Ekologija zagadjenje vazduha_konacno_28032011

3,024
-1

Published on

Ekologija

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
3,024
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
35
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Ekologija zagadjenje vazduha_konacno_28032011

  1. 1. ATMOSFERA (1) Glavni konstitu enti % Azot 78,1 • Sloj gasova koji okružuju Kiseonik 20,9 našu planetu (kiseonik, Aktivni spor edni kon. % ugljen-dioksid, ozon - 99,999% na prvih 90 km- Vodena para 0,48 prosekZAGAĐENJE VAZDUHA homosfera) Ugljen- dioksid Ugljen- 0,035 • Sastav atmosfere Metan 0,00014 Azot(IV)oksid 0,00005 Ozon 0,000007 Voda (tečna i led) 0,00000002 Neakt ivni spo redni kon. % Argon 0,93 Neon 0,0018 Helium 0,00052 Krip ton 0,0001 2 1 Ksenon 0,00009 ATMOSFERA (2) ATMOSFERA- AURORA BORALIS (3) min. T 180 K 3 4
  2. 2. Aerozagađenje (1) Aerozagađenje (2)• Aerozagađenje je često drugi naziv za zagađenost vazduha; onopodrazumeva prisustvo primesa (toksičnih i netoksičnih), koje su posledicačovekovih proizvodnih aktivnosti, a dospele su u atmosferu u vidu • Postoje različite vrste definicije zagađenog vazduha: gasova, • zagađen vazduh je onaj koji je primio gas, paru, dim, prašinu ipare, prašine, dima, magle i dr. Ove primese mogu dospeti u vazduh i iz druge prirodnih izvora. materije iz različitih izvora u količinama koje mogu štetiti zdravlju• Često se za zagađen vazduh iznad urbanih sredina koristi termin stanovnika, životnoj sredini i materijalnim dobrima smog. • zagadenje vazduha postoji kada prisustvo neke strane• Pod zagađenim vazduhom podrazumeva se onaj vazduh u kojem se supstance ili nekog nalaze važnog vida njenih sastojaka može da izazove škodljivo dejstvo ilinovi, do tada nepoznati sastojci u uobičajenom sastavu ili onaj vazduh u da kome su njegovi sastojci prisutni u enormnim količinama. prouzrokuje štetu ili smetnje. • 5 6 Aerozagađenje (3) Aerozagađenje (4)• Pod zagađenim smatra se svaki vazduh koji je kontaminiran materijama • Ostali faktori koji utiču na transport i difuzijuštetnim po zdravlje ili opasanim na drugi način, bez obzira na njihovo agregatnostanje.• Posledice zagađenja vazduha su najčešće: zagađujucih supstanci u vazduhu su:• smanjena vidljivost • vazdušna strujanja (vetrovi),• neprijatan miris (smrad)• izvor prljavštine • vazdušne turbulencije,• korozija metala • termička struktura atmosferskih slojeva,• oštećenje fasada, spomenika i sl.,• oštećenje biljnog fonda i sl. • visina ispusta (dimnjaka), temperature i brzine• Aerozagađenje se lako može preneti na velika rastojanja od mesta izvora; prostor otpadnih gasova na izlazu ispusta koji se može zagaditi (tzv. medijumi zagađenja) zavisi od brzine rasprostiranja (difuzije) zagađenog vazduha i brzine sedimentacije (taloženja) zagađujućih • moguđnost samo prečišćavanja atmos fere i drugi materija 7 8
  3. 3. Aerozagađenje (5) Aerozagađenje (6)• Za praćenje aerozagadenja potrebno je poznavanje: • Najveći zagađivač vazduha je industrija, a• kvaliteta (fizičkih i fizičko-hemijskih svojstava) zagadujućih materija posebno:• kvantiteta (količine) od čega zavisi dejstvo svake zagadujućematerije pojedinačno • energetski objekti,• Vrste aerozagađenja zavise od brojnih činilaca, od kojih su • hemijska industrija, najznačajniji: • crna i obojena metalurgija,• Vrsta tehnološkog procesa,• korišćene sirovine, • industrija nemetala i građevinskog materijala i• osobine poluproizvoda ili gotovog proizvoda. • industrija celuloze i papira. 9 10 ZAGAĐENJE VAZDUHA IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA IZVOR I ZAGAĐENJ A VAZDUH A Mobilni izvori osnovni izvori PRIRODNI ANTROPOGENI Area i drugi izvori STACIONARNI MOBILNI 11 12
  4. 4. PRIRODNI IZVORI ZAGAÐIVAČI VAZDUHA v Prašina iz prorodnih izvora, najčešće sa velikih ,,golih,, površina sa malo ili potpuno bez vegetacije (peščane oluje). v Metane, emitovan tokom digestije hrane od strane životoinja Gasoviti Čvrste čestice (preživari). v Radon gas iz prirodnih radioaktivnih oblasti zemlje. v Dim i CO nasatali tokom šumskih požara. v Vulkanska aktivnost, tokom koje se produkuju sumpor i njegovi oksidi , hlor i čestice pepela. • Kosmička prašina • Slana isparenja iz okeana Oxidi sumpora, azota & ugljenika, H2S, Prašina, magla, para, dim, hidrocarbonati, ozoni dr. sitne kapljice , 13 14 oxidanti smog itd. ANTROPOGENI IZVORI ZAGAĐENJA (1)• Stacionarni ANTROPOGENI IZVORI ZAGAĐENJA (2) – Specifične tačke (fabrički dimnjaci) – ,,Area source,,• Mobilni – Rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska• Glavni izvori polutanata u vazduhu: postrojenja. – Energetska postrojenje koja svoj rad zasnivaju na sagorevanju – Različite hemikalije koje se u vidu prašine ili gorenjem fosilnih goriva – Kontrolisano spaljivenje, koje se koristi u poljoprivredi i šire u okolni vazduh. šumarstvu. – Komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprejeva i – Izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznih drugi rastvarači. sredstava. – Sagorevanje drveta, požari inseneratori i sl. – Deponije smeća sa kojih se izdvaja deponijski gas, metane i neprijatni mirisi. – Vojne aktivnosti, kao što su probe nuklearnog naoružanja, toksičnih gasova (bojni otrovi), rakete i sl. 15 16
  5. 5. KISELE KIŠE EFEKTI ZAGAĐENJA VAZDUHA1.Acid rain – KISELE KIŠE2.Ozone depletion – narušavanje ozonskog omotača3.Global warming4. Različiti zdravstveni problemi kod ljudi 17 18 KISELE KIŠE (1) KISELE KIŠE (2) Nastaju u zavisnosti od % NOx i SOx u vazduhu 19 20
  6. 6. KISELE KIŠE (3) EFEKTI KISELIH KIŠA (1) • Kontaminiraju vodu za piće • Oštećuju ili uništavaju akvatični biljni i životinjski svet • Utiču na lanac ishrane • Erodiraju skulpture i statue 21 22 EFEKTI KISELIH KIŠA (2) EFEKTI KISELIH KIŠA (3)•Erodiraju zgrade i hramove Uništavaju drveće Zemljište postaje kiselije. Što dovodi do: Degradacije zemljišta Gubitka rastinja i vegetacije uopšte 23 24
