Стефан Грујић, 8. разред ОШ ,,Вожд Карађорђе'' Алексинац 2. место на Конкурсу Знаменити Алексинчани

1. Znameniti Aleksinčani
- Kosta Stojanović
• Stefan Grujić VIII1
• OŠ "Vožd Karadjordje", Aleksinac
Profesor ekonomije

2. Коста Стојановић
(1867-1921)
Коста Стојановић био је научник из
области математике, физике, механике,
социологије и економије. Сматра се
утемељивачем математичке економије и
претечом кибернетике у Србији.
Рођен је 2. октобра 1867. године у
Алексинцу.

3. Стари Алексинац
• Рођен је у Алексинцу, од мајке Стеване
и оца Тривуна Трпковића, трговца
пореклом из села Маловишта код
Битоља. Презиме Стојановић, по
старом словенском обичају, Коста је
добио као патроним по деди Стојану,
Тривуновом оцу. Основну школу и ниже
разреде гимназије такодје је завршио у
Алексинцу, док је више разреде
завршио у Нишу 1885, као један од
најбољих ђака.

4. Стари Београд
• Дипломирао је математичке
науке на Филозофском
факултету Велике школе у
Београду, јуна 1889. године, као
најбољи студент у генерацији.
Студирао је заједно са Михајлом
Петровићем Аласом, који му је
касније много пута помогао.

5. Стари Ниш
• За даље студије, у првом тренутку није добио
могућност, тако да је 1890. положио професорски
испит, обрадивши тему „Теорија анвелопа код кривих
линија и површина“ и запослио се као професор
математике у Нишкој гимназији.
• Нишка гимназија је у то време била веома позната,
не само као образовна већ и као културна установа.
У њој су предавали познати професори, као што су
Стеван Сремац, Светолик Ранковић, Тихомир
Ђорђевић и други. Упоредо са радом у гимназији,
наставио је да продубљује своја знања, па је у Нишу
наредне године, објавио свој чувени рад „Атомистика
– Један део из филозофије Руђера Јосифа
Бошковића”. Тада је превео и књигу „Смак света“,
француског астронома Камила Фламариона.

6. Наставник у Великој школи
са Јованом Жујовићем и
Милојем Васићем
• Године 1900. је постао народни посланик Нишког
округа и од тада се трајно везао за политику. У јавни
живот је ушао пред крај владавине Александра
Обреновића, пре Мајског преврата 1903, у време када
се Србија сусретала са мноштвом спољних и
унутрашњих проблема.
• Захваљујући научним квалитетима, према броју и
теоријској убедљивости научних радова, после Мајског
преврата, постао је хонорарни наставник у Великој
школи, у исто време када и Јован Жујовић и Милоје
Васић. По оснивању Београдског универзитета 1905.
године, постао је ванредни професор математичке
физике.
• У свом универзитетском раду, за неколико година
написао је низ радова из механике, математике и
физике, који одражавају његов висок ниво познавање
материје. Ово је уједно и једини период у којем је
писао радове из само по једне научне дисциплине,
што није одговарало његовом карактеру.

7. Породица Косте
Стојановића
Оженио се Љубицом, рођеном Димитријевић
(1876 – 1965)
Добио је синове:
Милана Стојановића (1903- 1987)
Велимира Стојановића (1905 – 2001)
Радмила Стојановића (1910 – 2002)

8. Министар
Краљевине Србије
• Академску каријеру нагло је
прекинуо априла 1906. године,
када је изабран за Министра
народне привреде Краљевине
Србије. Средином исте године,
заједно са Михаилом
Петровићем је радио на
налажењу најповољнијег
система за политичке изборе за
1907. годину. Овај њихов једини
заједнички рад, објављен је у
часопису „Дело“, једном од
најбољих српских часописа, под
насловом „Представнички
систем изборни“.

9. Царински рат
• На министарском положају нашао се у
време почетка Царинског рата, када је
Аустроугарска, блокирала економску
размену са Србијом и увела јој санкције.
Још 1902. године објавио је расправу о
увозу и извозу Србије, у којој је
математичким методама показао да на
сваки динар извезене робе у
Аустроугарску, Србија губи тачно 22
динара. При ступању на функцију министра
јасно је показао да га овај рат не брине и
да за насталу ситуацију постоји
алтернативно и боље решење. Свој став је
поткрепио чињеницом да Аустроугарска
није потрошач, већ само посредник у
извозу робе из Србије на друга тржишта.

