fizicko-vaspitanje-skripta

1. I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
FIZIČKO
VASPITANJE
SKRIPTA
MARIJA IVANOV, VLADIMIR MILJKOVIĆ, NENAD VUKADINOVIĆ

2. 2
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Sadržaj
1. UVOD 6
2. MOTORIČKE SPOSOBNOSTI 7
Razvoj motoričkih sposobnosti 7
Osnovne motoričke sposobnosti 7
Snaga 7
Brzina 8
Izdržljivost 8
Koordinacija 8
Gipkost 8
Ravnoteža 9
Testiranja motoričkih sposobnosti 9
3. ATLETIKA 15
Atletske discipline – Trčanje 15
Sprint - Trčanje na kratkim stazama 15
Štafetno trčanje 16
Trčanje preko prepona 17
Trčanje na srednjim i dugim stazama 18
Trčanje preko prepreka (stipl-čez) 18
Trčanje na najdužim distancama, maraton i ultramaraton 19
Kros 19
Rekordi po disciplinama 20
Atletske discipline – Skokovi 20
Skok u dalj 21
Troskok 21
Skok u vis 22
Skok motkom 23
Rekordi po disciplinama 23
Atletske discipline – Bacanja 24
Bacanje kugle 24
Bacanje diska 25
Bacanje kladiva 25
Bacanje koplja 26
Rekordi po disciplinama 26
4. SPORTSKA GIMNASTIKA 27
Istorija sportske gimnastike 27
Sportska gimnastika – vežbe na spravama i tlu 30
Discipline sportske gimnastike 31
Preskok 31
Tlo 32
Paralelni razboj 32

3. 3
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Dvovisinski razboj 33
Konj sa hvataljkama 34
Greda 35
Krugovi 36
Vratilo 37
Takmičenja u sportskoj gimnastici 38
5. PLIVANJE 39
Istorija plivanja 39
Plivanje u Srbiji 40
Plivanje na Olimpijskim igrama 41
Plivačke tehnike 42
Slobodni stil 42
Leđni stil 42
Prsni stil 43
Leptir ili delfin 43
6. FUDBAL 45
Istorija fudbala 45
Svetska prvenstva u fudbalu 47
Evropska prvenstva u fudbalu 47
Tehnika fudbalske igre 47
Vođenje lopte 48
Dodavanje lopte 49
Primanje lopte 49
Šutiranje 50
Dribling 50
Oduzimanje lopte 51
Tehnika golmana 51
Taktika fudbalske igre 52
Taktika i sistemi igre 52
Klasifikacija taktike 53
Individualna odbrana 53
Grupna odbrana 54
Timska odbrana 54
Individualni napad 54
Grupni napad 54
Timski napad 54
Pravila fudbalske igre 54
7. KOŠARKA 56
Istorija košarke 56
Elementi košarkaške igre 57
Vođenje lopte 57
Držanje, hvatanje i dodavanje lopte 59
Šutiranje 60

4. 4
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Taktika u košarci 62
Klasifikacija taktike u košarci 62
Taktika igre u napadu 63
Taktika odbrane u košarci 64
8. ODBOJKA 66
Istorija odbojke 66
Odbojka kao timski sport i osnovna pravila 66
Elementi odbojkaške igre 67
Servis 67
Prijem servisa 68
Dizanje lopte 69
Smeč 70
Blok 70
Odbrana polja 71
Taktika u odbojci 71
Uspesi naših odbojkaša 72
9. RUKOMET 74
Tehnika rukometa 75
Tehnika igre u napadu 75
Hvatanje lopte 76
Držanje lopte 77
Vođenje lopte 77
Dodavanje lopte 78
Šut 79
Finte sa loptom 81
Tehnika igre u odbrani 82
Tehnika golmana 84
Taktika rukometa 85
Taktika igre u napadu 85
Taktika igre u odbrani 85
Osnovna pravila rukometa 85
10. DŽUDO 87
Istorijat 87
Džudo kao olimpijski sport 88
Tehnike 88
Bacanje 88
Parter 89
Bodovi 89
Tehnike padova 90
Ukemi-waza 90
Pad napred sa kolutom – “zempo-ukemi” 90
Pad u stranu – “yoko-ukemi” 90
Pad nazad – “ushiro ukemi” 91

5. 5
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Tehnike bacanja 91
Nage vaza 91
Ippon seoi nage 92
O soto gari 92
Ko soto gari 93
Uchi mata 93
O soto guruma 94
Harai goshi 94
11. PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE 96
Značaj pravilne ishrane 96
Hranljive materije - pojam, vrste i uloga u organizmu. 96
Proteini ili belančevine 97
Ugljeni hidrati ili šećeri 99
Masti ili lipidi 102
Vitamini 103
Minerali 106
Voda 106
Poremećaji energetske ravnoteže 107
Gojaznost 108
Pothranjenost 109
Planiranje dnevnog jelovnika 110

6. 6
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
1. UVOD
Fizičkakulturakaonajopštijipojamvezanzaupotrebufizičkogvežbanjaukoristoptimalnograstairazvoja
svake jedinke nekog društva predstavlja deo opšte kulture jedne grupe, nacije i savremene civilizacije. Kao
takav u sebe integriše termine fizičkog vaspitanja, rekreacije i sporta. Zbog složenosti i multistrukturalnosti
termina fizička kultura postoji potreba za definisanjem segmenata koji ga sačinjavaju.
Fizičko vaspitanje je sistematski i organizovan proces sticanja motoričkih veština, znanja i sposobnosti,
jačanja zdravlja i razvoja psiho-fizičkih snaga i sposobnosti vaspitanika.
Rekreacijom se smatra spontani izraz čovekove želje da zadovolji svoju potrebu za fizičkom aktivnošću
na dobrovoljan način i po sopstvenom izboru u svrhu odmora i razonode.
Sportpredstavljaljudskudelatnostnastaluizpotrebečovekazakretanjem,igrom,zabavom,nadmetanjem
i telesnim vežbanjem i čije je osnovno obeležje takmičenje.
U ovom piručniku biće obrađene nastavne teme predmeta fizičko vaspitanje kao dela vaspitno
obrazovnog sistema. Kao i ostali predmeti, ima svoje ciljeve i zadatke koji određuju njegovu svrhu i značaj u
opšte obrazovnom sistemu predmeta.
Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa
ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom,
afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih
umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.
Zadaci nastave fizičkog vaspitanja jesu:
• podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;
• razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;
• sticanje motoričkih umenja koja su, kao sadržaji, utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje
teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
• usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog
vaspitno-obrazovnog područja;
• formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;
• osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života
i rada;
• sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine.
U smislu usvajanja zdravih životnih navika dece i omladine školskog uzrasta, u ovom priručniku biće
obrađen ništa manje važan pojam pravilne ishrane.

7. 7
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
2. MOTORIČKE SPOSOBNOSTI
Motoričke sposobnosti su sposobnosti koje omogućavaju uspešno i efikasno kretanje čitavog tela ili
delova tela u prostoru.
Motoričke sposobnosti se mogu razvijati i mogu se meriti.
Dele se na:
• Bazične (osnovne) motoričke sposobnosti
• Specifične motoričke sposobnosti
RAZVOJ MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI
Razvoj motoričkih sposobnosti je podjednako važan za uspešno bavljenje kako sportom tako i
rekreacijom. Takođe, u fizičkom vaspitanju konstantan rad na razvoju motoričkih sposobnosti je veoma
važan za savladavanje i uspešno izvođenje svih postavljenih zadataka.
Na razvoj motoričkih sposobnosti najviše se može uticati tokom razvoja tela, od najmlađeg uzrasta,
preko predškolskog i školskog pa do kraja perioda adolescencije.
Sve motoričke sposobnosti se ne razvijaju podjednako u isto vreme tokom razvoja tela. Postoje periodi
tokom Života u kojima se svaka motorička sposobnost brže ili sporije razvija.
Periodi u kojima postoje idealni uslovi u organizmu za brži i veći razvoj određene motoričke sposobnosti,
nazivaju se senzitivni periodi.
Naprimer,od8(osme)godineživotasnagapostajedominantnauodnosunaostalemotoričkesposobnosti.
S’tim u vezi, vežbe za razvoj snage primenjuju se u većem obimu tek nakon osme godine života. Svaka
motorička sposobnost ima svoj senzitivni period u kojem se brže razvija.
OSNOVNE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI
Bazične ili osnovne motoričke sposobnosti su one sposobnosti koje omogućavaju vršenje osnovnih
oblika kretanja Čoveka kao Što su: hodanje, trčanje, bacanje, skakanje.
U osnovne motoričke sposobnosti spadaju:
• Snaga
• Brzina
• Izdržljivost
• Koordinacija
• Gipkost
• Ravnoteža
Snaga
Snaga predstavlja sposobnost savladavanja različitog otpora ili suprotstavljanje opterećenju, pomoću
mišićnog naprezanja.
Veličina snage zavisi od fiziološkog preseka mišića i njegove dužine, odnosno od veličine mišića.

8. 8
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Za razvoj snage primenjuju se vežbe sa opterećenjem. Opterećenje može biti sopstveno telo, a može biti
i spoljašnje u vidu različitih vrsta tegova koje će opteretiti određene mišićne grupe.
Takođe, može se definisati i kao izvršen rad u jedinici vremena i predstaviti formulom:
P – Snaga, A – rad, t - vreme
Brzina
Brzina predstavlja sposobnost izvođenja jednog ili više pokreta, u datom prostoru za određeno vreme.
Osnovni oblici ispoljavanja brzine su: brzina reagovanja. brzina pojedinačnog pokreta i frekvencija.
Brzina reagovanja se odnosi na vreme koje prođe od nekog znaka do početka pokreta.
Brzina pojedinačnog pokreta podrazumeva najkraće vreme potrebno da se određeni pokret izvrši.
Frekvencija pokreta označava učestalost pokreta u jedinici vremena, tj broj ponavljanja nekog pokreta za
određeno vreme.
Može se iskazati formulom:
V- Brzina S-pređeni put t- vreme
Izdržljivost
Izdržljivost podrazumeva sposobnost vršenja rada unapred zadatim intenzitetom bez smanjenja
efikasnosti. Ispoljavanje izdržljivosti se ogleda u sposobnosti da se suprotstavi zamoru.
Može se podeliti na opštu idržljivost i specijalnu izdržljivost.
Pod opštom izdržljivošću se podrazumeva sposobnost dugotrajnog mišićnog naprezanja umerenim
intenzitetom, kao Što je trčanje na srednje i duge staze u atletici, plivanje na^ 800m-1500m, itd.
Specijalna izdržljivost se karakteriše vršenjem mišićnog naprezanja velikog intenziteta kroz vreme.
Koordinacija
Koordinacija predstavlja sposobnost upravljanja pokreta delovima tela ili čitavog tela, a odnosi se
na sposobnost Čoveka da organizuje kretanje pravilno, brzo, racionalno i snalažljivo u novonastalim
(promenjenim) uslovima kretanja.
Razvoj koordinacije je u velikoj meri povezan sa razvojem centralnog nervnog sistema.
Za razvoj koordinacije primenjuju se sportske discipline koje karakterišu složena kretanja tela u prostoru
(sportska gimnastika, plivanje, itd).
Gipkost
Gipkost podrazumeva sposobnost vršenja bilo kojeg pokreta velikim amplitudama. Kao sinonimi za
gipkost, u literaturi se mogu sresti i pojmovi pokretljivost i fleksibilnost.
Gipkost predstavlja kompleksno svojstvo i određena je dužinom mišića i stepenom pokretljivosti zgloba
kojima ti mišići pripadaju.

9. 9
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Gipkost u većoj meri karakteriše žene jer su mišići i tetive elastičniji kod žena nego kod muškaraca.
Ravnoteža
Ravnoteža predstavlja sposobnost zadržavanja tela u određenom zadatom položaju (ravnotežnom
položaju). Takođe, predstavlja sposobnost suprotstavljanja spoljašnjim silama koje nastoje da izbace telo
iz ravnotežnog položaja.
Ravnoteža je veoma važna sposobnost i dobar razvoj ravnoteže predstavlja odličan preduslov za razvoj
ostalih motoričkih sposobnosti.
TESTIRANJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI
Testiranjamotoričkihsposobnostipredstavljajumerenjetrenutnognivoarazvijenostimotoričkihodnosno
fizičkih sposobnosti. U fizičkom vaspitanju predstavljaju jedan od osnovnih zadataka i čine sastavni deo
plana i programa kako osnovnih tako i srednjih škola.
Obavljaju se dva puta tokom školske godine, na početku (inicijalna) i na kraju školske godine (finalna).
Upoređivanjem rezultata sa početka i kraja školske godine, učenici mogu uvideti koliko su vežbanjem
doprineli razvoju svojih motoričkih sposobnosti.
Testiranje motoričkih sposobnosti se vrši primenom skupa posebno odabranih vežbi (testova), koje
nazivamo baterije testova.
U skladu sa uzrastom učenika primenjuju se i određene baterije testova.
Neke od baterija testova koje se sprovode na nivou osnovnih i srednjih škola republike Srbije su:
• baterija testova Republičkog zavoda za sport
• “Eurofit” baterija testova
Na osnovu dobijenih rezultata vrši se procena nivoa razvoja motoričkih sposobnosti. Procena se vrši
pomoću standardizovanih tabela i vrednosti za dati test, ili se vrši posebna standardizacija dobijenih
rezultata ukoliko postoji dovoljan broj izmerenih rezultata za dati test.
Organizacija testiranja je veoma važna kako bi dobijeni rezultati bili merodavni i valjani.
Da bi se testiranjem dobili što objektivniji rezultati, potrebno je držati se određenih pravila:
• sve testove treba izvoditi prema predviđenom uputstvu
• redosled izvođenja testova mora biti isti za sve učenike
• mesto izvođenja testa na svim testiranjima treba da bude isto
• uslovi izvođenja inicijalnog i finalnog testiranja treba da budu isti
U srednjoj školi za informacione tehnologije - ITHS, na nastavi fizičkog vaspitanja se sprovodi baterija
testova koja predstavlja kombinaciju baterije testova za srednješkolski uzrast Republičkog zavoda za sport
i Eurofit baterije testova.
S’tim u vezi, na narednim slajdovima biće prikazani opisi testova koji se sprovode na nastavi fizičkog
vaspitanja kao i opisi pojedinih testova koji se ne sprovode a sastavni su deo dve pomenute baterije testova.