  7. 7. UZROCI Global warming Global warmingGlobal Warming je porast Deforestiracija SAGOREVANJE FOSILNIH GORIVAsrednje temperatureatmosfere, okeana izemljine površine. Formiranje GREENHOUSE gasova tipa CO2 & CH4 Poljoprivredne aktivnostiPlaneta Zemlja se grejala ihladila više puta kroz 4.65billion godina svojeistorije GLOBAL WARMING 26 25 EFFEKTI GLOBAL WARMING (1) EFEKTI EFEKTI GLOBAL WARMING (2) Porast temperature na Zemlji §Zdravlje ljudi Topl otni udari Al ergi je § Topljenje ledenih kapa i Respi rator ne smetn je i glečera obolj en jaŠto vodi ka plavljenju priobalnih naselja i oblasti § Promenljivost vremena § Poljoprivreda Sve teži uslovi za rast i razvoj žitarica 28 27
  8. 8. OTKRIĆE NARUŠAVANJE OZONSKOG OMOTAČA • 1985 godi ne, pomoću satelita, balon a, istraživačkih stanica, tim istraživača (na slJ)je u stratosferi iznad Antarktika, otkrio rupu v eličine United States. 29 30 S l eva: Joe Farman, Brian Gardiner i Jonathan Sh anklin OZONSK I OMOTA Č MERENJE• NASA za merenje •Ozonski omoč se nalazi u concentracije ozona stratosferi između 15 i 30 km koristi oko površine zemlje i štititzv. TOMS – instrument žive organizme od preteranog (ukupni ozonski UV (UVB) zračenja Sunca. spektrometar) •Za njegovo oštećenjeNivo ozona se izražava u saslužniDobsonovim jedinicama hlorfluorougljovodonici (DU), gde je 100 DU (CFC) i dr. ekvivalentno sa 1 milimetrom d ebljine Izvor: NASA čistog ozona 31 32 www.epcc. pre f.osaka.jp/apec/ eng/earth/ozone _layer_depletion/ susumu. ht ml
  9. 9. FORMIRANJE OZONSKE RUPE CHLORO FLUORO CARBONS CFC’s su odgovorni za narušavanje ozonskog omotača • Zasniva se na 2 mehanizma: • Meteorološkom i Oni se gube pod • Hemijskom. dejstvom sunčevog zračenja: 33 34 Slobodan (Cl) nastao iz CFC molekula Hlor razgrađuje ozon na O 2 + ClO razgrađuje Ova reakcija, ponovo dovodi do Cl i slobodnog O reakcija, rea guje sa ozonom O + O = O2U ovom slučaju, Cl is r eciklira…1 Cl atom može da razgradi slučaju, Cl eciklira… 100,000 molekula ozona molekula ozona 35 36
  10. 10. Str atosferski ozon i UV zračenjePraćenje promena ozonske rupe iznad Antarktika UV- talasna dužina 100nmdo 400nm: UV-A, najmanje opasno zračenje (315nm do 400nm), UV-B (280nm do 315nm), UV-C najopasnije zračenje (100nm do 280nm)-gotovo u potpunosti biva apsorbovano u stratosferskom sloju ozona. (Last, 2006) Dobson units Oko 28 300 000 km2 je površina ove ozonske rupe Talasna dužina 37 38 EFEK TI UV ZRAČENJE EFEKTI n Oštećenje stratosfer skog ozona dovodi d o stratosferskog ozona porasta nivoa ultravioletnog (UV) zračenja ultravioletnog• Kancer kože (slika-melanomi na koži nakon preteranog sunčanja) n Preterano izlaganje ovakvom UV zračenju• Ošteđenja oka tipa katarakte izaziva:• Narušavanje • Sunčane opekotine imunološkog sistema • Kancer kože• Smanjenje fitoplanktona • Opadanje imunološkog sistema• Oštećenje DNKrazličitih formi živog sveta • Porast rizika od pojave katarakte kod ljudi. ljudi.• Druge moguće promene n TAKOĐE UT IČE NA : koje u ovom momentu • Globalnu količinu kiše Globalnujoš nisu utvrđene. • Ekološke promene 39 40 • Nedostatak hrane
  11. 11. EFEKAT UV NA BIOLOŠKE OR GANIZME UTICAJ UV-B ZRAČENJ A NA BI LJ NI SVET• DNK ošteće nje ………………Najizraženije kod malih i jednoćelijskih organizama• Otežen rast i fotosinteza ... ....................Slabi prinosi• Fit oplankto n: ………………………... ..Smanjenje vezivanja CO2 …………………………………………..uginuće …………………………………………..Ometanje reprodukcije• Azot ofiksir ajuće bakter ije u zemljištu…………. Smanjenje broja, ošte će nja MOLEKULARNI • Uticaj na zdravlje ljud i: NIVO Promene u imunološkom sistemu……… Porast rizika od infekcija …………………………………………..Porast rizika od pojave kancera Dermatolške promene (koža)………… ...Opekotine od Sunca …………….………………………….....Gubitak elastičnosti kože (starenje kože) FOTOSINTEZA …………….…………………………… Fotosenzitivnost GENSKA METABOLIZAM AKTIVNOST Neoplasija (kancer)……………………....Melanocitički (maligni melanom) …………….………………………….....Squamous cell skin – ca ncer …………….……………………………Basal skin – cancer Kance r usta i usne šupljine Okular (oko)….…………………….......Catarakta RAST BILJKE …………….…………………………....Pterygium (l ast ,1 993) Environmenta l Effects o f Ozone Depl etion: 1994 As sessment 41 42 UTICA J NA ZDRAVLJE LJUDI UTICA J UV-B ZRAČENJA NA DNK• DNK absorbuju UV-B zrake • Preterano izlaganje dovodi do:• Dolazi do promene oblika DNK – Porasta rizika pojave ne-melanoma, Non-m al ig nant – Enzimi ne mogu da pročitaju kod sa DNK i ćelija malignih melanoma i – Rezultat je mutiranje ćelija ili kancera kože pre posle njihova smrt • Visok rizik pojave• Ćelije su razvile sposobnost malignih mal ig nan t obnavljanja oštećene DNK melanoma naručito u detinjstvu – Na oštećena mesta stižu specijalni • Porast rizika od enzimi UV malignih – Uklanjanju oštećena mesta na DNK zraci melanoma za 10% – zamenjuju ih novim-ispravnim • Porast rizika od nemalignih melanoma za 26% 43 44 ww w.l deo .col umbia. edu/. ../ lec tures/ozo ne_h ealt h/
  12. 12. UTICAJ NA OKO ŠTA SE ČINI? • Porast rizika od katarkte • Montr ealski Protocol (1987) – panel koji su doneli experti u cilju ispitivanj substanci i pterygiuma Kancer oka odgovornih za formiranje ozonske rupe –CFC- haloalkana – Beličaste naslage preko beonjače th en th e l ens – Formiranje policije za praćenje proizvodnje i upotrebe takvih suspstanci cornea is encoun tered first – Izbacivanje iz upotrebe i proizvodnje ovih supstanci do 2000.godine (2005. za metilhloroform) ww w.l deo .col umbia. edu/. ../ lec tures/ozo ne_h ealt h 45 46 DOLAZI LI DO OBNAVLJANJA??? DESETOGODIŠNJE PRAĆENJE Opadanje koncentracije pomenutih suspstanci nije praćeno proporcionalnim obnavljanjem sloja ozona, već je to izrazito spor proces: Lagano obnavljanje 47 48ww w.co olan t arc tica.co m/. ../o zone _hole .htm An tar kti k- Dec. 2005