10. Партијски саборци из
Народне радикалне
странке
• Кренуо је да проналази нова тржишта у Бугарској,
Румунији, Грчкој, Италији, Египту. У овом послу имао је
јаку подршку Лазара Пачуа и Стојана Протића, својих
партијских сабораца из Народне радикалне странке, који
су и сами заговарали економско осамостаљивање
Србије. Један од највећих проблема са којима се сусрео,
састојао се у организацији извоза, пошто већина домаћих
произвођача није познавала друга тржишта, као и у слабој
контроли тржишних цена преко Београдске берзе, која је
у то време бележила врло мали обим промета. Да би
решио ове проблеме, Коста Стојановић се угледао на
друге земље, које су успешно решиле исти проблем, тако
што је већ 1906. године скупштини поднео Закон о
освајању трговинских агентура, па је већ следеће године,
1907. основана Главна трговинска агенција у Београду,
затим, 12 агенција у земљама Европе и једна у Египту.
• Користећи своја познавања научних начела и усклађујући
их у политичку праксу, чак и у условима санкција, успео је
да рационализује пољопривреду, преобрази привреду,
учетворостручи број предузећа, ухода нове трговачке
путеве за Србију, управља извозним ценама, што је
учинило да Аустроугарска 1908. године одустане од
блокаде, а Србија из Царинског рата изађе оснажена.

11. Милутин Миланковић
• С обзиром на ангажовање у политици, није више могао да се врати
на катедру за физичку математику, па је на то место 1909. године
дошао Милутин Миланковић, из Беча. О раду свог претходника на
катедри, Милутин Миланковић је између осталог рекао:
• ,,Дошао је, да као свештеник науке, у овом храму, проповеда
велике истине, које се дотле нису чуле. Математичка физика бави
се мртвом природом, али је њега интересовао цео свет, њега је
интересовао живот. Зато је катедра била уска за његов рад.
Стојановића је занимао друштвени живот - та жива машина са
милионима точкова, коју је звао друштво, и на којој је применио
законе термодинамике."
• Милутин Миланковић

12. Први светски рат
• Први светски рат дочекао је у Београду, са својом породицом. У пролеће
1915. упутио се у Рим, са намером да употреби своје раније
успостављене везе током Царинског рата, овога пута ради очувања
Јадранске обале. На иницијативу владе, из Рима је фебруара 1916.
прешао у Ницу, где је организовао Клуб народних посланика свих
политичких странака, чији је постао председник, док је секретар био
Бранислав Нушић. Овај клуб је устао против рада Владе и тиме ушао у
отворени сукоб са Николом Пашићем, и његовим најужим окружењем, и
вршио притисак на Владу и на Двор да се влада заузму за југословенски
став, што је по њима, за Србију био једини реалан излаз из рата. Иначе,
клуб се бавио и другим важним питањима, као што су збрињавање
избеглица, и школовање ђака у Француској. Стојановић се посебно
залагао да се школска омладина, у циљу очувања интелектуалне елите,
поштеди ратних борби, а да се у ту сврху ангажују активни официри и
ратни профитери из Швајцарске.

13. Крф и Париска мировна
конференција
• Учествовао је као члан Клуба независних
радикала, на Другом заседању Народне
скупштине на Крфу, крајем августа 1916,
одакле се надао да ће моћи поново да се
врати у Србију, очекујући да ће исте јесени
Солунски фронт имати бољи исход .
Међутим, уместо тога, разочаран, вратио
се у Париз, где је, са мањим прекидима
остао све до јануара 1920. године, односно
завршетка Париске мировне
конференције.

