Analiza urednika u nedeljniku NIN Vladfana Marjanovića, nastala tokom posete Danmskoj, o upravljanju vodama i poređenje iskustava u Srbiji i Kopenhagenu.

1. 28 НИН/12/05/2016. НИН/12/05/2016. 29
НАЗИВ РУБРИКЕ
К
о год да је смислио ону бајату до-
сетку о томе како Енглези уче на
Оксфорду, а Срби на грешкама,
није знао о чему говори. Не, у Србији
се не учи ни на грешкама; овде се, у
ствари, мало или никако учи било
где и о било чему. Да је другачије, не
би се овог пролећа - макар и у, сре-
ћом, значајно мањим размерама и уз
неупоредиво мању штету - у неким
деловима Србије дешавало оно што
и претпрошлог маја, када су велики
део земље погодиле катастрофалне
поплаве.
За разлику од Србије, другде верују
да такву небригу себи не могу да при-
уште и улажу максималне напоре да
понављање лоших искустава избегну.
На пример, у Данској. Њен главни
град, Копенхаген, 2. јула 2011. био је
погођен дотад незабележеним пада-
винама; на град је за два сата пало 150
мм кише по квадратном метру, више
него икад откако се о томе почела да
води евиденција. У многе домове про-
била је вода, скоро све градске болнице
морале су да буду евакуисане; укупна
штета процењена је на око милијарду
евра. А онда су се, супротно свим ра-
нијим предвиђањима учесталости те-
шких киша, већ у августу у два наврата
на град сручиле нове несвакидашње
обилне падавине.
Притом, дугорочне временске
прогнозе за Данску, с укалкулисаним
факторима климатских промена,
ДВЕ ГОДИНЕ ОД ПОПЛАВА У СРБИЈИ: ШТА МОЖЕМО ДА НАУЧИМО ОД ДАНСКЕ
Откуд оволика вода
У Копенхагену су добро упамтили штету коју су 2011. нанеле незапамћене
кише, и решени су да им се то не понови. Насупрот томе, овде се већ
заборавило шта је било претпрошлог маја
ЗОРАНЛОНЧАРЕВИЋ
предвиђају пораст укупне количине
падавина (процене варирају од 25 до
чак 55 одсто) у зимском периоду, од-
носно њихово смањење за 40 проце-
ната у летњим месецима - с тим што
ће летње провале облака заправо бити
30-40 одсто интензивније, јер ће изме-
ђу њих следити дужи сушни периоди.
Како управо летње кише носе и најве-
ћи фактор ризика од нових поплава,
град је већ постојећем плану делова-
ња у складу с климатским променама
који месец касније придодао и план
конкретних мера прилагођавања тим
променама, и отад не престаје да ради
на његовом спровођењу. Три стотине
појединачних пројеката, уз улагање
од 1,5 милијарду евра, у року од 20
година трансформисаће Копенхаген
- чија је канализациона мрежа данас
способна да апсорбује десетогодишњу
кишу, тј. екстремне падавине какве
се на основу дугорочних временских
прогноза могу очекивати једном у
десет година - у град који ће у будућ-
ности бити у стању да се одбрани и од
стогодишњих киша.
Да су се градске власти одлучиле
за конвенционалну варијанту - про-
ширење канализационе мреже и из-
градњу подземних колектора - то би,
осим што би коштало много више,
због радова које би подразумевало
створило додатну саобраћајну и сваку
другу пометњу у ионако пренапуче-
ном граду. Овако, ствар ће бити реше-
на на крајње ефектан и оригиналан
начин, и још ће град од тога извући
додатни еколошки бенефит.
Изабрано решење је изненађују-
ће једноставно - и нискотехнолошко.
Оно предвиђа формирање мреже
привремених канала дуж којих ће
се вишак атмосферске воде усмера-
вати ка такође привременим повр-
шинским колекторима, где ће она
бити задржавана све док одводни
систем не буде у стању да је прими и
апсорбује: као канали послужиће за
ту намену адаптиране градске улице,
а као колектори - отворени градски
простори, попут паркова и паркин-
га. Све ово на правцима за које се, на
основу оног што је показало искуство
из 2011, те компјутерских симулација,
може предвидети да ће се дуж њих ат-
мосферске воде сливати, односно на
локацијама где ће се она задржавати.
