmijom. Sa boginjom Afroditom, Ares je imao dva sina, Dima i Foba koji su označavali užas i strah, a uz njega je bio iKudoimos, demon zveketa bitke. Uz Dima i Foba, Afrodita je Aresu rodila i Erosa i Anterosa koji su nasledili Afroditine dobre osobine, kao i kćerku Harmoniju. Homer u svojoj Ilijadi govori da su Aresu pravile društvo i boginja nesloge i razdora Erida, kao i Enija, boginja ratnog klanja. [uredi]Osnivanje Tebe Ares je bio osnivač Tebe i praotac vodenog zmaja kojeg je ubio Kadmo. Aresovi potomci su, kao vrsni borci, nastali od zuba zmajevih, a Kadmo je, da bi umilostio Aresa, oženio Aresovu i Afroditinu kćerku Harmoniju, i tada je sve dovedeno u sklad i osnovana je Teba. [uredi]Ares i Afrodita Ares i AfroditaŽak Luj David, 1824 Ares i AfroditaParis Bordon, 1560 U Homerovoj Odiseji Alkinoj peva o mitovima i opisuje scenu kada je Helije, posmatrao Aresa i Afroditu kako uživaju jedno u drugom sakriveni od očiju bogova. Helije je to prijavio veću bogova sa Olimpa, a Hefest je predložio da se Ares i Afrodita uhvati na delu, pa je napravio mrežu sa kojom je mislio da, na delu uhvati ljubavnike. Hefest je, u određeno vreme, bacio mrežu i uhvatio Aresa i Afroditu, a zatim je, nezadovoljan svojom osvetom, pozvao bogove i boginje da vide uhvaćeni par. Boginje su odbile poziv, a bogovi koji su došli nisu mogli, a da ne primeteAfroditinu lepotu i mnogi su poželeli da budu na Aresovom mestu. Kada su Aresa i Afroditu pustili, Ares je odjurio u svoju domovinu Trakiju. [uredi]Ares i Aloadi Divovi Aloadi, Ot i Efijalt su bacili Aresa u lance i ostavila ga u bronzanoj urni trinaest meseci. Maćeha divova Eribeja, je rekla Hermesu kako da spase Aresa. Artemida je prevarila Aloaidi obečavši Otu da će se udati za njega, što je Efijalta učinilo ljubomornim. Divovi su se počeli svađati, a Artemida je pretvorivši se u belu košutu stala između njih. Aloadi su bili strastveni lovci, i kada ugledaše košutu između njih, baciše koplja, a Artamida nestade i oni jedan drugog ubiše. [uredi]Ilijada Homer u Ilijadi opisuje da Ares nema nimalo poštovanja ni odanosti prema Temidi, boginji pravednosti, jer je obećao Atini iHeri da će se boriti na strani Ahejaca, ali ga je Afrodita uverila da se bori na strani Trojanaca. Diomed je, dok se se borio sa Hektorom i vidio Aresa kako se bori na strani Trojanaca, pa je pozvao svoje vojnike da se polako povuku. Hera, Aresova majka, kada je videla mešanje svoga sina u rat, ohrabrila je Diomeda da napadne Aresa. Ares je bacio koplje na Heru, ali je Atina promenila smer putanje koplja ka Aresovom telo i on je pokleknuo od prevelike boli i vratio na Olimp. Videvši šta se dogodilo Trojance su bili prinuđeni da se povuku. Glavna tri boga I braca: Zevs: Zevs (grč. Ζεύς, lat. Iuppiter) je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma, koji živi na Olimpu. Sin je titana Krona i njegove žene Reje. Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je „uzet“ iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tir unordijskoj mitologiji itd. [uredi]Mitologija Zevs je najmlađi sin Krona i Reje. Pre Zevsa rodili su se: Demetra Hera Hestija Had Posejdon Međutim, kad god bi se Reja porodila Kron bi progutao dete jer se bojao da će ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Naime, Kron je sa prestola zbacio svog oca Urana. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatražila pomoć od Urana i Geje, jer nije želela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Kron dade kamen umotan u odeću koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa. Odgojila ga je Geja Odgojila ga je Amaltea Odgojila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazeći se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, već između njih i tako Kron ne uspe da ga vidi. Odgojila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio među zvezde nakon njene smrti. Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozijem mlekom Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Kronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Kronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Kronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Krona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Krona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu. Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa njegova dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonumore. Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Leta, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu. Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć i vlast nije bila bezgranična, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga ništa nije moglo da se desi i njemu ništa ne može da promakne. U grčkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo nešto nedokučivo i nepromenljivo - Sudbina. Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili čovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze između uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, pa ma šta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac. Ruševine Zevsovog hrama u Olimpiji Glavno sedište Zevsa je bio vrh planine Olimp u Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila palata boga Zevsa, koju mu je bog Hefest, sagradio od čistog zlata. Zevs je, pored Olimpa, voleo da boravi i na svim drugim mestima, ponajviše na ostrvu Kritu, na Idi i Parnosu na Fokidi, ali je on bio sveprisutan, i nije se moralo dolaziti po njega da mu se traži pomoć, to se moglo učiniti svugde i na svakom mestu. Zevs je često silazio i među ljude, a tada bi uzimao drugo obličje, bilo da bi sebe pretvorio u životinju ili u neku prirodnu pojavu ili čoveka. Hramovi posvećeni bogu Zevsu danas su svi u ruševinama, a među hramovima se izdvajao njegov hram na Olimpiji, sagrađen 460. godine pre nove ere prema planu graditelja Libona iz Elide. U Atini je postojao hram Olimpeion, najveći hram u Grčkoj - 108 m. h 41 m, a od njegovih 104 stuba, visoka 17.5 m, sačuvana su 15. Temelje hrama je uradio 515. godine pre nove ere Pizistratidi, a završio ga je 132. godine car Hadrijan. najveći hram bogu Zevsu podignut je na Siciliji u Akragentu - 113 m. h 56 m. Posejidon: Posejdon (grč. Poseidon, lat. Neptun) - bog mora iz grčke mitologije, sin titana Krona i njegove žene Reje. Njegov rimski ekvivalent je Neptun. [uredi]Mitologija U grčkoj mitologiji Posejdon je bog mora, zemljotresa i konja. Rimljani su imali inspiraciju iz grčke mitologije pa su u svojojrimskoj mitologiji izmislili boga mora Neptuna, a u etrurćanskoj Netunsa. Kao i svu njegovu braću i sestre, i Posejdona je progutao njegov otac, ali je i Posejdona, kao i svu ostalu braću i sestre je oslobodio Zevs, najmlađi sin Hronosa. Zevs je tada zbacio sa vlasti svoga oca i preuzeo vlast. Preuzevši vlast, Zevs je podelio zemlju na tri dela, jer je navodno bila prevelika. Posejdonu je dao more, Hadu podzemni svet, a za sebe je zadržao zemlju i nebo. Kada je bio dobre volje Posejdon bi stvarao nova ostrva i more bi bilo mirno, a kada je bio loše volje, uz pomoć svog trozupca, podsticao je zemljotrese, potapanje brodova i davljenja. Živeo je u palati na dnu mora koja je napravljena od korala i dijamanata. Imao je mnogo dece sa mnogo žena, kako sa boginjama tako i sa smrtnim ženama. Neka od njegove dece su: Triton od Amfitrite Polifem od Toose Antej od Geje Orion od Eurijale Pelija i Nelej od Tire Pegas i Hrisaor od Meduze Atlant od Klito i mnogi drugi. Pošto je okruživao zemlju, a samim tim i uticao na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis, Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios, Pontokrator i mnogim drugim. Borio se sa Atinom oko toga čiji je grad Atina. Pošto je izgubio, naljutio se i Atinjanima stvorio samo izvore slane vode. Had: Had (grč. Ἅιδης) označava dva pojma – podzemni svet u kome borave mrtvi i boga podzemnog sveta. Zapravo, prvobitno Had je bilo samo ime boga, ali vremenom dobio je i drugo značenje. Had je takođe poznat kao Pluton ili Orko u Rimskoj mitologiji, Aita u etruićanskoj mitologiji, a u hrišćanstvu katkad označava mesto na koje idu duše onih koji su zgrešili. Sadržaj [sakrij]1 Podzemni svet2 Reke Hada3 Had, bog podzemnog sveta3.1 Persefona3.2 Orfej i Euridika3.3 Minto i Leus3.4 Tezej i Perifoj3.5 Herakle3.6 Ime u rimskoj mitologiji [uredi]Podzemni svet Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova od kojih su najveći Tartar (nešto kao hrišćanski pakao) i Jelisejska polja (hrišćanski raj). Ova podela se ne može posmatrati kao striktna jer Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, pa tako se nisu mnogo udubljivali u pitanje na kojem mestu će živeti u podzemnom svetu. U podzemnom svetu se nalaze i Bašte Hesperida, koje se često indentifikuju saOstrvima blagoslovenih iz irske mitologije. Pokojnici ulaze u podzemni svet prelazeći reku Aheron. