Lobiranje u neprofitnim organizacijama

1. ”Lobiranje u neprofitnim organizacijama”
Fakultet za menadžment
Novi Sad, Vase Stajića 6
www.famns.edu.yu
mr Tanja Radošević
radosevic@famns.edu.yu

2. LOBIRANJE U NEPROFITNOM
SEKTORU
 Zemlje u tranziciji-pregovori sa EU- lobiranje kao osnovni
model komuniciranja
 Brisel danas-sedište EU-kancelarije svetskih privrednih
udruženja, sve veći broj lobističkih firmi-koridori moći
zbog konkurencije zakrčeni-prostor za lobiste.
 Društva u tranziciji podrazumevaju razumevanje
institucija po definiciji-proces transformacije institucija

3. Šta je tranzicija?
 Po definiciji-prelazak iz jednog u drugi institucionalni
sistem (Jite 2000-str.2)
 Šta su ustvari institucije?
Određena opšta pravila (pravni poredak) i norme (moralni
poredak)
 Ko su nosioci društvenih funkcija?
 Društvena funkcija blagostanja po Arrow-u ne postoji!
 Izbori-ili demokratski-ili nedemokratski!

4. TRŽIŠTE KAO PRVI NEPOTPUNI
MEHANIZAM DRUŠTVENOG IZBORA
 Za pojašnjavanje lobiranja važne su dve teorijske
pretpostavke-prva obuhvata teoriju ekonomskog
blagostanja i govori o efikasnosti tržišta ili države
dok druga dokazuje da je pri odlučivanju važno
menjati pravila i samim tim i institucije.
 Tržište novih okolnosti-nije moguće na
tradicionalan način razgraničiti privatne i
društvene interese. To su tržišta znanja i ljudskog
kapitala, prirodnih resursa, socijalne zaštite...

5. NEUSPEH DRŽAVE KAO NAČIN
IZBORA I ODLUČIVANJA
 “Nužnost tržišnog neuspeha je utvrdila utemeljenje državnog
intervencionizma “(Offe 1996). P4
 Pravičnija preraspodela dobara-pravičnije zadovoljenje tržišnih
interesa
 Neuspeh državnog intervencionizma najbolje vidimo u javno-
finansijskim krizama, rastućoj inflaciji i političkim krizama
legitimnosti i legalnosti
 Država nije alternativa tržištu, ona je činilac konkurentnosti a
država i tržište postaju komplementarne institucije.
 Razvojno područje-na koji način poboljšati delovanje tržišta da bi
države postale međunarodno konkurentne?

6. DRŽAVA I TRŽIŠTE KAO KOMPLEMENTARNI
ČLANOVI DRUŠTVENOG ODLUČIVANJA
 Ključno pitanje-za državne predstavnike i nosioce tržišnih
interesa je-kako svi razumeju i poštuju tržišna i pravna
pravila. NEMA NIJEDNOG PRAVILA KOJE BI
UNAPRED ODREDILO DA LI JE BOLJI DRŽAVNI ILI
TRŽIŠNI MEHANIZAM.
 Država i tržište-dva komplementarna mehanizma-pol-
moramo razdvojiti odluke unutar važećih pravila i
implementacije istih a iz toga proizilazi promena
institucionalnih okvira

7.  Stoga-većinsko odlučivanje-privremeno pokrivanje
interesa
 Traženje većinske saglasnosti-kada želimo da
promenimo institucije s obzirom na njihova pravila
i normativne okvire
 Društvena saglasnost je moćno uporište jer ljudi
pri odlučivanju ne znaju kakav će biti konačan
ishod. U tom slučaju se ne odlučuje na osnovu
svoje lične koristi već se imaju u vidu opšte
vrednosti

8.  Da tržište deluje efikasno i da su glasači
racionalni-mi bismo uvek imali efikasnu politiku.
Ako bi ekonomska tržišta delovala „ispravno“,
institucije (pravila, norme) bi bile bez značaja.
 Politička i ekonomska tržišta su neracionalna i
zavisna su od institucija koje njihovim
subjektima omogućavaju mogućnost izbora.
 Institucije su sastavljene iz pravila i normi koje
uokviruju čovekovo upravljanje i individualne
izbore pojedinaca. Zato se ljudi potpomažu
pravilima i normama koje obezbeđuju
implementaciju.