10. 10
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Skok u dalj iz mesta
Meri se: Eksplozivna snaga
Instrumenti: Ravna ali ne klizava površina sa obeleženim skakalištem. Odskočište je u
istom nivou kao i doskočište.
Izvođenje testa: Skok se izvodi sunožno. Doskok je takođe sunožni.
Napomena: Ispitanik skače u patikama. Dupli odraz nije dozvoljen. Dozvoljeno je podizanje na
prste pre odraza.
Pretklon u sedu
Meri se: Gipkost
Instrumenti: Gimnastička klupa, lenjir označen u santimetrima.
Izvođenje testa: Ispitanik sedi opruženim nogama, bosim stopalima oslonjen na gimnastičku klupu.
Prstima ruku nastoji da idući u pretklon, dohvati što dalju oznaku na lenjiru. Oznaka 15cm se nalazi u visini
stopala.
Podizanje trupa (trbušnjaci)
Meri se: Snaga trupa (trbušnog zida)
Instrumenti: Ravna podloga, strunjača.
Izvođenje testa: Ispitanik leži na leđima sa rukama postavljenim na potiljku (prsti isprepleteni) i priljubljeni
uz glavu, noge pogrčene (90 stepeni). Partner drži noge obema rukama, a ispitanik nastoji da Što je moguće
više puta laktovima dodirne kolena za 30 sekundi.

11. 11
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Izdržaj u zgibu
Meri se: Snaga ruku i ramenog pojasa
Instrumenti: Vratilo, štoperica.
Izvođenje testa: Ispitanik podhvatom dolazi u položaj zgiba tako da mu je brada iznad nivoa vratila.
Zadatak je da što duže ostane u tom položaju.
Napomena:Ispitanikupočetnipoložajdolaziuzpomoćnekoga.Izvođenjetestamožedatrajemaksimalno
120 sekundi, nakon čega ispitanik prekida izvođenje testa.
Taping rukom
Meri se: Frekvencija i brzina pokreta ruku i ramenog pojasa
Instrumenti: Pravougaona ploča (sto) na kome se nalaze dva kruga poluprečnika 20cm, međusobno
udaljena 60cm. Štoperica.
Izvođenje testa: Slabija ruka je postavljena na sredini stola između dva kruga, a jača ruka se nalazi na
krugu suprotnom od jače ruke. Na znak, ispitanik jačom rukom dodiruje oba kruga po 25 puta. Meri se vreme
za koje ispitanik uradi zadatak.

12. 12
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Flamingo test
Meri se: Opšta ravnoteža
Instrumenti: Greda dužine 50cm, širine 3cm i visine 4cm. Stoperica.
Izvođenje testa: Ispitanik stoji punim stopalom na jednoj nozi na gredi, druga noga je savijena u zglobu
kolena. U tom položaju treba ostati efektivno lmin., uz Što manji broj pokušaja.
Trčanje 10x5
Meri se: Brzina trčanja
Instrumenti: Staza za trčanje na kojoj je obeleženo rastojanje od 5m, štoperica.
Izvođenje testa: Ispitanik kreće iz visokog starta i trči distancu 5m Što je moguće brže 10 puta uzastopno.
Svaki put obema nogama mora da pređe linije koje označavaju zadatu dužinu.

13. 13
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Bacanje medicinke
Meri se: Snaga gornjeg dela tela (trupa, ruku i ramenog pojasa)
Instrumenti: Medicinke različitih težina (4kg i 6kg) i obeleženo bacalište.
Izvođene testa: Ispitanik stoji sa obe noge iza linije bacanja držeći medicinku obema rukama iznad glave.
Posle laganog uvinuća u nazad, vrši maksimalno pregibanje tela sa namerom da medicinku baci što dalje u
napred.
Trčanje na 500m i 800m
Meri se: Brzina i brzinska izdržljivost
Instrumenti: Kružna staza od najmanje 150m ili normalna atletska staza. Štoperica.
Izvođenje testa: Ispitanici treba prema svojim mogućnostima da pretrče određenu distancu u najkraćem
mogućem vremenu.

14. 14
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Taping nogom
Meri se: Frekvencija i brzina pokreta nogu
Instrumenti: Klupica za ravnotežu, greben na gore, (daska široka 2cm, visoka 4cm, učvršćena na deblju
dasku dimenzija 60cm po sredini), stolica bez naslona.
Izvođenje testa: Ispitanik sedi na stolici stavljajući svoju jaču nogu na dasku klupice za ravnotežu. Na
znak, ispitanik digne nogu i prebaci je što brže može preko vertikalne daske klupice za ravnotežu. Udari
dasku sa druge strane, zatim odmah vraća nogu nazad u početni položaj. Test se izvodi 20 sekundi i broji se
broj udaraca nogom.
Dinamometrija šake
Meri se: Sila šake
Instrumenti: Dinamometar Šake.
Izvođenje testa: Ispitanik drži dinamometar u ruci i nastoji da ga Što je moguće jače stisne. Rezultat se
izražava u kilopondima (kp).

15. 15
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
3. ATLETIKA
Atletika je sportska grana koja obuhvata prirodne oblike kretanja (hodanje, trčanje, skakanje, bacanje) i
njihove kombinacije.
Atletika (grč. atlos) je reč starogrčkog porekla, koja znači boriti se, nadmetati se, takmičiti se u brzini,
snazi i dr.
Nastala je iz svakodnevne čovekove potrebe za kretanjem, od stihijskog vežbanja, kultnog nadmetanja,
narodnih nadmetanja, pa sve do današnjih sportskih takmičenja.
Atletske discipline se dele na: trkačke, skakačke, bacačke i višeboje.
ATLETSKE DISCIPLINE – TRČANJE
Trkačke discipline su:
• trčanje na kratkim distancama (sprint),
• štafetno trčanje,
• trčanje preko prepona,
• trčanje na srednjim i dugim stazama,
• trčanje preko prepreka (stipl-čez),
• trčanje na dugim distancama,
• kros.
SPRINT - TRČANJE NA KRATKIM STAZAMA
Sprint predstavlja trčanje maksimalnim intenzitetom, brzinom, na distancama do 400m.
Prva takmičenja u sprintu održavana su još u antičkoj Grčkoj, gde su bile zastupljene sprinterske
discipline: trka stadion, diaulos i trka s oružjem.
Trka stadion je bilo takmičenje u pravo linijskom trčanju koje je ekvivalentno današnjoj trrci na 200m.
Smatra se da jo ta najstarija sprint trka.
Diaulos je predstavljao trku na dva stadiona, dok je trka sa oružjem podrazumevala nadmetanje pod
punom vojnom opremom.
Tehnika sprinterskog trčanja se sastoji iz starta i trčanja na distanci.
Sprintersko trčanje započinje iz položaja niskog starta koji se izvodi iz startnog bloka. Takav start
omogućava brže početno trčanje (ubrzanje). U trci na 100m startni blok se postavlja po sredini, dok u trkama
na 200m, 400m, 400m prepone i štafetnim trčanjima, sprinter startuje u krivini (stratni blok se tada postavlja
u spoljašnji deo staze).
Trčanje na distanci čine tri faze:
1. faza startnog ubrzanja,
2. faza dostizanja i održavanja maksimalne brzine
3. faza finiša.

16. 16
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Pri startnom ubrzanju kod sprinterskog trčanja, brzina u drugom sekundu približno iznosi 76% od
maksimalne, u trećem sekundu 91% od maksimalne, u četvrtom - 95%, a u petom do šestom sekundu brzina
iznosi 99-100% od maksimalne brzine.
Iz ovoga se zaključuje da se u prvim sekundama trke ostvaruje najveće ubrzanje.
Distance koje spadaju u sprintersko trčanje su:
• 100m,
• 200m,
• 400m,
• 60m (dvorana),
• l00m preko prepona (ž),
• 110m preko prepona (m),
• 400m preko prepona,
• štafete 4x100m,
• štafete 4x400m.
Štafetno trčanje
Stafetno trčanje je atletska disciplina u kojoj četiri trkača iste ekipe što brže trče svoj deo distance sa
palicom u ruci, predajuću je jedan drugome, pri čemu nijedan trkač ne srne da trči više od jedne deonice.
Štafetne trke sa upaljenim bakljama su prve trke ovog tipa koje su se održavale još u antičkoj Grčkoj.
Postoje dve distance u štafetnom trčanju:
1. 4x100m,
2. 4x400m.
Tehnika štafetnog trčanja (4x100m i 4x400m) se sastoji iz 5 delova:
1. početak trčanja (start),
2. startno ubrzanje,
3. trčanje maksimalnom brzinom,
4. izmena,
5. finiš.

17. 17
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Zona izmene palice iznosi 20m, i u tom prostoru je jedino dozovoljeno predati palicu narednom trkaču
štafete. Ispred zone predaje se nalazi zona zaleta od lOm.
Predaja palice se najčešće vrši “odozgo na dole”, pruženom rukom.
Trčanje preko prepona
Trčanje preko prepona predstavlja tehnički najsloženiju trkačku disciplinu. Trči se u odvojenim stazama,
a svaki trkač treba da pređe preko 10 prepona.
Distance koje se trče su: 100m (žene), 110m (muškarci) i 400m.
Tehnika trčanja preko prepona se sastoji iz 5 delova:
1. start,
2. startno ubrzanje,
3. prelaz preko prepona,
4. trčanje između prepona,
5. finiš.
Prelazak preko prepone je najsloženiji zadatak tokom trčanja u ovoj disciplini.
Tehnika prelaska preko prepone se sastoji iz 3 faze:
1. napad na preponu (odskok),
2. let preko prepone,
3. spuštanje posle prepone (doskok).

18. 18
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Trčanje na srednjim i dugim stazama
Trčanje na srednjim stazama podrazumeva trčanje na distancama od 800m do 2000m. Intenzitet trčanja
je nešto manji od maksimalnog (submaksimalan).
Trčanje na dugim stazama podrazumeva trčanje na distancama od 3000m do l0000m. Brzina trčanja je
umerenog i visokog intenziteta.
Tehnika trčanja na srednjim i dugim stazama se sastoji od: starta, startnog ubrzanja, trčanja na distanci
i finiša.
Kod trčanja na srednje i duge staze, trka počinje iz pozicije “visokog starta”.
Trčanje preko prepreka (stipl-čez)
Trčanje preko prepreka je disciplina dugih sistanci gde takmičar tokom trke svaladava 28 suvih i 7
vodenih prepreka. Termin stipl-čez se koristi u većini zemalja za ovu disciplinu trčanja.
Tehnika trčanja preko prepreka se satoji iz četiri dela: start, startno ubrzanje, trčanje preko prepreke i finiš.
Start i startno ubrzanje su po tehnici izvođenja isti kao i kod tehnike trčanja na dugim stazama.
Najvažniji tehnički segment kod ove discipline je trčanje preko prepreke, koje može biti trčanje preko
suve prepreke i trčanje preko vodene prepreke.
Tehnika trčanja preko suve prepreke ne razlikuje se od tehnike trčanja preko prepona na 400m.
Tehnika trčanja preko vodene prepreke predstavlja najsloženiji deo trke, jer se nakon prepreke nalazi
jama sa vodom a dolazak na prepreku je neposredno nakon trčanja u krivini.

19. 19
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Trčanje na najdužim distancama, maraton i ultramaraton
Maraton predstavlja jednu od najpopularnijih atletskih disciplina. Uglavnom se trči po ulicama grada, a
konfiguracija staze je promenljivog karaktera.
Maratonska trka je vezana za događaj iz antičke Grčke. Uvedena je kao spomen trka na atinskog ratnika
po imenu Filipidis koji je posle pobede Atinjana nad Persijancima na Maratonskom polju, trčeći oko 36km
pod punom ratnom opremom do Atine saopštio vest o pobedi.
Maraton se nalazio u zvaničnom programu prvih Olimpijskih igara održanih u Atini 1986.
Dužina maratonske trke se tokom godina razlikovala, ali se na Olimpijskim igrama u Londonu 1908.
utvrđuje dužina od 42.195m koja je ostala kao zvanična dužina do danas.
Kros
Kros je atletska disciplina trčanja kroz prirodu po raznovrsnim i relativno lakšim terenima - parkovi, polja,
šume.
Postoji više vrsta krosa koje se klasifikuju prema različitim kriterijumima. U odnosu na godišnji period
postoji podela na: jesenja, zimska i prolećna takmičenja.
Prema stepenu takmičenja dele se na: školska, fakultetska, gradska, klupska, državno prvenstvo, evropsko,
svetsko i dr.
Dužine staza za kros takmičenja su različite, a određuju se na osnovu uzrasta učesnika i tipa samo
takmičenja.
Tehnika trčanja kros trke se deli na: start i startno ubrzanje, trčanje na stazi i finiš.
Tehnika trčanja na stazi se obično deli na: trčanje po ravnoj stazi, trčanje uzbrdo, trčanje nizbrdo i trčanje
preko prirodnih prepreka.

