SlideShare a Scribd company logo
1 of 35
Критско - Микенски свет
Крит је са 8.331,231 км² површине највеће острво
Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина
обале је 1.040 километара.
 Острво Гавдос испред југозападне обале Крита
је најјужнија насељена тачка Европе.

Острво је претежмо планинско, али се у севрно
делу пружају приморске равнице, погодније за
живот.
Клима на острву је средоземна, а на вишим
планинским крајевима осећа се утицај надморске
висине (ниже температуре, зиме са снегом и
мразом).
На острву данас живи 600.159 становника (попис
2001. г.).

Главно становништво су Грци, али се у летњим
месецима број нагло повећа због великог броја
иностраних туриста. Последњих деценија Крит је
доживео значајан раст становништва
захваљујући развоју туризма.                       Крит (гр: Κρήτη; лат:
                                                   Цандиа; тур: Гирит) је
Највећи град на острву и управно средиште је       острво у Средоземном
Ираклион, са око 140.000 становника. Остали        мору на крајњем југу
значајни градови су Канија, Ретимно, Агиос         Грчке. Чувен је по
Николаос, Јерапетра
                                                   Минојској цивилизацији и
                                                   палати у Кнососу.
◊ Најранија цивилизација у
  Европи.

◊ Поникла је на Криту,на
  острвима
  у Егејском мору.

◊ По легендарном краљу Миносу,
  критска цивилизација се назива
  и минојска.

◊ С’ Крита се проширила на
  Пелопонез,
  са центром у Микени,
  па је позната
  и као Критско-микенска
  култура.
Градови на Криту
•   У 3. миленијумуп.н.е настају градови :
•   Кносос,
•   Фестос,
•   Малија и
•   Хагија Тријада
•   Градови су се развили и јужном делу Егеј. мора
    (Кикландска острва )
•   Ту су најважнији центри били острво Самос и градови :
•   Ефес,
•   Милет и Илион ( Троја)
•   Трговинскe везe са Египтом.
•   Кносос се уздвајао палатом и према легенди постојао је
    лавиринт са чудовиштем Минотауром.
Занатсво
•  Савршена производња керамике
•  “керамика људског јајета”
•   (танки и чврсти зидови ) предмета од керамике
•  Култне пећине( највећа таква на планини Ида.
  ( пронађена керамика)
• Израда накита, резбарење камених плоча, предмети од
   слоноваче и драгог камена.
Остаци палате у Кнососу
Тврђава и лука у Ираклиону
Писмо
        •  Од почетка другог миленијума
        крићани су имали писмо, у науци
        названо линеар А .



        ● То је предгрчко писмо које још
        није дешифровано, а оно је,
        средином 15 века п.н.е.
        послужило за настанак грчког
        линеар Б.
Ерупција
  вулкана      •   Крит је задесила катастрофа
                   ерупција вулкана17.век п.н.е на
17.век п.н.е       острву Тери које се доводи у везу са
                   легендарном исчезлом
                   цивилизацијом Атлантидом.

               •   Пепео је избачен у атмосверу и
                   захватио је целу земаљску куглу .

               •   Вулкан је произвео огромне таласе
                   ( цунами ) који су збрисали сва
                   насеља на северној обали Крита.

               •   После ерупције чести земљотреси и
                   градови се никад нису обновили.

               •   Средином 15.века п.н.е критске
                   градове су заузели и порушили
                   Ахајци.
 Микена (старогрчки: Μυκήναι,
  Грчки: Μυκήνες), је археолошко
  налазиште у Грчкој, које се налази
  око 90 км југозападно од Атине, на
  североисточном делу Пелопонеза.
 У другом миленијуму п. н. е. Микена
  је била један од најважнијих центара
  грчке цивилизације, војно утврђење
  које је доминирало великим дело
  јужне Грчке. Период грчке историје
  од 1600. п. н. е. до око 1100. п. н. е.
  назива се микенским периодом.
 Иако су тврђаву сазидали Грци,
  сматра се да назив није грчки, већ је
  вероватно предгрчко име које су они
  наследили од претходних
  насељеника. Предгрчки језик је
  остао непознат, а нема посебних
                                            Mikena
  доказа да је припадао
  индоевропским језицима.
 Минос је био легендарни краљ Крита. Родитељи
  су му Зевс и Европа. Минојска цивилизација је
  била именована по њему. Са својом женом
  Пасифајом имао је бројне потомке, од којих су
  ћерке Аријадна и Федра познатије него синови.
 За Атињане он је био окрутни и бездушни
  тиранин који је жртвовао животе њихове деце
  Минотауру које је Атина морала сваке године
  послати - 7 младића и 7 девојака. На свом двору је
  држао Дедала и Икара. Након што је Дедал
  направио лавиринт, Минос је дао да се затворе у
  једну кулу одакле су побегли одлетевши,
  приликом бега Икар се утопио. Тражећи Дедала,
  нашао је смрт на Сицилији на двору краља
  Кокалуса, где га је краљева кћер залила кипућом
  водом и убила.
 Након смрти постао је један од судија у Хаду,
  заједно са братом Радамантисом и Ајакосом.
  Доносио је коначну одлуку где ће ићи душа
  покојника
Ахајци
•   Грчко племе које је дошло на Пелопонез почетком
    2.миленијума п.н.е

