1. Земљотрес je осциловање честица тла изазвано природним или
вештачким узроцима. Последица су ослобођене Земљине
унутрашње енергије. За скуп свих сеизмичких појава
употребљава се заједнички назив сеизмизам.

2. Земљотрес или потрес настаје услед
померања тектонских плоча, кретања
Земљине коре или појаве удара, а
последица је подрхтавање Земљине коре
због ослобађања велике енергије.
Насупрот распрострањеном уверењу да
су то ретке појаве, они се дешавају врло
често, али њихов највећи број је слабог
интензитета и јавља се на релативно
малим површинама копнених простора
или океанског дна.

3. Земљотреси могу бити
Тектонски,настају ослобађањем сеизмичке енергије у
Земљиној кори. Настају под дејством великих притисака у
стенским масама Земљине коре, најчешће изазване
померањем блокова Земљине коре.
Урвински, настају као последица обрушавања сводова и
бокова великих пећина и подземних просторија. Обично се
јављају у теренима изграђеним од кречњака, гипса и других
стена подложних лаком разарању у којима настају пећине
различитих димензија.
Вулкански,настају као последица кретања магме у
областима вулкана. У непосредној су вези са снажним
вулканским ерупцијама и експлозијама вулканских гасова и
парe.

4. Вештачки или антропогени,настају услед делатности
човека, односно његовим дејством на природну средину.
Најчешћи пример таквих активности може се пратити у
областима у којима су формирана велика вештачка
акумулациона језера, где се формирају тзв. индуковани
земљотреси. Овде је и сеизмичка активност стимулисана
упумпавањем воде у дубоке бушотине (за потребе
експлоатације геотермалне енергије из Земљине
унутрашњости). Земљотрес у Црној Гори 1979. године је био
најразорнији потрес на територији
данашње Црне Горе, тада делу СФР
Југославије. Земљотрес, јачине 7 степени
Рихтерове и 9 степени Меркалијеве скале
догодио се 15. априла 1979. године у 06:19
или 06:30 UTC (07:19/07:30 по локалном
времену), петнаестак километара од
црногорске обале између Бара и
Улциња.Потрес је трајао десет секунди. На
крају је укупно 101 особа у Црној Гори
погинула, 35 у Албанији, а више од 100.000
људи је остало без крова над главом.

5. Место на коме се ослобађа енергија земљотреса
назива се хипоцентар, на дубини од 10 до 60 км
Изнад хипоцентра, на површини Земље налази се
епицентар и ту је рушилачка снага земљотреса најјача
Постоје примарни и секундарни трусни таласи
Примарни (уздужни)иду брзином од 5 д о 8 км у
секунди, док секундарни(попречни) иду брзином од 3
до 5 км у секунди.

6. Наука која се бави изучавањем земљотреса
назива се сеизмологија.
Јачина потреса зависи од више чинилаца као што
су количина ослобођене енергије, дубина
хипоцентра, удаљености епицентра и грађа
Земљине коре.
Рихтерова скала
1 – евидентирају сaмо инструменти
2 – тешко је запазити чак и да сте близу епицентра
3 – приметан ако сте у затвореном простору
4 – већина људи га примећује, долази до мањих оштећења
5 – сви примећују, мања до средња оштећења
6 – средња оштећења
7 – велика оштећења
8 – велика разарања

7. МЦС или Меркали-Канкани-Зибергова скала, има 12 степени
Највећи број земљотреса везан је за границе литосферних
плоча.
Притом, најјачи земљотреси генеришу се у зонама сучељавања
плоча, у простору где се једна плоча подвлачи под другу.
Најизразитија таква зона је у ватреном појасу Пацифика, где се
догоди 53% свих потреса. Друга по реду зона по броју потреса је
медитеранско-алпско-хималајско подручје (41% свих потреса).
Земље у којима се догађа највише потреса су: Чиле (повезано са
субдукцијом Наска плоче испод Јужноамеричке плоче), Јапан
(субдукција Пацифичке плоче под Евроазијску плочу),
Индонезија.