  13. 13. EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (2)EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (1) – Delovan je n a mat erijale • direktno mehaničko i hemijsko djelovanje na građevinske materijale – Sman jenj e vid ljivosti (smog, fotosmog) • oštećenje građevinskih konstrukcija zbog češćeg – Delovan je n a mat erijale čišćenja • korozija metala – Delovan je n a biljke • efekti na gumu i kožu – Delovan je n a životin je • efekti na sintetske materijale – Delovan je n a zdr avlje ljud i • efekti na boje • direktni i indirektni efekti na tekstilni materijal 49 50 EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (3) EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (4) – Delovan je n a biljke – Delovanje na životinje • popuštanje strukture • smrt • hloroza (bolest bledoće) • akutne i hronične bolesti • nekroza (sušenje pojedinih delova) • usporavanje rasta • usporavanje rasta • redukcija ploda • smanjivanje produkata (mleko, jaja) 51 52
  14. 14. EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (5) EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (6) – Delovanj e na zdr avlje ljudi • Indija, 1984 nesreće u Bopalu. Fabrika za proivodnju • akutna bolest, smrt The World Health Organization je Carbida, u vlasništvu Union Carbide, Inc., U.S.A. je utvrdila da 2.4 miliona ljudi godišnje umire od posledica eksplodirala i tom prilikom je poginulo više od 2,000 ljudi, direktno povezanih sa aerozagađenjem • hronična bolest, skraćenje života astma, bronhitis, emfisema dok je između 150,000 do 600,000 bilo zatrovano ( 6,000 je pluća, oštećenje srca i pluća i respiratorne alergije kasnije i umrlo od posledica trovanja). • promena fizioloških funkcija (respiratorne funkcije, transport • The United Kingdom pamte kao najgore zagađenje vazduha kiseonika u krvi) 4. december 1952 kada se ogromna količina gustog smoga • psihofiziološke reakcije formirala iznad Londona. Tokom 6 dana um rlo je više od • nadraživanje čula 4,000 ljudi, a više od 8,000 je umrlo u proteklim mesecima. • poremećaj u komforu življenja (povraćanje zbog smrada, gubitak apetita) • USSR 1979. godine u blizini Sverdlovska. Tokom incidenta • poremećaj sna na postrojenju za proizvodn ju biološkog oružja spore anthraxa su dospele u vazduh. Veruje se da su izazvale smrt na hiljade ljudi (civila). • United States of America, Donora u Pennsylvan ia krajem 53 oktobra, 1948, 20 ljudi umrlo i preko 7,000 zatrovano. 54 MIKROORGANIZMIZDRAVSTVENI PROBLEMI KOD LJUDIUTICAJ NA ORGANE ZA DISANJE BAK TERIJE VIRUSI•BRONHITIS TUBERKULOZA PNEUMONIA•ASTMA PREHLADA TIFOIDNA•PNEUMONIA KOKOŠIJI GRIP INFLUENZA GROZNICA• CANCER PLUĆA Različite vrste mikroorganizama takođe dospevaju u 55 naš organizam preko vazduha koji udišemo 56
  15. 15. OSNOVNE VRSTE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U Primarni polutanti (1) VAZDUHU Osnovni primarn i polutanti nastali tokom ljudske aktivnosti su: Ø(SOx) posebno sumpor dioksid koji se emituje tokom sagorevanja uglja i nafte. Ø (NOx) posebno azot dioksid koji nastaje pri visokotemperaturnom sagorevanju. ØCO je neiritirajuć gas bez boje i mirisa, ali izuzetno otrovan. Nastaje tokom nepotpunog sagorevanja goriva tipa prirodnog gasa, uglja i drveta, a n jegov najvažniji izvor su motorna vozila. Ø CO 2, tzv. gas sa efektom staklene bašte kioji nastaje tokom sagorevanja. Volatilna organska jedinjenje (VOC), kao što su 57 58 hidrokarbonatne zapaljive pare i rastvarači. Sumpor dioksid (1) Sumpor dioksid (2) • Proces oksidacije SO2 u suvom, čistom vazduhu je veoma spor, ali seU gradovima i industrijskim naseljima u vazduhu se nalazi povećana odvija brzo na površini čestica suspendovanih u vazduhu, pepelukoličina oksida sumpora. Sagorevanje uglja i nekih proizvoda finog disperziteta, u kome se nalaze metali, najčešće kao oksidipetrohemijske industrije, koji sadrže znatnu količinu jedinjenja sumpora, (heterogena kataliza). Isto tako, SO2 rastvoren u kapljicama magleglavni su izvori sumpor-dioksida, SO 2. Ovaj oksid je veoma toksičan i lako se oksiduje u SO3. Prevođenje SO2 u SO3 vrši se dominantnodirektno napada sluzokožu disajnih puteva. Veliku opasnost predstavlja fotohemijskomoksidacijom. Kada se apsorpcijom kvanta svetlostiudruženo dejstvo ovog oksida sa česticama suspendovanim u vazduhu, jer (energija = hν) ekscituje molekul SO2 (SO2 *) on lakše podležeoštećuju plućno tkivo. Male koncentracije izazivaju respiratorne smetnje oksidaciji:% čestica u zagađenom vazduhu katališe oksidaciju SO2 u SO3: SO2 (g) + hv SO2*(g) SO2*(g) + O 2(g) SO3(g) + O(g) • Oksidacijom nastali SO3 rastvara se u kapljicama vode koje su 2SO 2 + O2 2SO3 raspršene u vazduhu, gradeći sumpornu kiselinu: • SO3(g) + H2O(l) H 2SO4(aq) 59 60
  16. 16. OKSIDI AZOTA (1) Sumpor dioksid (3) • Azot mono ksid, NO, nastaje d irektnom sintezom iz elemenata pri sagorevanju tečnih goriva na visokim temperaturama, u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem • O2 & N2 reaguju do NO i NO2 • O 2 + N2 2NO • 2NO + O2 NO2 + O2 • NO2 brže nastaje pri reakciji NO i O 3 u stratosferiFino raspršene kapljice kiseline u vazduhu deluju • Prouzrokuju respiratorne problemenadražujuće na sluzokožu i oštećuju plućno tkivo, • Toxični su za živi svet • Oš tećuju različite vrste textilnih vlakana i metalakorodiraju metalne površine, oštećuju boje i kamenfasada zgrada i spomenika (kisele kiše). 61 62 OKSIDI AZOTA (2) OKSIDI AZOTA (3)• Znatno je veća brzi na oksidacije NO sa ozonom: • O3 je bogat energijom i lako prevodi NO u NO2. Osim• NO(g) + O 3(g) NO 2(g) + O 2 (g) toga O3 reaguje i sa ugljovodonicimakoji su sastojci• U zagađenom vazduhu prisutni NO2 apsorbuje foton izduvnih gasova automobila (uglavnom su to alkeni), svetlosti pri tome se razlaže na NO i atom pri čemu se gradi niz štetnih supstanci (alkoholi,kiseonika: aldehidi, ketoni).• NO 2 (g) + hv NO(g) + O(g)• U ovoj reakciji nastali reaktivni atom kiseonika reaguje sa • Ukoliko u vazduhu ima vlage, NO2 se rastvara dajući molekulom kiseonika dajući molekul ozona: azotnu kiselinu, HNO3:• O(g) + O 2 (g) O3(g) 3NO2(g) + H 2O(l) 2HNO3+(aq) + NO(g) 63 64