20. 20
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Rekordi po disciplinama
Muškarci:
• 100m - 9,58s (Jusein Bolt, Jamajka),
• 200m - 19,19s (Jusein Bolt, Jamajka),
• 400m - 43,03s (Vejd Van Nikerk, Južnoafrička Republika),
• 800m -1:40,91 (Dejvid Rudiša, Kenija),
• 1500m - 3:26,00 (Hišam el Geruž, Maroko),
• 5000m - 12:37,35 (Kenenisa Bekele, Etiopija),
• 10000m - 26:17,53 (Kenenisa Bekele, Etiopija),
• 20000m - 56:26,00 (Haile Gebreselasije, Etiopija),
• Maraton - 2:02,57 (Demnis Kipruto Kimetto, Kenija),
• 110m prepone - 12,80s (Arijes Merit, SAD),
• 400m prepone - 46,78s (Kevin Jang, SAD).
Žene:
• 100m - 10,49s (Florens Grifit Joyner, SAD),
• 200m - 21,34s (Florens Grifit Joyner, SAD),
• 400m - 47,60s (Marita Koh, Istočna Nemačka),
• 800m - 1:53,28 (Jaunila Kratohvilova, Čehoslovačka),
• 1500m - 3:50,07 (Genzepe Dibaba, Etiopija),
• 5000m -14:11,15 (Tiruneš Dibaba, Etiopija),
• 10000m - 29:17,45 (Almaz Ajana, Etiopija),
• Maraton - 2:15,25 (Pola Redklif, Britanija),
• 100m prepone - 12,20s (Kendra Hanson, SAD),
• 400m prepone - 52,34s (Julija Pečenkina, Rusija).
ATLETSKE DISCIPLINE – SKOKOVI
Skakačke discipline su:
• skoku dalj,
• troskok,

21. 21
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• skok u vis,
• skok motkom.
Skok u dalj
Skok u dalj predstavlja skok izveden iz zaleta odskokom sa jedne noge, u cilju postizanja što veće daljine.
Prva takmičenja u skoku u dalj su zabeležena još u antičkoj Grčkoj, gde je na Olimpijskim igrama (708g.
pre n.e.) skoku dalj bio sastavni deo petoboja.
Kroz istoriju, tehnika skoka u dalj se menjala i razvijala u skladu sa novim saznanjima.
Varijante tehnike skoka u dalj:
• “flip” varijanta,
• skok u dalj saltom u napred,
• “zgrčna” varijanta,
• skok u dalj uvinućem tela,
• “koračna” varijanta.
Tehnika skoka u dalj se sastoji iz 4 dela: zalet, odskok, let i doskok.
Dužina zaleta kod muškaraca iznosi 40-45m, dok kod žena iznosi 35-40m.
Skok u dalj uvinućem tela
Skok u dalj koračnom tehnikom
Troskok
Troskok je skakačka disciplina koja se izvodi sa tri uzastopna skoka, dva odskoka istom nogom, a treći
suprotnom nogom.
Kroz istoriju su se razvijale različite varijante troskoka:

22. 22
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• irska varijanta (tri skoka na jednoj nozi),
• škotska varijanta (dva poskoka i skok, leva-leva-desna),
• grčka varijanta (leva-desna-leva).
Tehnika troskoka se sastoji iz 5 delova: zalet, poskok, korak, skok i doskok.
Skok u vis
Skok u vis je skakačka disciplina koja se sastoji od preskakanje vodoravno postavljene lestvice na tačno
određenoj visini.
Tokom vremena su se pojavljivale i razvijale različite varijante skoka u vis:
• frontalni skok sa skupljenim nogama,
• proste makaze,
• “Horajn” ili zgrčna,
• stredl (opkoračna varijanta),
• fosberi (leđna varijanta).
Najefikasnija tehnika skoka u vis koja se danas koristi je “Fosberi leđna tehnika.
Tehnika skoka u vis se sastoji iz 4 dela: zalet, odskok, let i prizemljenje. Zalet iznosi 10-14 trkačkih koraka
i sastoji se iz dve faze (pravolinijska i lučna).

23. 23
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Skok motkom
Skok motkom je jedna od najatraktivnijih atletskih disciplina, predstavlkja skok u vis preko lestve izveden
uz pomoć motke.
Tehnika skoka motkom se deli na dva osnovna dela: atletski i gimnastički.
Atletski deo predstavlja kombinaciju dve atletske discipline, sprint i skoku dalj.
Gimnastički deo je najsličniji kretanju gimnastičara na vratilu, koje je za razliku od gimnastičkog fiksiranog
vratila, potpuno pokretno i menja svoj ugao u odnosu na zemlju.
Atletski deo se sastoji iz dve komponente: zalet sa ubodom motke u kutiju i odskok. Gimnastički deo se
sastoji iz 7 komponenti: višenje, klatni zamah, skupljanje, opružanje, okret i odupiranje, prelaz preko letve i
prizemljenje.
Rekordi po disciplinama
Muškarci:
• Skok u dalj - 8,95m (Majki Pauci, SAD)
• Troskok - 18,29m (Džonatan Edvards, SAD)
• Skok u vis - 2,45m (Havijer Sotomajor, Kuba)
• Skok motkom - 6,14m (Sergej Bubka, Ukrajina)
Žene:
• Skok u dalj - 7,52m (Galina Čistjakova, Rusija)
• Troskok - 15,50m (Inesa Kravec, Ukrajina)
• Skok u vis - 2,09m (Stefka Kostadinova, Bugarska)
• Skok motkom - 5,06m (Jelena Išinbajeva, Rusija)

24. 24
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
ATLETSKE DISCIPLINE – BACANJA
Bacačke discipline su:
• bacanje kugle,
• bacanje diska,
• bacanje kladiva,
• bacanje koplja.
Bacanje kugle
Bacanje kugle je disciplina u kojoj bacač nastoji baciti kuglu što dalje, jednom od tehnika bacanja.
Ova atletska disciplina je nastala iz narodnog oblika nadmetanja u bacanju kamena.
Varijante tehnike bacanja kugle:
• irski način bacanja,
• bočna varijanta,
• O’Brajen tehnika - leđna tehnika,
• rotaciona tehnika.
Danas postoje dve varijante tehnike bacanja kugle koje su prisutne na atletskim takmičenjima: leđna i
rotaciona.
Karakteristično za obe tehnike je to da se u pogledu tehničkog izvođenja dele na 4 dela: pripremni,
prestizanje, maksimalno naprezanje i održavanje ravnoteže.
Težina kugle za muškarce iznosi 7.26kg, a za žene 4kg.
Prostor iz koga se baca kugla je kružnog oblika čiji unutrašnji prečnik iznosi 214cm.

25. 25
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Bacanje diska
Bacanje diska je disciplina u kojoj bacač kružnim kretanjem nastoji da postigne maksimalnu moguću
brzinu u svim delovima tela i da je prenese na disk, da bi ga što dalje bacio.
Tehnika bacanja diska se sastoji iz 4 dela: pripremni, prestizanje, maksimalno naprezanje i održavanje
ravnoteže.
Varijanta tehnike koja se najčešće koristi je bacanje diska kružnom tehnikom sa jednim ipo okretom.
Disk se baca iz prostora kružnog oblika čiji prečnik iznosi 250cm.
Težina diska za muškarce iznosi 2kg sa prečnikom od 22cm, dok težina diska za žene iznosi 1kg sa
prečnikom od 18 cm.
Bacanje kladiva
Bacanje kladiva je disciplina u kojoj takmičar nastoji da sa nekoliko okreta postigne najveće moguće
ubrzanje koje prenosi na kladivo u trenutku izbačaja, sa ciljem da ga baci na što veću daljinu.
Tehnika bacanja kladiva se sastoji iz 4 dela: pripremni, prestizanje (okreti), maksimalno naprezanje i
održavanje ravnoteže. Varijanta tehnike bacanja kladiva je bacanje sa četiri okreta.
Težina kladiva za muškarce iznosi 7.26kg, a za žene 4kg. Prostor za bacanje kladiva je kmžnog oblika
prečnika 214cm.

26. 26
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Bacanje koplja
Bacanje koplja je disciplina u kojoj bacač nastoji da kombinovanim pravolinijskim i lučnim kretanjem
tela, prenese na koplje najveću moguću brzinu u trenutku izbačaja, sa ciljem da ga baci što dalje.
Tehnika bacanja koplja se sastoji iz 4 dela: pripremni, prestizanje, maksimalno naprezanje i održavanje
ravnoteže.
Pripremni deo se sastoji iz tri faze: početni položaj, držanje koplja i prvi deo zaleta.
Koplje se drži tako što leži dijagonalno u šaci, a palcem i kažiprstom ili srednjim prstom se pridržava.
Zaletište za bacanje koplja iznosi 35-40m, isto je i za žene i za muškarce.
Težina koplja za muškarce iznosi 800gr, dok je dužina između 260 i 270cm. Težina koplja za žene iznosi
600g, a dužina je između 220 i 230cm.
Rekordi po disciplinama
Muškarci:
• Bacanje kugle - 23,12m (Rendi Bams, SAD)
• Bacanje diska - 74,08m (Jirgen Šult, Nemačka)
• Bacanje kladiva - 86,74m (Jurij Sedih, Rusija)
• Bacanje koplja - 98,48m (Jan Železni, Češka)
Žene:
• Bacanje kugle - 22,63m (Natalija Lisovska, Rusija)
• Bacanje diska - 76,80m (Gabrijela Rajniš, Nemačka)
• Bacanje kladiva - 82,29m (Anita Vlordarčik, Poljska)
• Bacanje koplja - 72,28m (Barbara Špotakova, Češka)

27. 27
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
4. SPORTSKA GIMNASTIKA
ISTORIJA SPORTSKE GIMNASTIKE
Ime “gimnastika” nalazi svoj koren u drevnoj Grčkoj, gde prema tadašnjim shvatanjima treba vežbati nag,
koristeći vežbe kojima je zadatak prvenstveno bio da skladno oblikuju telo.
Na taj način je bilo omogućeno da se pokreti rade najekonomičnije i najprikladnije, u cilju rada, zabave i
odbrane.
Stvarajući svoj sistem fizičkog vaspitanja, stari grci od reči “gymnos” - nag oformljuju i reči “gymnazijum”
- mesto gde se vežba, “gymnazei” - vežbati i “gymnastike” - gimnastika.
Danas je gimnastika pojam i nauk o vežbama ljudskog tela na spravama, sa spravama i bez sprava, tj.
razumna veština izvođenja ljudskih pokreta određenim načinom i jasno definisanim ciljem.
Nakon mračnog srednjeg veka, pojavom renesanse, tj. buđenjem nauke, dolazi se do spoznaje da
samo zdravo telo može duže i uspešnije da nosi duh, odnosno da se vežbanjem na prirodnim i veštačkim
preprekama može uticati na razvoj snage mišića i jačanju zdravlja. Osmišljavaju se razne prepreke, vežbe,
termini, i na posletku, na tlu Nemačke, Francuske, Švedske, Italije, Čehoslovačke i Švajcarske nastaju različiti
sistemi fizičkog vaspitanja bez, na i sa spravama pod imenom gimnastika.
Kristobal Mendez (1501 - 1562), španski lekar, prvi je ostavio stručan pisani trag o vežbanju.
U svom delu “El libro del exercicio corporal y sus provechos” - Knjiga telesnih vežbi i njihova upotreba
(Sevilja, 1553) napravio je podelu vežbi prema formi na: fizičke vežbe, igre i sport, ali sa medicinske tačke
gledišta.

28. 28
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Fizičke vežbe je dalje podelio prema uticaju koji imaju na aktivaciju pojedinih delova tela i mišića, u cilju
prevencije i lečenja određenih bolesti, oštećenja i povreda.
U delu o igrama, posebno je navodio igre koje su prikladne za žene, decu i stare, zarad poboljšanja i
održanja zdravlja.
Kristobal Mendez
Đirolamo Merkuriale (1530-1606), italijanski doktor i filolog, napisao je delo De Arte Gymnastica (Venecija,
1553.). Ova knjiga mu je donela slavu, jer se takođe smatra i prvom knjigom o sportskoj medicini, s obzirom
na objašnjenja principa fizikalne terapije
Ipak kao što je već napomenuto, ovo nije prva knjiga o vežbanju u renesansnom dobu, jer je Mendez svoje
delo izdao 16 godina ranije.
Đirolamo Merkuriale
Johan Fridrih Guts Muts (1759-1839) - bio je nemački nastavnik, a posebno je poznat po svom uticaju na
razvoj fizičkog vaspitanja. Smatra se praocem sportske gimnastike, jer je prvi uveo sistematsko vežbanje u
školski program i razvio osnovne principe sportske gimnastike.
Proučavao je uticaj vežbi na organizam i njihovu podelu, najpre prema formi, a kasnije i prema suštini.
Određivanje forme svake vežbe, svakog polaznog i završnog položaja, kao i ritma i broja izvođenja pojedinih
vežbi, označava prodor u nesumnjivo važnu osnovu sportske gimnastike - u mogućnost rešavanja problema
preciznog dozianja vežbi i celih sastava.
Gymnastik für die Jugend, je prvi priručnik za gimnastiku koji Guts Muts izdaje 1793.

29. 29
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Sistematizovao je 29 različitih vežbi. Za osnovu je koristio grčki pentatlon, dok je ostale vežbe sam
izmislio.
Johan Fridrih Guts Muts
Opisuje gimnastiku kao kulturu za telo, koja u holističkom sistemu obrazovanja ima za cilj izgradnju
snage karaktera i postizanje samokontrole.
Fridrih Ludvig Jan (1778-1852) - je bio nemački nastavnik gimnastike. Poznat je kao turnvater (otac
gimnastike). Smatrao je da je njegova domovina Prusija ponižena od strane Napoleona. Došao je na ideju
da obnovi energiju i duh svojih sunarodnika tako što će razvijati njihove fizičke i moralne snage vežbanjem
gimnastike.
Njegovom zaslugom otvoreno je i prvo vežbalište na otvorenom u Berlinu 1811. Zaslužan je za razvoj
paralelnog razboja, karika i vratila u sportskoj gimnastici.
Fridrih Ludvig Jan
Ipak, za razvijanje sportske gimnastike kao sporta, do druge polovine 19. veka nedostajao je jedan bitan
faktor - takmičenje. Telesne vežbe i gimnastičke vežbe su se nalazile još u fizičkom vaspitanju stare Grčke
i služile kao sredstvo za pripremanje takmičara za Olimpijske i druge drevne igre antičke Grčke, ali merenje
rezultata i ocenjivanje veštine izvođenja došli su znatno kasnije.
Prema nekim podacima, prvo takmičenje na spravama održano je u Čehoslovačkoj 1877. godine
Stvaranjem međunarodne gimnastičke federacije u Liežu (Belgija) 23. jula 1881. godine, učinjen je ipak
presudan korak u osmišljavanju vežbi na spravama kao sporta, odnosno sportske gimnastike.

