2. 





Krajem XVIII i početkom XIX veka postavljene su osnovne
klavirske pedagogije u značajnim školama u
Londonu, Beču, Petrogradu.
Među mnogim istaknutim umetnicima, dvojica nadvisuju
sve: Frederik Šopen i Franc List
Druga značajna imena stvaralaca klavirske muzike:
Šubert, Veber, Mendelson i Šuman.
Klavirska minijatura (empromti, muzički
momenti, kapriča, preludijumi, etide...)
Šumanov Karneval, Leptiri, Dečje scene, Album za
mladež i druga, Mendelsonove Pesme bez reči
Ciklus podrazumeva čvršću međusobnu povezanost
komada – tematsku, tonalnu ili postojanje kakve
sadržajne niti koja daje dramaturgiju celokupnoj formi.

3. Celokupan stvaralački opus
Frederika Šopena (1810-1849)
posvećen je klaviru.
 Uvodi nove načine interpretacije
– slobodan duh i promenljivost
tempa.
 Jednu grupu Šopenovih dela
sačinjavaju zbirke igara:
poloneza, mazurki, valcera.
 Šopen je dao doprinos u
stvaranju
balada, fantazija, skerca.
 Dva koncerta za klavir koji se
danas ubrajaju u najizvođenija
dela celokupnog klavirskog
repertoara.


4. 





Za razvoj klavirske minijature
posebno je značajno
stvaralaštvo Roberta Šumana.
Opusi od 1 do 23 su isključivo
posvećeni klaviru.
Važna je i njegova pedagoška
i kritičarska delatnost
posvećena klaviru.
Šumanova žena Klara bila je
istaknuta pijanistkinja svog
doba.
Ciklusi programskih minijatura –
Leptiri
Dečje scene, Igre Davidovih
saveznika, Fantastični
komadi, Šumski prizori, Album
za mladež.

5. 





U stvaralaštvu Franca Lista
(1811 - 1866), uočavaju se
uticaji različitih evropskih
tradicija.
Posle 1848 na njega
snažan uticaj imaju
nemački muzičari –
posebno Vagner.
List je prvi uveo praksu
solističkog koncerta –
“muzičkog monologa”
Listov opus je ogroman.
Ciklusi minijatura (Godine
hodočašća), etide (zbirka
Transcedentalnih
etida), Mađarske
rapsodije.
Posebno mesto pripada
Sonati h-moll.

6. 



Franc Šubert je bio
Betovenov
savremenik.
Napisao je oko
tridesetak sonata, u
kojima se prepoznaje
tradicija Mocarta.
On ne razvija
Betovenovu dramsku
tradiciju u tretmanu
oblika, već gradi lirsku
sonatu.
Posebno mesto mežu
njima imaju Šopenova:
Sonata u b-moll-u, i
Listova Sonata u hmoll-u.

7. 








Šopen je u Sonati u b-moll-u izgradio neobičan sonatni
ciklus.
Uvođenjem nove sadržajne sfere na mestu lirskog
intermeca i Betoven i Šopen značajno menjaju koncepciju
sonatnog ciklusa.
Betoven je u finalu Eroike izgradio obivan završni stav u
obliku teme sa varijacijama.
Najosobenije delo u ovom vremenu predstavlja Listova
Sonata h-moll.
Posle nje dugo nije bilo značajnih dela.
List se nekoliko puta u svom klavirskom stvaralaštvu
obraćao sonatnom obliku, ali je jedino ovom delu dao
naziv Sonata.
Listova Sonata h-moll pisana je u jednom stavu.
Cela sonata izgrađena je na tri osnovna motiva data na
samom početku.
Osnovni princip sonate – dvotemnost, dualizam tematskih
materijala – nije narušen.