  17. 17. SMOG (1) SMOG (2)• Ovim jednačinama prikazan je niz reakcija koje su odgovorne za • U tečnoj fazi su sadržana mno ga organska jedinjenja, kao i nastajanje veoma zagađenog vazduha koji se naziva smog. Ovaj naziv uobičajen je za vrlo neprijatan, zagađen vazduh,specifičan za urbanu azotna kiselina koja nastaje rastvaranjem NO 2 u vodi. Za sredinu. Takav vazduh podrazumeva nepokretne vazdušne mase, aerosol u s mogu je u stvari karakteristično da sadrži veoma zagušljiv je, iritira oči i otežava disanje. Glavni sastojci smoga opasni neprijatne, zagušljive supstance i da doprinosi smanjenoj po zdravlje ljudi su: vidljivo sti i toksikčnosti zagađenog vazduha u velikim• azotovi oksidi i ozon, pored ugljen-monoksida, ugljovodonika, gradovima. Pored štetnog dejstva na organizam čoveka, aldehida i drugih štetnih jedinjenja i suspendovanih materija.• Formiranje smoga je uslovljeno fotohemijskom reakcijom pa se tako smog oštećuje i uništava drveće, vo ćke, kao i hortikulturne i nastali smog naziva fotohemijski smog. Pored čvrste faze, u smogu je agrikulturne biljke. obično prisutna i tečna faza, aerosol. 65 66 SMOG (3) SMOG (4)Derivat dima i magle. Postojedva tipa:1. Klasični smogJavlja se u hladnijimpodručjima i predstavlja smešudima, magle i SO 2 .2. Fotohemijski swmogJavlja se u toplim, suvim isunčanim klimatskim regijama.Sadrži visoku koncentracijuoksidujućih agenasa, pa se 67 68naziva i oksidujući smog.
  18. 18. FORMIRANJE FOTOHEMIJSKOG SMOGA Uglj od i 1) ov onci(•Pri sagorevanju fosilnih gorivanastaju hidrokarbonati i NO. • U atmosferu dospevaju najvećim delom kao sastojci•Lančana reakcija pod katalitičkim izduvnih gasova automobila. To su pretežno alkeni,delovanjem sunca dovodi do jer na višim temperaturama ugljovodonici tečnihformiranja NO 2 : goriva podležu termičkoj disocijaciji (proces NO2 NO + O "krekovanja"). Tako na primer, iz oktana pri O + O2 O3 termičkoj disocijaciji nastaju pored metana, alkeni – NO + O3 NO 2 + O2 eten i propen: • C8 H18 (l) CH4(g) + C2H+(g) + C 3H6(g)•NO 2 i O 3 reaguju sa nesagorelimhidrokarbonatima do formaldehida iperoksiacetil nitrata (PAN) 69 70 Ugljovodonici/Volatilna organska jedinjenja (VOC ’s): Uglj od i 3 ov onci( ) • Ugljovodonici, uglavnom alkeni, kao i prisutni azotovi oksidiNepotpuno sagorevanje fosilnih goriva, gasovi i pare i aldehidi, reaguju sa ozonom dajući vrlo neprijatne i škodljive zagađujuće supstance.(gasolin) različite vrste rastvarača • Takva su na primer, jedinjenje tipa peroksi-acetil-nitrataKancerogeni su. (PAN):Uništavaju biljni svet. • koji su sastojci fotohemijskog smoga, stvaraju teškoće u disanju. • Osim toga, ugljovodonici zagađenog vazduha suspektni su na kancerogeno dejstvo. 71 72
  19. 19. Oxidi ugljenika CO• (i) CO2 Iz motora Dim cigareta Sagorevanje fosilnih goriva, razgradnja krečnjačkih stena, proizvodnja cementa. Reaguje sahemoglobinom• Deforestiracija (seča šuma) dovodi do velikih do carboxi hemoglobina promena u visini nivoa CO2 Deluje na centralni nervni sistem• Najodgovorniji za Global Warming Suffocation and Death Smrtni ishod 73 74 SUSPENDOVANE ČESTICE(1) SUSPENDOVANE ČESTICE(1) • U vazduhu se nalaze mnoge suspendovane materije, kao čestice prašine, čađi, nesagorelog ulja, pepela, metala i masnih materija. Veličina suspendovanih čestica kreće se od 0,01 μ do preko 100 μ.• Su sitne čvrste čestice ili tečne kapljice u Glavni izvori ovih suspendovanih materija su sagorevanje uglja i cigareta, kada ove čestice sa dimom dospevaju u vazduh i zagađuju vazduhu ga. Prisustvo ovih čestica u vazduhu smatra se opasnim po zdravlje ljudi i odgovorno za uvećanu smrtnost. Smatra se da u Čestični zagađivači koncentracijama u kojima se nalaze u vazduhu velikih gradova, ali i malih industrijskih naselja, mogu da izazovu karcinom želuca. Udruženim dejstvom sa SO2 oštećuju plućno tkivo. • Prisustvo čestica olova koje u vazduh dospevaju izduvnim gasovima Dim Prašina Magla Para automobila, deluju toksično i prestavljaju opasnost po ljudsko zdravlje, naročito decu. • Berilijum koji dospeva u vazduh u malim količinama iz industrijskih izvora i tečnih goriva, izaziva lezije u plućima, teške respiratorne smetnje, pa i smrt. 75 76
  20. 20. Primarni polutanti (2) ZAGAĐENJE VAZDUHA ČESTICAMA o Čestične ili praškaste materije (PM), merene kao dim i kao praš ina. PM10 je frakcija suspendovanih čestica prečnika do 10 mikrometara (zadržavaju se u nosu). PM2,5 maksimalne veličine od 2.5 µm, tako da prodiru u bronhije i pluća. oTeški metali, kao što su olovo, kadmijum i bakar. o Hlorofluorokarbonati (CFCs ), uništavan je ozonskog omotača. o NH3 iz poljoprivredne proizvodnje. o Neprijatni miris sa đubrišta, smetlišta, deponija smeća i industrijskih procesa. oRadioaktivni zagađivači nastali tokom nuklearn ih eksplozija ili ratnih dejstava, kao i radon iz prirodnih 78 77 izvora.Primarna komponenta polutanata u Por eklo vazduhu Sekundarni polutantiAerosoli, prašina, pepeo Proces sagorevanja, vetar, mehanički radKomponente sumpora (SO2,SO3) Sagorevanje ulja koje sadrži sumpor U koje spadaju: • Čestične materije nastale iz gasova koji suOrganske mat. (formaldehid, akrolein, Industrija, većinom emisija u obliku pare,mravlja kiselina) ali i u tečnom ili čvrstom stanju primarni polutanti i jedinjenja u fotohemijskom smogu. Sagorevanje pri visokim temp. temp .Azotne komponente NO, NO2 NH3 industrijski procesi koji imaju za • Prizemni ozon (O3) nastao u reakciji NOx i posledicu spajanje atmosferskog N2 sa O2 spajanjeatmosferskog VOCs. Ulični saobraćaj, industrija, potpuno iKomponente ugljenika nepotpunosagorevanje nepotpuno sagorevanje CH • Peroksiacetil nitrate (PAN) takođe nastaje iz sličnih među reakcija NOx i VOCs, kao i lošHalogene komponente (HF, HCl) Metalurški i drugi industrijski procesi ozon. Atomski procesi, kosmičko-prirodna kosmičko-Radioaktivne komponente zračenje 79 80 radioaktivnost