30. 30
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Stabilnost i zrelost sportske gimnastike kao sporta može da se ocenjuje po učešću i na međunarodnoj
sceni.
Prvo svetsko prvenstvo za muškarce održano je u Antverpu u Belgiji 1903. godine, dok su se žene
priključile 1934. godine u Budimpešti.
SPORTSKA GIMNASTIKA – VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Sportska gimnastika je sport u kome učestvuju podjednako muškarci i žene, a koji zahteva izuzetnu
ravnotežu, snagu, gipkost, agilnost, koordinaciju, izdržljivost i samokontrolu. S obzirom na to da samim
tim podjednako utiče na razvoj svih osnovnih motoričkih sposobnosti, spada u grupu bazičnih sportova,
odnosno sporta iz koga je izvedena većina drugih sportova.
Pored sportske gimnastike u bazične sportove spadaju još atletika i plivanje.
Osim motoričkih, gimnastika razvija i mentalne sposobnosti, a naročito preciznost, hrabrost, smelost,
sistematičnost, samopouzdanje i samodisciplinu.
Zbog svih ovih pozitivnih uticaja na fizički i mentalni razvoj čoveka, elementi sportske gimnastike pod
imenom “vežbe na spravama”, kako u svetu, tako i u našoj zemlji, predstavljaju značajan deo fizičkog
vaspitanja u školama.

31. 31
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
DISCIPLINE SPORTSKE GIMNASTIKE
Kao što je već naglašeno, sportska gimnastika je sport u kom se podjednako takmiče muškarci i žene.
Ženske discipline sportske gimnastike su:
• preskok
• dvovisinski razboj
• greda
• parter
Muške discipline su:
• parter
• konj sa hvataljkama
• preskok
• krugovi (karike)
• razboj
• vratilo
Osnovu svih takmičenja u sportskoj gimnastici čini gimnastički višeboj koji predstavlja takmičenje kako
sama reč kaže na više sprava.
Preskok
Preskok je jedna od zajedničkih disciplina za muškarce i žene. Vrši se preko konja, sprave koju je napravio
Fridrih Ludvig Jan u XIX veku. Ova disciplina je na programu od prvih modernih olimpijskih igara 1896, pa
sve do danas.
Konj je “krivac” za veliki broj ozbiljnih povreda u sportskoj gimnastici. Tokom druge polovine XX veka,
došlo je do nekoliko povreda od kojih su neke prouzrokovale trajnu paralizu i čak i smrt od komplikacija posle
povrede takmičara.
Nakon toga, svetska gimnastička federacija je analizirala i napravila izmene na konju, kako zbog bolje
bezbednosti tako i zbog veće atraktivnosti preskoka.
Holandska firma Jansen-Fricen za proizvodnju gimnastičke opreme izradila je tzv. “sto za preskok” koji je
u upotrebi od svetskog prvenstva 2001. u Gentu, Belgija.
Dimenzije konja za preskok su:
• Dužina: 120 cm ± 1 cm,

32. 32
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• Širina: 90 cm ± 1 cm,
• Visina: muškarci: 135 cm ± 1 cm, žene: 125 cm ± 1 cm ,
• Dimenzije zaletišta: dužina 25 m ± 10 cm i širina 1 m ± 1 cm.
Gimnastičari rade preskok tako što najpre rade zalet (zaletište je obično postavljeno tepihom), zatim
rade naskok na odskočnu dasku. Poslednji dodir sa zaletištem pre odskočne daske gimnastičari mogu da
rade običnim naskokom nogama, ili ako je preskok iz Jučenko grupe, mogu da se oslone i odgurnu rukama i
premetom naskoče na dasku. Zatim sledi let do odraza rukama o konja, odraz rukama (odgurivanje o konja),
a onda i let posle odraza rukama, koji može da bude jednostavan preskok ili komplikovan sa okretima oko
poprečne i uzdužne ose. Poslednji deo je sunožni saskok koji se vrši sa suprotne strane konja.
Tlo
Kada je reč o gimnastici, tlo se odnosi na posebnu elastičnu podlogu koja je napravljena od drvenih letvi
(sadrži opruge i kombinaciju gume i iverice) i presvučena tepihom.
Tlo je postalo ženska disciplina tek 1948. godine, a do tada je samo muškarcima bilo dozvoljeno da se
takmiče.
Dimenzije tla su: 12 h 12 m ± 3 cm sa dodatnom zaštitom po 1 m sa strane.
Za muškarce sastavi na tlu traju do 70 sekundi kreću se po paraleli i dijagonali, dok za žene vežbe traju
do 90 sekundi uz obaveznu muzičku pratnju i neke plesne elemente.
Paralelni razboj
Paralelni razboj je muška takmičarska disciplina. Sastoji se od dve paralelne pritke koje su izdignute od tla
metalnim ramom na nosačima koji smešteni u metalnim stubovima na čvrstoj osnovi. Pritke su napravljene
od drveta ili nekih materijala slične elastičnosti sa drvenim spoljnim delom. Nosači pritki mogu da se
podešavaju u smislu visine i razmaka između pritki tako da odgovaraju svakom gimnastičaru ponaosob.

33. 33
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Dimenzije paralelnog razboja:
• dužina: 350 cm ± 1 cm
• profil pritke: 5 cm ± 1 mm vertikalno i 4 cm ± 1 mm horizontalno.
• visina pritki od poda: 200 cm ± 1 cm
• razmak između pritki: 42 cm - 52 cm (može da se podešava)
Sastavi koji se rade na paralelnom razboju su raznovrsni i zavise od takmičarskog nivoa gimnastičara.
Sastoje se od različitih upora, potpora, njihanja, stavova na šakama i izdržaja na kraju od saskoka sa jedne
strane sprave.
Dvovisinski razboj
Dvovisinski razboj je sprava ženskog višeboja, koja se sastoji od dve horizontalne pritke fiksirane na
različitim visinama i postavljene na četiri nosača. Uz pomoć sajli i ankera cela konstrukcija je fiksirana za
pod tako da onemogućava bilo kakvo pomeranje sprave tokom izvođenja vežbi.
Pritke su jednake dužine, okruglog oblika i njihova spoljašnja površina je izgrađena od drveta tako da
omogućava rotaciju, čvrstinu i sigurnost hvala. Obe pritke su podjednake elsastičnosti i prilikom vežbanja
smeju se savijati najviše 6,5 cm. Nakon prestanka opterećenja moraju se vratiti u početni položaj.
Nosači pritki moraju biti kontruisani tako da omogućavaju lako i brzo podešavanje širine između pritki.
Za vreme takmičenja visina pritki se ne menja, ali je preporučljivo radi potrebe treninga ili nastave da postoji
mogućnost jednostavne promene visine pritki.
Dimenzije dvovisinskog razboja:
• visina gornje pritke: 250cm,
• visina donje pritke: 170cm,
• dijametar pritke: 4cm,
• dužina pritki: 240cm,
• rastojanje između pritki: 90 - 140cm.

34. 34
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Sastavi se sastoje od: naskoka (može se koristiti odskočna daska za naskok na donju pritku, kao i pomoć
trenera za hvat gornje pritke na početku sastava), prelaza sa donje na gornju pritku, njihanja, okreta i saskoka
sa okretima oko uzdužne i poprečne ose gimnastičarke.
Konj sa hvataljkama
Konj sa hvataljkama je sprava muške gimnastike. Nastao je pre više vekova zaista kao veštački konj.
Vojnici su ga koristili za vežbu penjanja i silaženja sa konja. Veruje se da je Aleksandar Veliki imao dva.
Jugoslovenski gimnastičar Miroslav Cerar osvojio je zlato na olimpijskim igrama u Tokiu 1964. i Meksiko
Sitiju 1968. godine.
Sastoji se od tela, nosača i hvataljki koje su postavljene poprečno u odnosu na osu tela sprave.
Telo konja je zaobljeno i presvučeno kožom ili materijalom slične boje i osobina. Ne sme da se ugiba pri
oslanjanju gimnastičara tokom izvođenja vežbi, i trenje ne sme uticati na kretanje takmičara ili nastajanje
povreda.
Hvataljke su izrađene od drveta, otporne su na klizanje i trenje, svojom donjom površinom naležu na
zaobljenu površinu tela konja za koji su stabilno pričvršćene. Nosači obezbeđuju stabilnost tela.
Dimenzije konja sa hvataljkama:
• Visina od gornje površine konja do tla: 115cm ± 1cm,
• Dužina gornje površine: 160cm ± 1cm,
• Dužina donje površine: 155cm ± 1cm,
• Širina gornje površine: 35cm ± 1cm,
• Širina donje površine: 30cm ± 1cm,
• Visina hvataljki: 12cm ± 0,5cm,
• Razmak između hvataljki: 40 - 45cm.

35. 35
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Vežbe u sastavima na konju sa hvataljkama moraju da se izvode lagano, kontinuirano, sa nadovezivanjem
kružnih i klatnih pokreta - kola, makazastih pokreta - striževa, a uz upotrebu svih delova sprave. Elementi
snage i izdržljivosti nisu dozvoljeni na ovoj spravi.
Greda
Greda je sprava koja pripada programu ženske sportske gimnastike. U ranim danima ženske gimnastike,
na gredi su se više izvodili plesni pokreti nego akrobatski elementi. Težina elemenata je počela da se
povećava tek sedamdesetih godina dvadesetog veka.
Olga Korbut i Nađa Komaneči su začetnice naprednih akrobatskih kombinacija i vežbi u vazduhu.
Danas se sastavi na gredi sastoje od akrobatskih veština, plesnih elemenata, poskoka i ravnoteža, ali sa
znatno većom težinom.
Greda se sastoji od tela i dva vertikalna nosača postavljena na stabilne podloge. Telo grede je napravljeno
od drveta, zaobljenih strana i presvučeno elastičnim neklizajućim materijalom, dok su nosači od metala.
Površina grede je bez neravnina i omogućava nesmetano kretanje. Pod opterećenjem je dozvoljno da se
greda ugiba do 1 cm, a po prestanku opterećenja mora da se vrati u prvobitni položaj.
Greda ne sme da se pomera, klima ili osciluje za vreme izvođenja vežbi. Boja grede mora da se razlikuje
od boje podloge (strunjača) na kojoj se nalazi. Visina grede se za vreme takmičenja ne menja, ali kontrukcija
sprave mora biti podesiva.
Dimenzije grede:
• Dužina: 500cm,
• Visina: 125cm,
• Širina gornje površine: 10cm.

36. 36
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Krugovi
Krugovi su sprava koja se koristi u muškoj sportskoj gimnastici. Vezani su za specijalan ram kaiševima na
čeličnim užadima sa amortizerima. Ram je preko sajli i ankera učvršćen za podlogu tako stabilno da svojim
minimalnim oscilacijama ne utiče na kretanje i sigurnost vežbača. Sistem sajli, kaiševa i krugova omogućava
pokrete u svim smerovima, a svojom elastičnošću sprečava mogućnost povređivanja gimnastičara kao i
kontra kretanja koja narušavaju ravnotežu takmičara.
Dimenzije:
krugovi:
• dijametar (spoljašnji): 18 cm

37. 37
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• dužina sajli i krugova: 300 cm
• visina od tla: 275 cm
Kaiševi:
• dužina 70 cm
• širina 3 cm
Ram:
• visina: 575 cm
• širina na tlu 280 cm
• širina na vrhu 140 cm
Ankeri:
• rastojanje po širini: 550 cm
• rastojanje po dužini: 400 cm
Sastav na karikama se sastoji od vežbi snage, izdržaja, njihanja i saskoka.
Jedna od najpoznatijih vežbi na krugovima je tzv. “krst”.
Vratilo
Vratilo je disciplina i sprava muške sportske gimnastike. Koristilo se još u akrobatskim performansima u
staroj Grčkoj i Rimu, pa i u Srednjem veku.
Johan Kristof Guts Muts je prvi uveo vratilo u gimnastiku u svojoj knjizi Gimnastika za mlade, 1793.
godine, a dalje ga je razvio Fridrih Ludvig Jan.
Sprava se sastoji od okrugle, horizontalne, čelične pritke i dva vertikalna nosača, za tlo pričvršćena
sistemom sajli i ankera. Pritka je izrađena od nerđajućeg materijala otpornog na klizanje i trenje. Usled
opterećenja dozvoljeno je savijanje pritke do 10 cm i po prestanku opterećenja mora se vratiti u početni
položaj.
Dimenzije vratila:
• dužina pritke: 240cm,
• visina pritke od tla: 275cm,
• dijametar pritke: 2.8cm.

38. 38
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
TAKMIČENJA U SPORTSKOJ GIMNASTICI
Na velikim takmičenjima kao što su svetska prvenstva i olimpijske igre, nadmetanja se odvijaju za:
1. Ekipno predtakmičenje - vežbači nastupaju na svim spravama. Na osnovu rezultata, ekipe se plasiraju
u ekipno finale, a pojedinci u finale višeboja, odnosno finale po spravama. Do 1996. godine u ekipnom
predtakmičenju se izvodio obavezni sastav, koji je bio identičan za sve vežbače i zadan pre takmičenja.
Taj model je tada ukinut, pa je program koji svaki vežbač izvodi slobodan, odnosno nema obaveznih
elemenata. Bodovi iz predtakmičenja se ne prenose u finale, tako da oni koji su se plasirali u finala,
počinju takmičenje u finalu ispočetka.
2. Ekipno finale - u njemu se 8 najboljih ekipa takmiči za konačni plasamn.
3. Finale višeboja - sastaje se 8 najboljih gimnastičara ili gimnastičarki po ukupnom broju bodova na
svim spravama.
4. Finale po spravama - plasira se 8 najboljih na toj spravi iz predtakmičenja.
Na velikim takmičenjima, višeboj se odvija po “turnusu”. Turnus znači da svi takmičari ili ekipe počinju sa
takmičenjem u isto vreme, prethodnim žrebanjem redosleda.
Dalje promene su utvrđene gimnastičkim pravilima i uvek su iste:
Muškarci: tlo, konj, krugovi, predkok, razboj, vratilo.
Žene: preskok, razboj, greda, tlo.

