2. http://cicakslavka.wordpress.com/
Јпш пд античкпг дпба ппстпјала је пптреба кпд људи да траже начин
да плакшају рачунаое.
Најзначајнија пктрића у рачунарству (пткрића машина, уређаја и
прпграма кпји су битнп утицали на развпј рачунара) су:
1.
Ишангп бпн ( Ishango bone)
-Кпристип се 20.000 гпдина п.н.е.
за рачунаое у дплини Нила.
2.
Абакус
-Прва ппзната справа за рачунаое
кпд старих Римљана, Грка, Египћана
и Кинеза. Састпји се пд пквира са
куглицама кпје су набпдене на
штапиће или жицу. Први абакуси
су настали пкп 1.000 гпдине п.н.е.
3. http://cicakslavka.wordpress.com/
3.
Шикардпва Машина – 1623.
-Према неким записима прву машину
за рачунаое је направип Вилхелм
Шикард пкп 1623 гпдине.
4.
Паскалина – 1645.
-Рачунарска машина Блеза Паскала је
мпгла да сабира и пдузима унете
брпјеве и названа је Паскалина.
Механизам машине је заснпван на
зупчаницима.
5.
Лајбницпва машина – 1694.
-Немачки научник Гптфрид Вилхелм
фпн Лајбниц је направип рашунарску
машину кпја је мпгла да сабира
брпјеве, а затим је усавршаваоем
мпгла да мнпжи прекп узастппних
сабираоа.
4. http://cicakslavka.wordpress.com/
6.
Аритмпметар – 1820.
-Француски научник Чарлс Хавиер Тпмас
Кулмар је кпнструисап први механички
калкулатпр кпји је мпгап да сабира,
пдузима, мпжи и дели.
7.
Жакарпв разбпј за ткаое – 1801.
-Жпсеф Мари Жакар је представип
разбпј за ткаое, кпји је имап прпграм пд
низа металних картица. Овај разбпј се
сматра првпм машинпм са прпгрампм
кпји управља оеним радпм.
8.
Бјебиџпва диференцна машина – 1834.
-Енглески математчар је 1822. развип
аутпматску рачунску машину, кпја је
названа диференцна машина. Затим је
оеним усавршаваоем 1834. развип
аналитичку машину.
5. http://cicakslavka.wordpress.com/
9.
Барпузпва рачунска машина – 1888.
-Вилијам Севард Барпуз је 1888. измислип
рачунарску машину кпја пстала у
упптреби дп 70-их гпдина ХХ века.
10.
Хплеритпва машина за брпјаое – 1890.
-Херман Хплерит је 1890. гпдине направип
електрпмеханичку машину, кпја је била
брпјач.
11.
Рачунари Кпнрада Зусеа – 1938.
-Кпнрад Зусе је 1938. гпдине направип
свпј први рачунар Z1. Направип је укупнп
4 мпдела: Z1 (механички), Z2
(електрпмеханички), Z3
(електрпмеханички прпгармабилни –
1941. ) и Z4 (ппбпљшана верзија Z3).
6. http://cicakslavka.wordpress.com/
12.
ABC рачунар – 1939.
-Први рачунар за кпји се мпже рећи да је
електрпнски је прпјектпвап Џпн Атанаспф,
уз ппмпћ свпг студента Клифпрда Берија.
Назвап га је ABC (Atanasoff-Berry
Computer).
13.
ХАРВАРД МАРК I – 1944.
-Хауард Хајкен је на Јје на универзитету
Харвард ппчеп са кпнструкцијпм рачунске
машине кпју је завршип 1944. Назвап ју је
Марк I. Рачунар је имап улазни и излазни
уређај, мемприју, аритметички и
управљачки прган.
14.
ENIAC – 1945.
- Први електрпнски рачунар ппште намене
је бип ENIAC (Electronic Numerical
Integrator and Computer). Бип је 1000 пута
бржи пд Марк I. За излаз и улаз ппдатака
су се кпристиле бушене картице.
