"Basic characteristics and components of electric power plant for wireless power transfer"

1. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Sarajevu – Projektiranje i automatizacija elektroenergetskih postrojenja-2016./2017. – Doc. Dr. Selma Grebović
Istaknuti stručnjak iz prakse: Red.prof.dr.sci.Rasim Gačanović
Seminarski rad, Maj 2017.
Karić Faris; 998/16479; fkaric1@gmail.com
Osnovne karakteristike i komponente elektriĉnog
postrojenja za bežiĉni prenos
elektriĉne energije
F. Karić, B.E
Odsjek za elektroenergetiku, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Sarajevu
Zmaja od Bosne bb, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
fkaric1@gmail.com
Sažetak — Tehnologija bežičnog prenosa električne energije, koja
potiče još iz 60-ih godina, čij je koncept baziran na prikupljanju
solarne energije u svemiru i distribucije energije pomoću
elektromagnetnih valova na zemlju naziva se “Space-based Solar
Power (SBSP)" ili “Solar Power Satellite systems (SPS)”.
Ova tehnologija prozivodnje i prenosa električne energije za
razliku od dosadašnjih tehnologija mogla bi riješiti sve problem
čovječanstva sa aspekta električne energije, te zbog toga velike
svjetske organizacije (NASA, ESA, Japanese space Agency
“Jaxa”, Mitsubishi i dr.) vrše brojna istraživanja i ulaganja na
ovu temu, kako bi izvršili lansiranje i testiranje rada ove
tehnologije u skorijoj budućnosti. Ovaj rad daje kratak pregled
koncepta SBSP tehnologije, te osnovnih karakteristika SBSP
postrojenja za bežični prenos električne energije.
Ključne riječi — bežični prenos električne energije, solar power
satellite (SPS), visokofrekventni elektromagnetni valovi, sigurnost,
SBSP
Abstract — Technology for wireless transfers electrical energy,
dates back to the 60s, which is based on collecting solar energy
in space and distribution energy using electromagnetic waves on
earth, is called a "Space-Based Solar Power (SBSP)" or “Solar
Power Satellite systems (SPS)”. This technology for production
and transmission of electricity as opposed to the previous
technology could solve all the problems of humanity from the
point of electricity, and therefore the world's major
organizations (NASA, ESA, Japanese Space Agency "Jaxa",
Mitsubishi, etc.) carry out numerous research and investment on
this subject, in order to make the launch and testing operation of
this technology in the near future. This article provides a brief
overview of the concept of SBSP technology, and the basic
characteristics of SBSP plant for wireless transmission of
electricity.
Keywords — wireless energy transfer, solar power satellite (SPS),
high frequency electromagnetic waves, safety, SBSP
I. UVOD
U svemiru, koliĉina raspoložive solarne energije je deset
puta veća nego na površini Zemlje, jer na sunĉevu svjetlost ne
utiĉu godišnja doba, vremenske prilike, doba dana, ili
atmosferska slabljenja. Ljudske potrebe za energijom
eksponencijalno se povećavaju, i eksploatacija
konvencionalnih izvora energije zasnovana na uglju, nafti,
plinu i nuklearnim elektranama je povezana sa mnogim
ekonomskim i ekološkim izazovima. Oĉekuje se da će
potrošnja energije biti 1.5-3 puta veća sredinom ovog stoljeća,
nego što je danas. Ovo se posebno odnosi na elektriĉnu
energiju [1]. Proizvodnja elektriĉne energije u svemiru za
zemaljsku upotrebu ima mnoge prednosti kao što je
predloženo od strane Glaser 1968. godine [2].
Space-Based Solar Power (SBSP) je koncept koji ima
znaĉajan potencijal za proizvodnju i prenos ĉiste i obnovljive
energije [4]. Povećanje populacije na Zemaljskoj kugli u
kombinaciji sa smanjenim prirodnih resursa predstavljaju
izazov za nacionalnu i svjetsku sigurnost. Koncept SBSP je
zasnovan na prikupljanju energije iz Sunca i Zemljine orbite.