9.  Ako ljudi budu pri tržišnoj razmeni dobara,
interesa i vrednosti slobodni i istovremeno
podređeni grupnom pravilu kojim ih obično
sankcioniše država, možemo se približiti odlukama
koje će istovremeno biti i racionalne i demokratske
 Institucije dakle nadomešćuju nepotpunost tržišta i
države i time podstiču opštu efikasnost delovanja
društvenog sistema. Najvažnije je kako promeniti
institucije. To upravo postaje neformalni oblik
upliva na usmeravanje državnih subjekata -
LOBIRANJE.

10. ŠTA JE LOBIRANJE?
 suštinski predstavlja neformalnu institucionalnu
mrežu pomoću koje utičemo na odluke subjekata u
političko-ekonomskim procesima
 Temeljni cilj lobiranja je upliv u proces
odlučivanja zarad posebne opšte koristi ili koristi
pojedinih grupa ljudi
 Sam izraz lobiranje potiče iz engleske reči „lobby“
i označava uticaj na nekog ko ima političku moć
donošenja odluka.

11.  Javno mnjenje obično nije naklonjeno takvoj neformalnoj
mreži uticaja jer su lobisti u prošlosti obično zastupali
interese manjih i bogatijih interesnih grupa što je i danas
slučaj
 «Profesionalna, profitna aktivnost radi uticaja na
zakonodavni proces, za interes treće strane»-definicija
lobiranja za koju su se odlučile jedine dve evropske zemlje
koje imaju zakone o lobiranju, Poljska i Litvanija.
 Postavlja se pitanje transparentnosti i etičnosti delovanja
lobista. Ko plaća lobiste? Za šta oni lobiraju? S kojim
sredstvima? Poznato je da je briselsko lobiranje za razliku
od američke lobističke prakse, tek u fazi razvoja i nije
zakonski regulisano

12.  Društvo takođe traži obavezno obrazovanje svojih članova
o etičkom kodeksu te je formiralo i odbor koji ima
funkciju nadzora i osiguranja usklađenosti s kodeksom.
Budući da je lobistička zajednica dobro povezana, važno
je «biti na dobrom glasu», jer inače se teško dobija novi
posao.
 Ljudi su uvek bili sumnjičavi-zato lobiranje i dalje
poseduje izvesnu senku kad se priča o njegovoj etičnosti.
To povezuje lobiranje sa pričom o spletkarenju i
podmićivanju političara koji imaju moć odlučivanja.
 Lobiranje u tom slučaju prelazi na klizav teren političkog
kriminala i korupcije. Ali ipak je formalna i neformalna
delatnost koja je legitimna.

13.  Alex Knott iz Centra za javni integritet tvrdi da je
cena lobiranja po pravilu vrlo dobro utrošen novac:
"Lobiranje je nešto poput dobre reklamne
kampanje, isplati vam se čak ako konačni rezultat i
nije zakonodavna mera koju ste
priželjkivali. Novac utrošen na lobiranje je vrlo
dobro potrošen novac. Na svaki zarađeni dolar
odlazi tek možda nekoliko centi koje su potrošene
na lobistu."

14. «Ko su lobisti i šta oni ustvari rade?
 Šuškaju nešto poverljivo s političarima po
kuloarima, sastaju se s njima tajno u njihovim
kancelarijama, a ponekad im nude i izdašne
honorare ?
 Ljudi koji nude neku protivuslugu? E, to nisu
lobisti nego ljudi koji od kompanija primaju novac
za potkupljivanje političara i trebalo bi ih prijaviti
policiji i potom im suditi.

15.  Često su lobisti bivši članovi kongresa, vlade,
skupštine, ili nekog drugog uticajnog sektora.
Njihovi motivi nisu uvek samo zarada, mada imaju
lakši način da zarade, jer održavaju stare kontakte i
koriste informacije kojima već vladaju. Ova grupa
lobista opravdava postojanje stare srpske izreke
«Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj»
 Korumpirano lobiranje je kao delatnost kod nas
dosta rašireno. Lobiranje kao legalna delatnost, s
druge strane, nažalost, nije

16.  S druge strane obale, u SAD-u postoji tzv.
Lobbying Disclosure Act (Zakon o objavljivanju
lobiranja) koji obavezuje lobiste koji žele da utiču
na američku Vladu (federalnu ili na nivou saveznih
država) da objave u javnom registru za koga rade,
za šta lobiraju i s kojim budžetom.
 Bilo kako bilo, američki sistem otišao je dalje od
evropskog i zakonski regulisao pravila ponašanja
jedne grupe ljudi kojima je osnovni zadatak da se
izbore za što povoljniju poziciju svog klijenta, i da
utiče na odluke koje donose vlada i parlament.