14. Боравак у Француској
• До краја свог боравка у Француској, бавио се проучавањем
француске економске литературе, начинио један од првих
прорачуна народног богатства Србије до 1914, које је
припремао за мировне преговоре после рата,
уобличавањем својих мемоара „Слом и васкрс Србије“,
допуњавањем обимне расправе о свом професору Анри
Поенкареу, коју је још пре рата био припремио за штампу,
сарађивао са женевским листом „Ла Сербие“, и написао
велики број чланака на италијанском и француском језику
из области економских и политичких студија. Нешто
слободног времена искористио је и за превођење класичних
латинских текстова, као за писање песама. Рукописи ових
радова данас се налазе изложени у Музеју града Београда.

15. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Влада Љубомира Давидовића
• Током 1919. дошло је и до његовог коначног
разилажења са Радикалном странком и преласка у
Демократску странку. Урадио је прорачун ратне
штете и као члан финансијске и економске
делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
учествовао је на Париској мировној конференцији
1919. године. По формирању краљевине, чији је
био велики поборник, обављао је функцију
Министра пољопривреде, од 18. октобра 1919. до
19. фебруара 1920. године, у влади Љубомира
Давидовића, због чега је често прекидао боравак у
Паризу.

16. Министар пољопривреде
• Још у раду „После свршених трговинских уговора“, који је
објавио 1908. године, анализирао је особине српске
пољопривреде, указујући на могућност њеног преображења,
сматрајући да је за то неопходно знање, наука и искуство. У ту
сврху, такође је сматрао да је неопходно образовати посебне
институције, којима би управљали пољопривредни инжењери.
Осим тога, његова идеја је укључивала и образовање „опитних
станица“ у Србији, у којима би се прикупљали подаци за
истраживање, као и за информисање пољопривредних
произвођача о последњим достигнућима науке. Мада је данас
мало познато, за време његовог мандата у својству министра
пољопривреде у југословенској држави, као и у својству
председника Српског пољопривредног друштва, био је један од
покретача за оснивање Пољопривредног факултета 1919.
године.

17. Објављена дела Косте
Стојановића
• „Атомистика – Један део из филозофије Руђера Јосифа Бошковића“, Ниш (1891),
• „О увозу и извозу Србије третирано новом математичком методом“, Београд (1902)
• „О математичкој физици“ (1903)
• „Принципи нове геометрије“ - метагеометрија, Београд (1901)
• „После свршених трговинских уговора“, Београд (1908)
• „Тумачење физичких и социјалних појава”, Београд (1910)
• „Економско стање Србије : од окупације Босне и Херцеговине до анексије, од 1878. до 1908“, Београд (1909)
• „Основи теорије економских вредности” (1910)
• „Говори и расправе: политичко-економске“, вол. 1—3, Београд (1910, 1911, 1914)
• „Механика“, Београд (1912)
• „La Serbie et la liquidation de la guerre européenne“, Женева (1919)
• Расправе и чланци из науке и филозофије“, Београд (1922)
• „Слом и васкрс Србије”, мемоари у којима је објаснио узроке војног пораза Србије 1915
• „О полу и полари код кривих линија“, рукопис

18. Најважнији људи у
животу Косте
Стојановића
• Коста Стојановић, сарађивао је са
великим бројем стручних и књижевних
часописа, као што су: „Српски књижевни
гласник“, „Глас српске академије наука“ и
„Дело“. Био је професор Велике школе и
Београдског универзитета. Поред
универзитетске, имао је и богату
политичку каријеру. Налазио се на
важним државним и политичким
положајима, осам пута је биран за
министра у Краљевини Србији и
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Најважнији људи у његовом животу била
је његова породица и супруга Љубица,
Милутин Миланковић, Никола Пашић и
остали.

19. Коста Стојановић, сарађивао је са великим бројем
стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски
књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и
„Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског
универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату
политичку каријеру. Налазио се на важним државним и
политичким положајима, осам пута је биран за
министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба,
Хрвата и Словенаца. Најважнији људи у његовом
животу била је његова породица и супруга Љубица,
Милутин Миланковић, Никола Пашић и остали.

20. Портрет - мурал на
библиотеци у
Алексинцу
• Алексинац није заборавио
свог великана који је
потекао са ових простора.
На зиду Градске
библиотеке "Вук Караџић"
осликан је мурал –
портрет Косте
Стојановића. Алексинчани
се са поносом сећају свог
суграђанина и одају му
заслужену почаст.
Знаменити људи и њихова
дела, никад не умиру.