Istorija Selenče

1. Селенча
Историја Селенчe

2. Селенча:
•1. Селенча у праисторији
•2. Археолошка налазишта у Селенчи
•3. Експонати
•4. Први период у историји села
•5. Селенча до краја 18. века
•6. Настанак села

3. 1. Селенча у праисторији
• Селенча се налази на земљишту богатом са
аспекта археологије
• Пo керамици из бакарног и бронзаног доба,
видимо да је Селенча имала становнике још у
давној прошлости.
• Прва археолошка налазишта из околине
Селенче пореклом су из селеначке Пустаре
[фрагменти керамике и секира од пробушеног
камена]
• Ту се некада налазило насеље из бакарног
доба, тачније пре 3500 година.

4. 2. Археолошка налазишта у
Селенчи
• Штефан Кеслер–Пишта на својој парцели на
Телеку изорао је већу количину халштатске
керамике и керамике из бронзаног доба.
• Постојало је и насеље из касног средњег
века. Пронађен је оштећени гвоздени мач,
који датира из 13-14. века.
• Посебно је значајан проналазак гробова из
периода сеобе народа - доба АВАРСКОГ
КАНАТА [640. година].

5. 3. Експонати
• Материјал, који је
стигао у музеј у
Будимпешту, био је
разноврстан. Неки се
предмети израђени од
злата могу сврстати
међу раритете.
• Издвојени су
проналасци из
аварских гробова.
Посебну групу чине
предмети пронађени у
бронзаном котлићу.

6. 4. Први период у историји
Селенче
• После номадских племена на ове су се
просторе настанили Словени.
• Сам назив СЕЛЕНЧА јесте словенског
порекла – најпре је то заиста било
СЕЛЕНЦЕ, назив са којим се срећемо у
више прилика. Назив поуздано сведочи о
присуству људи, односно о насељу.
• Слични се називи јављају и на дугим
местима у Бачкој, а исто име носи и део
Сомбора.

7. 5. Селенча до краја 18. века
• Словачко становништво је на
почетку било окренуто
сточарству.
• Временом су се људи све
више бавили биљном
производњом.
• У околини је било много
шума, мочвара, језера,
плодне земље, пашњака и
ливада.
• Начин живота се није
променио ни након
успостављања угарске
владавине [9. век], пошто је и
новим властима одговарало
становништво, које се брине о
земљишту, шумама и
ливадама.

8. 6. Настанак села
• На досељеничку територију су пре колониста, или
истовремено са њима, долазили царски геометри да
одреде положај будућих улица,да обележе дворишта,
баште и кућне парцеле, да одреде простор за цркву,
општинску зграду, нотарску канцеларију...
• Главне улице су увек биле шире од споредних и обично су
се укрштале под правим углом после сваких 6 парцела,
тако да су настајали квартови од 12 кућа. На овај су начин
насеља мање-више добијала изглед типичан за нашу бачку
равницу.

9. • Куће су се градиле од набоја, касније од
непечене цигле, имале су дрвену кровну
конструкцију и кров од сламе или трске.
• Постојала су два основна типа: “мала
кућа” и “велика кућа”. У малој су биле две
просторије (кухиња и соба) а у великој се
поред њих налазила још и остава.
• Цела грађевина била је смештена уз
ивицу плаца до комшијске парцеле, што
је једна од мера противпожарне заштите,
у коју су спадале и широке улице и
обавезни јарци.

10. ПримеретнокућеуСеленчи

11. „Очеварола“
Коморни хор Звонy (Селенча)