17.  Ipak, za mnoge Amerikance, koji često politiku ne prate
baš pažljivo, reč “lobista” ima negativnu konotaciju.
Zamišljaju ga kao imućnog manipulanta koji, s
obaveznom cigarom u ustima, časti političare po skupim
restoranima. Zauzvrat – zakoni se pišu u korist njegovog
klijenta. Međutim, svako ko misli da se lobira na taj
način, jako greši.
 Postoje različiti lobisti. Oni koji rade za Children’s
Defense Fund, organizaciju koja se bave zastupanjem
interesa dece iz siromašnih slojeva ili pak lobisti ekološke
organizacije 'Sierra Club' – nemaju novac kao cilj i
prvenstveni motiv

18.  Primera radi, Ulica K u središtu Vašingtona
poznata je kao centar lobiranja, neslužbene 'četvrte
grane vlasti' u Americi – uz izvršnu, zakonodavnu i
sudsku, koje određuje Ustav.
Upravo u Ulici K nalaze se sedišta najvećih
lobističkih firmi. Iznajmljivanje poslovnih
prostorija ovde je izuzetno skupo. Lobisti sjajno
zarađuju. Njihove plate, međutim, predstavljaju tek
manji deo od ukupne svote od dve milijarde dolara,
koliko američke korporacije i razne druge ustanove
i udruženja potroše na lobiranje svake godine.

19. ZAŠTO JE DRUŠTVU NEOPHODNO
LOBIRANJE?
 Politička ekonomija upozorava na slobodu i
transparentnost lobiranja. P 10
 Više različitih interesinih grupa - veća je njihova
konkurencija, veća je uravnoteženost društva i
mogućnost za racionalniji i demokratskiji izbor.
 Društvu je neophodno lobiranje:
1. kao oblik premošćavanja „informacijskog problema“
(nepredvidivost i nepotpunost informacija)
2. kao oblik nadomešćavanja demokratskog odlučivanja
(manjak neposredne demokratije)

20.  Lobiranje je dakle pre svega legitimna institucija
savremenog društva koja preko neformalnih mreža želi
da unapredi proces društvenog izbora i odlučivanja.
 Kada bi institucije bile efikasne i uspešne, kada bi
poštovale sve interese i želje ljudi onda bi lobiranje bilo
sasvim nepotrebno.
 Na temelju dosadašnje političko-ekonomske analize
možemo da zaključimo:
1. tržište i država kao institucionalni mehanizmi ne deluju
u potpunosti
2. ljudi prilikom odlučivanja nisu uvek racionalni
3. ne postoje merila i mehanizmi za jednostavno racionalno
i demokratsko odlučivanje

21.  Ukoliko je lobiranje transparentno i u potpunosti
legalizovano onda je lobiranje normalna i poželjna
društvena institucija (Smith 1988).
 U negativnom smislu je lobiranje interesna delatnost
koja utiče na procedure odlučivanja suprotno
demokratskim principima:
1. onemogućava procese većinskog odlučivanja ili
odlučivanja kvalifikovanom većinom (negira
demokratiju)
2. ističe interese jedne grupe na račun druge grupe ljudi (
Paretovo načelo)
3. deluje u suprotnosti sa opšte važećim normama i
vrednostima (spontana društvena osuda)
U tom slučaju lobiranje vodi neracionalnim i
nedemokratskim procedurama

22. Takvo lobiranje društvu ne treba
 Sprečavamo ga na tri načina:
1. zakonskim sakncionisanjem nezakonitog
ponašanja lobista i lobija
2. demokratskim metodama legalizacije i nadzora
lobija
3. podizanjem poslovne kulture (etike) delovanja
društvenih subjekata

23. RAZVIJENOST LOBIRANJA U
SVETUp 12
 SAD 1938. godine ozakonili slobodu izražavanja i
uticanja različitih interesnih grupa u okviru
Foreign Agents Registration Act
 1946. godine je na federalnom nivou donešen
zakon Federal Registration Act - zahtevao
registraciju lobističke delatnosti
 1993/94 u kongresu je započela obimna rasprava o
lobiranju i distinkcijama legalnog, legitimnog i
formalnog lobiranja od neformalnog i
nelegitmnog.