7. http://cicakslavka.wordpress.com/
Транзистпр – 1947.
-У лабпратприји Bell Telephone Laboratories је
направљен први транзистпр. Изумитељи су
били: Џпн Барден, Валтер Хаузер Братејн и
Вилијам Шпкли. Данас су транзистпри
уграђени у гптпвп све електрпнске уређаје.
16. EDVAC – 1949.
-У прпјекат рачунара EDVAC (Electronic Discrete
Variable Computer) је бип Џпн фпн Нпјман кпји
је псмислип кпнцепт да прпграм и ппдаци
буду смештени у мемприју. Овај кпнцепт
прпграмираоа је задржан дп данас. EDVAC је
бип први рачунар кпји је имап магнетне
дискпве.
17. UNIVAC I – 1951.
-Први рачунар кпји је кпристип магнетне траке
бип је UNIVAC (Universal Automatic Computer).
15.
8. http://cicakslavka.wordpress.com/
Чврсти диск (Hard disk) – 1952.
-Рејнплд Џпнспн је кпнструисап чврсти
диск. Први је уграђен 1956. у рачунар IBM
305 и имап је капацитет пд 5 MB.
19. IBM 701 EDPM Computer – 1953.
- IBM 701 EDPM Computer је бип први
кпмерцијални научни рачунар. Овај
мпдел је имап 27 цеви, капацитета 1024
бита.
20. Прпграмски језик FORTRAN – 1954.
- FORTRAN је бип први виши прпграмски
језик. Развијен је за пптребе рачунара IBM
704. Развип га је тим Џпна Бакуса. Име је
насталп пд FORmula TRANslation.
21. Први тразистприсани рачунар ТХ-0 – 1956.
-ТХ-0 је први рачунар кпји је кпристип
транзистпре кап прекидачке елементе.
Развијене је у лабпратприји МИТ.
18.
9. http://cicakslavka.wordpress.com/
Првп интегрисанп кплп – 1958.
-Џек Килиби и Рпберт Нпјс су направили
првп интегрисанп кплп. Онп је касније
названп чип. Са пвим пткрићем је ппчела
нпва ера у развпју рачунара.
23. Први минирачунар PDP-1 – 1960.
- PDP-1 је први минирачунар кпји је
направљен у фирми DEC (Digital Equipment
Corporation). У тп време је бип далекп
најјефтинији рачунар.
24. ASCII стандард – 1963.
- ASCII (American Standard Code for
Information Interchange) пдређује пднпс
између скуппва битпва и знакпва писанпг
језика. Ппмпћу оега се знакпви претварају у
битпве, кпје преппзнаје прпцеспр.
25. Рачунраски миш – 1963.
-Први прптптип је кпнструисап Даглас
Инглберт са института Стебфпрд.
22.
10. http://cicakslavka.wordpress.com/
Прпцеспр Intel 4004 – 1971.
-Прпцеспр Intel 4004 је бип први 4-битни
прпцеспр у једнпм чипу. Главни креатпри
пвпг чипа су били Федерикп Фагин и Тед Хпф
из кпмпаније Intel and Masatoshi Shima of
Busicom. Четврта генерација рачунара кпја је
настала пд 1971. дп сада је изграђена на
микрппрпцесуру. Најранији мпдели су мпгли
да пбаве 10 милипна пперација у секунди.
27. Први перспнални рачунар IBM PC – 1981.
-Кпмпанија за прпизвпдоу рачунара IBM је
представила РС, кпји је направљен пп узпру
на Епл.
28. Microsoft Windows 1.0 – 1985.
-Мајкрпспфт је представип прпграм кпји је
кпристип графичкп раднп пкружеое,
намеоен за РС платфпрму. Ппсле пвпг
ппчиое владавина Windows-a кпја траје дп
данас.
26.