  21. 21. INDUSTRIJA (2) INDUSTRIJA (1) • Osnovne grane industrije koje su izvori polutanata u vazduhu: – Industrija generiše različite polutante vazduha vEnergetska postrojenja na bazi sagorevanja goriva specifične za primenjeni proces proizvodnje. 5 vIndustrija i drugedelatnosti koje koriste rastvarače osnovnih polutanata: vNeorganska hemijska industrija • Ugljen-monoksid vOrganska hemijska industrija • Ugljovodonici vPrehrambenaindustrija vIndustrija mineralnih proizvoda • Oksidi azota vNaftna industrija • Oksidi sum pora vMetalurgija • Čestične materije (prašina, čađ) vPreradadrveta 81 82 Sagorevanje fosilnih i drugih goriva u Sagorevanje fosilnih i drugih goriva u energetskim postrojenjima (1) energetskim postrojenjima (2)• Ugalj Ugljen-dioksid Pepeo • Emisija iz procesa sagorevanja zavisi od njihovog ulaza i Ugljen –monoksid Oksidi azota efikasnosti• Nafta i njeni derivati • Odabrati sirovine koje ne sadrže polutante i njihove• Prirodni gas Čestice ugljenika Oksidi sumpora prekursore.• Vodeni gas, drvo, koks, rafinerijski gas, pojedini • Ukloniti polutante ili prekursore iz sirovina otpadni materijali • Voditi proces tako da se minimizira nastajanje polutanata• Potencijaln i polutanti i izvori iz procesa spaljivanja • Ukloniti polutante iz efluenata procesa goriva • Zameniti procese alternativnim procesima koji ne generišu polutante – Peći, bojleri, ognjišta, inceneratori, gasne turbine, mašine, industrijske mašine, depoi, sistemi za odlaganje • Manje koristiti proizvode tokom čijeg procesa proizvodnje nastaju polutanti 83 84
  22. 22. Sagorevanje fosilnih i drugih goriva u Industrija i delatnosti koje koriste rastvarače energetskim postrojenjima (3) • Značajan broj emitera različitih organskih rastvarača • Hemijske čistionice – Površinska zaštita (alifatični i aromatični ugljovodonici, alkoholi, ketoni) – Skladištenje i distribucija naftnih derivata 85 86 Neorganska hemijska industrija Organska hemijska industrija• Proizvodnja amonijaka i veštačkog azotnog đubriva (azot • Proizvodnja adipinske kiseline i njegovi oksidi, vodonik, tragovi metana, CO, Ar, • Proizvodnja eksploziva amonijaka) • Proizvodnja anhidrida ftalne kiseline• Proizvodnja hlora i kaustične sode (hlor, ugljendioksid, • Proizvodnja plastičnih masa CO, vodonik, pare Hg • Proizvodnja sapuna i deterdženata• Proizvodnja HCl (gasoviti ugljovodonici) • Proizvodnja sintetskih vlakana• Proizvodnja azotne kiseline (NO, azotdioksid, tragovi • Proizvodnja sintetske gume azotne kiseline) • Proizvodnja tereftalne kiseline• Proizvodnja sumporne kiseline (sumpordioksid, kapljice • Proizvodnja propilen-oksida sumporne kiseline) • Proizvodnja anhidrida maleinske kiseline• Proizvodnja kuhinjske soli (oksidi sumpora, sitne čestice • Proizvodnja toluendiizocijanata soli) • Proizvodnja čađi 87 88
  23. 23. Prehrambena industrija Metalurgija• Pržion ice kafe (praš ina, kapljice ulja iz kafe, dim, • Proizvodnja glinice i aluminijum a (HF, čestice mirisi, azotni oksidi, organske kiseline fluorida, aluminijum-oksida, CH, organska jedin jenja i sumpordioksid)• Silosi i mlinovi (prašina) • Proizvodnja metalurškog koksa (dim, CH, CO)• Proizvodnja alkoholnih pića (ugljendioksid, vodonik, • Proizvodnja bakra (dim, prašina, oksidi S, CO, Nox) vodena para i neprijatni mirisi) • Proizvodnja gvožđa i čelika (čestice Fe, C,• Prerada ribe (vodoniksulfid, trimetilamin) silicijumdioksida,aluminijumoksida, mangandioksida,• Sušenje mesa (čađ, CO, CH, aldehidi i organske CaO) kiseline) • Proizvodnja olova (čestice, sum pordioksid)• Proizvodnja skroba (prašin a) • Proizvodnja cinka (čestice, sumporni oksidi) 89 90 Industrija građevinskog materijala Naftna industrija• Proizvodnja hidroizolacionih materijala (arsen, aldehidi, • Rafinerije nafte (čestice, SOx, CO, CH, NOx, aldehidi, amonijak) • Liquid petroleum gas (LPG) amonijak, CH, metali, ugljena prašina, sumporvodonik i • Gasoline (also known as petrol) dr. • Naphtha • Keroseneand related jet aircraft fuels• Proizvodnja cigle i sličnih keramičkih proizvoda (čvrste • Diesel fuel čestice, fluoridi, sumpordioksid, NOx, CO, CH) • Fuel oils• Proizvodnja portland cementa (čvrste čestice, • Lubricating oils • Paraffin wax sumpordioksid, SO, NOx) • Asphaltand Tar• Proizvodnja stakla (čvrste čestice, fluoridi) • Petroleum coke• Proizvodnja gipsa (gipsana prašina) • Prerada prirodnog gasa (sumpordioksid)• Proizvodnja kreča (pračina SOx, NOx, CO) 91 92
  24. 24. Postupci i uredjaji za prečišćavanje i Prerada drveta recikliranje otpadnih gasova (1) • Proizvodnja drvne pulpe (čvrste čestice, vodoniks ulfid, merkaptani, sum pordioksid, CO, NOx) 93 94 Vlažno prečišćavanje gasova (1) Vlažno prečišćavanje gasova (2)(pranje gasova) može se primeniti ako je tehnološkim • Vlažni izdvajači (skruberi) mogu biti: procesom dozvoljeno vlaženje i hlađenje gasova i •prazni, sa raspršivanjem tečnosti za pranje ako je koncentracija veoma sitnih čestica mala. Ova •sa punjenjem (šljunak, koks, Rašigovi prstenovi i sl.) tehnološka operacija zasnovana je na stvaranju zavese u •barbotažne i kaskadne kolone vidu vodene “kiše” (magle) kroz koju prolazi zaprljani gas ili stvaranju tankog filma tečnosti preko koje struji gas. •strujni (ejektorski -Venturi).• Čvrsta faza, koja se nalazi u gasu, prelazi u tečnu fazu (“lepi” • Efikasnost vlažnih izdvajača sa punjenjem i se za nju) i o staje u njoj . podovima, za čestice dimenzija oko 2 μm je 99,6%, a za čestice do 0,1 μm manje od 95%. Stepen• Stvaranje tankog filma preko koje struji gas ostvaruje se izdvajanja praznih i Venturi izdvajača je 90-97,5%. pomoću namenskih ispuna u aparatima. Tehnološki aparati koji rade na ovim principima zovu se skruberi. 95 96