•   Под утицајем критске културе Ахајци су на Пелопонез
    основали сопствене градове:

•   Микену,
•   Тирине,
•   Пилос и
•   Орхомен
Микена
•   Антички град,у Грчкој на
    Пелопонезуу Арголиди.
•   Према предању Микена је
    била престоница краља
    Агаменона.
•   Била је опасана дебелим
    зидинама а у град се
    улазило кроз тако звана
    врата “Лавља врата”,
    изнад којих су била
    представљена два лава,
•   Како се пропињу уза стуб.
Открића
 Почетком 12. века п.н.е. микенске градове на Пелопонезу
  заузели су и порушили Дорци,
  Што је значило крај микенске цивилизације.
 Критско-микенска цивилизација је брзо заборављена.

 О њој се веома мало знало до почетка 20. века.

 Открили су је немачки археолог
 Хајнрих Шлиман(Троју и Микену) и
 Енглески Артур Еванс (Кносос).
 Археолошки налази потврдили су моћ и богатство Микене.
  Атрејева ризница садржи бројне предмете изузетне
  израде,укључујући и чувену златну маску,која се прописује
  легендарном краљу Агамемному.
Агамемнон
•   Агамемнон
    (грч.Αγαμέμνων; „врло
    одлучан“), један од
    највећих хероја грчке
    митологије, син краља
    Атреја из Микене или
    Арга и краљице Аеропе,
    брат Менелајев.

•    Други извори кажу да је
    син Плејстена, сина или
    оца Атреја, за кога се
    каже да је био Аеропин
                               Тзв. Агамемнонова маска.
    први муж.                  Пронашао је Хајнрих Шлиман у
                               Микени 1876.
Атрејева ризница
•   Атрејева ризница је
    погрешан назив за Атрејеву
    гробницу.
•    До забуне је дошло због
    изразитог луксуза саме
    гробнице.
•   Изграђена је око 1300.г.п. н.
    е. и представља врхунац
    микенског градитељства у
    домену погребних одаја.
•    Начињена је од правилно
    тесаног камена који се ређају
    у концентричним слојевима и
    дају облик кошнице.
•   Примењен је конструктивни
    систем који се назива лажни
    свод.
Унутрашњост Атрејевe гробницe
“ Лавља врата ”
Тројански рат
•   Према предању пред крај микенског периода избио је рат између Грка (Ахајаца)
    и Троје.
•   Рат је започео краљ Парис, син тројанског краља Пријама, отео лепу жену
    Јелену, жену спартанског краља Менелаја.
•   Менелај и његов брат Агамемнон, моћни краља Микене сакупили су војску и
    флоту од 1 200 бродова.
•   У тој бици је било краљева и ратника из Пилоса, Етолије, Локариде, са Крита и
    Итаке (одисејеве постојбине)
•   Дошавши под зидине Троје,Грци су поставили опсаду.
•   Утврђени град се грчевито бранио уз помоћ суседних племена девет година.
•   Троја је према Хомеровој Илијади освојена лукавством десете године од
    почетка рата.
•   Грци су прекинули опсаду,спалили свој логор и отпловили, остављајући “на
    дар”богињи Атини огромног дрвеног коња.
•   Ништа неслутећи, Тројанци су коња, у чијој се унутрашњости налазили Одисеј и
    краљ Менелај с грчким јунацима увезли у град.
•   Усред ноћи у време спавања скривени Грци излазе и својо војсци отворили
    капије града
•   Троја је тако освојена,опљачкана и порушена.
•   Мит о тројанском рату донекле поткрепљују и археолошки подаци
•    (разарање и пожар ) Троја била разорена крајем 13.века
•   Тукидид верује да је Тројански рат стварно био и да је био већи од свих
    дотадашњих
Артур Еванс

•   Артур Еванс (енгл. sir Arthur
    John Evans, 8. јул 1851 — 11.
    јул 1941.) био је британски
    археолог, чије је најчувеније
    откриће локалитета минојске
    културе у Кнососу на Криту.