39. 39
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
5. PLIVANJE
ISTORIJA PLIVANJA
Kroz istoriju je poznato da je čovek od davnina koristi različite tehnike plivanja kao način prelaska vodenih
prepreka. Većina sisara ne mora posebno učiti da pliva. Čovek je jedno od retkih bića koje mora učiti plivanje.
Razlog je u tome što većina životinja u vodi jednostavno ponavlja pokret kretanja sa kopna (hod), pa na taj
način pliva, kao što to radi na primer pas. Čovek s druge strane ne može da ponovi svoj uspravni hod u vodi,
već mora da nauči da koristi i ruke. Ipak, poznato je da vrlo mala deca gotovo instinktivno znaju da plivaju.
Plivanje je poznato od davnina, ali tek na mozaicima ranih istočnih civilizacija nailazimo na njegove prve
predstave.
Veštinu plivanja poznavali su stari Asirci i Egipćani. Stari Grci su pridavali pažnju plivanju kao delu opšteg
obrazovanja, dok su Rimljani plivanje smatrali vojničkom veštinom.
Prvo pisano delo o plivanju potiče iz 1538. godine na latinskom jeziku. Od tada pa do kraja 18. veka slede
mnoga dela o plivanju i njegovom značaju u telesnom razvoju.
Gus–Muts (1759 – 1839), nemac, napisao je 1798. priručnik za plivanje, gde opisuje obuku za plivanje na
grudima i leđima (prsno i leđno) i prvi put za gnjuranje i skokove u vodu.
1810. poznati engleski pesnik Lord Bajron preplivao je Dardanele. Moreuz je na tom mestu širok oko 2
km, a Bajron je to uradio za 65 min a njegov partner za 70 min. Ovo je verovatno prvo plivanje gde se merilo
vreme preplivavanja.
Prvo plivačko društvo nastalo je u Upsali (Švedska) 1796. godine a polovinom 19. veka nastaju i prva
takmičenja i dolazi do razvoja plivačkih stilova. Kao sport plivanje je u programu Olimpijskih igara od prvih
modernih igara 1896. godine u Atini, što govori da je plivanje kao sport već tada bio itekako razvijeno.
Nastupalo se u disciplinama na 100m i 1500m slobodnim stilom za muškarce.

40. 40
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Početkom XX veka diferenciraju se plivački stilovi (slobodno, leđno i prsno) kao takmičarski.
Međunarodna plivačka federacija FINA (Federation International de Natation Amateur) nastaje 1908.
godine i polako preuzima organizaciju svih velikih međunarodnih plivačkih takmičenja, pa čak i plivačkog
dela Olimpijskih igara, vodi listu postignutih rekorda, itd… Okuplja sledeće sportove: plivanje, skokove u vodu,
skokove u vodu sa velikih visina, vaterpolo, umetničko plivanje i plivanje na otvorenim vodama.
PLIVANJE U SRBIJI
Razvoj plivanja u Srbiji povezan je sa borbama protiv Turaka (Hajduk Stanko-Umeš li puškom da gađaš?
Umeš li plivati?). Čuveni šajkaši sa Dunava (XVII vek) bili su izvrsni plivači i borci (napadali su Turske brodove
u svojim čamcima – šajkama).
1887. godine u Somboru osnovano je prvo srpsko društvo u plivanju. 1891. godine plivanje je uvedeno
u program nastave za IV razred srednjih škola. Prvo plivačko takmičenje održano je na Paliću 26.08.1881.
– dužina staze 500m.
Plivački Savez Srbije je osnovan 17. aprila 1904. godine u Beogradu. Srbija (Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca) prvi put nastupa na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. godine.
Prvi zvanični svetski šampionat – Beograd 1973, održao se na bazenu “Tašmajdan”.
Najznačajniji srpski plivači u novijoj istoriji su: Miroslava Najdanovski, Nađa Higl, Ivan Lenđer, Čaba Silađi,
Milorad Čavić i Velimir Stjepanović.

41. 41
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
PLIVANJE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA
Plivanje je bilo sastavni deo svih igara od 1896. godine, a prva olimpijska plivačka disciplina je bio
slobodan stil (kraul ili prsno), dok je leđna tehnika postala deo programa 1904. godine.
40-ih godina dvadesetog veka, plivači prsnim stilom su uvideli da će se kretati brže ukoliko ruke budu
prebacivali napred podižući ih iznad glave. Naravno, ovaj pokret je odmah zabranjen u prsnoj tehnici, ali je iz
njega nastala tehnika delfin, koji se na olimpijskim igrama prvi put pojavljuje u Melburnu 1956.
Žensko plivanje je postalo član porodice olimpijskih disciplina u Štokholmu 1912. godine. Program
muškog i ženskog plivanja je gotovo identičan, imaju isti broj takmičarskih disciplina sa samo jednom
razlikom: disciplina 1500m slobodnim stilom (kraul) u muškoj konkurenciji je u ženskoj konkurenciji dužine
800m.
Discipline muškarci: Discipline žene:
100m leđno 100m leđno
200m leđno 200m leđno
100m prsno 100m prsno
200m prsno 200m prsno
50m slobodno 50m slobodno
100m slobodno 100m slobodno
200m slobodno 200m slobodno
400m slobodno 400m slobodno
1500m slobodno 800m slobodno
100m delfin 100m delfin
200m delfin 200m delfin
200m mešovito 200m mešovito
400m mešovito 400m mešovito
štafeta 4x100m slobodno štafeta 4x100m slobodno
štafeta 4x200m slobodno štafeta 4x200m slobodno
štafeta 4x100m mešovito štafeta 4x100m mešovito
10km maraton 10km maraton

42. 42
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
PLIVAČKE TEHNIKE
Slobodni stil
Iako je reč o disciplini koja u osnovi pokriva bilo koji stil, u praksi je ovaj stil najčešće prsni kraul.
Razlog je taj što je kraul najbrži stil kojim se ostvaruju i najbrža vremena na svim dionicama. U praksi to
znači da plivač na takmičenju u ovoj disciplini može, ako želi, plivati i neki od drugih stilova, ali se zbog brzine
svi takmičari odlučuju za kraul.
Kod kraula se izvode naizmenični zamasi levom i desnom rukom, a plivač je u položaju licem prema dole
paralelno s površinom vode, dok se naizmeničnim udarcima nogama sinhronizovanim s zamasima ruku
kretanje održava i ubrzava.
Plivač pritom najčešće udah izvodi na način da zakrene glavu u desno ili lijevo između dva zamaha
rukom i uzme vazduh, dok izdah obavlja u vodi.
Leđni stil
Ovaj stil je u osnovi obrnuti kraul, plivač i dalje koristi naizmenične zamahe leve i desne ruke, kao i nogu,
ali je ovaj put okrenut licem prema gore, dakle u položaju kao da leđima leži na vodi.

43. 43
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Prsni stil
kod ovog stila izvode se pokreti obema rukama prema napred uz ograničenje da laktovi moraju biti ispod
vode. Pokreti nogu su sinxronizovani s pokretima ruku, ali za razliku od ostalih stilova noge takođe rade
zajedno, u pokretu koji podseća na žablje plivanje. Ovo je najsporiji stil plivanja, i zahteva veliku snagu
ramena.
Leptir ili delfin
Vrlo atraktivan stil plivanja kod kojeg je osnovni zahtev da ruke rade sinhronizovano, ali ramena ovaj put
ne moraju biti ispod vode tokom zaveslaja. Uopšteno, ovaj stil se smatra tehnički najzahtevnijim i najtežim
za izvođenje, pa zahteva osim snage ramena i veliku snagu leđa i nogu.

44. 44
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L

45. 45
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
6. FUDBAL
Fudbal je kolektivni sport u kojem učestvuju dve ekipe, gde svaka ekipa ima po 11 igrača u polju.
Fudbal igraju i muškarci i žene, i trenutno predstavlja najpopularniji sport na svetu. Mnogi ga smatraju i
nazivaju najvažnijom sporednom stvari na svetu.
Igra se odgovarajućom fudbalskom loptom na pravougaonom igralištu prekrivenom prirodnom ili
veštačkom travom.
Na dve strane igrališta se nalaze golovi. Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela
osim rukom.
ISTORIJA FUDBALA
Igre koje su se zasnivale na šutiranju lopte odigravale su se među mnogim narodima i zemljama tokom
istorije. Najstariji podaci o igri u kojoj se šutira lopta potiču iz Kine, još za vreme dinastije Čin u periodu
255-206 god. pre nove ere. Postoje i brojni zapisi o igrama koje su se održavale tokom istorije u Japanu i
Rimskom carstvu.
Za nastanak savremenog fudbala kakvog ga danas poznajemo, najzaslužniji su donošenje pravila iz
1867 god., tzv. “Šefildska fudbalska pravila”, i stvaranje prvog fudbalskog saveza 26.oktobra 1863. Oba
događaja su se desila u Engleskoj.
Asocijacija koja je zvanično odredila pravila fudbalske igre i koja ih danas donosi se naziva IFAB
(International Football Association Board). Osnovana je 1886 godine u Mančesteru u prisustvu engleskog,
škotskog, velškog i irskog saveza.
Najstarije fudbalsko takmičenje koje postoji je engleski FA Kup. Prvi put je održan 1871 godine.
Najuspešniji klub FA Kupa je Arsenal koji ga je osvojio 13 puta, dok je jedini neengleski klub koji je osvojio
ovo takmičenje velški Cardif City.
Engleska je takođe dom najstarije lige na svetu, osnovane 1888 godine od strane FC Aston Villa. Liga je
okupljala 12 klubova iz srednje i seveme Engleske.
Svetska fudbalska federacija FIFA je osnovana 21.maja 1904 u Parizu. Današnje sedište FIFE se nalazi
u Cirihu.
Evropska fudbalska federacija UEFA je osnovana 15.juna 1954 u Bazelu. Današnje sedište UEFE se
nalazi u Nionu.

46. 46
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Kada su Olimpijske igre u pitanju, fudbal se prvi put pojavljuje na letnjim olimpijskim igrama u Londonu
1908 godine. Ove olimpijske igre su bile prvo takmičenje u istoriji gde su se odigrale međunarodne utakmice.
Prvi fudbalski pobednik na olimpijskim igrama je bila reprezentacija Ujedinjenog Kraljevstva Britanije.
Svetska fudbalska federacija FIFA organizovala je prvo svetsko prvenstvo u fudbalu (FIFA World Cup)
1930 godine u Montevideu, Urugvaj. Učestvovalo je 13 reprezentacija a pobednik je bila reprezentacija
domaćina Urugvaja koja je pobedila Argentinu u finalu sa 4:2, pred više od 90000 gledalaca.
Zapažen i značajan nastup na prvom svetskom prvenstvu imala je i reprezentacija Jugoslavije koja je u
polufinalu poražena od reprezentacije Urugvaja.
PrvoevropskofudbalskoprvenstvouorganizacijiUEFEodržanojeuFrancuskoj1960godine,podnazivom
Kup Evropskih nacija. Učestvovalo je 17 reprezentacija starog Kontinenta, a pobednik je bila reprezentacija
Sovjetskog saveza koja je u finalu pobedila reprezentaciju Jugoslavije rezultatom 2:1.
U organizaciji UEFE 1955 godine održano je prvo takmičenje evropskih klubova pod nazivom Kup
evropskih šampiona. Danas to takmičenje nosi naziv UEFA Liga šampiona. Najuspešniji klub u ovom
takmičenju je španski Real Madrid koji je do sada 12 puta osvajao Ligu šampiona.
Dva najuspešnija srpska kluba Partizan i Crvena Zvezda su u ovom takmičenju ostvarili izuzetne rezultate.
Partizan je 1966 godine poražen u finalu od Real Madrida, dok je Crvena Zvezda 1991 godine pobedila
Olympique de Marseille i ostvarila najveći uspeh jednog srpskog kluba u evropi.

47. 47
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
SVETSKA PRVENSTVA U FUDBALU
Odigrano je ukupno 21 svetsko prvenstvo do sada. Najuspešnija reprezentacija na svetskim prvenstvima
je Brazil. Brazil je do sada osvojio 5 svetskih prvenstava.
Italija i Nemačka su osvojile po 4 prvenstva, Argentina i Urugvaj po 2, dok su Francuska, Španija i Engleska
osvojile po 1 FIFA World Cup.
Najbolji strelac na jednom svetskom prvenstvu je brazilac Ronaldo koji je na prvenstvu u Japanu i Južnoj
Koreji 2002 godine postigao 8 golova.
Najbolji strelac svih svetskih prvenstava u istoriji je nemac Miroslav Klose koji je postigao ukupno 16
golova na ukupno 4 svetska prvenstva.
Srbija (zvanično se vodi kao naslednik rezultata reprezentacije Jugoslavije) je do sada učestvovala
ukupno 13 puta na svetskim prvenstvima.
EVROPSKA PRVENSTVA U FUDBALU
Do sada je odigrano ukupno 15 evropskih prvenstava. Najuspešnije reprezentacije na evropskim
prvenstvima su reprezentacije Španije i Nemačke, koje su ovo takmičenje osvajale po 3 puta.
Francuska je 2 puta osvajala takmičenje, a Rusija, Češka, Portugalija, Danska, Grčka, Italija i Holandija su
osvojila po 1 evropsko prvenstvo.
Najbolji strelac na jednom evropskom prvenstvu je francuz Mišel Platini koji je 1984 u Francuskoj
postigao 9 golova.
Mišel Platini i portugalac Kristijano Ronaldo su najbolji strelci evropskih prvenstava sa po 9 golova, s’tim
što je Ronaldo golove postizao na dva prvenstva a Platini na samo jednom.
Srbija (zvanično se vodi kao naslednik rezultata reprezentacije Jugoslavije) je do sada učestvovala
ukupno 5 puta na evropskim prvenstvima. Najbolje rezultate je ostvarila plasmanom u finale na prvom i
trećem evropskom prvenstvu.
TEHNIKA FUDBALSKE IGRE
Tehnika u fudbalu podrazumeva način kretanja igrača kojim se rešava određen zadatak odnosno situacija
u kojoj se igrač našao.
Prema karakteru i aktivnosti igrača u polju tehnika se deli na:
• tehniku kretanja bez lopte,
• tehniku kretanja sa loptom.
Prema propisanim pravilima učešća igrača deli se na:
• tehniku igrača u polju,
• tehniku golmana.
Tehnike kretanja bez lopte i sa loptom sastavni su deo kako igrača u polju tako i golmana.
Pod tehnikom kretanja igrača bez lopte podrazumevaju se hodanje, lagano i brzo trčanje, trčanje sa
ubrzanjem, trčanje sa promenom pravca, skokovi, bacanja, padovi.

