2. Život
Flora Sends se rodila u malom mestu
Neder Poplton u Jorkširu, u Engleskoj
1876. godine. Porodica joj se kasnije
preselila u Merlsford u Safolku. U
mladosti je Flora učila da jaše, puca iz
vatrenog oružija i vozi automobil. Po
završetku školovanja zaposlila se kao
sekretarica. Uoči Prvog svetskog rata
završila je kurs za bolničarke.
3. Po izbijanju rata prijavila se u dobrovoljnu bolnicu Svetog
Jovana, koju je organizovala Amerikanka Mejbl Grujić,
medicinska sestra i aktivistkinja Crvenog krsta, udata za
Srbina, dr Slavu Grujića. Sa ovom bolnicom je stigla do
Kragujevca. U prvoj godini rata Flora je radila kao bolničarka
u Drugom pešadijskom „Gvozdenom“ puku „Knez Mihailo“. U
toku povlačenja ka Albaniji odvojila se od jedinica Crvenog
krsta pa se kao vojnik‐dobrovoljac, iako već na pragu
četrdesete godine života, priključila borbenim jedinicama
„Gvozdenog“ puka, u kome je već vojevala legendarna
Milunka Savić. Naredne tri godine Flora će deliti i dobro i zlo
sa svojim srpskim saborcima.
4. Na Solunskom frontu Flora je postala komandir odeljenja.
Naročito se istakla u borbama na Gorničevu, Kajmakčalanu,
Crnoj reci i kod Bitolja, od avgusta do novembra 1916. godine.
Tu je dva puta ranjavana u borbama prsa u prsa. Drugi put je
bila izneta iz borbe sa 24 rane na telu.
5. Flora se ubrzo oporavila, posle lečenja u Solunu i
severnoj Africi, ali su joj se rane kasnije ponovo
pogoršale za vreme boravka na frontu, pa je
morala na ponovno lečenje i oporavak u Englesku.
Vreme koje je tada provela u Engleskoj Flora je
iskoristila da prikuplja pomoć za srpsku vojsku i da
populariše oslobodilačku borbu srpskog naroda.
Objavila je tada kratku autobiografiju „Engleskinja,
žena‐narednik u srpskoj vojsci“, pisanu na osnovu
njenih pisama i dnevnika. Sa Evelinom Haverfild
osnovala je Fond za prikupljanje pomoći srpskim
vojnicima i ratnim zarobljenicima. U listu Morning
star, Flora je objavila jedan potresan članak o
stradanju Srbije u velikom ratu, pod naslovom „Šta
zaslužuje srpski vojnik“.
6. • Posle oporavka Flora se vratila u svoju jedinicu i
učestvovala u borbama za proboj Solunskog fronta i
oslobođenje Srbije (septembar‐novembar 1918). Kraj
rata dočekala je u činu pešadijskog narednika srpske
vojske. Odlikovana je većim brojem odlikovanja,
između ostalog i Karađorđevom zvezdom s
mačevima. Bila je jedina Engleskinja koja je aktivno,
kao borac učestvovala u Velikom ratu.
•Posle rata, u junu 1919. godine, ukazom Narodne
skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koji je
potpisao Princ‐regent Aleksandar Karađorđević.
•Flora Sends je unapređena u čin pešadijskog
potporučnika Vojske Kraljevine SHS, i tako postala
prva žena oficir u srpskoj istoriji.
7. Demobiliosana je i prevedena u rezervu tek 1922.
godine. Udala se za svog ratnog druga, srpskog
oficira, a bivšeg belogardejca Jurija Judeniča.
Država joj je agrarnom reformom dodelila tzv.
„Dobrovoljačku čast“, osam jutara zemlje u okolini
sela Ovča (prema nekim izvorima u okolini
Zrenjanina), ali Flora, kao ni mnogi drugi
dobrovoljci, nikada nije uvedena u ovaj posed. Sa
mužem je živela u Dubrovniku i Beogradu i
izdržavala se davanjem časova engleskog jezika.
Često je putovala i držala predavanja o svojim
ratnim iskustvima širom sveta, u Britaniji,
Francuskoj, Kanadi, SAD, Australiji, Novom
Zelandu. Prilikom svakog od ovih predavanja, sa
ponosom je nosila na sebi uniformu srpskog oficira.
Objavila je 1927. godine Autobiografiju
žene‐vojnika: Kratka sećanja na doživljaje sa
srpskom vojskom 1916‐1919.
8. Na početku Drugog svetskog rata, Gestapo
je u Beogradu uhapsio Floru i njenog
supruga. Jurij je, usled gestapovske torture,
ubrzo prebačen u zatvorsku bolnicu gde je i
preminuo. Flori je bilo dozvoljeno da ga
samo jednom poseti. Posle Jurijeve smrti,
Nemci su pustili Floru iz zatvora i dozvolili
joj da se vrati u Englesku. Ostatak života
provela je u Safolku, gde je i preminula
1955. ili 1956. godine. Njen život zabeležio
je Alen Burdžes u romansiranoj biografiji
pod naslovom Ljupka narednica Flora
Sends, 1963. godine. Radio televizija Srbije
ovekovečila je Florin život u TV drami „Naša
Engleskinja“. U ovom ostvarenju iz 1997.
godine, lik Flore Sends oživele su Ljiljana
Krstić i Ana Sofrenović.
9. Do skora je samo jedna ulica na
Voždovcu u Beogradu, gde se nalazila
kuća u kojoj je živela Milunka Savić,
nosila ime po njoj. U poslednjih
nekoliko godina svoje ulice u
Beogradu dobile su i Flora Sends,
Sofija Jovanović i Vasilija Vukotić, a
jedna ulica u Užicu nosi ime Ljubice
Čakarević.
Ako ništa drugo, barem povodom
ovakvih jubileja, valjalo bi da se
setimo ovih heroina koje su osvetlale
obraz i svome narodu i ženskom rodu.
Neka im je večna slava i hvala.
