1. Србија у XII и почетком XIII века
Немањићи − српска
средњовековна династија,
владали су Србијом од XII до
XIV века.
2. Стефан Немања је оснивач
династије Немањића која ће
владати Србијом наредна
два века. У првој половини
XIII века српска држава
постаје краљевина, а српска
црква стиче самосталност,
постаје архиепископија.
Србија се развија у снажну
монархију која ће доживети
привредни, економски и
културни процват у доба
Немањића.
Српски владари из
династије Немањића
3. СТЕФАН НЕМАЊА
БОРБА ЗА ОСАМОСТАЉИВАЊЕ ДРЖАВЕ
Стефан Немања (1166–1196)
оснивач српске средњовековне
државе. Поставио је темеље српској
државној самосталности у ратовима
које је водио против Византијског
царства.
Проширио српску државу У ратовима против Византије, заузео је
области око Западне и Велике Мораве,
део Косова, области на простору
северне Албаније. Под српском влашћу
нашле су се и приморске области
Дукља, Травунија и Захумље.
Стефан Немања, фреска из
Богородичине цркве у Студеници
4. Однос према цркви
Велики жупан Стефан Немања се у унутрашњој политици ослањао
на цркву, што је доприносило јачању његовог угледа. Подигао је и
обновио велики број цркава и манастира.
Задужбине
Његове најзначајније задужбине су
манастири Ђурђеви Ступови, Студеница и
Хиландар (на Светој Гори).
Манстир Студеница
Печат
Стефана
Немање
Св. Симеон, Фреска из
краљеве цркве у Студеници,
око 1314.
5. СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ
Стефан Првовенчани (1196-1228)
Стефан Немања је 1196. одредио је за
наследника средњег сина Стефана
Немањића, ожењеног ћерком
византијског цара. Сматрао је да ће
нови владар Србије ојачати државу
захваљујући родбинским везама са
Византијом.
Крсташи су 1204. освојили Цариград.
Краљ Стефан Првовенчани,
фреска из манастирске цркве у
Милешеви, око 1234. године
Освајања
Припојио је Ниш, Врање и подручје
око горњег тока Јужне Мораве,
Призрен и крај око Тетова.
6. Стицање државне самосталности
Пошто је успоставио добре везе са Западом, године 1217. римски
папа упутио је Стефану краљевску круну. У међународним
оквирима српској је држави призната потпуна самосталност.
Србија у XII и
почетком XIII века
Манастир Жича задужбина
Стефана Првовенчаног
7. СРПСКА АУТОКЕФАЛНА ЦРКВА
Сава Немањић (Св. Сава)
Најмлађи Немањин син Растко одрекао
се кнежевског достојанства и замонашио
се као монах Сава на Светој Гори.
Допринео је јачању и развоју државе, а
његова улога у дипломатским мисијама
била је од пресудног значаја за
осамостаљење Србије.
Црквена самосталност
Српска црква је постала самостална
(аутокефална) архиепископија, а Сава
Немањић проглашен је за првог српског
архиепископа 1219. године. Седиште
српске архиепископије било је у
манастиру Жичи.
Свети Сава (1174/1175–1236)
фреска из манастира
Студенице