48. 48
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Tehniku kretanja igrača sa loptom čine:
• vođenje lopte,
• dodavanje i primanje lopte,
• šutiranje,
• driblanje,
• oduzimanje lopte,
• tehnika golmana.
Tehnički dobro obučen igrač se značajno izdvaja u odnosu na fudbalere slabijih tehničkih mogućnosti, i
često se takvom igraču dodeljuju glavne uloge u timu.
Vođenje lopte
U metodici obuke fudbala jedna od prvih stvari koja se obučava je vođenje lopte. Položaj tela je veoma
bitan i treba da bude takav da su noge blago savijene, težište tela blago spušteno, kretanje se odvija na
prednjem delu stopala, glava podignuta i pogled usmeren na okolinu a periferno na loptu.
Vođenje lopte može biti:
• Pravolinijsko
»
» unutrašnjom stranom stopala,
»
» spoljašnjom stranom stopala,
»
» risom (hrptom) stopala.
• Krivolinijsko
»
» unutrašnjom stranom stopala,
»
» spoljašnjom stranom stopala,
»
» risom (hrptom) stopala.
• Specifično
»
» rolanje,
»
» žongliranje.

49. 49
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Dodavanje lopte
Dodavanje lopte predstavlja samu srž tehnike fudbala. Kvalitetno dodavanje ili pas igra je pređuslov za
uspešno učešće na bilo kojem takmičenju. Dodavanja se vrše najčešće nogom, zatim glavom i ponekad
ostalim delovima tela sem rukom.
Dodavanja nogom se mogu podeliti na:
• dodavanje unutrašnjom stranom stopala,
• dodavanje spoljašnjom stranom stopala,
• dodavanje hrptom (risom) stopala,
• dodavanje vrhom stopala (špic),
• dodavanje petom,
• dodavanje potkolenicom
• dodavanje kolenom,
• dodavanje natkolenicom.
Primanje lopte
Pored kvalitetnog dodavanja za uspešnog fudbalera je potrebno da poseduje i kvalitetan prijem lopte. U
savremenom fudbalu uslovi su takvi da se lopta najčešće prima u kretanju. Lopta se može primiti nogom,
glavom, grudima i trbuhom.
Prijem lopte nogom se deli na:
• prijem unutrašnjom stranom stopala,
• prijem spoljašnj om stranom stopala,
• prijem hrptom (risom) stopala,
• prijem đonom,
• prijem potkolenicom
• prijem kolenom,

50. 50
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• prijem natkolenicom.
Šutiranje
Udarci po lopti ili šutiranje su osnovni elementi tehnike fiidbala i najčešće se primenjuju tokom igre.
Usavršavanju šuta treba posvetiti najviše pažnje i vremena. Oni se koriste za ubacivanje lopte u igru posle
prekida, za dodavanje između saigrača i za šutiranje na gol. Šut se najčešće izvodi nogom, a čest je slučaj i
da se šutira glavom.
Šutiranje nogom se deli na:
• šut unutrašnjom stranom stopala,
• šut unutrašnjom stranom hrpta stopala,
• šut spoljašnjom stranom hrpta stopala,
• šut hrptom stopala,
• šut petom,
• šut vrhom stopala (špic),
• volej šut.
Dribling
Dribling i fmtiranja predstavljaju najteže elemente fudbalske telmike, jer se lopta retko kada može voditi
ili dodavati bez ometanja protivničkog igrača. Dribling je nagla i iznenadna promena u pravcu kretanja igrača
sa loptom radi zbunjivanja protivnika, a najčešće se ostvaraje vođenjem lopte.
Vrste driblinga:
• unutrašnjom stranom stopala,
• spoljašnjom stranom stopala,
• đonom i petom nazad,
• obilaženje protivnika,

51. 51
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• varka - lažni šut,
• “bicikl”,
• sa spoljnom rotacijom - felš,
• rolanje nazad,
• rolanje bočno.
Oduzimanje lopte
Da bi se oduzimanje lopte od protivnika uspešno izvelo, igrač treba da poseduje startnu brzinu, odlučnost
i dobni procenu momenta napada. Razlikuju se tri osnovne situacije u kojima igrač pokušava da oduzme
loptu:
1. kada se protivnik sa loptom nalazi okrenut igraču licem,
2. kada se protivnik sa loptom nalazi igraču sa jedne ili drage strane,
3. kada se protivnik sa loptom nalazi igraču okrenut leđima.
Načini oduzimanja lopte koja se primenjuju:
• osnovno oduzimanje,
• čeonim uklizavanjem - klizeći start,
• blokiranje kretanja protivnika ramenom - remplovanje,
• uklizavanjem sa strane,
Tehnika golmana
Tehnika, a i sama uloga golmana u fudbalskom timu se značajno razlikuje od ostalih igrača u polju. Pored
osnovnih tehnika golman mora da poseduje i golmanske tehnike, a osnovna uloga mu je da sačuva svoj gol
od šuteva protivničkih igrača. U savremenom fudbala značajno se pridaje 11a značaju u obuci golmana za
igru u polju ispred golmanskog prostora.
Tehnika golmana obuhvata:

52. 52
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• hvatanje lopte,
• obaranje lopte,
• odbijanje lopte - boksovanje,
• izbacivanje lopte rukama,
• padovi,
• bacanja,
• ispucavanja i degažiranja lopte.
TAKTIKA FUDBALSKE IGRE
Taktika fudbalske igre je unapred pripremljen, osmišljen i organizovan plan igre kojim se na najefikasniji
način koriste sve individualne, grupne i timske vrednosti svoje ekipe i sve grupne i timske slabosti protivničke
ekipe. Taktika je nadgradnja tehničkih znanja i fizičke pripremljenosti fudbalera, i od njih zavisi.
Osmišljavanje taktike zavisi od kreativnih sposobnosti stručnjaka i igrača koji su u trenažnom procesu.
Faktori za izbor taktike su sledeći:
• kvaliteti i mane sopstvene i protivničke ekipe,
• cilj kluba u tom trenutku,
• plasman na tabeli obe ekipe,
• propozicije takmičenja,
• mesto odigravanja utakmice,
• dimenzije terena,
• atmosferske prilike.
TAKTIKA I SISTEMI IGRE
Taktika predstavlja ukupan plan igre jednog tima, dok je sistem igre samo i isključivo početni raspored
igrača na terenu.
Sistem određuje prostore i linije po kojima se igrači kreću, a zadaci igrača u organizaciji igre jednog tima
su daleko veći.
Osnovni zahtev savremenog fudbala je da u fazi odbrane svi igrači igraju odbranu, a u fazi napada svi
igrači igraju napad. Tendencija je da se stvori višak i u odbrani i u napadu.
Teži se tome da se do završnice napada stigne u što kraćem vremenskom roku.
Evolutivni razvoj sistema igre

53. 53
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• 1863. T-sistem - u napadu je bilo čak 8 igrača raspoređenih duđ srednje linije, a iza njih po 1 half i 1 bek.
• 1866. Sistem 6 igrača u napadu - 2 beka. 2 halfa. 2 krila, 2 polutke. 2 centarfora.
• 1872 - 1925. Sistem 5 igrača u napadu - pojava 3 halfa, igra u manevarskom prostom dobija na značaju.
• 1925. Sistem 2-W - povlače se dva igrača iz napada u manevarski prostor.
• 1930 - 1954. Sistem W-M - u zadnjoj linije se postavljaju 3 beka i 1 centarhalf, a napad se
• organizuje po bokovima krilima i u centralnoj poziciji 1 centarfor. Odbrambene varijante ovog sistema
su bile bunker, brava i katenačo, a napadačke povučeno krilo i povučeno 1 krilo.
• 1954. Sistem 4 beka, tj 4:2:4 - 4 beka (2 centralna i 2 krilna), 2 manevarska i 4 napadača (2
• krilna i 2 centarfora). Najviše uspeha sa ovim sistemom ostvaraju mađari i brazilci tokom 50-ih.
• 1970. Sistem 4:3:3 - 4 beka. 3 manevarska i 3 napadača. Ovaj sistem su proslavili tokom 70-ih ekipe
Bajema. Ajaksa i reprezentacije Holandije. Sistem se i danas primenjuje.
• Kao odgovor na 4:3:3 sistem pojavljuje se sistem 4:4:2. Sistem se igra i danas u različitim
• varijantama. Jedna od prvih varijanti ovog sistema bila je 3:5:2.
• Sledeća varijanta sistema koja se pojavila je sistem 4:2:3:1.
• A kao odgovor na 4:2:3:1, pojavljuje se varijanta 4:1:4:1.
KLASIFIKACIJA TAKTIKE
Osnovna podela taktike je na:
• taktiku odbrane,
• taktiku napada.
Prema broju igrača koji učestvuju deli se na:
• individualnu,
• grupnu,
• timsku.
Shodno navedenom postoje: individualna, grupna i timska taktika odbrane i individualna, grupna i timska
taktika napada.
Individualna odbrana
Podrazmnevaju se sve mere, akcije ili sposobnosti pojedinca koje su usmerene na onemogućavanje
dragog pojedinca iz protivničke ekipe u sprovođenju akcija. Te akcije i suprotstavljanja mogu biti sa loptom

54. 54
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
i bez lopte. Delujući na protivnika koji ima loptu, igrač nastoji da oduzme loptu i onemogući dodavanje,
dribling i šut na gol.
Grupna odbrana
Ova odbrana podrazumeva odbranu grupe igrača koja dejstvuje zajedno u cilju neutralisanja napada
protivnika. Zadaci grupne odbrane su: međusobno osiguranje, zajedničko suprotstavljanje kombinacijama,
pravljenje ofsajd zamki, pravljenje živog zida, saradnja sa golmanom. Postoje 3 vrste grupnih (zonskih)
odbrana: pasivna, aktivna i kombinovana.
Timska odbrana
Predstavlja organizaciju akcija protiv protivnika u kojoj učestvuje svih 11 igrača (često se igra kada se
lopta izgubi). Osnovni principi ove odbrane su: odbrana protiv kvalitetnih napadača zahteva markaciju, brze
igrače treba pokrivati na odstojanju, okosnicu odbrane čine golman, 2 centralna beka i 2 ili 1 manevarski igrač.
Individualni napad
Podrazumeva izvođenje napadačke akcije od strane samo jednog igrača. Retko se sreće u samoj igri.
Grupni napad
U grupnom napadu učestvuje najmanje 2 igrača. Karakteristične postavke grupnog napada su: tandem
igra i trougao saradnja. Osnovni principi grupnog napada su: svaki napad mora biti izveden brzo uz obaveznu
promenu ritma igre, napad počinje sa većim brojem igrača a završava se sa manjim brojem, napad počinje
sa jedne a završava se na drugoj strani, napad se realizuje uz međusobnu usklađenost igrača i primenom
promene mesta uz kretanje što većeg broja igrača jednog tiima. Neki od oblika grupnog napada su: kontra-
napad i brzi napad. Grupni napad se najčešće koristi.
Timski napad
Ovaj napad na posredan ili neposredan način zahteva učešće svih igrača jednog tima u napadu.
PRAVILA FUDBALSKE IGRE
Fudbal kao i većina drugih sportova ima veliki broj pravila koja regulišu realizovanje jedne fudbalske
utakmice. U ovom materijalu će biti navedeno nekoliko osnovnih pravila.
• Dimenzije terena su: dužina (od 90m do 120m), širina (os 45m do 90m). Teren se obeležava belim
linijama. Na dve strane terena nalaze se dva gola dimenzija 7,32m x 2,44m. Golovi su postavljeni na
ivicama terena u dva kaznena prostora dužine 16,5m od ivice terena, i širine po 16,5m od unutrašnje
ivice svake stative gola. U svakom kaznenom prostom nalazi se golmanski prostor čije su ivice udaljene
5,5m od ivice terena i 5,5m od unutrašnjih ivica svake stative gola. Na 11m udaljenosti od ivice nalazi
se bela tačka sa koje se izvode kazneni udarci.
• Lopta za igranje je napravljena od kože, obim 68cm-70cm i težine do 450gr.
• Svaka ekipa ima po 11 igrača u polju od kojih ih je jedan golman. Najmanji broj igrača sa kojim ekipa
može da igra je 7. Broj rezervnih igrača nije tačno određen, ah na zvaničnim utakmicama na klupi ne
može sedeti više od 11 rezervnih igrača. Tokom trajanja utakmice dozvoljeno je da se zamene 3 igrača.
• Utakmica traje 90min (2X45min), sa poluvremenom od 15mm. Na takmičenjima po kup sistemu
ukoliko nakon 90nhn ne bude pobedmka. utakmica se nastavlja sa 2 produžetka po 15min. sa pauzom
od 5min. Ako m nakon produžetaka ne bude pobednika pristupa se izvođenju jedanaesteraca (penala).