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol - mali novčić koji omogućuje prolaz. Novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji i kada on dođe u podzemni svet, on taj novčić daje Heronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz. Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas-zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aherona - reke bola, postoji još nekoliko reka u Hadu. Prvi deo Hada sadrži polja Asfodel, gde senke heroja lutaju utučeno među manjim dušama, koje pište oko njih kao šišmiši. Samo prolivanje krvi njima u čast može da vrati kod njih osećaje koje ima živ čovek (kao vampiri u drugim mitologijama). Iza polja se nalazi Ereb, tama i užas Hada. Tu se nalaze dve bare. Jedna bara potiče od reke Lete i obične duše u toj bari plutaju da bi im se izbrisalo sve sećanje. Druga bara je bara Mnemozine i duše iz ove bare piju vodu. U dvorištu ispred Hadove palate sede tri sudije: Minos, Radamant i Eak. Tu se sudi dušama mrtvih i one se vraćaju u polja Asfodel ako nisu ni mnogo dobre, ni mnogo zle, šalju u Tartar ako duše pripadaju bezbožnicima i zlim ljudima ili odlaze u Jelisejska polja ako su heroji ili blagosloveni. [uredi]Reke Hada Sve reke u Hadu: Aheron - reka bola Kokitus - reka jadikovanja Flegeton - reka vatre Stiks - reka mržnje Eridan - reka hladnoće Mnemosina - reka sećanja Leta - reka zaborava [uredi]Had, bog podzemnog sveta Had, grčki bog podzemnog sveta bio je sin Titana Kronosa i Ree. On ima tri starije sestre, Hestiju, Demetru i Heru i dva mlađa brata, Posejdona i Zevsa. Zevs, koji nije bio pojeden od strane svog oca, naterao je Hronusa da povrati svoju decu, odnosno Zevsovu braću i sestre. Braća i sestre su se udružili u ratu protiv Titana. Zevs, Posejdon i Had su dobili oružje od tri Kiklopa, koji su im pomagali u toku rata. Zevs je dobio munju, Posejdon trozubac, a Had šlem koji ga čini nevidljivim. Tokom noći, pre prve bitke, Had, koristeći svoj šlem, ušunjao se među Titane i uništio im oružje. Rat je trajao deset godina i završio se pobedom mlađih bogova. Nakon pobede, braća su podelila zemlju na tri dela i svak je vladao u svom. Zevs je bog neba, Posejdon je bog mora, a Had je dobio podzemni svet, nevidljiv svet u koji idu duše mrtvih. Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region i veoma je bio ljut kada bi se to desilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, svirep u ratu, ali bio je pravedan i nije bio zao bog. Bio je morbidnog karaktera i zato nije bio omiljen među bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga je mešela sa smrću i bojala ga se. To je greška jer smrt donosi Tanatos, a ne Had. Kada su se smrtnici molili Hadu, oni su čelom i rukama dodirivali zemlju da bi bili sigurni da ih je čuo. Žrtvovane su mu crne životinje, na primer crna ovca, a među današnjim analitičarima antike postoji ubeđenje da su mu žrtvovani i ljudi. Krv žrtve bi se sipala u duboku jamu da bi ona stigla do njega, a onaj koji bi tu krv sipao morao je da okrene glavu na drugu stranu. Festival, koji se svakih sto godina držao u njegovu čast, zvao se Svetovne igre. Njegovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojom je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu ili što nije voleo. Pored ovoga, posedovao je i štap sa kojim je mogao da prebaci duhove mrtvih u svet živih. Had se vozio tamnim kočijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete njega i podzemni svet i da se vrate u svet živih Heraklu, Orfeju, Tezeju, Eneju i Odiseju. Nikome od njih nije bilo prijatno u mračnom carstvu. O strahoti tog sveta govori i Ahil, kada se obraća Odiseju koga je sreo u podzemnom svetu: „Ne moraš mi govoriti o strahoti sveta mrtvih. Radije bih bio sluga, nego što bih bio gospodar podzemnog sveta.“ (Homer, Odiseja ) [uredi]Persefona Kraljica podzemnog sveta, Hadova supruga, bila je ćerka Zevsa i Demetre, Persefona. Ona nije svojevoljno pošla za Hada, nego je oteta dok je brala poljsko cveće. Had ju je mnogo voleo i nije želeo da je pusti iz podzemnog sveta. Prevario je Persefonu tako što joj je dao da pojede šest semenki nara, pa ona nije mogla da pobegne iz podzemnog sveta čak ni sa Zevsovom pomoći. Demetri je strašno nedostajala ćerka i kako nije bila uz nju, ona je proklela zemlju i nastala je velika glad. Persefona je znala za očaj svoje majke, pa je molila Hada da je pusti u svet živih uz obećanje da će svake godine sa njim provesti šest meseci, svaki mesec za po jednu semenku nara koju je pojela. Had je to dopustio i svake godine je po isteku šest meseci vozio Persefonu u svojim tamnim kočijama natrag u svet tame. Demetra bi tada proklela zemlju, te šest meseci ništa nije rađalo. [uredi]Orfej i Euridika Bog Had s Kerberom Had je pokazao milost samo jednom: dozvolio je Orfeju, čija ga je divna muzika očarala, da sa sobom iz sveta mrtvih povede svoju ženu Euridiku. Dok su išli ka svetu živih nisu smeli da se okeću nazad, ali Euridika je tako tiho hodala da je Orfej pomislio da se izgubila i okrenuo se. U tom trenutku Euridika se vratila u svet mrvih. [uredi]Minto i Leus Iako je mnogo voleo Persefonu, Had je imao, kao i Zevs, ljubavne afere. Persefona je bila ljubomorna, pa je tako kaznila nimfu Minto pretvorivši je u biljku mint, a nimfu Leus je pretvorila u topolu. [uredi]Tezej i Perifoj Tezej i Perifoj su želeli da ožene ćerke Zevsa. Tezej je želeo Helenu Trojansku i zajedno su je kidnapovali i dali Tezejovoj majci Efri na čuvanje dok ne poraste za udaju. Perifoj je želeo Persefonu, pa su zato otišli u Hadovo carstvo da je kidnapuju. Had se pretvarao da im želi dobrodošlicu i postavio im divnu glozbu. Čim su seli za gozbu zmije su se obmotale oko njihovih nogu i tako ih zarobile. Tezeja je uspeo da spasi Herakle. [uredi]Herakle Jedan od zadataka Heraklovih je bio da kralju Euristeju doveda Kerbera. Herakle je prvo otišao do Elvesina da bi skinuo sa sebe krivicu zbog ubistva Kentaura i da bi naučio kako da živ se vrati iz podzemnog carstva. Had je ulaz u podzemno carstvo našao u mračnoj provaliji kod Tanara. Heraklu su pomagali Atina i Hermes. Had se složio da Herakle odvede Kerbera, ali nije smeo da mu naudi. Herakle je jedva savladao Kerbera u podzemnom svetu, ali se pas plašio svetlosti dana, pa u svetu živih Herakle nije imao velike poteškoće. Euristej se veoma uplašio psa i naložio je Heraklu da ga vrati u podzemno carstvo. V Lekcija Olimp ,Nimfe,Titani I heroji Olimp: Olimp (grč. Όλυμπος) je najviša planina u Grčkoj. Najviši vrh Mitikas (2917. metara nadmorske visine) je ujedno i drugi najviši vrh na Balkanu. Na grčkom jeziku Olimp znači quot;
Svetla (planina)quot;
. Nalazi se u Tesaliji na 40°05′SGŠ 22°21′IGD, iznad sela Litohorna, na oko 50 km severno od Larise. Planina Olimp je poznata po vrlo bogatoj flori, možda najbogatijoj u Evropi, sa nekoliko endemskih vrsta biljaka. Od1983 godine se nalazi pod zaštitom UNESKO-a. Sadržaj [sakrij]1 Vrhovi2 Osvajanje3 Mitologija4 Spoljašnje veze [uredi]Vrhovi Pogled na vrhove sa Skolija Najviši vrh planine Olimp je Mitikas (2.917), što na grčkom znači quot;
nosquot;
