Međunarodno arhivističko savetovanje, Čačak, 9-11. oktobar 2019/International archival consultation conference, Čačak, 9-11 October 2019 Teme/Themes: „Arhivi u elektornskom okruženju“/Archives in elecronic environment Teme/Themes: Arhivska služba danas i u budućnosti. Aktuelna pitanja i problemi/Archival service today and in the future. Curent questions and problems

1. АРХИВИ СРБИЈЕ У БИНАРНОМ СИСТЕМУ
–
ТЕХНОЛОШКИ ИСКОРАК ИЛИ ДИГИТАЛНИ МРАК

2. Архив у новој архивској парадигми
Архивистика је већ крајем шесдесетих година
полако престајала бивати помоћном историјском
науком и постaјала све више наука о
информацијама. У посмодерном поимању архиви су
се у потпуности нашли у новом окружењу,
изазваном четвртом технолошком револуцијом.
Реакција на ново дигитално доба јесте нова
архивска парадигма која у потпуности одбацује
концепте модерности који су били доминантни
током већег дела 20. века коме су главни акценат
давали историчари, вреднујући грађу и фондове
кроз системе провенијенције и слободне
провенијенције.

3. Електронски архив
Архиви као баштиници историјског сећања са стабилним
носиоцима информација у виду различитих врста материјала
на коме су похрањени (папирус, пергамент, папир,
микрофилм, фотографија, филм, фонетски запис, итд...) нашли
су се сада суочени са информацијама које су се нашле на
нестабилним платформама и пред питањем како те
информације сачувати, вредновати и обрађивати, другим
речима нашли су се у бинарном систему 0 и 1 којима се те
информације приказују. Чување и миграција електронских
документата у системе попут облака (Cloud) отвара низ
питања из домена архивистике јер готови системи не постоје а
само складиштење не подразумева да су подаци и
информације архивистички обрађени.

4. Проблеми обраде е-записа
Напредак ИКТ технологија ствара проблеме дуготрајном и трајном
чувању е-записа.
Очитавње записа, различити формати, застареле верзије апликација.
Рокови чувања предвиђају да се електронске исплатне листе плата
чувају 70 година, а истовремено упуство за одржавање апликације која
обрађује електронска документа траје 2 године. За 70 година колико
траје упуство са роковима чувања, дигитални записи ће променити
неколико платформи и различитих апликација на коме ће бити
смештени.
Нпр:
Формат записа (doc. у docx формат)
Disketa – CD – DVD – USB – Cloud
Емулација (стално мигрирање и конвертовање )
Само смештање података у облак не подразумева и архивски смештај.
Архивски смештај и обрада утемељен је на архивистичким правилима
какав је ISO 15489.
Електронски документ и електронски запис нису исто. Документ може
да се мења али запис не. Архивирање записа тражи додатне податке
тзв. метаподатке (описни, административни, структурни, технички).
7,5 септилијона гигабајта података
генерише се сваки дан, већина се сматра
мрачним подацима

5. Програмски код и језик
„Многоугао уписан у кругу никад се у суштини неће подударити са
кругом па ма колики био број његових страна, неограничен у свом
увеличавању. Ма колико мала била страна уписаног многоугла,
представљаће тетиву која се никад неће подударити са луком над
њом.
Кад су у питању круг и уписани многоугао оличени на било који
начин (оловком, кредом, жицом, …) већ после извесног броја страна
уписаног многоугла неће бити могуће разликовати га од круга.
Другим речима: тело које служи да учини видљивом суштину коју
оличава, само до извесне мере указује на разлику суштина а преко
тог ограничења прикузује различите суштине на исти начин. Тело је
извор пометње, извор обмане.“
Разлика између кода и језика је као између круга и многоугла.
Програмски код не подразумева историју а језик је код плус
историја.

6. При изради спецификације кориштени су :
1. Скуп елемената метаподатака Dublin Core
2. ISAD (G) Стандард за опис архивске грађе
3. Стандард ISO 15489 ( Управљање записима )
4. Смернице за коришћење електронских информација DLM форума
МоReq није обавезујући за институције, али би се његова решења могла користити програмерима код развоја апликација те као радни
материјал за обуку на академским установама студентима који би се обучавали за рад у електронским регистратурама (Record
Menager)
Потецијална решења MoReq
(модел захтева за управљање електронским записима)

7. Препоруке за установе културе и образовања
Open Data
Open Access
Open source/ Free Software

8. Cello - пример свега о чему смо говорили
МИТ (Институт Технологије у Масачусетсу) и његова група
био-инжињера креирала је први програмски језик за
управљање живим ћелијама.
Овај програмски језик омогућава научницима да
креирају струјна кола са укодираним ДНК дизајнирајући
специјалне бактерије које по потреби могу користити за
испоруку одређених лекова. Намера је да се у будућности
овај програмски језик (Верилог) користи за развијање
одређених медицинских решења попут бактерија које ће
биљкама омогућавати да испуштају одређен интексицид
када буду нападнуте. Програм је доступан
http://cellocad.org/about.html