Важно место у реализацији ове
замисли има компанија Рамбол, ко-
јој је основна делатност управљање
водама, али се бави и пројектовањем
зграда и урбаним планирањем, за-
штитом животне средине и другим
пословима. Како у разговору с гру-
пом српских новинара током не-
давне посете Данској објашњава др
Сорен Хвилсхој, Рамболов директор
за глобална тржишта, насупрот уоби-
чајеним канализационим системима
у свету - који у случају обилних па-
давина не могу да спрече изливање
контаминиране воде и загађење жи-
вотне средине - ова компанија је раз-
вила алтернативни модел који се сада
уводи на читавој територији Копенха-
гена. Тај модел подразумева, дакле, да
се акумулирана кишница у одводни
систем испушта тек кад то више не
носи ризик да ће са собом понети и
отпадне материје из канализације и да
ће се оне излити у градску луку - чи-
је су воде, узгред речено, претходних
година до те мере прочишћене да је
сада у њима дозвољено купање. „Ако
већ не може да се контролише киша,
може да се контролише складиштење
сувишне воде“, каже Хвилсхој.
Д
а би се све ово постигло потреб-
но је од улица погодних за такву
врсту реконструкције направити
мале булеваре - или, тамо где је мо-
гуће, искористити оне већ постојеће -
чија ће површина у централном делу
бити благо улегнута, у облику широко
постављеног латиничног слова V, како
би се вишак атмосферскихводасливао
ка средини и формирао привремено
корито којим ће се та вода даље одли-
вати. Да се она не би директно излила
у канализацију, испод површине тла је
потребно поставити непропусни слој
који ће то спречити; а да би се апсорп-
ција воде додатно успорила, у среди-
шњем делу тих улица ће бити фор-
миране зелене површине. По истом
принципу треба да буду прилагођени
и будући отворени привремени резер-
воари на паркинзима и у парковима,
чији ће централни делови такође има-
ти нижи ниво у односу на оне рубне,
како би се задржала вода која ће се ка
њима сливати.
У исту сврху треба да буде искори-
шћено и најмање једно од већ стотина-
ма година постојећа три вештачка језе-
ра у градском језгру. Његов ниво треба
да буде спуштен, а падине које ће се
спуштањем нивоа указати претворене
у додатне зелене површине пресечене
пешачким и бициклистичким стаза-
ма. У случају екстремних падавина, тај
парковски део би због складиштења
вишка воде био потопљен, али би већ
пар седмица по повлачењу воде могао
да се користи. Ефекат је поново више-
струк. Решавајући питање превенције
поплава град добија додатне зелене по-
вршине; те зелене површине додатно
поспешују одбрану од поплава; а нове
ДРУШТВО
Слободан Марковић:
Превентива - ништа;
пошумљавање - ништа;
планска експлоатација
шума - ништа… И ђаво
дође по своје
Да ли је могућа реприза:
Обреновац, мај 2014. године

2. 30 НИН/12/05/2016.
ДРУШТВО
пешачке и бициклистичке стазе пове-
ћавају број оних који их користе, и тако
додатно растерећују саобраћај у граду.
Звучи просто, али морао је неко прво
да седне и све осмисли.
Шта су у Копенхагену наумили
Слободану Марковићу, директору ни-
шког водопривредног предузећа Еро-
зија, јасно је чим с њим започнемо
причу о томе. Као неко ко се већ дуже
од три деценије бави овим послом, он
веома добро зна колико је улагање у
превенцију поплава значајно и колико
мање кошта од санирања штете иза-
зване не само незаустављивом силом
природе, већ и - понекад подједнако
монументалним - људским немаром.
Водопривреда је у Србији, каже
Марковић за НИН, генерално запо-
стављена област; и проблем није у
недостатку новца. „Није држава била
богатија кад је 1947. Ерозија основана“,
констатује, упоређујући достигнућа на
овомплану извременаТитовеЈугосла-
вије и небригу која је потом завладала.