•   1900. године откривена је
    палата у Кнососу.
•   Kритског писмаo
•   Линеар А, слоговно писмо
•   (од око 1650. до 1450.
    године п. н. е.)

                                    Бронзана статуа сер
                                    Артура Еванса, на
                                    локалитету Кносос, на
                                    Криту (Грчка)
Улаз у тзв. Атрејеву ризницу у
Микени, која је заправо кружна
гробница – толос
Хајнрих Шлиман


•   Хајнрих Шлиман (6. јануар 1822. —
    26. децембар 1890) је немачки
    археолог који је своје целокупно
    богатство стечено у младости
    трговином потрошио на археолошка
    истраживања.

•   Открио је 1868. Троју, користећи се
    подацима из Хомерових спевова
    „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у
    Микени, Орхомену и Итаци.
•    Маску Агамемнона, открио је
                                              Хајнрих Шлиман
    Шлиман

More Related Content

What's hot

хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култураUcionica istorije
 
Kultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaKultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaandjelan
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kulturaŠule Malićević
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратUcionica istorije
 
Grčki polisi
Grčki polisiGrčki polisi
Grčki polisiandjelan
 
Praistorija
PraistorijaPraistorija
Praistorijaandjelan
 
Umetnost starog Egipta
Umetnost starog Egipta Umetnost starog Egipta
Umetnost starog Egipta marijalanatea
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratoviandjelan1
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeandjelan
 
Osnivanje i razvoj rima
Osnivanje i razvoj rimaOsnivanje i razvoj rima
Osnivanje i razvoj rimaDušan Novakov
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим Šule Malićević
 
5. razred Stara Grčka
5. razred Stara Grčka5. razred Stara Grčka
5. razred Stara GrčkaPedja Vajagic
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuandjelan
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grkaandjelan1
 

What's hot (20)

стари исток
стари истокстари исток
стари исток
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
 
грчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески ратгрчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески рат
 
9 .Sparta
9 .Sparta9 .Sparta
9 .Sparta
 
Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
 
Kultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaKultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istoka
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески рат
 
Grčki polisi
Grčki polisiGrčki polisi
Grčki polisi
 
Praistorija
PraistorijaPraistorija
Praistorija
 
Umetnost starog Egipta
Umetnost starog Egipta Umetnost starog Egipta
Umetnost starog Egipta
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratovi
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorije
 
Grcka 1
Grcka 1Grcka 1
Grcka 1
 
Osnivanje i razvoj rima
Osnivanje i razvoj rimaOsnivanje i razvoj rima
Osnivanje i razvoj rima
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
 
5. razred Stara Grčka
5. razred Stara Grčka5. razred Stara Grčka
5. razred Stara Grčka
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem veku
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
 
праисторија
праисторијапраисторија
праисторија
 

Viewers also liked

Grcka kolonizacija prezentacija
Grcka kolonizacija prezentacijaGrcka kolonizacija prezentacija
Grcka kolonizacija prezentacijaStrukovnaskola
 
Grčki gradovi države
Grčki gradovi državeGrčki gradovi države
Grčki gradovi državeVale Shau
 
Zlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski ratZlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski ratandjelan1
 
Antička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveniAntička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveniMarina Chudov
 
7 grčka umjetnost
7 grčka umjetnost7 grčka umjetnost
7 grčka umjetnostberrry
 
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, MesopotamijaPedja Vajagic
 
1.reč o istorijskoj nauci 1
1.reč o istorijskoj nauci 11.reč o istorijskoj nauci 1
1.reč o istorijskoj nauci 1malicevic.sucro
 
Božanstva starog istoka
Božanstva starog istokaBožanstva starog istoka
Božanstva starog istokaLuka Miletic
 
