Prve drzave Juznih Slovena - Karantanija i Hrvatska

1. Предмет: Историја
Разред: VII
Тип часа: Обрада новог градива
Исход учења:
Упознати ученике са двије од првих
држава Јужних Словена –
Карантанија и Хрватска
Наставник: Татјана Матановић

2. Прве државе Јужних Словена
Карантанија Хрватска

3. Садржај:
 Ширење хришћанства код Јужних
Словена
 Карантанија
 Хрватска

4. Ширење хришћанства код
Јужних Словена
 Јужни Словени су до IX вијека вјеровали у
више богова .
 У IX вијеку примају хришћанство.
 Хришћанство примају из три велика
центра: Византије, Рима и Франачке
државе, на језицима страним за Словене.

5. На позив моравског кнеза Растислава у IX вијеку
солунска браћа Константин (Ћирило) и Методије
долазе у Велику Моравску (данашња Чешка) да шире
хришћанство на народном језику.

6. Константин (Ћирило) саставља прву
словенску азбуку глагољицу.

7. Будући да су били оптужени за јерес (криво
учење) одлазе код папе у Рим 863.године.
Константин тамо и умире као монах Ћирило.
Методије се враћа у кнежевину и наставља
рад, али ради под притиском њемачког
свештенства. Умире 885.г.
Након њихове смрти забрањена је служба на
словенском језику, а њихови ученици одлазе
код балканских Словена и тамо настављају
свој рад.

8. Њихови ученици Климент и Наум настављају
рад на ширењу словенске писмености.
Климент саставља нову словенску азбуку
ћирилицу.

9. Примање хришћанства код
јужних Словена
Из Рима Из Цариграда
 Словенци
 Хрвати
 Дио дукљанских
Словена
 Срби
 Руси
 Бугари
 Македонски
Словени

10. Карантанија
Најранија држава јужних словена

11. -Кнежевина Карантанија је настала од
словенских племена у VII вијеку у источним
Алпима.
- Улазила је у састав Самовог племенског
савеза до његовог распада 658. г., када постаје
самостална.
- Њено сједиште је био Крнски град у
словеначкој Корушкој (данашња Аустрија).
- Своју самосталност је бранила од Авара,
Бавараца и Франака.

12. Слика приказује камени престо у
некадашњем Крнском граду, на
Госпосветском пољу, на коме су се
устоличавале карантанске војводе.
Престо је сачуван до данас.

13. У доба њемачког цара Карла Великог Карантанија
потпада под франачку власт, али задржава аутономију.
819. г. Карантанија учествује у устанку Људевита
Посавског, али због тога губи аутономију и постаје
Франачка покрајина.
Подјелом Франачке државе припаја се њеном
њемачком дијелу.
Њемачки краљ Отон I средином Х вијека ствара
Велику Карантанију, ујединивши словеначке земље.
Од тих земаља ће се касније створити три словеначке
историјске покрајине: Корушка, Штајерска и
Крањска.

14. Најстарији записи на словеначком
језику - Брижински споменици.
 Писани су
латиницом.
 Настали су
око 1000. г. у
Брижинију
(Баварска).

15. Хрватска
Мапа Хрватске у X вијеку у доба краља Томислава

16. Ранофеудална Хрватска држава је настала од два
племенска савеза, која су у IX вијеку признавала
франачку државну власт
 Панонска Хрватска Далматинска Хрватска

17.  У IX вијеку су биле под франачком
влашћу.
 Након смрти франачког цара Карла
Великог 814. г., слаби централна власт.
 819 – 823. г., избија устанак Људевита
Посавског у Панонској Хрватској због
самовоље франачких феудалаца
 Устанак је угушен. Панонска Хрватска
губи аутономију.

18. Далматинска Хрватска све више јача на челу са
кнезом Трпимиром (845 – 864), оснивачем
династије Трпимировић.
Трпимир убрзава феудалне процесе.
Успјешно ратује против Бугара и Византије.
Фрагмент греде с натписом кнеза Трпимира из 9. вијека,
пронађен у Рижиницама крај Солина.

19.  Кнез Томислав I Трпимировић (910-928) је
сузбио Мађаре, који су створили јаку
државу у Панонској низији и Бугаре.
 Проширио је власт на Посавску Хрватску.
 925. г. крунисан за краља, уз сагласност
римског папе.
 Увођењем латинског језика у цркву и новом
црквеном организацијом, Хрватска се све више
приближава културном утицају Рима.

20. “Крунисање краља Томислава”
рад Отона Ивековића

21.  Послије Томислављеве смрти Хрватска
почиње да слаби.
 Дио племства и свештенства прихвата
идеју о уласку Хрватске у састав Мађарске.
 Противници те идеје бирају Петра Свачића
за краља.
 1097.г. битка на планини Гвозду (Петровој
гори).
 Мађари упадају у Хрватску и разбијају
војску Петра Свачића. Петар гине.

22. Отон Ивековић, Смрт краља Петра Свачића у
Гори Гвозду 1097. год.
1102.г. Мађарски краљ Коломан је крунисан за
хрватског краља.
Хрватска губи самосталност и улази у државну
заједницу са Мађарском.

23. Башчанска плоча је најстарији хрватски
глагољски споменик из 1100.г.
Назив је добила по мјесту
Башки на острву Крку.

24. Хвала на пажњи
Наставник: Татјана Матановић