Elektriĉna energija se pretvara u elektromagnetne talase
visoke frekvencije koji su potrebni za prenos na površinu
Zemlje. Tu se pretvara natrag u elektriĉnu energiju za
upotrebu. Potencijalna upotreba ovog naĉina prenosa
elektriĉne energije su snage osnovnog opterećenja (bazne
elektrane), direktna dostava elektriĉne energije potrošaĉima ili
potrošaĉima koji se nalaze na izoliranim lokacijama. Kao što
je poznato, raspoloživi potencijal solarne energije je veći od
energije iz naftnih rezervi. Primarno pitanje koje se postavlja
je definisanje puta razvoja SBSP tehnologija i njihovih
osobina. Jedno od kljuĉnih pitanja je demonstracija bežiĉnog
prenosa energije od odašiljaĉa (satelita) do prijemnika
(postrojenje na Zemlji). Kao najkritiĉniji parametar se javlja
prenos snage iz orbite. Postoji niz izvedbi koje imaju
potencijal da pokažu bežiĉni prenos energije, ali niti jedna nije
testirana izvan labaratorije. Analiza SBSP sistema je
definirana na nekim kljuĉnim pitanjima. Može li se SBSP
sistem dizajnirati tako da bude ekološki siguran? Mogu li se
dobiti jasni ciljevi za ekonomsku održivost sa aspekta
identifikovanja tržišta interesa? Da li postoje tehniĉki razvojni
ciljevi i plan za smanjenje rizika?
Napokon, nakon dugih godina istraživanja, dobijanje
neograniĉene solarne energije iz svemira je moguće izvesti. U
skorije vrijeme studijske grupe US National Research Council
otkrili su da solarni sateliti imaju svijetlu budućnost zbog
tehnološkog napretka, posebno zbog razvitka kompozitnih
materijala, robota, bežiĉnog prenosa energije i tehnologija

2. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Sarajevu – Projektiranje i automatizacija elektroenergetskih postrojenja-2016./2017. – Doc. Dr. Selma Grebović
Istaknuti stručnjak iz prakse: Red.prof.dr.sci.Rasim Gačanović
Seminarski rad, Maj 2017.
Karić Faris; 998/16479; fkaric1@gmail.com
izrade solarnih ćelija [3]. Dokaz da je to moguće, potvrdila je
najpoznatija ameriĉka labaratorija za istraživanje ―US Naval
Research Laboratory‖, koja je poĉela razvijati inovativni
solarni modul koji će prema njihovim predviĊanjima
predstavljati idealni koncept koji bi riješio sve probleme
ĉovjeĉanstva sa aspekta potražnje za elektriĉnom energijom.
U okviru ovog rada, dati će se osvrt na komponente sistema,
te princip rada postrojenja. TakoĊer dat će se detaljne
krakteristike, te analiza isplativnosti i efikasnosti izgradnje
postrojenja. U konaĉnosti rad će i obuhvatiti izazove za
budućnost sa aspekta izgradnje i korištenja ovih sistema.
II. KOMPONENTE I PRINCIP RADA POSTROJENJA
Za poĉetak, posmatrat ćemo primjenu SBSP tehnologije sa
aspekta izbora lokacije. Postoje dva glavna izbora lokacije i to
su:
1. Elektrane predstavljaju sateliti u nekoj od orbita.
2. Elektrane predstvljaju postrojenja na nekom od
nebeskih tijela, kao što je Mjesec.
Oba principa su prikazana na slici 1. Postoji više sistema za
prozivodnju elektriĉne energije u svemiru, ali u ovom radu
ćemo se fokusirati na sisteme za proizvodnju elektriĉne iz
fotonaponskih sitema (slika 2.).