  25. 25. Vlažno prečišćavanje gasova (3) Vlažno prečišćavanje gasova (4) 97 98 1−elektro filter Vlažno prečišćavanje gasova (5) Leteći pepeo visoke efikasnosti 2−vrećasti• Zavisnost stepena izdvajanja od filter; 3−elektro dimenzija čestica za različite uređaje filter prikazana je na slici: srednje efikasnosti 4−venturi skruber; 5−skruber; 6−baterija ciklona (multi- ciklon) 7−ciklon 99 Srednji prečnik čestica,μm 100
  26. 26. Prednosti vlažnih izdvajača čvrstih čestica Nedostaci vlažnih izdvajača čvrstih čestica (skruberi) (skruberi) • Ne predstavljaju dodatni izvor čvrstih čestica • Često je potrebno dopunsko prečišćavanje otpadnih voda i • Ne zauzimaju veliki prostor taloga, • Pogodni za izdvajanje čvrstih čestica i gasovitih zagađujućih • Izdvojeni materijali su u vlažnom stanju, komponenata (posebno lepljivih) • Povećana opasnost od korozije i smrzavanja, • Pogodni za rad pri visokim temperaturama i visoko vlažnim • Moguća neprozirna perjanica gasova iz dimnjaka i/ili gasovima ispuštanje kapljica u atmosferu, • Niski investiconi troškovi (ako se ne zahtevaju dodatni uređaji • Moguć visok pad pritiska i viša potrošnja energije, za tretman otpadnih voda), i • Opasnost od stvrdnjavanja čvrstih čestica u kontaktu sa • Pogodni za rad pri velikim pritiscima gasnih struja vodom, • Visok stepen izdvajanja finih čestica (ali, sa visokim padom • Visoki eksploatacioni troškovi. pritiska) 101 102 INERCIJALNI ODVAJAČI PRAŠINE (1) INERCIJALNI ODVAJAČI PRAŠINE (2)• Prečišćavanje se vrši usled inercijalnih sila, koje se • Osnovne prednosti su im: javljaju usled nagle promene pravca strujanja gasne •jednos tavna konstrukcija struje (taložne komore-na slici, cikloni). Brzine gasa •kompaktonost i moraju biti reda veličine 10-15 m/s. •nepostojanje po kretnih delova • Metoda taloženja nema visok u efikasnost. On a se primenjuje ograničeno kada su u p itanju male količine gasa velike koncentracije krupnijih čestica. Ona Taložna komora može biti u sistemu efikasnog filtriranja ispred neke efikasnije metode. 103 104
  27. 27. Čist gas Ciklonski separatori (1) Ciklonski separatori(2)• Služe za razdvajanje čvrste od gasovite faze.• Izdvajanje je na principu inercijalnih –centrifugalnih sila koje nastaju zbogrotacionog kretanja(sledi slika). Čestice “beže” ka pariferiji, a u središtu ciklonske komore ostaje čist ili čistiji vazduh koji izlazi nagore kroz centralnu cev. Donji deo aparata je koničan, a na dnu je ispust za čvrstu fazu.• Primeri izdvajanja korisne čvrste faze su izdvajanja čvrstih čestica iz vazduha: Telo- brašno posle pneumatskog transporta, ciklona- mleko u prahu nakon sušenja,- lucerkino brašno nakon mlevenja.- prah sušenih jaja nakon sušare- Skroba nakon sušenja i sl. Konus 105 106 Ciklonski PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM separatori(3) (1) Efikasnost rada može se • Ostvaruje se propuštanjem gasovitih heterogenih sistema kroz povećati ako se poveća porozni sloj materijala filtra, pri čemu su pore takvih dimenzija da ne mogu propustiti čvrste čestice. Koriste se: obimna brzina ili se smanji •prirodni (pamuk, vuna) i poluprečnik obrtanja gasne •veštački (poliamidi, poliestri, poliakrilnitrili, polivinilhloridi, teflon) materijali. struje. Za efikasnost rada • Pri izdvajanju čvrste čestice u filtru postoji efekat inercije, ciklona povoljnije je smanjiti zaustavljanja, difuzioni, elektrostatički i efekat propuštanja kroz sloj izdvojenih čvrstih čestica. poluprečnik obrtanja gasne • Kod primene filtara od raznih tkanina potrebno je voditi računa o struje odnosno zamena temperaturi i vlažnosti gasa. U uređajima za filtriranje mogu se izdvojiti čestice prečnika ispod 0.5mm, dok stepen izdvajanja može ciklona sa više manjih – biti i preko 99%. multicikloni - slika. 107 108
  28. 28. PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (2) PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (3) Vlaknasti filtri Vrećasti 109 filteri 110 PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (4) PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (4) • Izdvajanje nataloženog praha sa filtarskog materijala vrši s e: •mehanički (udar, zatezanje, vibracije), •pneu matsk i (pneumatsko ispiranje vazduhom, kratkotrajni udari vazduha) ili •komb inacijom prethodna dva načina. 111 Mehanički; Pneumatski, Kombinacija 112
  29. 29. Prednosti tekstilnih (vrećastih) filtera i Nedostaci tekstilnih (vrećastih) filtera i filtera od vlakana filtera od vlakana• Veoma visok stepen izdvajanja i krupnih i finih čestica (i submikronskih) • Zbog granične temperature primene za većinu filterskih materijala (≈290o C),• Relativno neosetljivi na promene u struji gasova (male promene u stepenu zahteva se prethodno hlađenje gasova ili specijalna mineralna ili metalna vlakna, izdvajanja i padu pritiska sa velikm promenama koncentracije čvrstih čestica u struji što značajno povećava investicone troškove gasova) • U nekim slučajevima neophodan je dodatni uređaj za izdvajanje• Moguća recirkulacija dimnih gasova (uštede u energiji) • Mogućnost požara i eksplozija pri radu sa visokim koncentracijama čvrstih čestica u• Suvi postupak izdvajanja i odlaganja izdvojenih komponenata gasovima (≈50 mg /m3) i u slučaju čvrstih čestica koje imaju izrazitu sposobnost• Nema problema sa otpadnim vodama (suv proces), niti opasnosti od smrzavanja niskotemperaturne oksidacije,• Korozija obično nije problem (ako se ne ide ispod tačke rose) • Relativno visoki troškovi održavanja (zamena vreća i sl.)• Nema opasnosti od visokih napona, eksplozivnih i zapaljivih gasova (pri malim • Relativno kratak vek trajanja, posebno pri višim radnim temperaturama i pri radu sa koncentracijama čvrstih čestica) kiselim ili baznim komponentama gasova• Koriste kvalitetna vlakna ili granule • Filterski materijali su osetljivi na vlagu• Postoji veliki broj projektnih rešenja u zavisnosti od vrste postrojenja i gas ova • Zahtevaju posebnu zaštitu na radu radnika na održavanju (oštećenja respirativnih organa)• Relativno jednostavni za rad i eksploataciju • Srednji pad pritiska pri radu (obično 1500-2500 Pa). 