4 - Egipatska umjetnost
4 - Egipatska umjetnost4 - Egipatska umjetnost
4 - Egipatska umjetnostberrry
 
Grčka,kiparstvo i slikarstvo
Grčka,kiparstvo i slikarstvoGrčka,kiparstvo i slikarstvo
Grčka,kiparstvo i slikarstvoClaudia Soldatic
 
увод у историју
увод у историјуувод у историју
увод у историјуUcionica istorije
 
Pojam vremena
Pojam vremenaPojam vremena
Pojam vremenaandjelan
 
Kršćanstvo – nova svjetska religija
Kršćanstvo – nova svjetska religijaKršćanstvo – nova svjetska religija
Kršćanstvo – nova svjetska religijaVale Shau
 

Viewers also liked (20)

Grcka kolonizacija prezentacija
Grcka kolonizacija prezentacijaGrcka kolonizacija prezentacija
Grcka kolonizacija prezentacija
 
Grčki gradovi države
Grčki gradovi državeGrčki gradovi države
Grčki gradovi države
 
Zlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski ratZlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski rat
 
Krit i mikena
Krit i mikenaKrit i mikena
Krit i mikena
 
Antička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveniAntička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveni
 
Grcka kultura
Grcka kulturaGrcka kultura
Grcka kultura
 
7 grčka umjetnost
7 grčka umjetnost7 grčka umjetnost
7 grčka umjetnost
 
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
1.reč o istorijskoj nauci 1
1.reč o istorijskoj nauci 11.reč o istorijskoj nauci 1
1.reč o istorijskoj nauci 1
 
Grčka mitologija
Grčka mitologijaGrčka mitologija
Grčka mitologija
 
Božanstva starog istoka
Božanstva starog istokaBožanstva starog istoka
Božanstva starog istoka
 
Praistorija
PraistorijaPraistorija
Praistorija
 
4 - Egipatska umjetnost
4 - Egipatska umjetnost4 - Egipatska umjetnost
4 - Egipatska umjetnost
 
Mezopotamija
MezopotamijaMezopotamija
Mezopotamija
 
Grčka,kiparstvo i slikarstvo
Grčka,kiparstvo i slikarstvoGrčka,kiparstvo i slikarstvo
Grčka,kiparstvo i slikarstvo
 
Grčki mitovi 5.razred
Grčki mitovi 5.razredGrčki mitovi 5.razred
Grčki mitovi 5.razred
 
увод у историју
увод у историјуувод у историју
увод у историју
 
Pojam vremena
Pojam vremenaPojam vremena
Pojam vremena
 
Kršćanstvo – nova svjetska religija
Kršćanstvo – nova svjetska religijaKršćanstvo – nova svjetska religija
Kršćanstvo – nova svjetska religija
 

Similar to 7. Критско - микенски свет

Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNašaŠkola.Net
 
1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptx1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptxisidorarani
 
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)Aleksandarrrrrrrrrr
 
Pretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostiPretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostivesna300
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnostZoran Pavlov
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаŠule Malićević
 
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara GrckaV.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grckabesnaglista
 
15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћу15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћуŠule Malićević
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Mithology1
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Mithology1
 
Istanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija ĐorđevićIstanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija ĐorđevićNašaŠkola.Net
 

Similar to 7. Критско - микенски свет (20)

Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
 
1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptx1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptx
 
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)
 
Pretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostiPretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnosti
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost
 
Atina
AtinaAtina
Atina
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
 
Други број
Други бројДруги број
Други број
 
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara GrckaV.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
 
15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћу15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћу
 
седам светских чуда старог века
седам светских чуда старог векаседам светских чуда старог века
седам светских чуда старог века
 
5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim
 
SM
SMSM
SM
 
Ancient Egypt
Ancient Egypt Ancient Egypt
Ancient Egypt
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.
 
Istanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija ĐorđevićIstanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
 
Bojana 05 grcka
Bojana 05 grckaBojana 05 grcka
Bojana 05 grcka
 

7. Критско - микенски свет

  • 2. Крит је са 8.331,231 км² површине највеће острво Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина обале је 1.040 километара. Острво Гавдос испред југозападне обале Крита је најјужнија насељена тачка Европе. Острво је претежмо планинско, али се у севрно делу пружају приморске равнице, погодније за живот. Клима на острву је средоземна, а на вишим планинским крајевима осећа се утицај надморске висине (ниже температуре, зиме са снегом и мразом). На острву данас живи 600.159 становника (попис 2001. г.). Главно становништво су Грци, али се у летњим месецима број нагло повећа због великог броја иностраних туриста. Последњих деценија Крит је доживео значајан раст становништва захваљујући развоју туризма. Крит (гр: Κρήτη; лат: Цандиа; тур: Гирит) је Највећи град на острву и управно средиште је острво у Средоземном Ираклион, са око 140.000 становника. Остали мору на крајњем југу значајни градови су Канија, Ретимно, Агиос Грчке. Чувен је по Николаос, Јерапетра Минојској цивилизацији и палати у Кнососу.
  • 3. ◊ Најранија цивилизација у Европи. ◊ Поникла је на Криту,на острвима у Егејском мору. ◊ По легендарном краљу Миносу, критска цивилизација се назива и минојска. ◊ С’ Крита се проширила на Пелопонез, са центром у Микени, па је позната и као Критско-микенска култура.
  • 4. Градови на Криту • У 3. миленијумуп.н.е настају градови : • Кносос, • Фестос, • Малија и • Хагија Тријада • Градови су се развили и јужном делу Егеј. мора (Кикландска острва ) • Ту су најважнији центри били острво Самос и градови : • Ефес, • Милет и Илион ( Троја) • Трговинскe везe са Египтом. • Кносос се уздвајао палатом и према легенди постојао је лавиринт са чудовиштем Минотауром.
  • 5. Занатсво • Савршена производња керамике • “керамика људског јајета” • (танки и чврсти зидови ) предмета од керамике • Култне пећине( највећа таква на планини Ида. ( пронађена керамика) • Израда накита, резбарење камених плоча, предмети од слоноваче и драгог камена.
  • 6.
  • 7.
  • 8.
  • 10. Тврђава и лука у Ираклиону
  • 11. Писмо • Од почетка другог миленијума крићани су имали писмо, у науци названо линеар А . ● То је предгрчко писмо које још није дешифровано, а оно је, средином 15 века п.н.е. послужило за настанак грчког линеар Б.
  • 12. Ерупција вулкана • Крит је задесила катастрофа ерупција вулкана17.век п.н.е на 17.век п.н.е острву Тери које се доводи у везу са легендарном исчезлом цивилизацијом Атлантидом. • Пепео је избачен у атмосверу и захватио је целу земаљску куглу . • Вулкан је произвео огромне таласе ( цунами ) који су збрисали сва насеља на северној обали Крита. • После ерупције чести земљотреси и градови се никад нису обновили. • Средином 15.века п.н.е критске градове су заузели и порушили Ахајци.
  • 13.
  • 14.  Микена (старогрчки: Μυκήναι, Грчки: Μυκήνες), је археолошко налазиште у Грчкој, које се налази око 90 км југозападно од Атине, на североисточном делу Пелопонеза.  У другом миленијуму п. н. е. Микена је била један од најважнијих центара грчке цивилизације, војно утврђење које је доминирало великим дело јужне Грчке. Период грчке историје од 1600. п. н. е. до око 1100. п. н. е. назива се микенским периодом.  Иако су тврђаву сазидали Грци, сматра се да назив није грчки, већ је вероватно предгрчко име које су они наследили од претходних насељеника. Предгрчки језик је остао непознат, а нема посебних Mikena доказа да је припадао индоевропским језицима.
  • 15.  Минос је био легендарни краљ Крита. Родитељи су му Зевс и Европа. Минојска цивилизација је била именована по њему. Са својом женом Пасифајом имао је бројне потомке, од којих су ћерке Аријадна и Федра познатије него синови.  За Атињане он је био окрутни и бездушни тиранин који је жртвовао животе њихове деце Минотауру које је Атина морала сваке године послати - 7 младића и 7 девојака. На свом двору је држао Дедала и Икара. Након што је Дедал направио лавиринт, Минос је дао да се затворе у једну кулу одакле су побегли одлетевши, приликом бега Икар се утопио. Тражећи Дедала, нашао је смрт на Сицилији на двору краља Кокалуса, где га је краљева кћер залила кипућом водом и убила.  Након смрти постао је један од судија у Хаду, заједно са братом Радамантисом и Ајакосом. Доносио је коначну одлуку где ће ићи душа покојника