Slika. 1. Šematski prikaz izbora lokacije proizvodnog postrojenja
Slika. 2. Šematski prikaz sistema za proizvodnju elektriĉne energije iz
fotonaponskih sistema
Kod SBSP sistema kod kojih se elektriĉna energija
proizvodi iz fotnaponskih sistema, svaki modul će se sastojati
od ĉetri glavna sloja, a to su:
1. Solarni paneli (moduli);
2. Pretvaraĉ elektriĉne energije u elektromagnetne
valove visko frekvencije;
3. Antena kao odašiljaĉ elektromagnetnih valova;
4. Postrojenje na Zemlji, kao prijemnik
elektromagnetnih valova.
Prvi dio sistema predstavljaju solarni paneli pomoću koji
će se apsorbovati sunĉeva energija. Moduli će biti postavljeni
na satellite koji će se nalaziti u geostacionarnoj orbiti planete
Zemlje. Postoje razne izvedbe konfiguracija SBSP sistema
koje su predložene u SAD-u, Europi, i Japanu, a kao
najrelevantnije uzimaju se dva modela i to:
1. NASA/DOE referentni model (USA)
2. JAXA refrentni model (JAPAN)
Kod NASA/DOE sistema ugraĊuju se velike površine PV
panela koji generiraju elektriĉnu energiju u svemiru i
bežiĉnim putem prenose snagu koju prijemnik/rectenna
prihvaća na površini Zemlje. Ova ideja potiĉe još iz 60-ih
godina kada je Glaser predstavio ovaj koncept. Kod ovog
modela u suštini dolazi do degradacije dugotrajne
pouzdanosti, jer zajedniĉki rotacijski dijelovi i prenosne linije
postaju mjesta podložna za kvar. Većina ovih konfiguracija
koriste sistem za praćenje sunca ili solarni reflektor za
proizvodnju stalne elektriĉne energije. MeĊutim, sistem
praćenje sunca zahtijeva komplikovane konfiguracije i
napredne tehnologije za kontrolu vrlo-velikih nizova solarnih
panela i /ili koncentratorskih ogledala. Za razliku od NASA
konceptu, Japanska agencija za istraživanje svemira je
predložila jednostavan i tehniĉki moguću konfiguraciju SBSP
sistema pod nazivom "Tethered-SPS"[5]. Slika. 3. prikazuje
konceptualnu sliku Tethered-SPS sistema sa ciljnim
efikasnostima.
Slika. 3. Šematski prikaz sistema za Tethered-SPS izvedbe zasnovana na
hibridnim fotonaponskim panelima

3. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Sarajevu – Projektiranje i automatizacija elektroenergetskih postrojenja-2016./2017. – Doc. Dr. Selma Grebović
Istaknuti stručnjak iz prakse: Red.prof.dr.sci.Rasim Gačanović
Seminarski rad, Maj 2017.
Karić Faris; 998/16479; fkaric1@gmail.com
Tethered-SPS nema suntracking sistem i koncentrator
sistema, te zbog toga faktor kapaciteta postaje oko 60%, ĉak i
u sluĉaju kada su solarne ćelije u prilogu i gornje i donje
površine, što je niže nego kod suntracking sistema za
praćenje sunca ili sa koncentracijom SPS koji dostižu gotovo
100%. MeĊutim, ovi sistemi imaju vrlo jednostavanu
konfiguraciju pomoću jedinstvenog hibridnog PV modula koji
u sebi sadrži i ureĊaje za konverziju elektriĉne energije u RF
valove. Kod ovih hibridnih modela DC-RF pretvaraĉi i antene
su integrirani u jednu strukturu. Još jedna korist Tethered-SPS
modela je automatska kontrola satelita.
Drugi dio ovog sistema predstavljaju pretvaraĉi solarne
energije u visokofrekventne elektromagnetne talase. Ovaj dio
će obuhvatati i antenski sloj pomoću kojih će se vršiti prenos
elektromagnetnih talasa u odreĊenu taĉku na Zemlju, na kojoj
će biti izgraĊeno prijemno postrojenje.