. Uz njega se svojom visinom izdvajaju: Skolio (2.911), Stefani (2.909) i Skala (2.866) koja predstavlja malu zaravan i poslednje mesto za odmor iznemoglim planinarima koji se odatle upućuju ka Mitikasu ili Skoliju. Na Olimpu ima 46 vrhova viših od 2.000 i 47 viših od 1.000 metara nadmorske visine. [uredi]Osvajanje Prvi zabeleženi pokušaj da se izađe na vrh planine bogova odigrao se 1862, ali tada Hajnrihu Bartu, čuvenom istraživaču, nije pošlo za rukom da se popne na sam Mitikaš. Ljudska noga je na vrh Olimpa kročila tek pedesetak godina kasnije 02.08.1913. Ekspediciju su tada sačinjavali Hristos Kakalos, Frederik Bojson i Danijel Bojd Bovi. [uredi]Mitologija U grčkoj mitologiji, planina Olimp je dom dvanaest olimpijskih bogova, najvažnijih bogova grčkog Panteona. Grci su smatrali da je na Olimpu sagrađen kristalni dvorac u kome obitavaju bogovi. On je takođe duhovna analogija quot;
Gornjeg svetaquot;
šamanske kosmologije. Nimfe: Nimfa je u grčkoj mitologiji pripadnica vrlo širokog kruga nižih ženskih božanstava - duhova prirode. Nimfe se često povezuju s plodnošću, rastom (drveća) i vodom. Nisu besmrtne ali izuzetno dugo žive i u načelu su ljubazne prema ljudima. One su često družbenice boginja (Artemida), ljubavnice bogova (Zevs, Apolon, Posejdon), ali i smrtnih ljudi (Minoj, Sizif, Odisej). U Italiji su postojala domaća božanstva potoka, brzaka i vode (zvana Limfe) koja su vrlo slična grčkim nimfama. Takođe su primetne paralele sa slovenskim vilama, npr. vile brodarice i nereide. Sadržaj [sakrij]1 Klasifikacija nimfi1.1 Zemaljske nimfe1.2 Vodene nimfe1.3 Ostale nimfe2 Spoljašnje veze3 Vidi još [uredi]Klasifikacija nimfi Vrste nimfi razlikuju se prema različitim područjima prirode za koja su povezana. [uredi]Zemaljske nimfe Alseide (zaštitnice dolina, lugova) Aulonijade (zaštitnice pašnjaka) Drijade – zaštinice šuma ili šumske nimfe. Drijade su besmrtne, za razliku od ostalih vrsta, na primer Hamadrijada, koje su živele u hrastovom drveću i umirale zajedno s njim. Omiljena zabava mnogih nimfi bio je lov. Ove nimfe su često bile družbenice boginje Artemide (Dijane), boginje lova. Ona je bila moćna boginja šuma i gospodarica divljih zveri. Zbog velikog broja nimfi koje su je pratile, ponekad se naziva i boginjom nimfi. Mnoge nimfe su pokušavale da se takmiče s Artemidom, ne samo u lovu, već i čuvanju devičanstva. To je često bilo nemoguće, jer su moćni bogovi (npr. Zevs,Posejdon, Apolon...) ili smrtni ljudi (npr. Minoj) često pokušavali da ih zavedu ili otmu. Međutim, malo nimfi je uspelo da pobegne zaljubljenim bogovima ili ljudima i da sačuva svoju čednost. Hamadrijade (hrast) su bile nimfe hrastovog drveta. One su bile vrlo posvećene drvetu u kome su živele, i vrlo moćne kad se naljute. Ako bi njihovo drvo bilo povređeno i Hamadrijade bi bile povređene. Ako bi hrast bio posečen i Hamadrijada bi umrla. Od jedne Hamadrijade je počela priča o pohodu na zlatno runo koja je kaznila sina čoveka koji je posekao njen hrast i ukrao zlatno runo posvećeno bogu Zevsu (vidi: Jason i Argonauti). Melijade ((jasen) – Ove Drijade su bile nimfe jasenovog drveta. One su bile kćeri boginje Gee i Uranove krvi. Jemakide (zaštitnice livada) Oreade (zaštitnice planina, pećina) Napeje (planinske doline, uvale) Epemelijade (zaštitnice ovaca) Hesperide – Ove nimfe su čuvale drvo sa zlatnim jabukama. Njihov otac bio je Hesper, bog Večernje zvezde i zato njihovo ime znači: Kćeri Večernje zvezde. Postoji neslaganje o broju ovih nimfi; neki kažu da ih je bilo tri ili četiri, ali većina smatra da ih je bilo sedam. Njihova imena bila su: Aeglija (Aegle), Aretuza (Arethousa), Eriteja (Erytheia), Hespera (Hespera), Hespereja (Hespereia), Hesperuza (Hesperusa) i Hestija (Hestia). Neslaganje postoji i oko njihovog porekla. Smatra se da su im roditenji Ereb i Niksa, ili Forcije i Keto, ili Zevs i Temida. Najverovatnija i najpopularnija verzija kaže da im je otac titan Atlas i nimfaHesperija. Vrt sa zlatnim jabukama bio je na planinin Atlas ili kraj Tritonskog jezera. Blizu vrta bilo je mesto gde je Atlas držao nebesa na svojim ramenima. Vrt je bio venčani dar boginje Geje svojoj unuci Heri, te je zato vrt njoj i bio posvećen. Vrt je čuvao zmaj, zvani Ladon. Smatra se da je heroj Persej prošao kroz vrt Hesperida, da bi pronašao Atlasa. Sažalivši se na titanovu sudbinu, Persej je, pomoću Meduzine glave, pretvorio Atlasa u stenu. Atlas je danas veliki planinski masiv u Maroku i Tunisu. I Herakle, koji je bio potomak Perseja, takođe je dolazio u vrt, da bi ubrao nekoliko zlatnih jabuka, kao jedan od podviga koje je činio po nalogu Euristeja. Po ovom predanju, Herakle je prevario Atlasa i nagovorio ga da mu donese zlatne jabuke. Pre nego što je otišao, Herakle je pomerio jednu obližnju stenu, a na tom mestu je iz suve zemlje potekao potok. Hesperide su opisale Herakla kao razdražljivog grubijana. Ovo je bio srećan događaj jer su nekoliko dana kasnije ovde stigli Argonauti. Oni su se nasukali na obalu pustinje, i umrli bi bez vode. Sažalivši se na njih, Hesperide su ih odvele do izvora koji je stvorio Herakle. [uredi]Vodene nimfe Okeanide su bile kćeri titana Okeana, boga mora, i titanke Tetije. Bilo je 3000 Okeanida i skoro sve su bile nimfe Okeana. Najstarija kći zvala se Stiks i ona je bila jedina boginja reke u svetu prepunom muških bogova reka. Ostale, kao Doris i Amfitrita, bile su boginje mora. Ali neke, kao Metida, koja je bila boginja mudrosti, nisu imale nikakve veze s vodom. U Hesiodovoj Teogoniji nabrojane su sledeće nimfe: Pita (Peitho), Admeta (Admete), Janta (Ianthe), Elektra (Electra), Doris, Primna (Prymno), Uranija (Urania), Hipija (Hippo), Klimena (Clymene), Rodija (Rhodea), Kalirhoja (Callirrhoë), Zeusa (Zeuxo), Klitija (Clytie), Idija (Idyia), Pasotoja (Pasothoë), Pleksaura (Plexaura), Galaksaura (Galaxaura), Diona (Dione), Melobosisa (Melobosis), Toja (Thoë), Polidora (Polydora), Kerkeja (Cerceïs), Pluta (Pluto), Perseja (Perseïs), Janeira (Ianeira), Akasta (Acaste), Ksantija (Xanthe), Petraeja (Petraea), Menesta (Menestho), Evropa (Europa),Metida (Metis), Eurinoma (Eurynome), Telesta (Telesto), Hriseja (Chryseis), Azija (Asia), Kalipso (Calypso), Eudora, Tiha (Tyche), Amfiroja (Amphirho), Okirhoja (Ocyrrhoë), Stiks (Styx). Nereide ((kćerke Nereja i nimfe Doris) – bilo ih je 50 i bile su nimfe mora. Jedna od njih bila je Amfitrita. Dok su Nereide plesale na ostrvu Naksosu Posejdon je oteo Amfitritu i uzeo je za nevestu. Najade su bile nimfe svežih vodenih tokova, reka i jezera, ali ne samo njih. Mnoge Najade su lovile zajedno s Artemidom koja je odabrala 20 Najada iz Amnisije za družbenice. Najade su bile kćeri rečnih bogova. Bile su dogovečne, ali ne i besmrtne. Ima pet vrsta Najada: Krineje (fontane, izvori) Limnade ili Limnatide (jezera) Pegeje (potoci) Potameide (reke) Elionome (močvare) Plejade – Kćeri Okeanide Plejone i Atlasa. Plejona znači „ona koja brodi“ pa su i njene kćeri zvane quot;
one koje brodequot;
. Koren reči je mogao doći i od grčke rečipeleiades što znači jato golubica. One su dvorile boginju Artemidu, zajedno sa polusestrama Hijadama pa su zajedno zvane Atlantide, Dodonide i Nisijade.Orion ih je progonio sedam godina, a otišao je tek kad je Zevs uslišio njihove molbe i pretvorio ih u golubice. Bilo je sedam Plejada i one su postavljene na nebo kao sazvežđe. Njihova imena su: Maja, Alkiona, Elektra, Kelena, Tajgeta, Steropa ili Asteropa i Meropa. [uredi]Ostale nimfe „Korikijske nimfe“ (Nimfe sa planine Parnas). Kćerke Pjesta i Apolonovih ili Dionisovih pratilja na planini Parnas. Posle velike poplave, kada se Deukalioniskrcao na obalu, prvo je zapalio žrtve ovim planinskim božanstvima. Muze Lampade (nimfe podzemlja, pratilje Hekate) Sirene (Acheloides) – Bile su kćeri rečnog boga Ahela i Muza. Bile su nimfe pratilje Persefone, i zbog toga što je nisu zaštitile kad ju je oteo Had, Demetra ih je pretvorila u bića s glavom devojke i telom ptice. One su svojom pesmom opčinjavale neoprezne mornare i utapale ih u moru. Helijade (sestre Faetontove, sina Apolonovog)– Kad je Faeton poginuo vozeći neoprezno Helijeva kola, one su neutešno jecale četiri meseca. Zbog toga su se bogovi sažalili na njih i pretvorili u topole, a njihove suze u ćilibar. Hijade – ove kćeri Atlasa i Plejone bile su sestre Hijove, koji je poginuo. One su toliko tugovale za njim da su ih bogovi postavili na nebo kao zvezde. Hijade su bile i sestre Plejada. Atlas i Plejona imali su 12 kćeri i sina Hija. Sedam kćeri su postale Plejade, a pet je poznato kao Hijade. Drugi kažu da su Hijade bile kćeri Atlasa i Okeanide Etre, što znači da su Plejadama bile polusestre. Neki opet kažu da su one kćeri Okeana i Tetide. Njihova ime su bila: Faesila (Phaesyle), Korona (Coronis), Kleija (Cleeia), Faeja (Phaeo) i Eudora (Eudora). Kada je njihovog brata rastrgao divlji vepar, ili lav, pet sestara je umrlo od žalosti za njim. Bogovi su ih učinili besmrtnim tako što su ih postavili na nebo kao grupu zvezda zvanu Hijade. Hijade nisu daleko od svojih sestara Plejada, obe grupe se nalaze u sazvežđu Bika. Lamusidijske nimfe - Lamusove kćeri. Bile su Dionisove dojilje, ali su poludele zbog Herine ljubomore. One bi rastrgle malog Dionisa da se nije u pojavioHermes upravo na vreme da spase malog boga. Jonske nimfe - Verovalo se da one leče bolesti. Zvale su se: Kalifeja (Calliphaeia), Sinalida (Synallasis), Pegeja (Pegaea) i Jasida (Iasis). Menade ili Majnade - lude žene, pratilje Dionisove. Vazne Nimfe: Drijade: Drijade (grč. Δρυάδες) (lat. Dryades) su bile šumske nimfe u starogrčkoj mitologiji. Sadržaj [sakrij]1 Mitologija2 Hamadriade3 Melijade4 Spoljašnje veze5 Reference [uredi]Mitologija Drijade su besmrtne, za razliku od ostalih vrsta, Hamadrijada i Melijada, koje su živele u hrastovom drveću i umirale zajedno s njim. Omiljena zabava mnogih nimfi bio je lov. Ove nimfe su često bile družbenice boginjeArtemide ili Dijane, boginje lova. Ona je bila moćna boginja šuma i gospodarica divljih zveri. Zbog velikog broja nimfi koje su je pratile, ponekad se naziva i boginjom nimfi. Mnoge nimfe su pokušavale da se takmiče s Artemidom, ne samo u lovu, već i čuvanju devičanstva. To je često bilo nemoguće, jer su moćni bogovi - Zevs, Posejdon, Apolon ili smrtni ljudi, kao Minoj, često pokušavali da ih zavedu ili otmu. Međutim, malo nimfi je uspelo da pobegne zaljubljenim bogovima ili ljudima i da sačuva svoju čednost. [uredi]Hamadriade Hamadriade (hrast) su bile nimfe hrastovog drveta. One su bile vrlo posvećene drvetu u kome su živele, i vrlo moćne kad se naljute. Ako bi njihovo drvo bilo povređeno i Hamadrijade bi bile povređene. Ako bi hrast bio posečen i Hamadrijada bi umrla. Od jedne Hamadrijade je počela priča o pohodu na „zlatno runo“ koja je kaznila sina čoveka koji je posekao njen hrast i ukrao zlatno runo posvećeno bogu Zevsu. Okeanide (grč. Okeanides, lat. Oceanides) su mitološka bića iz grčke mitologije. To su morske boginje, a kćerke su titana Okeana i njegove žene Tetije. Okeanide su boginje vanjskih mora, ili Okeanovog carstva. Od oko tri hiljade, koliko ih, po Hesiodu ima, znamo samo za njih pedesetak, a i one, u većini su samo pozadina na velikoj pozornici grčkog i rimskog panteona. Istaknutiju ulogu u mitovima su imale jedino Diona, Elektra, Kaliroja, Metida, Pita, Perza, Stiks i Tiha. U većini slučajeva, antički umetnicu su okeanide prikazivali u obličju prekrasnih devojaka ili mladih žena, a jedina ozbiljna i tužna među njima je bila jedino Stiks. Po tome kako su prikazivane veoma su slične nereidama, boginjama unutrašnjeg mora. Elektra: lektra je bila Agamemnonova i Klitemnestrina kći, Orestova i Ifigenijina sestra. Kada se njen otac, kraljAgamemnon vratio iz Trojanskog rata, Elektra je bila odsutna iz Mikene, a njega ubijaju njegova ženaKlitemnestrina i njen ljubavnik Egist. Egist i Klitemnestra su tada ubili i Kasandru, trojansku proročicu koju jeAgamemnon doveo sa sobom iz Trojanskog rata kao ratni plen. Elektra, Orest i Pilad na grobu Agememnona Osam godina kasnije, iz Atine, Orest dovodi Elektru u Mikenu, i na očevom grobu su se dogovorili o osveti. Osvetili su smrt svoga oca tako da je Orest, sa prijateljemPiladom ubio i Klitemnestru i Egista. Orest, posle nekog vremena gubi razum jer su ga počele progoniti Furije koje su bile zadužene za sprovođenje krvne osvete. Orest se sklonio u hram u Delfima, i mada mu je Apolon naredio da osveti oca,Apolon je bio bespomoćan da spreči posledice celog događaja, pa se održalo suđenje bogova na Akropolju. Glas boginje Atine je bio odlučujući tako da se bes bogova posle toga stišao. Furije nikada nisu progonile Elektru. Euripid u svome delu Ifigenija u Tauridi priča sasvim drugačiju priču. Oresta su Furije dovele do Tauride na Crnom moru gde je njegova sestra Ifigenija bila zatočena da priprema žrtveArtemidi). Kada su Furije doveli Oresta i Pilada da i oni budu žrtve, Ifigenija i Orest su se prepoznali pa su zajedno pobegli. Pilad je pomogao Orestu i Elektri da ubiju majku i njenog ljubavnika, a onda se Pilad zaljubio u Elektru i oni su na kraju postali muž i žena. [uredi]Elektra - Okeanova kći Elektra kćerka Titana Okeana i njegove žene Tetide se udala se za boga mora Taumanta, sa kojim je imala četiri kćerke: Iridu i tri Harpije. [uredi]Elektra - Atlantova kći Elektra je bila kćerka Titana Atlanta i okeanide Pleone. Udala se za Zevsa i imala je dva sina Dardana i praoca osnivača Troje, Ila, i kćerku Harmoniju. Zevs je Elektru, zajedno sa šest sestara prenio na nebo i pretvorio je u Vlašiće (Plejade). Nakon pada Troje, Elektra je, zbog žalosti raspustila kosu i luta nebom kaozvezda repatica. [uredi]O Elektri Eshil: Orestija tragedije Sofoklo: Elektra, tragedije Euripid: Elektra, tragedije Euripid: Ifigenija u Tauridi, tragedije Eugen O Nil: Elektri pristaje crnina, drama Žan Pol Sartr: Muhe, drama Rihard Štraus: Elektra, opera Danilo Kiš: Elektra, drama Titani: Titani (grč. Tītânes, lat. Titanes) su sinovi i kćerke boga neba Urana i Geje, boginje zemlje. Titani prvog pokolenja su živeli na nebu i to u doba vladavine svoga oca Urana, i čuvali su njegov prestol. Koliko vremena su tamo živeli nije poznato, a inače oko svih drugih pojedinosti što se tiču njihovog života i sudbina mitovi se međusobno podudaraju. Kako je vreme prolazilo tako su se prvobitnim Titanima pridruživali i njihovi potomci, tako da se broj Titana sve više povećavao. Prvobitno je bilo samo dvanaest titana, i to šest muških i šest ženskih.Muški Titani: Okean Kej Krije Hiperion Japet Kron Ženski Titani: Teja Reja Mnemosina Feba Temida Tetija Posle su se među Titane ubrajali i neki njihovi potomci, kao na primer Japetovi sinovi - Prometej i Epimetej, ponekad i Prometejov sin Deukalion i mnogi drugi. [uredi]Mitologija Kastriranje UranaĐ. Vazari 16. vek Kada je Geja, majka titana, rodila Uranu tri Hekatonhira, Uran ih je zamrzeo i zatvorio u unutrašnje zemlje. Geja se zbog takvog odnosa prema svojoj deci razljutila pa je odlučila da se osveti svome mužu Uranu. Otišla je do titana i nagovarala ih da, njihovog oca Urana svrgnu sa vlasti. Ni jedan od titana, sem najmlađeg Krona, nije pristao na predlog Geje, a Kron je, pomoću lukavstva oduzeo muškost i snagu Uranu i proglasio se umesto njega vladarom svemira. Kron je, kao novi vladar svemira primorao svoje sestre i braću da mu služe i da budu čuvari njegovog prestola i oslonac njegove vlasti. posle izvesnog vremena, Krona je stigla slična sudbina. Protiv njega se pobunio njegov najmlađi sin Zevs i oduzeo mu vlast i sebe proglasio za najvišeg i najvećeg boga. Pad TitanaP. P. Rubens, 1637. Borba između Krona i pobunjenog Zevsa je bila dugotrajna i strašna i trajala je oko deset godina. Na Kronovoj strani je bila većina titana, a na Zevsovoj strani su bili njegova braća Posejdon i Had, i braća titana - kiklopi, a ihekatonhiri, koje je Zevs oslobodio iz „podzemne zemlje“ - pakla Tartara. Pored kiklopa i hekatonhira, Zevsu su se pridružili i neki od titana koji su bili nezadovoljni vladavinom Krona, pre svih Okean i njegova kćerka Stiks sa svojih četvoro dece, kao i Japetov sin Prometej. Posle pobede nad Kronom, Zevs je i Krona i poražene titane sunovratio u večnu tamu „podzemne zemlje“, u pakaotartar, gde su ih čuvala nesavladivi storuki Hekatonhiri. Zevsovom pobedom je prestala vladavina titana svetom, ali ne zauvek i ne za sva vremena, Prema grčkim mitovima, ljudi koji danas vladaju svetom su potomci titana, jer kada je Zevs uništio prvo pokolenje ljudi, titan Prometej, stvoritelj čoveka, je svome sinu Deukalionu i njegovoj ženi Piri, omogućio da se spasu i da utemelje novi ljudski rod. Pokolenje ljudi koje je Deukalion utemeljio, je preživelo Zevsovu vladavinu, kao i vladavinu svih ostalih bogova saOlimpa, a velikane među svojim ljudima i danas naziva titanima. Vazniji Titani: Geja: Geja (Gaja, Gea, ge; grč. Γῆ ili Γαῖα), quot;
