Epidemija tifusa u I sv. ratu u Srbiji

1. Epidemija tifusa
SRBIJA 1914. – 1915.

2. Sadržaj:
 Epidemije u Srbiji
 Pegavi tifus
 Bolnice
 Poziv u “TAJMSU”
 Nadežda Petrović
 Simbol humanosti
 Tadašnji lekari

3. Epidemije u Srbiji
 Dve velike epidemije zabeležene su u Srbiji u 20. veku. Na početku
Prvog svetskog rata, između 500.000 i 600.000 ljudi obolelo je od
pegavog tifusa. U proleće 1972. godine u tadašnjoj Jugoslaviji
zabeležena je poslednja epidemija u Evropi. Od velikih boginja
obolelo je 175 ljudi.

4. Pegavi tifus
 Opaka bolest zahvatila je još u oktobru 1914. godine valjevski kraj da
bi do decembra dobila epidemijske odlike.
 Bolest je zahvatila Kolubaru, Podrinje, Posavinu, Jadar, Rađevinu, a
zatim i celu Srbiju. Obolelo je ukupno 500.000 do 600.000 stanovnika,
dok se broj umrlih procenjuje na oko 135.000, od čega su 30.000 bili
vojnici.

5. Bolnice
 Prema najstarijim podacima planiranje zgrada za bolnice u slučaju
rata otpočelo je, po tada važećem kalendaru, 26. februara 1914.
Popis je predviđao 11 opštinskih objekata sa 2.210 bolesničkih
kreveta. Kasniji događaji nadmašili su sva očekivanja te je došlo do
korekcije prvobitnih planova, tim pre što su uoči rata u Valjevu
postojale samo dve bolnice.

6. Poziv u "TAJMSU"
 Pre Kolubarske bitke, Vlada Srbije je u londonskom "Tajmsu" pozvala
strane epidemiologe u pomoć. U Valjevo su ubrzo stigle ekipe lekara iz
SAD, Engleske, Holandije, Belgije, Škotske, Rusije... Poznati holandski
hirurg Arijus van Tijenhoven je preživeo pegavi tifus, njega je izlečio dr
Selimir Đorđević. Kasnije, dr Đorđević je umro od ove bolesti, jer se
odrekao vakcine u korist vojnika!
 Bez obzira na to što u vojnoj istoriji nema primera da je jedna vojska
ušla u rat sa tako malim brojem lekara kao srpska, svega 450 na oko 4,5
miliona stanovnika, srpski sanitet je uz pomoć stranih lekarskih misija,
uspeo da savlada pegavac do kraja maja 1915. na ovim prostorima, a
do avgusta potpuno na području Srbije.

7. Nadežda Petrović
 Čuvena slikarka Nadežda Petrović je bila
bolničarka srpske vojske u tri rata. U Velikom ratu,
posle pobede srpske vojske u Cerskoj i
Kolubarskoj bici, tokom zatišja 1915. godine, otišla
je u Skoplje, gde joj se bila sklonila rodbina. Iako
je porodica preklinjala da se ne vraća na bojište,
hrabra slikarka, međutim, izabrala je da ode u
bolnicu u Valjevu, u kom se zbog epidemije
pegavca nije znalo ko je živ, ko mrtav. Nadežda,
koja je bila bolničarka Infektivne vojne bolnice,
dobila je pegavi tifus. Pre no što je izdahnula, 3.
aprila 1915. godine, bolovala je sedam dana.
Počiva na Novom groblju u Beogradu. U njenu
čast, u rodnom Čačku, od 1960. godine održava
se likovna smotra "Memorijal Nadežde Petrović".
Poslednje delo koje je naslikala upravo je -
"Valjevska bolnica".
“Valjevska bolnica”

8. Simbol humanosti
 Ratna bolnica u Valjevu predstavlja simbol medicinske požrtvovanosti i
humanosti, jer se lekari i medicinsko osoblje nisu štedeli, cilj im je bio da
što više pomognu ranjenicima i obolelima od pegavog tifusa. Tako su,
osim dr Đorđevića, od ove bolesti u Valjevu umrli dr Draginja Babić,
prva Srpkinja doktor medicine, te dr Pavle Vojteh i dr Albert Semjuel Kuk
iz Sjedinjenih Američkih Država, čiji je jedan od retkih spomenika
preminulim lekarima koji postoje u gradu na Kolubari. Bila je to, ujedno,
najveća ratna bolnica u Prvom svetskom ratu. Na osnovu dela Dobrice
Ćosića, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu igrana je
poznata predstava "Valjevska bolnica", u režiji Dejana Mijača.

9. Tadašnji lekari
 Do danas se održalo mišljenje za tadašnje lekare da "nisu znali teoriju i
praksu epidemiologije pegavca", da je ne poznavanje rezultata
Nikolovih ogleda "narod platio sa nekoliko stotina hiljada glava".
 Saznanje činjenice da pegavac prenose vaške sa zaraženog na
nezaraženog nije bila dovoljna garancija uspeha u daljem angažovanju
na pronalaženju efikasnog taktičkog sredstva za masovno uništavanje
vašaka.