Kao posljednji dio SBSP sistema je prijemno postrojenje
koje se sastoji od pretvaraĉa koji će pretvarati dobijene
mikrotalase u upotrebljivu elektriĉnu energiju. Sistem bi se
sastojao od velikog broja modula, koji bi se morali montirati u
svemiru. Prednost ovog sistema pomoću ovih modula leži u
tome, da će moduli uvijek imati kontakt sa sunĉevim zrakama,
te će proizvoditi elektriĉnu energiju u bilo koje vrijeme. Za
razliku od solarnih panela, korištenih na Zemlji, koji nisu u
stanju proizvesti elektriĉnu energiju noću. Korištenjem ove
tehnologije doći će do povećanja nivoa solarne energije, jer za
razliku od solarnih panela instalisanih na zemlji, ovi moduli
neće imati smetnje kao što su magla, oblaci i sl. TakoĊer, kao
velika prednost može se istaći, promijena lokacije na koju će
se dostavljati elektriĉna energije, te ove lokacije mogu se
mijenjati po potražnji za elektriĉnom energijom. Cilj ove
tehnologije je da se izgradi sistem pomoću kojeg će se
napajati prijemna postrojenja na udaljenijim lokacijama, ĉime
se eliminira potreba za opskrbom iz konvencionalnih goriva i
na taj naĉin doći će do smanjenja velike potražnje za ovakvim
gorivima.
Slika. 4. Najnoviji model SBSP sistema zasnovan na proizvodnji pomoću
fotonaponskih panela
U Tabeli 1. su prikazani detaljni parametri antene koja se
koristi kao predajnik za NASA/DOE model, te za JAXA
model [6].
TABELA 1.
PARAMETRI ANTENE ZA NASA I JAXA MODEL SBSP-A
Model NASA/DOE model
[DOE 78]
JAXA Model
[JAX 05]
Frekvencija 2.45 GHz 5.8 GHz
Dijametar antene
predajnika
1 km 1.93 km
Amplitudni opseg 10 dB Gaussian 10 dB Gaussian
Izlazna snaga (signal
prema zemlji)
6.72 GW 1.3 GW
Maksimalna gustoća
snage u centru
2.2 W/cm2
114 mW/cm2
Maksimalna gustoća
snage na krajevima
0.22 W/cm2
11.4 mW/cm2
Udaljenost izmeĊu
antenna
0.75λ 0.75λ
Snaga po anteni
(Broj elemenata)
Max. 185 W
(97 miliona)
Max 1.7 W
(1,950 miliona)
Dijametar rectenne 10 km x 13.2 km 2.45 km
Maksimalna gustoća
snage
23 mW/cm2
100 mW/cm2
Efikasnost apsorcije 89% 87%
III. OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTROJENJA
Japanska agencija za istraživanje svemira, Jaxa radi na
razvijanju naprednog bežiĉnog prenosa energije do taĉke u
kojoj bi se mogla napraviti postrojenja za prihvatanje poslate
energije. Njihov cilj je da imamo veliki satelit u
geostarcionarnoj orbiti koji bi mogao isporuĉiti jedan GW
snage mirkotalasa. Jedan GW snage je upravo jednak izlazu
nuklearnog reaktora. Prema posljednjem istraživanju, Jaxa je
uspješno izvršila testiranje koji isporuĉuje 1.8 kW energije s
odreĊenom preciznošću prema prijemnoj anteni koja je
udaljena 55 metara. Ovo je prvi put da je neko u mogućnosti
da pošalje takvu veliku izlaznu snagu sa ovim nivom direktne
kontrole. Snaga od 1.8 kW je jednaka ukupnoj snazi koja se
dobija ako se sijalice od 40 W neprekidno drže upaljenim 45
sati.
Kao primarna karakteristika ovih postrojenja postavlja se
naĉin bežiĉnog prenosa elektriĉne energije. Za bežiĉni prenos
elektriĉne energije na velike udaljenosti potrebno je koristiti
tehnike elektromagnetskog zraĉenja kao mikrotalsa ili lasera.