Zemljaquot;
, majka Urana (Neba), Ponta (Mora), Giganata i Titana, začetnica svakog života na Zemlji. Sadržaj [sakrij]1 Postanak2 Potomstvo3 Mitologija4 Kult5 Umetnost6 Literatura Postanak [uredi] Prema Hesiodovoj Teogoniji posle Haosa, ona je postala sama od sebe. U orfičkoj teogoniji, Geju i Urana je rodila Niks koju je stvorio i oplodio Fanes, prvi vladar sveta. Niks je živela u pećini ispred koje je sedela boginja Adrasteja i udaranjem u doboše sprečavala ljude da čine nepravde. U toj pećini Niks je rodila i odgajila Geju i Urana. U grčkoj kosmogoniji Geja je osnovni element koji nastaje odmah posle Haosa i predstavlja žensko načelo stvaranja. Potomstvo [uredi] Geja je sama iz sebe rodila Urana (Nebo), visoke planine (Orea) i more (Pont). Svi oni se vezuju za gorostasno telo Zemlje, ali samo Uran može potpuno da je obuhvati i Geja sjedinjena s njim rađa titane (Okeana, Kreja, Krija, Hiperiona, Japeta i Krona), titanke (Teju, Reju, Temidu, Mnemosinu, Febu i Tetiju), jednookekiklope (Bronta, Steropa i Arga) i storuke džinove hekatonhejre (Kota, Brijareja i Giga). Uran je mrzeo svoju nakaznu decu i bacao ih je u utrobu Geje, daleko od svetla dana. Geja je pod tim teretom stenjala i smišljala kako da kazni svog zlog muža. Pozvala je svoju decu da joj pomognu u tome, ali su se oni plašili. Samo se Kron odazvao majčinom pozivu. Ona je stvorila čelik i od njega sačinila ogroman srp. Kada je Uran poželeo Gejinu ljubav i približio se, Kron, koji je bio sakriven uzasedi, je čeličnim srpom odsekao genitalije svom ocu i bacio ih u more. Kapi krvi iz rane su pale na Zemlju i oplodile je. Tako su nastale erinije, giganti i melijske nimfe. Iz pene koja je nastala u moru kada su u njega pale odbačene Uranove genitalije, rođena je Afrodita. Nakon ovog događaja, Nebo se više nije približavalo Zemlji, a Kron je postao novi vladar sveta. Geja je i svom sinu Pontu rodila pet božanstva mora: Nereja, Taumanta, Forka, Keto i Euribiju. Njen najmlađi sin je čudovišni Tifon, koga je rodila kada se sjedinila sa Tartarom. U kasnijim mitovima, Geji je pripisivano mnogo više dece, kao što su Egeon, Antaja,Atlant, Ehidna, Erehtej... Mitologija [uredi] Gejino ime se pominje u mnogim mitovima u vezi sa pojedinim bogovima i smrtnicima. Marsel Majer: Geja, u kamenu Mudra Geja je pomogla kćeri Reji da sakrije Zevsa u jednu pećinu, jer je njen muž Kron gutao svoju decu čim se rode. Takođe, savetovala je Reju da umesto svog deteta, Kronu da da proguta kamen. Kasnije, ona je pomogla Zevsu da zajedno sa drugim bogovima pobedi Titane, a i uticala je da upravo on postane gospodar sveta. U čast Zevsovog i Herinog venčanja stvorila je vrtHesperida. Ipak u poslednjoj borbi bogova i giganata (gigantomahija), Geja je bila protiv Zevsa i tražila je čudesnu biljku koja leči sve rane kako bi je dala gigantima. Zevs je naredio Suncu i Mesecu da ne sjaje i tako uspeo da se pre nje domogne biljke. Iz Gejinog krila je nikao prelepi cvet koji je privukao Koru i omogućio Hadu da je se dočepa. Na Oriona je poslala škorpiju kako bi ga onemogućila da uništi sve životinje koje postoje. Kult [uredi] Njen kult je relativno star jer su je vrlo rano potisle Demetra i Kibela, tako da je postala tek personifikacija Zemlje sa ne mnogo značajnim mestom u religiji. Bila je poštovana na više mesta u Grčkoj (Atina, Arkadija, Delfi, Dodoni, Olimpija, Sparta), pesnici su je smatrali majkom prirode i ljudi i povezivali sa reinkarnacijom, ali i sa proricanjem. Često se pominjala u zakletvama. Okean: Okean je bog beskonačnih i beskrajno dubokih voda što su okruživale zemlju. U burnim događajima u „svetu mitova“, Okean se umešao samo jedanput, ali veoma uspešno. U borbi Zevsa protiv titana Krona, pomogao je Zevsu da ga savlada i da Zevs sebe proglasi najvišim bogom. pod Zevsovom vladavinom, Okean je mirno i spokojno, daleko od sveta, živeo i nije imao obavezu da prisustvuje savetu bogova, a uživao je poštovanje svih bogova. Sa svojom ženom Tetijom je imao nebrojno potomstvo - pre svega sve reke koje su ulivaju u more (Od reka u Srbiji to je bio samo Dunav koji se u ta vremena zvao Istar). Neki naučnici vjeruju da je Okean vladao svim morskim vodama, uključujući Mediteransko more i Atlantski okean, najveće dvije vodene mase poznate Starim Grcima. Vremenom, kako se geografija razvijala, Okean je postao vladar manje poznatih voda Atlantika, a Posejdon, iz mlađe generacije bogova, je vladao Mediteranom. Okean se razlikuje od Ponta, boga morskih dubina i „unutrašnjih mora“ koja su bila dostupna ljudima. Okean je, kao bog „spoljneg mora“, ljudima nedostupnog, bio nakon Zevsa najdostojanstveniji bog. Heroji:Ahil: Ahil, Ahilej ili Ahiles (gr.Άχιλλεύς) u grčkoj mitologiji sin kralja Peleja i boginje Tetide, glavni junak Ilijade i, ujedno, najveći grčkijunak. Boreći se sa Trojancima izgledao je „kao požar u suvoj borovoj šumi“. Kad mu je sudbina dala da bira, umesto dugog i neslavnog, odlučio se za kratak i slavan život. Ubio je u dvoboju Hektora, princa Troje, zato što mu je ovaj, pre toga, ubio najboljeg prijatelja, Patrokla. Gnevan, vukao je neprijateljev leš oko zidova grada kroz prašinu i stišao se tek kada je pred njega došao stari kralj Prijam, otac Hektorov, da ga moli za telo svog sina. Pred kraj rata poginuo je od otrovne strele koja ga je pogodila u petu (njegovo jedino ranjivo mesto), a koju je odapeo Paris,Hektorov brat. Peta je bila njegovo jedino ranjivo mesto zato što ga je njegova majka, Tetida spuštajući ga u reku Stiks, kako bi postao nepobediv, držala za petu. Čak se i danas koristi izraz „Ahilova peta“ za nečije ranjivo mesto. Agamemnon: Agamemnon (grč. Αγαμέμνων; „vrlo odlučan“), jedan od najvećih heroja grčke mitologije, sin kralja Atreja izMikene ili Arga i kraljice Aerope, brat Menelajev. Drugi izvori kažu da je sin Plejstena, sina ili oca Atreja, za koga se kaže da je bio Aeropin prvi muž. Sadržaj [sakrij]1 Raniji život2 Trojanski rat3 Povratak u Grčku i smrt4 Druge priče [uredi]Raniji život Agamemnonovog oca Atreja ubio je Egist, koji je zauzeo mikenski presto i vladao njome zajedno sa ocem Tistejem. Za to vreme Agamemnon i Menelaj našli su utočište kod Tindareja, kralja Sparte. Oni su se oženili njegovim kćerkama, Agamemnon Klitemnestrom, a Menelaj Jelenom. Agamemnon i Klitemnestra imali su četvoro dece: tri kćeri, Ifigeniju, Elektru i Hrisotemidu, i jednog sina, Oresta. Menelaj je nasledio Tindareja u Sparti, dok je Agamemnon, uz bratovljevu pomoć, svrgao Egista i Tisteja i povratio očevo kraljevstvo. Proširio je kraljevstvo osvajanjima i postao najmoćniji vladar u Grčkoj. Agamemnonova porodična istorija datira još od legendarnog kralja Pelopsa i bila je ukaljana brojnim silovanjima, ubistvima i prevarama. Grci veruju da je nasilnička prošlost bila uzrok zle sudbine koja je zadesila čitav Atrejev dom. [uredi]Trojanski rat Agamamnon je okupio grčke snage da bi krenule ka Troji. Pripremajući se da otplove iz Aulide, luke u Beotiji, Agamemnonovi ratnici su izazvali bes boginjeArtemide, jer su ubili jednu njoj posvećenu životinju. Zla sreća u vidu kuge i nedostatka vetra sprečavala je isplovljavanje. Konačno je prorok Kalhas objavio da se boginjin bes može umiriti samo žrtvovanjem Ifigenije, Agamemnonove kćeri. Klasični dramatičari se razlikuju u tome da li su se otac i kćerka dobrovoljno pokorili sudbini, ali Ifigenija je ipak žrtvovana. Njena smrt je odobrovoljila Artemidu i grčka vojska je isplovila za Troju. Postoji nekoliko verzija ove ljudske žrtve u grčkoj mitologiji. Neki izvori navode da je