113 114 ELEKTROFILTRI (1) ELEKTROFILTRI (2) • Kada se žele potpuno odstarniti najfinije (najsitnije) čestice u nekoj gasnoj suspenziji (prašina) – Služe za elektrostatičko izdvajanje čestica, kod gasova tada su klasične mehaničke metode nedovoljno efikasne. U takvim temperatura do 400-450 0 C. Primenjuju se i u gasnim slučajevima primenjuje se elektrostatičko prečišćavanje. Ovaj oblik sredinama sa izraženom korozijom. Služe za izdvajanje izdvajanja čestica polazi od činjenice da su čestice čestica svih prečnika. Koncentracija čestica na ulazu koje se kreću sa strujom gasa uvek naelektrisane. To naelektrisanje prirodna je pojava, koja može biti 50 g/m3 i više. je objašnjena u elektrotehnici (kretanje provodnika u – Hidraulični otpori iznose 100-150 Pa, a potrošnja elektromagnetnom polju). Postoje energije od 0.1 do 0.5 kWh po 1000 m 3 gasa. negativno i pozitivno nalektrisane čestice. Ako se takve čestice dovedu u blizinu suprotno• Primenjuju se za gasove u kojima se ne može stvoriti naelektrisanih elektroda – ploča doći će do njihovog privlačenja eksplozivna smeša. (suprotno naelektrisana tela se privlače) te će se čestice taložiti “lepiti” na te ploče. 115 116
  30. 30. ELEKTROFILTRI (3) ELEKTROFILTRI (4)• Nalektrisanje čestica, koje mogu biti veoma male - do veličine jona, može biti bez spoljnjeg dejstva ili sa prinudnim spoljnim dejstvom. U ovom drugom slučaju aparat sadrži i jonizator,koji ima zadatak da prinudno naelektriše čestice.• Sam uređaj za izdvajanje čestica može biti cevni ili pločasti. I u jednom i u drugom slučaju zaprljani vazduh prolazi kroz prostor između elektroda. 117 118 Prednosti elektrostatičkih izdvajača Nedostaci elektrostatičkih izdvajača čvrstih čestica čvrstih čestica• Veoma efikasni za izdvajanje čestica dimenzija ispod 0,1 μm (pri relativno niskoj potrošnji energije od 0,1-0,5 kWh/100 m3 gasova), • Visoki investiconi troškovi,i• Suvi postupak izdvajanja i odlaganja izdvojenih komponenata, • Veoma osetljiv na promene u gasnoj struji (promena• Mali pad pritiska (manje od 150 Pa), zapreminskogprotoka, temperature, sastava gasova i koncentracije• Projektovani za kontinualni rad sa minimalnim zahtevima za čvrstih čestica),i održavanjem, • Izvesni problemi u izdvajanju čestica zbog visokih ili niskih• Relativno niski eksploatacioni troškovi (u odnosu na druga rešenja), karakteristika otpora,• Pogodni za rad pri visokim nadpritiscima (do 10 bar) ili podpritiscima • Zauzimaju dosta prostora, struje gasova, • Ne mogu se primeniti za eksplozivne gasove i čvrste čestice,• Pogodni za rad pri visokim temperaturama (do 70oC), • Zahtevaju posebne uslove zaštite na radu zbog visokih napona,• Pogodni za rad pri velikim zapreminskim protocima gasova i velikim • Tokom jonizacije gasova nastaje ozon, ulaznim koncentracijama čvrstih čestica (50 mg/m 3i više); • Zahtevaju relativno visoko obučene radnike za rad pri eksploataciji i održavanju. 119 120
  31. 31. POSTUPCI ELIMINACIJE OTPADNIH GASOVA •APSORPCIJA •ADSORPCIJA Metode prečišćavanja gasovitih •SAGOREVANJE komponenata • Apsorpcija je dovođenje u kontakt sa tečnošću smeše gasova sa ciljem da se jedna ili više komponenti iz smeše gasova rastvori u tečnosti. • Proces transporta materije: •molekularnom i •konvektivnom difuzijom 121 122 Poređenje kolona sa podovima i Prednosti uređaja za apsorpciju (kolone sa punjenjem podovima i punjenjem)Kolone sa ispunama:• Mali padovi pritisaka • Relativno nizak pad pritiska• Jednostavna i jeftina izgradnja • Za visoko korozivne uslove rada moguća izrada od stakla ili• Pogodni za visoko penušave tečnosti plastike, • Visoko efikasan transport materije iz faze u fazu,Kolone sa podovima: • Povećanjem visine i/ili promenom tipa ispune ili broja podova,• Malo osetljive na začepljenja može se povećati transfer materije bez dogradnje novih• Lake konstrukcije delova opreme• Mali problemi sa strujanjem gasova i tečnosti • Relativno niski investicioni troškovi• Promene temperature gasove malo utiču na rad kolone • Ne zauzimaju veliki prostor • Pogodni za izdvajanje čvrstih čestica i gasovitih komponenata 123 124
  32. 32. Nedostaci uređaja za apsorpciju (kolone sa ADSORPCIJA podovima i punjenjem)• Zahtevaju dod atni tretman otpadnih voda (ili neke • je dovođenje u kontakt smeše gasova sa površinom čvrstog tela (adsorbentom) sa ciljem da se jedna ili više komponenti izdvoji i druge apsorpcione tečnosti) pređe u čvrstu fazu, odnosno to je prenos materije iz čvrste u gasnu• Nastali produkti su vlažni fazu.• Moguće začepljenje podova ili ispuna izdvojenim • Procesi adsorpcije su u glavnom selektivni. čvrstim česticama • Prema debljini sloja nataloženih molekula, adsorpcija može biti monomolekularna i višeslojna.• Kada se koriste staklene ili plastične kolone i • Temperatura i koncentracija gasovite komponente utiče na stanje ispune/podovi nije mogućrad sa gasovima visoke ravnoteže. temperature • Adsorbenti se odlikuju velikom specifičnom površinom.• Relativno visoki troškovi održavanja 125 126 Prednosti uređaja za adsorpciju Nedostaci uređaja za adsorpciju• Mogućnost ponovnog korišćenja izdvojenih • Ponovno korišćenje izdvojenih produkata i regeneracija sredstvaza adsorpciju zahteva skupe procese (termički produkata i regeneracije sredstva za adsorpciju procesi, ekstrakcija, ...)• Odlična kontrola i dobar rad pri naglim p romenama • Efikasnost sredstva za adsorpciju progresivno opada tokom procesa povećanjem broja ciklusa (sa vremenom)• Nema dodatnih hemijskih problema • Relativno visoki investicioni troškovi• Mogućnost potpune automatizacije procesa • Neophodno izdvajanje čvrstih čestica pre procesa adsorpcije zbog mogućnosti začepljavanja adsorpcionog sloja• Mogućnost izdvajanja gasovith zagađujućih • U pojedinim slučajevima neophodno je hlađenje gasova i komponenata veoma malih ulaznih koncentracija ispod normalnih radnih uslova • Potrebna para relativno visokog pritiska za izdvajanje (desorpciju) teških ugljovodonika 127 128