Iako laseri su moćniji od mikrotalasa, oni imaju svoje
negativne parametre za velike udaljenosti. Za prenos na ove
udaljenosti, laserima bi smetnje predstavljale molekule vode i
oblaci kod kojih bi dolazilo do refleksije i odbijanja laserskih
snopova. Ovaj princip bi imao koristi samo kada je vedro
nebo, zbog toga laseri su se pokazali kao vrlo uspješni za
manje/srednje udaljenosti na Zemlji. S druge strane,
mikrotalasi, nemaju taj problem i predstavljaju mnogo
efikasnije, ali nesigurnije rješenje. Sa aspekta sigurnosti,
dopuštena granica izloženosti ljudi na mikrotalase je samo

4. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Sarajevu – Projektiranje i automatizacija elektroenergetskih postrojenja-2016./2017. – Doc. Dr. Selma Grebović
Istaknuti stručnjak iz prakse: Red.prof.dr.sci.Rasim Gačanović
Seminarski rad, Maj 2017.
Karić Faris; 998/16479; fkaric1@gmail.com
10 W po kvadratnom metru, tako da bi se primanje takvog
mikrovalnog snopa vjerovatno vršilo u zabranjenom podruĉju,
te bi se ĉak formirale i zone zabrane letenja. To bi moglo
promijeniti naĉin na koji koristimo i proizvodimo elektriĉnu
energiju. Korištenjem ove tehnologije mogli bi smo zaustaviti
eksploataciju ugalj za proizvodnju energije, pa ĉak i zatvoriti
sve nuklearne reaktore. TakoĊer, osnove karakteristike ćemo
prikazati sa aspekta prednosti i nedostataka ovih sistema.
Prednosti korištenja SBSP sistema koji koriste
elektromagnetne valove visoke frekvencije su:
1. Nema atmosferske opstrukcije i ograniĉenja zemaljske
površine,
2. Kontinuiran i konstan intenzitet sunĉevog zraĉenja,
3. Gotovo idealan hladnjak (vrlo niske temperature)
4. Praktiĉno neograniĉen prostor,
5. Mnogo manje potrebnih površina za prenos, distribuciju i
proizvodnju elektriĉne energije na zemaljskoj površini,
6. Zbog beztežinskih uvjeta smanjna potreba za strukturnim
materijalima,
7. Manje opasnosti za ljude u sluĉaju nesreće,
8. Duži vijek trajanja opreme, jer nema korozije,
9. Jednostavan sistem za distribuciju energije (preko
mikrotalasa ili laserskih zraka)
10. Nema potrebe za cjevovodima, tankerima, transportnim
vozilima itd.
11. Manje koliĉine spojnih elektriĉnih vodova (dalekovoda),
12. Moguće dodatne aplikacije, za odbranu od sudara
meteora sa satelitima (npr. specijalni lasereri koji mogu
da skrenu opasne meteorite.
13. Korištenjem ove tehnologije, dolazi do smanjenja emisije
opasnih gasova
14. Predstavljaju ĉiste i obnovljive izvore elektriĉne energije
15. Sistemi su potpuno automatizirani, pa nije potrebno slati
posadu u svemir.
16. Sistemi se ne mogu koristi kao globalno oružje
Nedostaci korištenja SBSP sistema koji koriste
elektromagnetne valove visoke frekvencije su:
1. Veliki investicioni troškovi,
2. Transport elektrane u svemirski prostor
3. Predstavlja monopolistiĉki sistem, što uzrokuje politiĉke
probleme.
4. Potrebni meĊunarodni sporazumi za prava korištenja i
izdavanja koncesija za dio svemirskog prostora.