Agamemnon bio spreman da žrtvuje Ifigeniju, ali je Artemida prihvatila žtrvovanje jelena umesto Ifigenije, a prebacila na planinu Taurus na Krim. Hesiod kaže da je ona postala boginja Hekata. Agamemnon je bio komandant grčke vojske u Trojanskom ratu. Za vreme borbe Agamemnon je ubio Antipa. Agamemnon pratilac Haleas se kasnije borio s Enejomu Italiji. U Ilijadi se pominje priča o svađi Agamemnona i Ahila u poslednjoj godini rata. Agamemnon je uzeo Ahilu jednu lepu robinju, Briseju, kao ratni plen. Ahil, najveći ratnik svoga doba, se naljutio i napustio bitku, tako da je grčka vojska zamalo izgubila rat. Zahvaljujući Odisejevoj veštini pregovaranja, spor je izglađen. Iako nije bio ravan Ahilu u junaštvu, Agamemnon je kao kralj imao nesumnjivi autoritet. On je sazivao ratna veća i vodio vojsku u bitku. Lično se pojavljivao na bojnom polju i učinio je mnoga herojska dela dok nije ranjen i bio prinuđen da se povuče u svoj šator. Njegova najveća greška je njegova prgava narav i ponekad preuveličano insistiranje na autoritetu i položaju, što je dovelo do uvrede Hriseja i Ahila, a što je izazvalo veliki razdor među Grcima. Posle osvajanja Troje, proročica Kasandra, kćerka trojanskog kralja Prijama, postala je deo njegovog ratnog plena. Agamemnonovo ubistvo, ilustracija izPriča o grčkim tragičarima 1879 Alfreda Čerča. [uredi]Povratak u Grčku i smrt Posle putovanja praćenog olujom, Agamemnon i Kasandra iskrcali su se na Argolidu ili su se, nošeni vetrom iskrcali na Egistovu zemlju. Egist, koji je u međuvremenu zaveo Agamemnonovu ženu Klitemnestru, pozvao ga je na gozbu i izdajnički ubio. Po Pindaru i drugim tragedistima, Agamemnona je ubila njegova žena u kupatilu, bacivši preko njega komad tkanine ili mrežu da ne bi mogao da se brani. Klitemnestra je ubila i Kasandru. Njen bes zbog žrtvovanja Ifigenije, i ljubomora zbog Kasandre, bili su motivi ovog zločina. Agememnonovu smrt osvetio je njegov sin Orest, koji ubija svoju majku i Egista. [uredi]Druge priče Agamemnonova sudbina bila je predmet brojnih tragedija, klasičnih i modernih, od kojih je najpoznatija Eshilov„Agamemnon“ prvi deo trilogije Orestija. U legendi o Peloponezu, Agamemnon je smatran najvišim tipom moćnog monarha, a u Sparti je obožavan kao ZevsAgamemnon. Njegov grob se verovatno nalazi u ruševinama Mikene ili u Amikleji. U umetničkim delima često se koristi sličnost između predstave Zevsa, kao kralja bogova i Agamemnona, kao kralja ljudi. On se često slika sa skiptrom i dijademom, uobičajenim atributima kralja. Atlanta: Atalanta (grč. Αταλάντη, Atalante) je ime dve kraljevske kćeri iz Beotije i Arkadije. Sadržaj [sakrij]1 Mitologija2 Legenda o Atalanti iz Beotije3 Legenda o Atalanti iz Arkadije4 O Atalanti [uredi]Mitologija U mitu o Atalanti su prvobitno bile dve osobe istog imena - Atalanta iz Arkadije i Atalanta iz Beotije, uz koje su vezane razne zgode i napokon i borba sa ftiskim kraljem Pelejem i sudelovanjem u pohodu Argonauta. Ti mitovi i osobine su ih potpuno izjednačili i sasvim ih spojili. Prvi je to učinio, sredinom 2 veka pre nove ere, pesnik Apolodor, a neke elemente mita o Atalanti (lov na vepra) nalaze se i kod Homera. Najstariji pomen o Atalantinim takmičenjima sa proscima nalaze se u pesmi iz 7 veka pre nove ere koja se pripisuje Heziodu. Prema antičkim izvorima, dramu Atalanta napisao je Eshil, a navodno i Sofokle. Od rimskih pesnika istoimenu dramu je napisao u 2 veku pre nove ere Pakuvije. Priča o Atalanti je raširena i poznata do današnjih dana po OvidijevimMetamorfozama. [uredi]Legenda o Atalanti iz Beotije Atalanta je bila kćerka beotijskog kralja Šeneja i njegove žene Klimene.Odmah nakon rođenja su je odneli u šumu jer je njen otac Šenej želeo samo sinove.U šumi je Atalantu pronašla medvedica i spasla je. Odgojena u šumi i prepuštena samoj sebi, izrasla je u lepoticu i stekla neverovatnu okretnost i snagu da je u svemi mogla nadjačati mnoge muškarce. Zbog te svoje osobine je bilo razumljivo što je svaki muškarac želeo da mu Atlanta bude žena. Atalanta je redom odbijala sve svoje prosce, a onoga koji je bio uporan u svojim nastojanjima da je isprosi sebi za ženu, Atalanta je pozivala da se sa njom takmiči u trčanju. I tako je, pobedivši svakoga, dugo čuvala svoju slobodu. Pobedio je jedino predivni Hipomen, kome je boginja Afrodita pritekla u pomoć.Afrodita je Hipomenu dala tri zlatne jabuke i posavetovala ga da u toku trke, s vremena na vreme ispusti po jednu jabuku, i to u času kada ga Atalanta u trčanju sustigne. Atalanta nije mogla odoleti ispuštenim zlatnim jabukama, i svaki put se sagnula da ih uzme, i tako je na cilj došla posle Hipomena. Hipomenova pobeda nije rastužila Atalantu i ona se, jer joj se on dopao, sa njim uputila u Onhest. Dok su čekali na venčanje, atalanta je u šumskom hramu izjavila Hipomenu ljubav, a Zevs, za kaznu što su svojim ponašanjem oskrnavili mesto boravka bogova, pretvori ih oboje u šumske životinje. [uredi]Legenda o Atalanti iz Arkadije Atalanta je bila kćerka arkadskoga kralja Jasiona.Atalanta iz Arkadije je imala sličnu sudbinu kao i Atalanta iz Beotije i nakon svih tih događanja je postala čuveni lovac i bila je pozvana, kao i svi junaci tog vremena u opasnom lovu na kalidonskog vepra, koji je organizovao Meleagar, sin kalidonskog kralja. Atalanta je nadmašila sve junake i prva je, strelom pogodila velikog vepra, koga je zatim ubio Meleagar, a kožu veprovu je poklonio Atalanti. kako su i svi ostali učesnici lova želeli da imaju veprovu kožu, nastalo je veliko krvoproliće iz koga je Atalanta izašla kao pobednik. Atalanta iz Arkadije se udala za junaka Melaniona i sa njim imala sina Partenopeja, koji je učestvovao u ratu sedmorica protiv Tebe , i u toj borbi poginuo. [uredi]O Atalanti 1629. godine, Dubrovčanin Jurije Palmotić je napisao dramu Atalanta . U ovoj drami - pastirskoj igri sa elementima farse - Atalanta se u trčanju takmiči sa starcem Vukdragom. 1911. godine E. Ludvig je napisao dramu Atalanta. 1736. godina, G. F. Hendl je napisao operu Atalanta. 1635. godine P. P. Rubens je naslikao sliku Atalanta i Meleagar. Herakle: Etimologija Heraklovo grčko ime nastalo je od reči Ἥpα + κλέος = Herina slava, a to je ime dobio da bi se umanjio Herin bes. [uredi]Mitologija [uredi]Rođenje i detinjstvo Hera je bila Heraklova pomajka i njegov neprijatelj. Zevs je oplodio Alkmenu, smrtnicu u obličju njenog muža Amfitriona. Iste se noći vratio i njen muž, te su takođe spavali zajedno. Stoga je Alkmena zanela dva dečaka. Hera je naterala Zevsa da se zakune da će dečak koji se rodi te noći članu Persejeve kuće biti veliki kralj. Kad je Alkmena bila trudna s Heraklom, Hera je pokušala sprečiti porođaj zavezavši Alkmenine noge u čvor da bi usporila porod. A potom je ubrzala Euristejevo rođenje. Heru je prevarila Galantida, Alkmenina sluškinja, rekavši da je Alkmena već rodila dete. Hera je Galantidu pretvorila u lasicu. Alkmena je potom rodila poluboga Herakla i smrtnika Ifikla. Herakla je nazvala Alkid, a kasnije je nazvan Heraklo, u prevodu Herina slava, da bi ublažili Herin gnjev. Dok je Heraklo bio dete, Hera je poslala dve zmije da ga ubiju dok je ležao u kolevci. Heraklo je zadavio svaku zmiju jednom rukom, a potom ga je njegova dadilja pronašla da se igra njima kao da su igračke. Jedna priča govori da je Zevs prevario Heru da doji Herakla. Kad je ona otkrila ko je dijete, bacila ga je sa svojih grudi, a mleko se prosulo nebom i stvorilo Mlečni put. [uredi]Mladost Nakon što je ubio svog učitelja muzike lirom, poslan je da čuva stoku na planinu sa svojim očuhom Amfitrionom. Onde su ga posetile dve nimfe - Užitak i Vrlina - ponudivši mu ugodan, ali lagodan život ili težak, ali slavan život. Heraklo je izabrao potonje. Jedan od njegovih izazova postavio mu je kralj Tespije koji je hteo da ubije kiteronskog lava. Kao nagradu, kralj mu je ponudio priliku da oplodi njegovih 50 kćeri. Navodno je to Heraklo učinio u jednoj noći. Kasnije je u Tebi oženio njegovu kćer Megaru. No, Hera je dovela Herakla do napada ludila pa je on ubio svoju decu. Nakon što je shvatio šta je