2. Историја Београда
Не постоји педаљ Беогада који не крије остатке
још из римског доба. Прво насеље саградили су
Келти још у 3. в. п.н.е, али оно већ у 1. веку п.н.е.
прелази у руке Римљана који му дају име
Сингидунум.
Недалеко од центра Београда налази се култура
старија од месопотамијске, Винчанска култура,
која датира између првих векова 5. миленијума
п.н.е. и првих векова 4. миленијума п.н.е, једна је
од технолошки најнапреднијих кутура Бронзаног
доба.
.
3. Геофрафске особине Београда
Околину Београда чине две различите природне
целине: Панонска низија северно, и Шумадија,
јужно од Саве и Дунава. Најистакнутији облици у
рељефу шумадијског побрђа су Космај (628 m) и
Авала (511 m).
Највиша кота Београда, на ужем градском
подручју, је на Торлаку (Вождовац), црква Свете
Тројице 303,1 m, док најнижу коту има Ада Хуја
70,15 m. Дужина речних обала Београда је 200
km. На том подручју се налази 16 речних острва,
од којих су најпознатија: Ада Циганлија, Велико
ратно острво и Грочанска ада.
На подручју града су многобројне шуме, од којих су
најбоље очуване на Космају, Авали, Трешњи,
Липовичка, Топчидер, Обреновачки забран и шума
Бојчин.
4. Становништво
Према попису становништва из 2011. године, на
широј територији Београда живи 1.659.440
сталних становника. Највећа општина по броју
становника је Нови Београд са 212.104
становника, а најмања је Сопот са 20.199
становника.
Према попису (из 2011) укупан број
домаћинстава у Београду је 604.134, док је
укупан број станова 739.630.
5. Значајне манифестације
Бројне манифестације у Београду само су
потврда чињенице да у овом граду свако може
наћи забавни садржај по свом укусу. Престоница
Србије је место за љубитеље концерата, оне који
се целе године спремају за чувени београдски
маратон, али и оне који цене добар културни
догађај и фестивал.
Неке од најпознатијих су: Улица отвореног срца,
Међународни филмски фестивал - ФЕСТ, Ноћ
музеја, Belgrade beer fest,Београдски маратон,
Радост Европе...