55. 55
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• Oprema igrača - dres. kopačke, štucne, štitnici (kostobrani). Oprema golmana mora da bude takva cia
se razlikuje u boji od ostalih igrača istog tima, i postavljena dodatnim štitnicima na dresu. Golman
obavezno koristi i rukavice za fudbal.
• Svaku utakmicu sudi glavni sudija sa dva pomoćnika. Četvrti sudija je zadužen za dešavanja oko
terena, promene igrača, kontrola poštovanja pravila. U novije vreme, uključuju se još dvoje dodatnih
sudija koji se nalaze iza gola i kontrolišu dešavanja u neposrednoj blizini gola.
• Lopta je u igri sve dok svojim punim obimom ne pređe neku od ivica terena. Pogodak se priznaje kada
lopta svojim punim obimom pređe gol liniju.
• Ofsajd. U fudbalu postoji pravilo da igrač napadačke ekipe u trenutku kada prima loptu od svog
saigrača ne može da bude iza poslednje linije odbrane protivničke ekipe. Nema pravo da bude najbliži
protivničkom golmanu u trenutku dodavanja lopte.
• Svako grubo ponašanje igrača i obaranje protivničkog igrača sudija svira kao faul i slobodan udarac.
U slučaju oštrih faulova u zavisnosti od procene. sudija ima pravo da dodeli žuti karton ili crveni
karton koji znači automatsko isključenje sa utakmice. U slučaju da isti igrač dobije drugi žuti karton,
automatski mu se dodeljuje i crveni karton nakon čega napušta utakmicu. Svaki faul sa dve noge kao
i faul poslednjeg igrača odbrane automatski se kažnjava crvenim kartonom.
• Svaki faul nad napadčem u svom kaznenom prostoru, automatski se sudi kao najstroža kazna -
jedanaesterac.

56. 56
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
7. KOŠARKA
ISTORIJA KOŠARKE
Decembar 1891 - Džejms Nejsmit, kanadski lekar i profesor fizičkog vaspitanja na koledžu Springfild,
osmislio je novu igru na zatvorenom terenu koja bi služila za održavanje kondicije učenika tokom dugih zima.
Odbacio je mnoge predložene igre s objašnjenjem da su pregrube ili nepotpune, i na kraju je modifikovao
dečju igru “patka na kamenu“, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i napisao je jednostavna pravila.
Koš je stavio na visinu od 3,05 metara. Taj koš se razlikovao od današnjeg po tome što je imao čvrsto
dno, dok današnji koševi imaju mrežicu koja propušta loptu. Dok su koševi imali čvrsto dno, svaki put nakon
postignutoga koša lopte su se morale izbijati iz koša.
Nejsmitova nova igra bila je vrlo slična rukometu koji je nastao otprilike u isto vreme kao i košarka,
krajem19. veka.
Ženska košarka počela je 1894 godine kada je Senda Berenson, profesorka fizičkog vaspitanja prilagodila
Nejsmitova pravila ženama.
Košarka se prvo igrala fudbalskom loptom. Prve lopte izrađene isključivo za košarku bile su smeđe, što
je bila uobičajena boja sve do pedesetih godina 20. veka kada je Pol Toni Hinkl, u potrazi za loptom koja bi
bila uočljivija, u upotrebu uveo narandžastu loptu, koja je i danas standardna.
Prva službena košarkaška utakmica održana je 20. januara 1892. u dvorani Gimnazije Udruženja
mladih hrišćana. Igralo se s devet igrača na terenu upola kraćem nego današnji NBA teren.
Originalni naziv košarke na engleskom je basketball, a složenica je od reči basket – koš i ball – lopta. Ime
je Nejsmitu predložio jedan od njegovih učenika. Igra je bila popularna od samog početka.

57. 57
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Vođenje ili odbacivanje lopte od podloge (enleski: dribling), nije bilo predviđeno prvim pravilima.
Predviđeno je bilo samo dodavanje lopte između saigrača odbacivanjem lopte od podloge. Dodavanje lopte
bio je prvi primer kretanja lopte. Vođenje je postepeno našlo put do košarke i postao dozvoljen, međutm, nije
se previše koristio zbog nepravilnog oblika tadašnjih lopti i njihovog nepravilnog odskoka. Tek je sredinom
pedesetih vođenje postalo popularna metoda baratanja loptom, što je bilo uslovljeno poboljšanjem njenih
svojstava za što je zaslužan Pol Toni Hinkl.
ELEMENTI KOŠARKAŠKE IGRE
Vođenje lopte
Vođenje lopte je jedan od načina kojima pravila dozvoljavaju da se u košarci krećemo s loptom. Prema
pravilima košarke ne smemo učiniti više od dva koraka (osim pivotiranja) zadržavajući loptu u rukama.
Takođe pravila ne dozvoljavaju vođenje lopte s dve ruke istovremeno tj. sme se voditi istovremeno samo
jednom rukom.
Dozvoljeno je naizmenično vođenje (odgurivanje) lopte desnom i levom rukom, ali nijednog trenutka
rukom (šakom) ne smemo doći ispod donjeg dela lopte (u odnosu na pravac guranja lopte ka podlozi), a
takođe ne smemo “zadržavati” ni jednom rukom.
Vođenje je vrlo složen element tehnike jer traži sinhronizovanu tehniku trčanja i “rada ruku”. I jedno i
drugo odvija se s loptom. Usvajanje ovog složenog elementa tehnike traži uporno ponavljanje kako bi se
čitav “motorički obrazac” automotizovao, tj. odvijao bez svesne kontrole kretanja, a zatim i bez vizuelne
kontrole lopte.
Vođenje lopte, dribling, je veoma efektan i atraktivan oblik osvajanja prostora, ali ga uprkos tome treba
koristiti samo onda kada je to neophodno; ne smemo se dovesti u situaciju da ga koristimo neumereno,
neekonomično i neefikasno jer time smanjujemo mogućnost izbora sledećih napadačkih akcija svoje ekipe,
dajemo vremena protivniku da postavi obranu, trošimo nepotrebno svoju energiju.
Vođenje u mestu
Košarkaški stav kod vođenja u mestu može biti paralelan ili dijagonalan, a koji ćemo primeniti zavisi od
pozicije saigrača i protivničkog igrača. Za dribling u mestu korisniji je dijagonalni stav budući da osigurava
bolju pokretljivost napred - nazad, a to su najčešći pravci kojim se pri vođenju krećemo.
Polazak u dribling iz mesta kada loptu držimo u rukama
Prethodna akcija, zaustavljanje, odnosno stav, paralelni ili dijagonalni, položaj protivnika bitno utiče na
tehniku polaska u dribling, no uglavnom razlikujemo dva načina polaska u dribling.
Polazak u dribling direktnim korakom

58. 58
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Polazak u dribling ukrštenim korakom (cross-over):
Nisko vođenje
Visoko vođenje
Promena pravca vođenja
Za ovu promenu bitna je pravovremenost i odlično održavanje ravnotežnog položaja što se postiže
pravilnim izvođenjem i odbacivanjem svih nepotrebnih kretnji. Sama promena će zavisiti od protivnika, a
ruka kojom vodimo loptu takođe će se menjati u zavisnosti od protivnika. Kod toga treba imati na umu
osnovni zahtev kod vođenja: naše telo mora uvek da bude između protivnika i lopte koju vodimo.
Oštra i nagla promena pravca može nam pomoći kod oslobađanja od protivnika, a ako je ona još povezana
s promenom brzine uspeh je siguran. Kod toga treba paziti da ne dođe do “nošenja” lopte što je prekršaj
pravila.

59. 59
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Promena pravca driblingom iza leđa
Igrač koji vodi loptu se kratkotrajno zaustavi, zapravo na kratko menja ritam. Rukom kojom dribla,
“gura”, loptu iza leđa ispod zadnjice, tempirajući njen odskok tako da se putanja lopte nastavi nešto ispred
iskoračene noge, gde je prihvaća suprotna ruka i nastavlja dribling.
Promena pravca sa okretom (rolling)
Ova promena ima prednost u zaštiti lopte, jer je napadač okrenut protivniku polubočno ili leđima, odnosno
u trenutku okreta odbrambeni igrač je između driblera i lopte.
Nepovoljno kod ove promene je to što je u jednom trenutku dribler leđima okrenut i prema svojim
saigračima, te u tom trenutku gubi pregled igre. Loptu vodimo desnom rukom u visini natkolenice (bedra).
Dugim korakom leve noge krenemo u protivnika - između njegovih stopala. Prenesemo težište na prednji deo
stopala i okrenemo telo za 3/4 oko njega na levo driblajući desnom rukom (na visini ne višoj od kolena) tako
da postavljajući šaku bočno i iza lopte snažno privučemo loptu uz pivot-okret u pravcu kojem se okrećemo.
Kod toga se koristimo samo jednim dugim driblingom. Kako se okrećemo tako loptu “pokupimo” levom
rukom, a loptu sada štitimo slobodnom (desnom) rukom. Izvođenje okreta levom rukom oko desne noge
odvija se na suprotan način.
Zaustavljanje iz driblinga
Koristi se kada se ispred igrača naglo ispriječi protivnik, pa time izbjegavamo sudare, povrede i pravljenje
ličnih grešaka. Ono služi i za fintiranje i za osvajanje bolje pozicije za dodavanje ili šutiranje. Nakon
zaustavljanja možemo loptu i dalje voditi ili je uzeti u ruke. Zaustavljanje se može završiti u paralelnom ili
dijagonalnom stavu.
Držanje, hvatanje i dodavanje lopte
Držanje lopte i hvatanje lopte su usko povezani. Budući da ćemo se susretati s početnicima osnove ću
navesti posebno.
Držanje lopte
Loptu treba držati tako da smo svakog trenutka sposobni izvesti potrebnu akciju. Takođe treba voditi
računa da je lopta zaštićena od iznenadnog napada protivnika, a držanje lopte treba biti stalna pretnja
protivniku, na način da bez (gubitka vremena) posebnih priprema (promena položaja dlanova) možemo
krenuti u dribling, dodati loptu ili šutirati.
Ima više načina držanja lopte, ali za početnike je najkorisnije i najčešće primjenljivo loptu držati s dve
ruke tako da se šake sa prstima nalaze sa strane, iza i ispod lopte. Palčevi su usmereni jedan prema drugom
i u zavisnosti od veličine šake, dodirivaće se ili ne i međusobno čine ugao od cca 90 stepeni. Šake i prste
treba postaviti tako da prsti ne prelaze najširi dio lopte (prema napred).
Loptu treba držati čvrsto, ali ne preterivati u tome, jer možemo preći u grčevitost, u prostoru nešto nižem
od prsa ali nešto bliže telu koje je u košarkaškom stavu, paralelnom ili dijagonalnom.
Hvatanje lopte
Kod obučavanja početnika najpred treba učiti držanje lopte, a zatim hvatanje lopte. Ima različitih načina
hvataja lopte, ali ćemo obraditi ono najkarakterističnije (hvatanje lopte obema rukama u visini glave – prsiju),
koje kada se savlada predstavlja osnovu za sva ostala.
Primanje, hvatanje lopte je osnovni, ali ne i glavni element, jer kvalitetno primanje predstavlja samo
preduslov za izvođenje ostalih tehničkih elemenata: dodavanja, vođenja i šuta.
Dodavanje lopte
Dodavanje lopte sa dve ruke sa grudi

60. 60
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Dodavanje s dve ruke s grudi je najtipičnije košarkaško dodavanje. Primjenjivost mu je mnogostruka i
prednost mu je što se iz košarkaškog stava može izvesti bez ikakvih pripremnih pokreta i bez zauzimanja
nekih polaznih položaja naročito ako su igrači prije toga primili loptu. Ovo dodavanje može se izvoditi iz mesta
iz paralelnog ili dijagonalnog stava, iz kretanja, a primenjuje se za kraća i srednja rastojanja (udaljenosti).
Dodavanje sa dve ruke udarcem o tlo
U nekim situacijama kada između nas i saigrača, kom dodajemo loptu stoji odbrambeni igrač, koji želi
“preseći” dodavanje, koristimo dodavanje udarcem lopte o tlo. Dodavanje se izvodi s istim položajem ruku
i istim pokretima kao i kod prethodnog dodavanja, iz nešto nižeg stava, a lopta se “rotira” (zavrti) prema
igraču kom dodajemo u trenutku opružanja ruku, (kao da loptu gurnemo palčevima). Lopta se može dodati
i bez rotacije.
Vrlo je važno odrediti mesto gde će lopta udariti o tlo. To je mesto na 2/3 udaljenosti od dodavača,
odnosno u zavisnosti od položaja odbrambenog igrača pored samog njegovog stopala, jer mu je tu najteže
preseći loptu.
Dodavanje sa dve ruke iznad glave
Sve popularnije i efikasnije dodavanje, naročito kad zbog odbrane ne možemo spustiti loptu ili je tek
osvojena skokom kao početak kontranapada ili uhvaćena nakon visokog dodavanja”postu – pivotu” pa je
treba povratno dodati.
Šutiranje
Ne umanjujući ni jedan element košarke, možemo reći da je šut najvažniji, jer je on vrhunac primene
ostalih tehničkih elemenata. U početku se svi tehnički elementi uče zato da bi igrači uspešno naučili šutirati
na (u) koš. Savladavanje šutiranja u košarci i njegovo usavršavanje je istovremeno jedan od najlakših i
najtežih zadataka u treningu košarkaša.
Zadatak je lak jer za njega postoji velika zainteresovanost. Uostalom, na treningu bilo kojeg nivoa,
možemo videti da čim igrač stupi na teren, prvo što će samoinicijativno učiniti je šut.
Zadatak je težak jer se koš nalazi na relativno velikoj visini (305 cm), uz to je obruč malen (45 cm), a
odbrambeni igrači pokušavaju na svaki način sprečiti lagano šutiranje. Kako u igri pobeđuje ekipa koja je
postigla više koševa od protivničke ekipe, možemo zaključiti da je šutiranje najvažniji element igre, a da
ostali teh.-takt. elementi stvaraju uslove za izvođenje preciznog šutiranja. Šutiranje je povlastica koja se ne
sme zloupotrebljavati, tj. igrači pored osnovne tehnike trebaju znati i osnovnu primenu: kako, kada i odakle
šutirati.
Generalna podela šutiranja i to prema karakteru kretanja igrača je:
• šutiranje iz mesta,