učinio, pobegao jedelfijskoj proročici. Hera je kontrolisala proročicu koja mu je naredila da služi kralju Euristeju dvanaest godina i izvrši svaki zadatak koji mu on zada. Heraklo je kao uslov za dolazak na Olimp (i besmrtnost) trebao izvršiti dvanaest zadataka, koje mu je postavljao kralj Euristej. [uredi]Dvanaest zadataka [uredi]Nemejski lav Heraklo ubija nemejskog lava; španska freska iz 3. veka Heraklov prvi zadatak je bio da ubije nemejskog lava, i kao dokaz donese njegovu kožu kralju Euristeju. Koža toga lava bila je tako debela da je nijedno oružje nije moglo probiti, a mogla ga je ubiti samo ljudska ruka. Heraklo je pokušao lukom i strelom te toljagom i bronzanim mačem, ali nije uspeo. Heraklo je potom odbacio sve svoje oružje i rvao se s lavom na tlu. Na kraju ga je zadavio i ugušio ga. Nakon njegove smrti, Heraklo mu je satima pokušavao oderati kožu. Bio je besan jer je mislio da neće uspeti ispuniti svoj zadatak. Međutim, Atina je došla prerušena u staricu i pomogla mu da shvati da najbolje oruđe kojim bi mogao razderati lavlju kožu jesu lavlje kandže. Ispunio je zadatak i nosio je neprobojnu kožu kao svoj oklop. Kralj Euristej videvši ga tako prekrivenog, od straha se sakrio u veliku bronzanu posudu. Posle toga sve je nove zadatke Heraklu zadavao glasnik. [uredi]Lernejska Hidra Herakle i Lernejska Hidra Herakle je stigao do močvare lernejskog jezera gde je živela Hidra. Heraklo je prekrio usta i nos tkaninom da bi se zaštitio od otrovnih para i ispalio plamene strelice u njezin brlog da bi je namamio napolje, a zatim se suočio s njom. Svaki put kad bi odsekao neku njenu glavu, izrasle bi dve nove glave. Apolodor govori da je Heraklo shvatio kako je ovako neće moći savladati, te je pozvao svog nećaka Jolaja da mu pomogne. On se dosetio (možda pod uticajem Atine) da spale rane nakon što odseku glavu. To su i učinili pa su na kraju ubili Hidru. Herakle je jednu njenu besmrtnu glavu postavio ispod velikog kamena na svetom putu između jezera i Eleja, a potom je umočio strelice u Hidrinu otrovnu krv i tako završio zadatak. Druga verzija priče govori da je, nakon što bi odsekao svaku glavu, umočio mač u Hidrinu krv i koristio njen otrov da glave ne bi ponovno narasle. Hera je posle rekla da je zadatak nevažeći jer mu je nećak pomogao. [uredi]Kerinejska košuta Herakle hvata kerinejsku košutu Euristej je bio ljut zato što je Heraklo izbegao smrti u prethodna dva zadatka te je potrošio više vremena razmišljajući o sledećem zadatku. Treći zadatak bio je uhvatiti kerinejsku košutu koja je bila posvećena Artemidi. Euristej se nadao da će se boginja naljutiti na Herakla. Kerinejska košuta imala je bronzana kopita i zlatne rogove, a bila je brža od strele. Herakle ju je smeo samo pokazati Euristeju neozleđenu pa ju je lovio godinu dana kroz Grčku, Trakiju i Istru. Nakon što ju je izmorio, odlučio je odapeti jednu strelu i pogodio je u nogu, ali između mišića i kosti, bez kapi prolivene krvi. Zavezao ju je i krenuo Euristeju. Sreo je Artemidu i njenog brata Apolona te joj je objasnio da mu je to zadatak i molio je za oproštaj rekavši da će košutu brzo vratiti. Artemida mu je dopustila, a Herakle je košutu odneo Euristeju. Euristej je rekao da će košuta postati delom kraljeva zverinjaka. Heraklo je znao da mora vratiti košutu, pa je rekao da će mu je predati ako je sam Euristej uzme. Kralj je krenuo po nju, a Herakle ju je pustio, a ona je, brža od strele, pobegla svojoj gospodarici Artemidi. Herakle je potom Euristeju rekao da nije bio dovoljno brz i tako je uspio završiti ovaj zadatak. [uredi]Erimantski vepar Herakle i erimantski vepar Erimantski vepar predstavljao je problem seljacima u Erimantu zbog uništavanja useva i goveda. Herakle takođe nije smeo ubiti svoj plen. Kentaur Hiron rekao mu je da ga zavede u dubok sneg. Herakle je uplašio vepra, zbunio ga i naterao u sneg, gde ga je zavezao i odneo do Euristeja. Kralj se uplašio i rekao mu da se reši te zveri, a Heraklo ga je poslušao. [uredi]Augijeve štale Euristej se dosetio ovome zadatku jer su prethodni zadaci samo uzdizali Herakla u očima ljudi, a ovako bi se i ponizio. Augijje bio Heliosov sin, pa je njegovo stado bilo blagoslovljeno: imao je 300 crnih bikova, 200 plodnih bikova i 12 srebrno-belih bikova koji su branili celo stado. Njegove štale nisu bile očišćene jako dugo, a Herakle je sve morao isprazniti i očistiti u jednom danu. Prvo je razbio dva zida, a onda preusmerio reke Alfej i Penej prema stajama. U roku od nekoliko sati, posao je bio gotov. Augij nije hteo dati dogovorenu desetinu stoke pa ga je Herakle ubio, a njegovo kraljevstvo dao njegovu sinu Fileju. Grčki pesnik Pindar tvrdi da je onde Herakle utemeljio Olimpijske igre. [uredi]Stimfalske ptice Herakle i stimfalske ptice Šesti Heraklov zadatak bilo je istrebljivanje ptica koje su se razmnožile na obalama Stimfalskog jezera. Bile su posvećeneAresu i hranile su se ljudima, a imale su bronzane kljunove i kandže i oštra, metalna pera kojim su mogle napadati žrtve. Budući da je sve bilo mračno, Atina i Hefest su pomogli Heraklu davši mu čegrtaljku kojom je uplašio ptice i nagnao ih na let. Potom ih je, dok su pokušavale bežati, gađao strelama i poubijao. U drugoj verziji priče gađao ih je katapultom. Ptice koje su preživele nikad se nisu vratile u Grčku. [uredi]Kritski bik Herakle i kritski bik Na Kritu je postojao bik kojeg Minos nije hteo žrtvovati Posejdonu. Bio je to ili bik koji je odveo Evropu ili onaj s kim je Pasifaja začela Minotaura. Iako je Minos ponudio Heraklu pomoć, on ju je ljubazno odbio i odlučio obaviti posao goloruk. Taj je bik bljuvao vatru, pa je borba potrajala. Na kraju ga je nadjačao, zarobio i odneo ga u Mikenu. Nakon što ga jeEuristej vidio, hteo ga je posvetiti Heri, ali je ona to odbila jer je bik odražavao Heraklovu snagu. [uredi]Diomedovi konji Herakle i Diomedovi konji U pokrajini Trakiji ludi kralj Diomed imao je četiri konja: Podarga, Lampona, Ksanta i Dena koje je hranio ljudskim mesom. Herakle je morao otići tamo i ukrasti te konje. On je to učinio s velikom lakoćom, a onda ih je nahranio Diomedom zbog njegove zloće i okrutnosti. Druga verzija priče govori da je došao sa svojim ljubavnikom Abderom koji je čuvao konje dok se Heraklo borio s Diomedom. Ali, Abdera su konji pojeli, a za osvetu je Heraklo dao Diomeda njegovim konjima. Nakon što su se najeli, konji su postali mirniji, pa ih je Herakle odneo u Mikenu da kralj Euristej odluči o njihovoj sudbini. Euristej je naredio da se odvedu na Olimp i budu žrtvovani Zevsu, ali je to Zeus odbio i poslao vukove, lavove i medvede da ih ubiju. Druga verzija priče govori da ih je Herakle pustio da slobodno lutaju Argom budući da su postali trajno mirni. [uredi]Hipolitin pojas Herakle je morao Euristejevoj kćeri pribaviti pojas Hipolite – kraljice ženskog ratničkog naroda Amazonki kojoj je pojas dao njezin otac Ares. One su onesposobljavale mušku decu i muškarce kako bi morali raditi kućne poslove. Koristile su bronzano oružje i prve su osnovale redove konjice. Hera je nahuškala Amazonke protiv Herakla, pa je on bio prisiljen pobiti ih i uzeti kraljevski pojas. Heraklo je silovao Hipolitu i potom je dao Tezeju za ženu. U drugoj verziji priče, Hipolita se zaljubila u Herakla i svojevoljno mu je dala pojas. [uredi]Gerionovo stado Heraklov deseti zadatak bilo je hvatanje čuvenog Gerionova stada iz Eriteje, ali ne da ga otkupi ili zatraži nečiju pomoć. Gerion, sin Hrisoara i Kaliroje, kćeri TitanaOkeana, bio je troglavi div, uvek naoružan do zuba. Na putu do Eriteje, Heraklo je prešao libijsku pustinju i bio ljut zbog vrućine te je ispalio strelicu na Heliosa, boga Sunca. Helios ga je molio da prestane, a Heraklo je zahtevao veliki zlatni pehar koji je potom koristio da bi plovio morem. Tako je stigao do Eriteje gde se suočio s dvoglavim Ortarom kog je ubio svojom toljagom. Eurition koji je čuvao stado došao je pomoći Ortru, ali ga je Heraklo ubio. Čuvši komešanje, Gerion je došao naoružan sa tri štita, tri koplja i tri kacige. Na kraju ga je Herakle ubio strelom koju je umočio u