24.  Lobbying Disclousure Act iz 1995. godine
precizno definiše vrstu i poklona i donacija koje
mogu da prime državni činovnici i poslanici
(kongresmeni i senatori). Posebno su definisani
uslovi lobiranja u okviru izbornih aktivnosti.
 Broj lobista je tada iznenada porastao. U SAD je
na osnovu registracijskog zakona iz . 1946. godine
do 1961. godine registrovano 361 lobista, 1987
godine je njihov broj je narastao na 23.011 a 2000.
godine je procenjeno da u SAD ima preko
282.000. registrovanih lobista.

25.  Danas-sve se više govori o reformi zakona koji
regulišu rad lobista. Najave ovih promena
usledile su nakon korupcijskog skandala u vezi s
delovanjem jednog od najuticajnijih vašingtonskih
lobista Jacka Abramoffa.
 Lobiranje u okviru institucija Evropske unije ne
zaostaje u odnosu na SAD ali sa druge strane se
ono odvija u manje legalnom obliku.
 Po nekim procenama samo u Briselu deluje
13.000. lobista

26. PONUDA I TRAŽNJA NA
LOBISTIČKOM TRŽIŠTU
 Lobiranje je u tržišnoj privredi roba koja je
povezana sa zastupanjem interesa, sledstveno tome
lobiranje je „politička roba“ kojom trgujemo na
tržištu lobističkih usluga.
 Lobističko tržište predstavlja tačku ukrštanja
ponude i tražnje, mesto gde se susreću ljudi kojima
treba lobiranje i onih koji te usluge nude.

27. Šta je predmet posredovanja na
lobističkom tržištu?
 Usluge lobiranja. Ono je način na koji određene
grupe ljudi kao grupe za pritisak pokušavaju da
putem legalnih sredstava, demokratskim putem da
dosegnu svoje ciljeve i ostvare svoje interese.
 Sama cena posredovanja je određena. Tržište je po
logici stvari zatvoreno i temelji se na ograničenim
informacijama i ograničenoj mogućnosti ulaza i
izlaza, sledstveno tome je i konkurencija lobista je
ograničena. Cena lobiranja je uvek stvar pogodbe i
važi za poslovnu tajnu.

28. Tržište lobističkih usluga je poslednjih
godina doživelo veliku ekspanziju.
Obuhvata isključivo odnose između
različitih interesnih grupa i kreiranje
pritiska na političke strukture vlasti:
zakonodavnu (parlament) i izvršnu.

29. ZAŠTO JE LOBIRANJE U NEPROFITNOM
SEKTORU JOŠ POSEBNO ZNAČAJNO?
 Sve organizacije koje deluju u društvu možemo
podeliti na državne organizacije (javni sektor) i
nedržavne organizacije (privatni sektor).
 Nedržavne organizacije su organizacije civilnog
društva.
 Ove nedržavne organizacije, opet možemo podeliti
na profitne (komercijalne) i neprofitne
(nekomercijalne).

30.  Profitne su one organizacije čije delovanje ima za
cilj stvaranje profita i uvećavanje postojećeg
kapitala
 Neprofitne organizacije nemaju za cilj uvećanje
kapitala, čak i onda kad ostvaruju neku zaradu. Tu
zaradu oni koriste za ulaganje u dalje dobrovoljne
aktivnosti svojih organizacija.
 Neprofitne organizacije može osnovati, pored
samih građana i vlada, pa ih zato delimo na vladine
(javne) i nevladine (privatne) neprofitne
organizacije.

31.  Nevladine neprofitne organizacije su autonomne i
samostalne organizacije koje su osnovale grupe
građana sa različitim motivima, interesima,
ciljevima i potrebama. To su sve one organizacije
koje nisu vladine (državne), iako i država ima
svoje organizacije koje se bave rešavanjem slicnih
problema, ali uz pomoc državnog aparata
 Nevladine organizacije deluju drugacije od
vladinih. Suštinu njihovog delovanja cini
povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili
kontrole države, radi ostvarivanja nekog
zajednickog cilja ili afiniteta

32.  Nevladine neprofitne organizacije se mogu podeliti
na organizacije koje služe svim članovima
društva(fondacije, humanitarne i dobrotvorne
organizacije, savetodavne organizacije,
organizacije za pružanje socijalnih usluga ) i one
koje služe samo članovima određenih društvenih
grupa (razna profesionalna i stručna udruženja,
klubovi, interesne grupe i savezi )
 Oblici viših udruživanja u okviru kojih mogu
delovati ove organizacije su: koordinacije, savezi i
pokreti

33. Povezano i umreženo delovanje
nevladinih neprofitnih organizacija,
institucija i ustanova u nekom
društvu čini neprofitni sektor.