5. Skup i težak process otklanjanja kvarova. Potrebno je
poslati ljude za otklanjanje kvarova ili specijalne skupe
robote,
6. Otežano održavanje elemenata sistema u svemiru,
7. Mikrotalasni prenos opasan sa aspekta sigurnosti,
8. Smetnje u ureĊajima koje se javljaju pod dejstvom
elektromagnetnih talasa
9. Problem sigurnosne opreme za zaštiti od udara meteora.
IV.ANALIZA ISPLATIVOSTI I EFIKASNOSTI POSTROJENJA
Transport, izgradnja, održavanje elektrana u svemiru
predstavljaju velike investicione troškove, Moduli SBSP
sistema bi se morali montirati u svemiru uz pomoć specijalnih
robota, za koje su takoĊer potrebna velika ulaganja. Ameriĉki
istraživaĉka labaratorija za razvoj robotike već radi na
razvoju robota koji će se koristiti za ovu misiju. TakoĊer,
svemirske panel ploĉe će vjerovatno imati kraći životni vijek
u odnosu na panele instalirane na Zemlji zbog surovog
okruženje u kojem će biti izloženi. Svemirski solarni paneli bi
i dalje zahtijevali bazne stanice koje će vjerovatno biti vrlo
velike i skupe. Ali kada gledamo duži period eksploatacije ovi
troškovi postaju opravdani, jer bi se mogao uspostaviti sistem
koji bi napajao danonoćno sve gradove na Zemaljskoj kugli. S
vremenom, troškovi proizvodnje orbitalnih solarnih elektrana
mogli bi postati znatno niži nego troškovi bilo koje elektranue
na Zemlji osim možda elektrane za nuklearnu fuziju.
Procjenjuje se kako će biti $1 po W korisne snage, te da će se
još smanjiti sa poboljšanjem tehnologije i šire upotrebe.
V. IZAZOVI ZA BUDUĆNOSTI
UvoĊenje velikog broja orbitalnih solarnih elektrana
nameću odreĊene izazove Operatoru distribucije elektriĉne
energije, koji bi trebao biti formiran na svijetskom nivou kao
nezavisni operator sistema. Neki od njih su navedeni u
nastavku.
Tehniĉki izazovi:
 Razvijanje adekvatnih specijalnih robota za otklanjanje
kvarova,
 Razvijanje najefikasnijih transportnih rješenja
 Razvijanje odgovarajućih zaštita od raznoraznih
poremećaja u sistemu
 Razvijanje efikasnih prijemnih postrojenja prema
kojima će se vršiti prenos elektriĉne energije
 Uvjeti stabilnosti proizvodnih jedinica,
 Razmatranje pouzdanosti sistema uslijed potencijalnih
kvarova
 Brzina opravke kvarova,
 Strategije za rješavanje situacija prestanka rada
odreĊenih jedinica,
 Razvijanje koordinacije izmeĊu proizvodnih jedinica u
svemiru
 Razvijanje algoritma daljinskog upravljanja
proizvodnim jedinicama u svemiru
Ekonomski izazovi:
 Na koji naĉin regulisati tržište elektriĉne energije?
 Da li odmah izvršiti deregulaciju tržišta ili formirati
monopolistiĉko tržište?
 Kako podijeliti troškove rekonstrukcije mreže izmeĊu
neovisnog operatora sistema i vlasnika distributivnog
izvora?
 Kako definisati cijene jednog kWh ovisno o korištenoj
tehnologiji za proizvodnju elektriĉne energije u svemiru?

5. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Sarajevu – Projektiranje i automatizacija elektroenergetskih postrojenja-2016./2017. – Doc. Dr. Selma Grebović
Istaknuti stručnjak iz prakse: Red.prof.dr.sci.Rasim Gačanović
Seminarski rad, Maj 2017.
Karić Faris; 998/16479; fkaric1@gmail.com
 Kako podijeliti novac zaraĊen od prodaje elektriĉne
energije?
 Da li će cijena obuhvatati samo troškove prenosa i
distribucije elektriĉne energije?
 Troškovi integracije ovog sistema sa postojećim
sistemom?
 Koji se ekonomski rizici preuzimaju prikljuĉenjem na
SBSP sistem napajanje elektriĉnom energijom?