8. Понашање у случају земотреса
Пре земљотреса У току земљотреса
Сазнајте ризичност подручја у коме живите.
Станите на сигурно место у просторији.
Увежбајте потупање у случају земљотреса.
Ако сте напољу останите на отвореном.
Припремите се за накнадне потресе и појаве..
Ако сте у приобаљу крећите се ка вишем терену.
Велике, тешке и ломљиве предмете држите на нижим
полицама. Ако сте у планинском подручју, пазите на стене
које падају услед потреса.
Велике апарате, бојлере, полице добро причврстите за зид.
Одмакните с од зграда, уличних светиљки,
Учврстите плафонске светиљке. жица.
Поправите лоше електричне инсталације и пукотине у Ако сте окружени мноштвом људи, не журите ка
зидовима. излазу.
Одмакните кревете од прозора, не вешајте слике и Ако сте у високој згради, останите на спрату, не
огледала изнад кревета. користите лифт, не идите степеницама док траје
Батеријску лампу и ципеле држите на устаљеном месту. потрес.
Нађите сигурна места у свакој просторији. Ако сте у вожњи н стајте на мостовима, испод
електро-водова. Зауставите се што пре и
Ако живите у трусном подручју, припремите залихе останите у возилу.
основних потрепштина.
Ако сте у инвалидским колицима, потражите
Земљотрес је застрашујуча појава, посебно за децу, зато заклон, закључајте точкове и главу заштитите
разговарајте о земљотресу са члановима своје породице. рукама.
Упознајте се са свим могућим излазима у кући, на радном Држите се даље од прозора.
месту, које можете искористити у ванредним ситуацијама. Чувајте се предмета закачених за зид и
Заштитите своју имовину. нестабилних делова намештаја.
Хемикалије, пестициде и запаљиве производе држите у Очекујте накнадно подрхтавање тла.
затвореним ормарима, са додатном бравом и на најнижим
полицама.
Поштујте сеизмичке стандарде код изградње.

9. Nakon zemljotresa
Остраните на сигурном док подрхтавње траје и након тога проверите да ли сте повређени.
Помозите повређенима, затрпаним особама.
Крећите се пажљиво, пазите на ствари које су пале и сломиле се, стварјући опасност. Будите
спремни на нова подрхтавања.
Ако, након подрхтавања морате да напустите објекат, идите степеницама.
Ako сте на отвореном, останите на отвореном, даљеод далековода, кућа, дрвећа и уличне
расвете.
Ако је дошло до мањег пожара угасите га и смањите опасност од избијања већег.
Пажљиво очистите безнин, медицинску материју или неку другу запаљиву материју ако је дошло
до изливања током потреса.
Опрено отварајте врета на орманима.
Проверите оштећења на кући и ако није сигурно да боравите у њој, напустите је.
Помозите свима којима је потребна помоћ.
Пазите на срушене електорводове, оштећене цеви.
Не улазите у оштећене објекте.
Фотографишите штету, како би касније могли да добијете надокнаду, уколико је осигуран објекат.
Не пушите унутар објекта.
Телефон користите само да пријавите штету или када је живот угрожен.
Ако имате пса, вежите га јер након шока, животиња се може понашати агресивно.

10. Трусна подручја у Србији
Шумадија
Слив Велике Мораве
Рудник
Маљен
Хомољске планине
Трстеник
Лазаревац
Копаоник

11. Потреси у Србији
Највећи земљотреси који су погодили Србију догодили су се:
1892. године у Свилаjнцу, 1921. у Витини, 1922. у Лазаревцу,
1927. на Руднику, 1980. нa Копаонику, 1998. у Мионици, 2002.
у Гњилану и 2010. у Краљеву.
Краљевачки земљотрес 2010. године био је земљотрес
магнитуде 5,3 или 5,4¹ који се догодио на око 10 километара
североисточно од Краљева, 3. новембра 2010. године, у
01:56:56 часова по локалном времену. Хипоцентар
земљотреса био је на око 10 km дубине. У земљотресу је
погинуло двоје људи, oко 180 је задобило лакше телесне
повреде, а изазвана је и велика материјална штета. Неки вид
оштећења је претрпело око 16 хиљада кућа, 8.500 станова, 33
школе и неколико стотина привредних објеката. Последице
земљотреса осетило је око 80 хиљада људи.
Само на индивидуалним стамбеним објектима материјална
штета је процењена на око 2,5 милијарде динара