34.  Neprofitni sektor postaje u okviru savremenog društva
sve važniji društveni sektor. Ovo potkrepljuju tri
sadržajna razloga:
1. Neprofitni sektor obuhvata nepreglednu mrežu delatnosti
od javne uprave, školstva, zdravstva, kulture, sporta pa
do formalnih i neformalnih oblika građanskog društva.
2. Sukob interesa je izuzetno veliki, delatnost je bazirana na
nejasnom razgraničenju između tržišnih i državnih
mehanizama regulacije i finansiranja.
3. Društvena kriza zahteva nova i racionalnija rešenja na
socijalno neprofitnom područiju dok proces globalizacije
ističe značaj građanskih institucija i njihovih interesnih
posebnosti.

35.  U modernom društvu postoje tri područija u okviru kojih
ljudi zadovoljavaju svoje interese: tržište, država i
građansko društvo.
 Dobrobit pojedinaca zavisi od obima i različitih
kombinacija mogućnosti koje pružaju prethodno navedene
sfere. Instrument tržišta je obično novac, država deluje
preko različitih poluga moći dok se građanska sfera
temelji na poverenju.
 Ključna razlika između profitne i neprofitne delatnosti je u
zastupanju koje se u neprofitnom sektoru bazira na
dugoročnom humanitarnom usmerenju i na poverenju.

36. KAKO LOBIRATI ZA NEPROFITNE
ORGANIZACIJE?
 Država jednostavno ne razume i ne poštuje ulogu
neprofitnog sektora pri zadovoljavanju društvenih
potreba
 U državama u tranziciji je često pogrešno ocenjena
uloga i značaj neprofitnog volonterskog sektora.
To je uzrokovalo marginalizovanje istog kao i
potiskivanje od strane javnih (državnih)
neprofitnih institucija sa većinskim budžetskim
finansiranjem.

37.  Lobiranje bi trebalo da obezbedi:
 povećanje učešća vladinih institucija i neprofitnih
volonterskih organizacija.
 povećanje javnih izvora finansiranja volonterskih
neprofitnih organizacija na osnovu temelja
zadovoljavanja javnih interesa
 delovanje i poslovanje posebnih neprofitnih
organizacija, da bude ekonomski

38. ZAKLJUČAK
 Lobiranje-temeljni značaj je uravnotežavanje
tržišta i države kao i profitne i neprofitne
delatnosti. Ono je u potpunosti legalan i legitiman
oblik povećanja ekonomske i političke efikasnosti
društvene zajednice.
 Svaka lobistička delatnost u demokratskom
društvu i socijalno-tržišnoj privredi je predmet
sukoba interesa

39.  Lobiranje u praksi mora biti u sjajnoj koordinaciji sa
drugim aktivnostima u vezi s odnosima s javnošću, a koje
se odnose na nevladine grupe javnosti.
 Pomoću veoma sofisticirane i prefinjene komunikacije,
pokušava se mobilizacija onih ciljnih javnosti i onih
grupacija koje dele uverenja za koja se zalažu lobisti.
 Lobiranje je posebno važno za neprofitni sektor koji je po
prirodi stvari razapet između ekonomskih i neekonomskih
kriterijuma poslovanja

40.  Lobisti na područiju neprofitnih volonterskih
organizacija bi trebalo da često deluju volonterski
i pro bono, a pri finansiranju bi volonterske
neprofitne organizacije bi trebalo da dobiju veću
državnu pomoć a njihovo delovanje i
zadovoljavanje potreba stanovništva bi usled toga
bilo racionalnije na način javnog alternativnog
neprofitnog sektora.

41. LOBIRAJTE PROFESIONALNO-
možda će ovako jednog dana izgledati Vaša
spavaća soba...

42. HVALA NA PAŽNJI