1. Gljive
Izazivaci Bolesti I
njihov znacaj u
prirodi

2. Izazivaci bolesti
 Gljivične infekcije kože ubrajaju se
među najčešća kožna oboljenja.
 Bolesti koje one izazivaju se veoma tesko
leče,a i često je teška njihova prevencija
 Kako bi se bar imali neku vrtu zaštite
potrebno je znati šta su gljivice, kako
izazivaju infekciju, načine prenošenja kao i
uslove koji pogoduju njihovom razvoju.

3.  Bolestiizazvane gljivicama koje se javljaju
kao paraziti na tkivu, nazivaju se mikoze.
 Prema lokalizaciji postoji nekoliko vrsta
mikoza: -Dermatomikoze
 -Subkutane mikoze
 -Duboke mikoze

4. Dermatomikza
 Dermatomikoza zahvata rožaste delove kože i
kose

5. Subkutane mikoze
 Subkutane mikoze kod kojih se proces širi i
na živi deo epidermisa i na okolna
tkiva, zahvatajući kožu, mišiće i vezivno tkivo

6. Duboke mikoze
 Duboke mikoze zahvataju dublja tkiva i organe
- pluća, jetra, slezina, kosti, mozak, srce. One se
pre svega javljaju kod pacijenata na
hemoterapiji, transplataciji, bolesnika na
intezivnoj negi. Kod zdravih individua infekcija
istim uzročnikom može proći i asimptomatski.

7. Kandida
 Candida se normalno nalazi u crevima i na
koži čoveka.
 Najrasprostranjeniji sojevi Candide su
Candida albicans ,Candida glabrata i Candida
tropicalis.

8. Simptomi
 bele naslage na jeziku i u usnoj šupljini
 nadutost trbuha, gubitak apetita, poremećaj rada creva
 slabost mišića, oticanje zglobova, mišićni
bol, poremećaj čula mirisa, ukusa, vida i sluha, slani ili
metalni ukus u ustima, zamagljen nejasan pogled
 osećaj opijenosti, uznemirenost, psihoze, zvonjenje u
ušima

10.  Što se tice biljaka najčešce gljive koje
napadaju biljke su:
 Моnilia fruitcola
 Peronospora parasitica
 Ustilago maydis
 Taphrina pruni
 Plasmopara viticola

11. Zarazeni listovi i plodovi

12. Buđ
 Buđ ili plesan je naziv za mikroskopske vrste
gljiva, izgrađene od nitastih hifa
 One svojim hifama urastaju u podlogu
(hleb, na primer) gde luče digestivne enzime.
 Crna, zelena ili žuta boja ovih buđi potiče od
njihovih spora.
 Sem digestivnih enzima, buđu su poznate i
značajne zbog lučenja antibiotika.

13. Penicilin
 Prirodni penicilini su proizvod metabolizma
gljivica iz roda Penicillium.
 Ima antibakterisko dejstvo
 Zelene buđi su iz roda Penicillium.
 Penicilin čini jedan od najvaţnijih lekova u
medicini.

14. Zelena buđ

15. Gljive u čovekovoj ishrani
 Gljive u čovekovoj ishrani imaju znacajnu
ulogu
 Ima dosta gljiva koje su jestive ali ima i
dosta gljiva koje nisu za jelo
 ZBOG TOGA JE JAKO VAŢO ZNATI KOJE SU
GLJIVE JESTIVE!!!!!!!!!!!!

16.  Na čovekovoj trpezi se najčešće nalaze:
 Šampinjoni
 Tartufe
 Pekarski kvasac(Saccharomyces
cerevisiae)
 Za proizvodnju dobrog
vina(Saccharomyces vini)

17. Šampinjoni
 Šampinjoni čine jednu od namirnica koje
se nalaze na našoj trpezi
 Mogu se naći u prirodi ali mogu se i
uzgajati
 Vole tamna i vlazna mesta

18. Šampinjoni

19. Pivski kvasac
 Pomoću pekarskog kvasca dolazi do
razlaganja šećera
 Zbog toga hleb ili bilo koji drugi pekarski
proizvod u koji se doda kvasac narste tokom
vremena

21. Vinski kvasac
U osnovi proizvodnje vina leži hemijski
proces fermentacije, tokom kojeg, pod
uticajem kvasaca u anaerobnim
uslovima, dolazi do razlaganja različitih
šećera do etanola, pri čemu dolazi do
oslobađanja ugljenik-dioksida.
 Proces fermentacije dolazi kada gljiva
Saccharomyces vini krene da razlaze šerec
u vinu

22. Zahvaljujuci gljivama
mi danas uzivamo u
dobrim vinima!!

23. Sir pod uticajem gljiva

24. Tartufe
 One su podzemne gljive
 Retke su i skupe
 Postoje:
 Bele tartufe(50 evra komad)
 Crne Tartufe(250 evra komad)

25. Crne I bele Tartufe

26. Otrovne Gljive
 Međutim zbog ne znanja dosta ljudi se otruje
jedući gljive
 Najčešžse su
 Zelena pupavka
 Muhara
 Bljuvara
 Ludara
 Panterovka

27. Smrdljiva pupavka Zelena Pupavka

28. Panterovka Muhara

29. Buvalja Ludara

30.  Oprez!!!!!!!!!!!!!!!

31. Izvor informisanja:
 www.fruskagora.rs
 www.wikipedija.rs
 www.google.rs
 www.lekovito.com