otrovnu krv lernejske Hidre. Heraklo je potom morao odvesti stoku Euristeju. Da bi mu otežala, Hera je poslala obada na stoku koji bi uznemiravao i iritirao stoku. Takođe je poslala poplavu koja je uzdigla reku, a Heraklo nije mogao proći sa stokom. Heraklo je podigao dva velika kamena smanjivši nivo vode i sprečivši dolazak morskih čudovišta i nemani. Ti se stupovi kod Gibraltara i danas nazivaju Herkulovi stubovi. Potom je odveo stoku Euristeju, a ona je posvećena Heri. [uredi]Jabuke Hesperida Vrt Hesperida Nakon što je 10 zadataka završio za 8 godina i mesec dana, Herakle je došao do Euristeja tražeći nagradu. No, kao što je Herapre naumila, moralo je biti 10 zadataka, pa Euristej nije priznao drugi i peti zadatak, tako da je Herakle morao izvršiti još dva. Sledeći zadatak bio je zahtjevan. Morao je doneti Hesperidine zlatne jabuke, ali to nije učinio sam. Nerej iz reke Po savetovao je Heraklu da zamoli Atlasa – diva koji drži nebeski svod – da ubere te jabuke. Ovaj bi učinio sve da se malo odmori od svog teškog posla, ali se bojao Ladona – bića sa stotinu glava koje je čuvalo jabuke. Heraklo ga ustrelio iz velike udaljenosti pa div pribavi plodove (bio je otac Hesperida). Međutim, Atlas se nije hteo vratiti starom poslu pa ga je Herakle morao nadmudriti: zamoli ga da pridrži svod dok stavi podmetač za glavu. Ovaj je naseo pa se Herakle s jabukama zaputio prema Euristeju. Na putu je osnovao Tebu – grad sa stotinu vrata. Euristej se bojao jabuka pa ih je Heraklo dao Atini koja ih je kasnije vratila. [uredi]Kerber Vilijam Blejk: Kerber Poslednji i najteži zadatak bio je Kerber. Herakle je morao otići do vrata Hada i tamo se obračunati s tim troglavim psom koji je imao rep zmije, a pena koja je padala na pod stvarala je otrovnu biljku akonitu. Dok je bio u podzemlju, Heraklo je oslobodio Tezeja koji je tamo bio zatvoren jer je pokušao oteti Hadovu ženu Persefonu. Heraklo je otišao do Hada i Persefone i upitao sme li uzeti Kerbera. Bogovi su se složili pod uslovom da ga ne ozledi. Neki kažu da je Persefona pristala jer je Heraklo bio njezin brat. Heraklo je potom uhvatio Kerbera oko vrata i izvukao na svetlo dana. Čim je izišao iz mraka, Kerber je počeo besno lajati i stenjati. Euristej se uplašio čim je vidio Kerbera, pa ga je Heraklo brzo vratio Hadu. [uredi]Nakon zadataka Nakon što je završio zadatke, Heraklo se pridružio Argonautima u potrazi za zlatnim runom. Spasili su junakinje, osvojili Troju i pomogli bogovima u ratu protiv Giganata. Takođe se zaljubio u princezu Jolu od Ehalije. Kralj i njegovi sinovi s prezirom su gledali na Herakleove pothvate, svi osim Jolina brata Ifita koji je postao Herakleov najbolji prijatelj. Eurit je ponudio ruku svoje kćeri onome ko ga pobedi u streljačkome takmičenju. Kad je to učinio, Eurit nije održao obećanje, te je Heraklo ubio njega i njegove sinove, osim Ifrita, a Jolu je oteo. No, Hera je još jednom Herakla naterala do ludila, te je bacio Ifita s gradskih zidina. Herakle se morao iskupiti i očistiti služenjem lidijskoj kraljici Omfali. Morao je raditi ženske poslove i nositi žensku odjeću, a ona je nosila njegovu lavlju kožu i toljagu. Nakon nekog vremena oslobodila ga je te su se venčali. [uredi]Heraklove ljubavi Heraklo je imao i muške i ženske ljubavnike. Njegovo se potomstvo naziva Heraklidama. [uredi]Žene Agostino Karači: Herakle iDejanira Heraklo se ženio četiri puta. Prvi put s Megarom koju je zajedno s decom ubio u napadu ludila koje je uzrokovala Hera. Megarinu je ruku dao Jolaju jer mu je bilo prebolno gledati je. Sledeća mu je žena bila Omfala, lidijska kraljica, kojoj je isprva bio rob. Peter Pol Rubens: Heraklova apoteoza Treća žena bila je Dejanira za koju se borio s rečnim bogom Ahelojem. Nakon venčanja, putovali su i trebali su proći jednu reku, gde je jedan Kentaur imena Nes ponudio pomoć, ali je pokušao silovati Dejaniru. Heraklo ga je usmrtio strelom natopljenom Hidrinom krvlju. Umirući, kentaur je Dejaniri rekao da ako želi Herakla spriječiti od veza s drugim ženama, skupi njegovu krv i seme te da ih premaže po njegovoj odeći. Znao je da je njegova krv došla u doticaj s Hidrinom te da će ubiti Herakla. Poslije je Dejanira bila ljubomorna na Jolu te je uronila košulju u tu mešavinu. Herakleov je sluga donio Herakleu tu košulju, a tkanina je na Heraklu počela gristi njegovo meso. Potom je zamolio da ga postave na lomaču da mu prekinu patnje. Filoktet je zapalio lomaču, a Herakle mu je dao svoj luk i strijele. Nakon njegove smrti, bogovi su ga učinili besmrtnim. Druga verzija priče govori da je lomača spalila ljudsko u njemu, a da je ostalo samo božansko. Potom je uznesen na Olimp gde je oženio Hebu. [uredi]Muškarci Herakle i Jolaj; etrušćanski reljef iz 5. veka p. n. e. Herakleov ljubavnik je bio Jolaj koji mu je i pomogao u jednom od zadataka. Bio mu je nećak, pomagač i ljubavnik. Po uzoru na njih, mladi su se parovi zaklinjali u ime Jolaja. Kasnije je Jolaju Heraklo dao svoju ženu Megaru koju više nije mogao podneti jer je bilo prebolno, a to je bio i simbol Jolajeva ulaska u zrelo doba. Plutarh u svome delu Eroticos govori da ih je bilo toliko mnogo da se ne bi mogli nabrojati. Evo nekih Heraklovih ljubavnika: Abder (Ἄβδηρος) Admet (Ἄδμητος) Elaktas Filoktet (Φιλοκτήτης) Hilas (Ύλας) Ifit (Ίφιτος) Jolaj (΄Ιόλαος) Nestor (Νέστωρ) Odisej: Odisej (grč. Ὀδυσσεύς, lat. Ulixes), heroj Homerovog epa Odiseja. Po Homeru Odisej je bio kralj Itake, sin Laerta iAntikleje (kćerke Autolika iz Parnasa), Penelopin muž i Telemahov otac. Po drugim predanjima Odisej je Sizifov sin i otac sinova Kirke, Kalipso i drugih nimfi. Odisej je bio izuzetno mudar, oštrouman, rečit, snalažljiv, hrabar i istrajan. U Ilijadi Odisej je čovek koji se najbolje snalazi u krizama i odnosima među Grcima i on je odigrao glavnu ulogu u pomirenju Agamemnona i Ahila. Odisejeva lutanja i povratak svome domu i kraljevstvu su centralna tema Odiseje, epa u 24 poglavlja, a takođe je poznat po predlogu da se Troja zauzme lukavstvom pomoću drvenog konja. Poglavlja VI-XIII opisuju njegova lutanja od Troje do Itake: prvo je došao u zemlju Lotofaga gde je s velikom mukom oslobodio svoje drugove koji su pali u letargiju jer su jeli lotos; oslepeo je kiklopa Polifema i pobegao iz njegove pećine obešen o trbuh ovna; izgubio je 11 od 12 svojih brodova u borbi s ljudožderima Lestrigoncima. Potom je stigao na ostrvo čarobnice Kirke, gde je spasao svoje drugove koje je Kirka pretvorila u svinje. Zatim je posetio zemlju duhova gde je razgovarao s Agamemnonovim duhom i saznao od tebanskog proroka Tiresije kako da ublaži Posejdonov bes. Susreo se sasirenama, Scilom i Haribdom. Konačno je jedini preživeo oluju i stigao na idilično ostrvo nimfe Kalipso. Posle dvadeset godina lutanja Odisej se vraća na Itaku gde njegova žena Penelopa i sin Telemah pokušavaju da se odupru mnogobrojnim proscima koji su zauzeli kraljevstvo u njegovom odsustvu. U početku ga je poznao samo verni pas i dojilja. Odisej dokazuje svoj identitet – uz pomoć boginje Atine – tako što uspeva da zategne i odapne strelu iz svog starog luka. Na kraju, uz pomoć Telemaha, ubija Penelopine prosce. Penelopa mu i dalje ne veruje ali posle više iskušavanja konačno ga prihvata kao svog davno izgubljenog muža i kralja Itake. U Odiseji Odisej ima mnogo mogućnosti da pokaže svoju veštinu lukavstva i prevara; ali su u isto vreme njegova hrabrost, lojalnost i velikodušnost na stalnoj probi. Klasični grčki pisci ga ponekad predstavljaju kao beskrupuloznog politikanta a ponekad kao mudrog i poštovanog državnika. Filozofi su se uglavnom divili njegovoj inteligenciji i mudrosti. Neki rimski pisci (kao Vergilije i Stacije) su pokušali da ga omalovaže kao uništitelja Troje, za koji su smatrali da je postojbina Rimljana; drugi (kao Horacije i Ovidije) su mu se divili. Rani hrišćanski pisci su ga veličali kao primer mudrog hodočasnika.

Knjiga Mitova I legendi Br.1

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Knjiga Mitova I legendi Br.1

Similar to Knjiga Mitova I legendi Br.1 (20)

Knjiga Mitova I legendi Br.1