61. 61
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• šutiranje iz kretanja,
• šutiranje iz skoka,
• slobodna bacanja kao specifični šut.
Šut jednom rukom iz mesta
Šut jednom rukom iz mesta je osnovni šut i istovremeno predstavlja osnovu za učenje i usavršavanje
ostalih varijanti i tehnika šutiranja, koje se čak i više primenjuju. Ali on je vrlo bitan u metodici obučavanja
početnika zbog dobijanja osećaja za izbačaj preko vrhova prstiju i rada u zglobu šake. Takođe je dobro
savladan “osnovni šut” preduslovi prva faza u učenju skok šuta.
Šutiranje jednom rukom iz mesta je do sada nezamenljiv način izvođenja slobodnih bacanja. Ovaj šut
izvodi se iz dijagonalnog ili paralelnog stava i osim razlike u postavljanju stopala nema razlike s obzirom na:
položaj šake na lopti, položaj lopte u odnosu na telo, izvođenje izbačaja, opružanja tela i ruke u pravcu šuta,
cilja - prema kojem se lopta usmerava i parabole leta lopte.
Šutiranje iz kretanja
Ovisešuteviprimenjujuprilikomutrčavanja,pretrčavanjaiprodoranakoš,ublizinikošakaoikontranapadu,
bilo da se radi o dodanoj lopti ili je igrač sam doveo. Najjednostavniji način šutiranja iz kretanja je šut iz
dvokoraka.
Suština šuta iz kretanja iz dvokoraka je u savladavanju i povezivanju šuta jednom rukom iz mesta i
dvokoraka u jednu celinu. Dvokorak služi igraču da se pomoću, pravilima dozvoljena dva dodira (skoka ili
koraka), što više približi košu ili da dvokorakom – dvoskokom promeni pravac kretanja i tako dođe u što
povoljniju poziciju za šut.
Šutiranje iz skoka
Skok-šut je najsavremeniji način šutiranja i danas ne postoji “opasniji” šut od ovoga. Brzo i precizno
izveden, ako mu je još prethodila finta, neodbranjiv je. Upotrebljava se sa svih rastojanja, a opisati ga možemo
kao šut u skoku s guranjem. Igrač se odvoji s oba stopala od podloge i kad dosegne najvišu tačku svoga
skoka, gura loptu prema košu.
Može se primjenjivati iz kretanja i iz mjesta, bilo da smo loptu primili ili posle zaustavljanja iz vođenja,
iz paralelnog ili malog dijagonalnog stava. Sama tehnika šutiranja je uglavnom ista kao i kod osnovnog
šuta iz mesta jednom rukom, ali zbog potrebe odlične sinhronizacije između skoka (opružanje tela) i šuta
(opružanje ruke) ne preporučuje se početnicima u prvoj fazi obučavanja.
Kod učenja i kod izvođenja skok-šuta trebamo niz elemenata, pokreta sinhronizovati u jednu skladnu i
tečnu akciju:

62. 62
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
• osnovni stav,
• skok,
• položaj lopte u rukama,
• položaj lopte u odnosu na telo,
• izbačaj lopte i opružanje tijela i ruke za loptom,
• mesto usmjeravanja lopte,
• pozitivan mentalni stav.
TAKTIKA U KOŠARCI
Definicija i ciljevi taktike u košarci
Primena košarkaške tehnike u situaciji igre – utakmice, zaisi od puno faktora, ali jedan od vrlo važnih je
odabir taktike. Taktika igre je celokupna primena individualnih, grupnih i ekipnih delovanja u nadmetanju sa
protivnikom radi postizanja maksimalnih rezultata.
Osnovni cilj svake taktike je odabir sredstava, sposobnosti i načina vođenja igre protiv protivnika u
određenim uslovima.
Globalni taktički koncept, a time I poslove u igri s obzirom na tok igre, moguće je posmatrati kroz četiri
osnovne faze igre:
1. odbranu,
2. konverziju – tranziciju obrane u napad,
3. napad,
4. konverziju –tranzicija napad u obranu.
Taktika na planu igre cele ekipe može se precizno definisati terminima obavljanja poslova (Trninić, 1996)
pri čemu bi svaki igrač, prvenstveno s individualnog aspekta, u svakom trenutku trebaoznati koje poslove
mora obaviti tokom igre.
KLASIFIKACIJA TAKTIKE U KOŠARCI
Kako bi preglednije analizirali taktiku košarke uvažavajući da košarkaška igra ima kontinuirani tok izvedbe
potrebno je poznavati strukturu igre, faze i podfaze toka igre.
Svaka faza toka igre ima konkretna obeležja s vrlo specifičnim i precizno definisanim ciljevima unutar
složenog taktičkog delovanja. Sa stajališta strukturne analize i ako igu posmatramo kao živi dinamički sastav

63. 63
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
(non-stop-game) košarku u osnovi analiziramo sa aspekta napada i obrane, a faze konverzije iz obrane u
napad i obratno analiziraće se unutar navedenih osnovne faza toka igre.
Klasifikacija taktike košarkaške igre
Taktika igre u napadu
Individualni napad
Individualni napad može biti napad igrača bez lopte i napad igrača sa loptom.
Napad igrača sa loptom može biti:
• primenom dodavanja,
• primenom vođenja lopte,
• primenom ubacivanja lopte u koš,
• primenom prodora na koš.
Neke od osnovnih napadačkih taktika u košarci su pick and roll i back door.
Pik end rol (engl. pick and roll), koji se takođe naziva i „skrin end rol“ (engl. screen and roll), vrsta je
napadačke akcije u košarci u kojoj igrač postavlja blok (pik) za svoga saigrača koji vodi loptu i zatim se kreće
iza odbrambenog igrača (rol) da bi prihvatio dodavanje.[1] Iako je jedna od najprostijih napadačkih akcija u
košarci, gotovo da je nezamenljiva i najefikasnija akcija.
Pik end rol se obično izvodi sa nižim bekom ili plejom i višim prednjim napadačem ili centrom koji
postavlja blok za svoga saigrača sa loptom.
Igra počinje tako što je bek ili plejmejker između napadača koji vodi loptu i koša. Dok bek motri na
napadača sa loptom, napadač se kreće u pravcu svoga saigrača. Njegov saigrač staje na put beku, i na taj
način ga usporava. Bek je sada odvojen od napadača sa loptom i može da bira; ili da pokuša ponovo da
uhvati napadača sa loptom, ili da ostane da čuva igrača koji pravi blok. Ako nastavi da čuva napadača sa
loptom, igrač koji je pravio blok pomera se paralelno sa pravcem u kojem se kreće njegov saigrač koji vodi
loptu, odnosno u pravcu koša, rotirajući telo i pivotirajući oko noge koja stoji na parketu. Odbrambeni igrač
mora tada ili da žuri da zatvori napadača sa loptom, ili je uxvaćen u klopku između dva napadačka igrača.
Čak i ako se još jedan odbrambeni igrač umeša u ovu akciju, igrač sa loptom, njegov saigrač koji mu je pravio
blok, ili obojica, imaće mnogo više prostora i slobode za kretanje nego ranije.

64. 64
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Cilj ovoga je da se odbrambeni bek prebaci da čuva igrača sa loptom, tako da napadački tim dobije
nadmoćnu prednost pod košem. Niži bek ima prednost u brzini nad višim odbrambenim igračem, dok
viši centar ima prednost u visini nad nižim bekom. Pošto igrač s loptom može da bira, odbrambeni bek je
prinuđen ili da mu pruži šansu za šut ili pas, ili da se pomeri sa svoje pozicije i tako otvori mogućnost drugom
napadaču za postizanje koša. To se najčešće i događa, odnosno najčešće je na dobitku bloker koji se obično
nađe u poziciji da primi dodavanje sa čistim putem za zakucavanje ili neku drugu vrstu sigurnog pogotka
(zicer).
Ovo je akcija sa velikim šansama da se usput iznudi i lična greška pošto se drugi odbrambeni igrači tada
ubacuju u igru kako bi pokušali da spreče proboj i postizanje koša. U alternativnom slučaju ovo može da
dovede do toga da igrač koji vodi loptu momentalno ostane bez beka i tako dobija slobodu ili da doda loptu
bilo kojem otvorenom saigraču ili da izvede “nebranjeni šut”.
Uspeh strategije zavisi najviše od igrača koji vodi loptu, koji treba da oceni situaciju i hitro donese odluku,
da li će da izvede šut, doda blokeru koji izvodi roling ili doda loptu drugom saigraču. Bloker takođe treba da
prepozna otvoreni prostor na parketu i da bude spreman da primi dodavanje i završi akciju.
Back door
Osnova ovog napada je kao sto i bukvalan prevod kaze ulazak na zadnja kroz zadnja vrata. Nakon
dodavanja lopte beku od strane krila pleju, krilo dolazi u blokadu i nakon toga vrši izlazak iz blokade naglim
okretom unazad i prema kosu. Nakon izlaska iz blokade dobija loptu od strane pleja i ako je blokada dobro
izvedena kao i izlazak iz nje igrač ima otvoren put ka košu.
Taktika odbrane u košarci
Taktika odbrane u košarci se može podeliti na individualnu odbranu i zonsku odbranu.
Osnovna karakteristika zonske odbrane je da je to defanzivno postavljanje igrača u odbrambenim
zadacima koje podrazumeva odbranu prostora, ne čoveka (igrača).

65. 65
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
Zona je, pre svega, tip timske odbrane u kojoj je neophodno učestvovanje svih pet igrača, jer je košarka
sport u kom se akteri jako brzo kreću, pa je budnost i koncentracija svih odbrambenih igrača u zoni neophodna
da bi zona dala rezultat.
Osnovna načela individualne odbrane:
• Sprečavanje napada da ostvari koncept igre,
• Onemogućavanje da lopta bude u sredini igrališta (usmeravanje lopte),
• Sprečavanje rotacije napada sa opterećene na neopterećenu stranu,
• Pritisak na loptu u primanju, dodavanju, driblingu i šutu,
• Zatvaranje unutarnjih dodavanja,
• Zaustavljanje prodora s loptom,
• Onemogućavanje napadu više od jednog šuta.

66. 66
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
8. ODBOJKA
ISTORIJA ODBOJKE
Odbojka je nastala 1895. godine i njen nastanak se vezuje za William G. Morgana. Morgan je kao profesor
zadužen za razvoj sporta i rekreacije u mestu Holiok eksperimentisao kombinujući tenis (tenisku mrežu) i
koristeći loptu za košarku. Tenisku mrežu podigao je na visinu od 198cm. Prvobitan naziv odbojke bio je
mintonette, a 1896. odigrana je prva odbojkaška utakmica. U početku se igralo sa košarkaškom loptom, ali
je zbog prevelike težine 1900. izmišljena posebna lopta za odbojku. 1917. godine odbojka je stigla u Evropu,
a 1918. god. broj igrača je smanjen na šest. Danas je odbojka veoma rasprostranjena i popularna igra i
atraktivna je disciplina na Olimpijskim igrama.
ODBOJKA KAO TIMSKI SPORT I OSNOVNA PRAVILA
Odbojka je timska (kolektivna) igra u kojoj se dve ekipe od po šest igrača bore na terenu dimenzija 18x9
m. Po sredini igrališta razapeta je mreža široka 1 metar i dugačka 9,5 metara. Razmak između gornjeg ruba
mreže i tla je različit: 243 cm za seniore i 224 cm za seniorke. Odbojkaška utakmica se igra na tri dobijena
seta. Svaki set se igra do 25-og poena (ili na razliku u koliko je rezultat 24:24). Eventualni peti set u slučaju
rezultata 2:2 u setovima igra se do 15og poena.
Igralište je središnjom linijom podeljeno na dva polja. Na 3 metra od nje pružaju se paralelne linije koje
označavaju zonu napada, a iza njih zonu obrane.
Prostor za serviranje je iza zadnje linije i može se slobodno servirati s bilo kojeg mesta duž linije.
Početni udarac (servis) izvodi desni igrač poslednje linije, nastojeći da prebaci loptu u protivničko polje.
Ako je servis izveden nepravilno ili ako je protivnik u toku nadigravanja bio uspešniji, protivnik stiče pravo
serviranja.
Ekipa sme loptu dodirnuti tri puta u jednom poenu, a isti igrač ne sme odigrati loptu dvaput uzastopce.
Lopta ostaje u igri dok ne dodirne teren, zid ili neki predmet, odnosno dok neko od igrača ne napravi grešku.
Nakon Olimpijskih igara u Atlanti 1996. FIVB je za predstojeće Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine uveo
novog specijalnog igrača, libera. Libera je lako prepoznati na terenu jer nosi različitu boju dresa od svojih
saigrača i uvek se nalazi u zadnjem delu terena gde može zameniti bilo kog igrača Libero ne sme servirati,
smečevati niti se rotirati sa igračima na prvoj liniji terena, ali igra vrlo važnu ulogu u prijemu protivničkog

67. 67
I
N
F
O
R
M
ATION TECH
N
O
L
O
G
Y
S C H O O L
servisa i odbrani polja. Libero je uveden da bi uz pomoć bolje odbrane polja poeni duže trajali i da bi se dala
prilika i nižim igračima koji u današnje vreme nemaju velike šanse uspeti kao napadači ili kao igrači prve
linije.
ELEMENTI ODBOJKAŠKE IGRE
1. servis,
2. prijem servisa,
3. distribucija lopte prstima (dizanje lopte),
4. smeč,
5. blok,
6. odbrana.
Elementi odbojkaške igre dele se na elemente odbrane i elemente napada.
Elementi napada su:
• servis,
• dizanje lopte,
• smeč.
Elementi odbrane su :
• prijem servisa,
• blok,
• odbrana od napada.
Redosled primene elemenata odbojkaške igre:
Servis
Servis je početni udarac kojime počinje svaki poen, izvodi se na početku seta i posle svake greške. Igrač
mora udariti loptu tako da pređe mrežu i pogodi unutar terena protivnika. Postoje dve vrste servisa - gornji i
donji, ali danas u vrhunskoj odbojci više niko ne servira donji servis.
Najpopularniji i najatraktivniji servis je smeč servis koji može biti veoma težak za prijem ako ima veliku
brzinu i rotaciju. Pored smeč servisa u odbojci se koriste i flot servis da zemlje kao i flot servis iz skoka. Flot