VI.ZAKLJUĈAK.
U ovom radu, analizirali smo neke tehnološke, ekonomske,
ekološke i socijalne aspekte koji predstavljaju osnove
karakteristike ―Space-based Solar Power (SBSP)‖ sistema.
Kao nepobitnu ĉinjenicu predstavlja da je svemirska solarna
elektrana još uvijek preskupa za lansiranja sa Zemlje, te da
postoji nekoliko tehnoloških mogućnosti kako bi smo umanjili
ovu cijenu. Za sluĉaj primjene velikog broja orbitalnih
elektrana i utjecaj na okoliš, troškovi bi se znatno smanjili.
Prva opcija je da se izgrade prostorna vozila za višekratnu
upotrebu za lansiranje satelita, umjesto rakete, što je glavna
preporuka od strane NASA-e, a druga opcija je da se izgradi
proizvodna postrojenja na odreĊenim planetama (npr na
Mjesecu). Stara procjena NASA pokazuje da bi ovaj sistem
bio ekonomiĉan za najmanje 30 orbitalnih satelita sa snagom
od 300 GW ukupne snage [7]. Troškovi se mogu još dodatno
smanjiti, ako se prvi satelit lansira u niskoj orbiti oko Zemlje,
a zatim sebe na osnovu proizvedene energije sam podigne u
višu GEO orbitu ili ĉak na Mjesec. Ova tehnologija
predstavlja ĉist i obnovljiv izvor elektriĉne energije i kao
takva sa ekološkog aspekta predstavlja najperspektivniju
tehnologiju za razvoj u budućnosti. Ako posmatramo tehniĉka
rješenja, SBSP sistem ima veliki broj nedostataka, koje bi
trebalo otkloniti prije nego što ovaj sistem zaživi u realnosti.
Kao primarni fokus, potrebno je raditi na razvijanju naprednih
tehnologija bežiĉnog prenosa elektriĉne energije, jer sa
aspekta sigurnosti ova tehnologija nije pokazala
zadovoljavajuće rezultate. Na koncu, SBSP sistem predstavlja
budućnost i perspektivu u rješavanju problema ĉovjeĉanstva
sa aspekta potražnje za elektriĉnom energijom, te kao takav
potrebno je da se izvrše dodatna istraživanje i ulaganja kako bi
ovaj sistem što prije zaživio u realnosti. Ipak kroz ovaj rad
smo pokazali da ovaj sistem ima više prednosti nego
nedostataka, i kao takav je bitan za oĉuvanje planete Zemlje.
REFERENCE
[1] Nakićenović N, Grubler A, McDonald A. Global energy perspectives.
Cambridge: Cambridge University Press; 1998.
[2] Glaser PE. Power from the sun: its future. Science Magazine
1968;162:857-61.
[3] David L. Bright future for solar power satellites. Tech Wednesday,
17 October 2001. (See also: http://www.space.com/
businesstechnology/technology/solar_power_sats_011017e1.html,
(accessed 14.01.10)).
[4] Eastlund, Bernard J., and Jenkins, Lyle M., ―Spacebased Concepts for
Taming Tornadoes‖, 51st International Astronautical Congress, Rio de
Janeiro, Brazil October 2, 2000.
[5] H. Suzuki, K. Kisara, M. Niino, and M. Mori, ―Overview of studies on
space solar power systems and elemental technology development,‖
Mater. Sci. Forum, vols. 631/632, pp. 3–8, 2009.
[6] Naoki Shinohara, ―Wireless Power Transfer via Radiowaves (Wave
Series)‖, ISBN 978-1-84821-605-1, ISTE Publishing and John Wiley
& Sons, Inc., Great Britain and United States,2014.
[7] Lunar resources utilization for space construction. NASA-CR-173023,
General Dynamics Convair Division. See also:
http://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.
ntrs.nasa.gov/19830077470_1983077470.pdf; 1979 (accessed
14.01.10).