  33. 33. Prednosti uređaja za sagorevanje gasova Spaljivanje • Jednostavnost u radu • Mogućnost iskorišćenja dobijene količine toplote (proizvodnja pare i sl.) • Mogućnost skoro kompletne razgradnje organskih zagađivača 129 130 Nedostaci uređaja za sagorevanje gasova ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (1) • Glavni izvori zagađenja vazduha su energetski sektor(posebno termoelektrane), transportni sektor• Relativno visoki eksploatacioni troškovi (motorna goriva) i industrijska postrojenja.• Opasnost od eksplozije i izbijanja plamena • Sagorevanjem lignita niskog kvaliteta, niske kalorične vrednosti u termoelektranama Obrenovac, Lazarevac i Kostolac proizvode se• U slučaju katalitičkog sagorevanja mo gućnost velike količine pepela, sumpora i azotovih oksida. Oprema za prečišćavanje izduvnih gasova u elektranama je neadekvatna – stvaranja otrovnih gasova postoje elektrostatički merači padavina, ali ne postoji oprema za• Nepotpuno sagorevanje dovodi do dodatnih odsumporavanje niti detoksifikaciju. • Nedostatak opreme kombinovan sa neefikasnim sagorevanjem i problema u zagađivanju vazduha (CO i sl.) neadekvatnim održavanjem prouzrokuje visoke nivoe izduvnih• gasova. 131 132
  34. 34. ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (2) ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (3)• Drugi važni izvori zagađenja vazduha su rafinerije • Termoelektrana "Nikola Tesla" u Obrenovcu, godišnje emitujenafte u Pančevu i Novom Sadu, cementare u 18,7 miliona tona ugljen-dioksida, podaci su kojePopovcu, Kosjeriću i Beočinu, hemijske fabrike i je organizacija CARMA (Carbon Monitoring for Action) objavilametalurški kompleksi locirani u Pančevu, Kruševcu, na Internet adresi http://www.carma.org.Šapcu i Smederevu.Uzroci zagađenja su slični • Po ovim podacima TE "Nikola Tesla" zauzima peto mesto na listi najvećih zagađivača životne sredine među elektranama uuzrocima izduvnih gasova u energetskom sektoru: Evropi, navodi se u Izveštaju CARME.• zastarele tehnologije, neprečišćavanje gasova izdimnjaka ili slaba efikasnost filtera, loš kvalitet • U Srbiji, pored TE "Nikola Tesla", najveći zagađivači vazduha susirovina i niska energetska efikasnost, kao i TE "Kolubara" i grad Beogradneadekvatno funkcionisanje i održavanje. 133 134 ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (4) Monitoring vazduha• Ukupna godišnja šteta prouzrokovana • Loklani zavodi za javno zdravlje prate kvalitet vazduha u urbanim zagađenjem sredinama u 23 – 30 naselja u kojima očitavaju SO2 (94 mesta zavazduha i efektima staklene bašte je procenjena monitoring), čađ (100 mesta za monitoring), suspendovane čestice (168 mesta za monitoring) i specifičnih zagađujućih materija (NO2, na između 0,45 milijardi i 1,37 milijardi €, ili teški metali, suspendovane čestice). između 1,8% i 5,5% BNP • Hidrometeorološki zavod vrši monitoring kvalitetavazduha u 24 stanice mereći sumpor-dioksid,azotove okside (NOx) i čađ na osnovu 24-časovnoguzimanja uzoraka u 13 stanica koje nisu ugrožene zagađenjem, 10 stanica koje su u dometu zagađivača i jedne pozadinske stanice za EMEP program (Kamenički Vis). Kvalitet i dostupnost podataka iz EMEP stanice nažalost nije pouzdan. 135 136
  35. 35. ZAŠTITA VAZDUHA (1) ZAŠTITA VAZDUHA (2)• Nacionalne granične vrednosti emisija služiće kao osnov za davanje integrisanih dozv ola. Iz tog razloga neophodno je izvršiti usklađivanje Pravilnika o • Modernizacija sistema za grejanje;racionalnija upotreba graničnim vrednostima emisija i rokovima merenja i energije, uvođenje ekonomski opravdanih novih i evidentiranja podataka ("Službeni Glasnik RS" obnovljivih izvora energije,gasif ikacija naselja br.30/97) za sve kategorije postrojenja koji su predmet zakona o Zakona o integrisanom • Rekonstrukcija postojećih termo energetskih kapaciteta uz sprečavanju i ko ntroli zagađenja ( "Službeni glasnik obaveznu primenu adekvatnih sistema prečišćavanjadimnih RS" br. 135/04), odnosno uskladiti nacionalne gasova propise iz oblasti zaštite vazduha sa zakonodavstvom EU. • Rekonstrukcija i izgradnja novih saobraćajnica 137 138 ZAŠTITA VAZDUHA (3) ZAŠTITA VAZDUHA (4)• Da bi se umanjila zagađenost vazduha u velikim urbanim • U cilju zaštite vazduha, smanjenje emisija štetnih gasova se sredinama, vrši se sistematska kontrola koncentracije može postići: pojedinih polutanata u različitim delovima grada i - uvođenjem čistih proizvodnji i sistema upravljanja zaštitom preduzimaju mere da bi se izbeglo njihovo štetno dejstvo. životne sredine u energetska postrojenja(ISO14.000, EMS) Standardizuju se i ograničavaju količine zagađujućih supstanci - rekonstrukcijom postojećih postrojenja koje emituju zagađujuće (granične vrednosti imisije –GVI) u izduvnim gasovima novih materije tipova motornih vozila i ispituju nove mogućnosti za zaštitu vazduha od zagađivanja. U ove mere spadaju i opsežna - uspostavljanjem automatskog monitoringa na značajnim laboratorijska, klinička i epidemiološka ispitivanja uticaja emiterima zagađenog vazduha na zdravlje čoveka i njegovu životnu - usvajanjem i implementacijom međunarodnih sporazuma koji okolinu. se odnose na zaštitu vazduha, klimatskepromene i zaštitu ozonskog omotača 139 140
  36. 36. PRE RASTANKA! “Theres so much pollution in the air now that if it werent for our lungs thered be no place to put it all.”,,Toliko je mnogo zagađujućih materija u vazduhu da ne moramo brinuti za svoja pluća, jer sve one ne mogu da stanu u njih,, -ROBERT ORBEN U.S.Magician and comedy writer 141 Kraj!

×