  • 16. Ахајци • Грчко племе које је дошло на Пелопонез почетком 2.миленијума п.н.е • Под утицајем критске културе Ахајци су на Пелопонез основали сопствене градове: • Микену, • Тирине, • Пилос и • Орхомен
  • 17. Микена • Антички град,у Грчкој на Пелопонезуу Арголиди. • Према предању Микена је била престоница краља Агаменона. • Била је опасана дебелим зидинама а у град се улазило кроз тако звана врата “Лавља врата”, изнад којих су била представљена два лава, • Како се пропињу уза стуб.
  • 18. Открића  Почетком 12. века п.н.е. микенске градове на Пелопонезу заузели су и порушили Дорци, Што је значило крај микенске цивилизације.  Критско-микенска цивилизација је брзо заборављена.  О њој се веома мало знало до почетка 20. века.  Открили су је немачки археолог  Хајнрих Шлиман(Троју и Микену) и  Енглески Артур Еванс (Кносос).  Археолошки налази потврдили су моћ и богатство Микене. Атрејева ризница садржи бројне предмете изузетне израде,укључујући и чувену златну маску,која се прописује легендарном краљу Агамемному.
  • 19. Агамемнон • Агамемнон (грч.Αγαμέμνων; „врло одлучан“), један од највећих хероја грчке митологије, син краља Атреја из Микене или Арга и краљице Аеропе, брат Менелајев. • Други извори кажу да је син Плејстена, сина или оца Атреја, за кога се каже да је био Аеропин Тзв. Агамемнонова маска. први муж. Пронашао је Хајнрих Шлиман у Микени 1876.
  • 20. Атрејева ризница • Атрејева ризница је погрешан назив за Атрејеву гробницу. • До забуне је дошло због изразитог луксуза саме гробнице. • Изграђена је око 1300.г.п. н. е. и представља врхунац микенског градитељства у домену погребних одаја. • Начињена је од правилно тесаног камена који се ређају у концентричним слојевима и дају облик кошнице. • Примењен је конструктивни систем који се назива лажни свод.
  • 23. Тројански рат • Према предању пред крај микенског периода избио је рат између Грка (Ахајаца) и Троје. • Рат је започео краљ Парис, син тројанског краља Пријама, отео лепу жену Јелену, жену спартанског краља Менелаја. • Менелај и његов брат Агамемнон, моћни краља Микене сакупили су војску и флоту од 1 200 бродова. • У тој бици је било краљева и ратника из Пилоса, Етолије, Локариде, са Крита и Итаке (одисејеве постојбине) • Дошавши под зидине Троје,Грци су поставили опсаду. • Утврђени град се грчевито бранио уз помоћ суседних племена девет година. • Троја је према Хомеровој Илијади освојена лукавством десете године од почетка рата. • Грци су прекинули опсаду,спалили свој логор и отпловили, остављајући “на дар”богињи Атини огромног дрвеног коња. • Ништа неслутећи, Тројанци су коња, у чијој се унутрашњости налазили Одисеј и краљ Менелај с грчким јунацима увезли у град. • Усред ноћи у време спавања скривени Грци излазе и својо војсци отворили капије града • Троја је тако освојена,опљачкана и порушена. • Мит о тројанском рату донекле поткрепљују и археолошки подаци • (разарање и пожар ) Троја била разорена крајем 13.века • Тукидид верује да је Тројански рат стварно био и да је био већи од свих дотадашњих
  • 24. Артур Еванс • Артур Еванс (енгл. sir Arthur John Evans, 8. јул 1851 — 11. јул 1941.) био је британски археолог, чије је најчувеније откриће локалитета минојске културе у Кнососу на Криту. • 1900. године откривена је палата у Кнососу. • Kритског писмаo • Линеар А, слоговно писмо • (од око 1650. до 1450. године п. н. е.) Бронзана статуа сер Артура Еванса, на локалитету Кносос, на Криту (Грчка)
  • 25.
  • 26.
  • 27.
  • 28.
  • 29.
  • 30.
  • 31.
  • 32.
  • 33. Улаз у тзв. Атрејеву ризницу у Микени, која је заправо кружна гробница – толос
  • 34.
  • 35. Хајнрих Шлиман • Хајнрих Шлиман (6. јануар 1822. — 26. децембар 1890) је немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. • Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци. • Маску Агамемнона, открио је Хајнрих Шлиман Шлиман