„У последњих двадесетак година све је
опет препуштено случају. Превентива
- ништа; пошумљавање - ништа; план-
ска експлоатација шума - ништа… И
ђаво дође по своје. После се питамо
одакле оволика вода и да ли су и раније
падале толике кише.“
Штавише, „у 2016, ми смо већ за-
боравили 2014. У државном буџету за
2015. у ту сврху јесу била предвиђена
нека средства, али довољна тек да се
системи врате у првобитно стање, ко-
је је већ било нефункционално. Већ у
буџету за 2016. у ту сврху издвојено је
40 одсто мање новца. И природа нас је
одмах казнила. На крају се нађу неке
паре, али и даље, уместо у превенци-
ју, улажемо у санирање штете. А ту је
однос у висини улагања од 1:7 до 1:10“,
прича Марковић.
Ниш је град који се, захваљујући
свему што је у дужем временском пе-
риоду учињено на превенцији, попла-
ва из непосредног искуства скоро више
и не сећа: последња велика поплава
догодила се још у јуну 1948. Данас је
град, кад је реч о водотоцима првог ре-
да на градском подручју, скоро у пот-
пуности - у случају Нишаве и сасвим
- заштићен од поплава, чак и у случају
хиљадугодишње кише: кроз градски
део тока Нишаве може да протутњи
и 1.000-1.200 кубика воде у секунди а
да то не изазове никакве последице,
тврди директор Ерозије.
В
ећи проблем су, као и другде по
Србији, околне речице које се, у
случају обилних падавина, пре-
тварају у бујичне водотокове. Граду
је тако највише мука раније стварала
Габровачка река (која, у нормалним
условима, и не заслужује да буде на-
звана реком): у случајевима високог
водостаја, Нишава није могла да при-
ми ту количину воде која се ка њој
сливала из Габровачке реке, па се она
враћала узводно и, наравно, излива-
ла. У међувремену је изграђен насип,
тако да је и она сада од места на коме
се улива у Нишаву па 1.650 метара
узводно осигурана. Али за разлику
од сталних водотокова, где су насипи
прва линија одбране, у случају бујич-
них водотокова они су тек последња,
наглашава Марковић, и причу враћа
на кључни аспект спречавања бујич-
них поплава: радове у сливу.
„Наши сливови су разорени. Кад
сам пре 31 годину дошао у ову фир-
му, она је производила три милиона
садница и спроводило се интензивно
пошумљавање голети, као и планска
сеча. Не може се шума сећи редом и
оголити земља: одмах ћете за после-
дицу имати стварање наноса у водо-
токовима, због којих ће они постати
непроходни. Сад се пошумљава на
кашичицу. А на пошумљеној и за-
трављеној површини отицање воде
с падина је неколико пута спорије“,
објашњава он.
Већина превентивних мера не
захтева превелика улагања. У такве
мере спадају, рецимо, постављање бу-
јичних преграда које служе за задржа-
вање наноса; обука пољопривредника
да, кад обрађују земљу, ору попречно
а не вертикално у односу на правац
кретања бујичних вода - јер се у овом
другом случају омогућава да се вода
још брже сјури; преуређивање сливо-
ва, тамо где је то могуће, изградњом
тераса, како би се ослабила кинетичка
енергија воде, итд.
Само што, пре свега тога, у ва-
жност превенције треба убедити оне
на власти - у општини, граду, држави…
„Град недовољно издваја за одржава-
ње водотокова: у ту сврху давао је и
мање од далеко сиромашнијих сре-
дина попут Куршумлије или Блаца.
Дешавало се да те општине издвоје
10 милиона динара годишње за во-
дотокове другог реда, а Ниш у исто
време издвоји два-три милиона. Или,
Крушевац, рецимо, издвоји 40 милио-
на, а конфигурација је слична - Ниш
има 12-13 бујичних водотокова, Кру-
шевац исто толико. Стално причам
о томе, што се градским челницима
не свиђа“, прича Марковић. „Кажем
им: дајте да видимо с колико новца
располажемо, да радимо систематски
и уредимо два водотока, па идуће го-
дине још два… Па кад све завршимо,
да кренемо у обнављање оног што је
прво било урађено и систем доведемо
у пуно функционално стање. Али се
то и даље не ради“, каже, пре него што
дода реченицу која у српским усло-
вима, изгледа, све објашњава: „Чим
политика узме маха…“
ВЛАДАН МАРЈАНОВИЋМања штета, одлучнији одговор: Копенхаген, јул 2011. године
АП