zoran

1. ~ 1 ~

2. ~ 2 ~

3. ~ 3 ~

4. ~ 4 ~
GRĈKA - PRIJE OTPRILIKE 4000 GODINA
Ja sama nisam bila tamo, ali sam srela nekoga tko toĉno zna što se događalo u to doba. Morat ćeš mi vjerovati daje svaka rijeĉ u ovoj
priĉi istinita... valjda. Dobro, dobro, VEĆINA je istinita. Drugo sam moţda izmislila da popunim praznine kako bi sve imalo
nekoga smisla. Da, vidjet ćeš da popriliĉno lazom. No lazjjivci su jedine osobe kojima MOŢEŠ vjerovati u ovome svijetu.
Zeus je sjedio na oblaku.
Takvo nešto moţeš raditi ako si grĉki bog. No NEMOJ to pokušavati. Najprije bi trebao imati veoma duge
ljestve da se popneš do oblaka, a ĉim bi stao na njega, vjerojatno bi istoga ĉasa propao na zemlju. A to moţe biti
jako problematiĉno - osobito ako je netko ispod.
Samo posebni ljudi kao što smo moj tata i ja, mogu letjeti i popeti se na oblake. Kako to radimo? Ĉekaj i
vidjet ćeš.
Gdje sam ono stala? Oh, da, Zeus je sjedio na svome oblaku. Imao je krila i bio je nešto najljepše što si
ikada vidio - toliko lijep da obiĉni ljudi (kao ti i ja) ne mogu podnijeti pogled na njega.1
Do Zeusa je sjedila njegova ţena Hera, ali ona nije bila toliko lijepa jer je bila namrštena. Nos joj je bio
nabran kao leđa gusjenice, a usne tanke kao mravlje noge.
―Obećao si mi da ćemo ići na odmor‖, ljutito je rekla.
―Ovo je odmor, najdraţa‖, nasmiješio se Zeus. ―Blistavo plavo more i kilometri pješĉane plaţe.‖
―Plaţa je prekrivena ljudskim leševima!‖ zakriještala je.
―Dolje je rat, draga moja‖, slegnuo je ramenima njezin suprug. ―Moţemo samo sjediti i gledati, kao što ljudi
gledaju predstave u tim svojim kazalištima.‖
Hera se nadurila. ―Ne znam ništa o tome. Nikad me nisi vodio u kazalište.‖
―Ovaj stvarni ţivot je puno zabavniji‖, suprotstavio se. ―Moţemo u ovome ĉak i uţivati.‖
―Previše si zloĉest da bi me odveo u kazalište. Toliko si zao da bi slijepom pauku ukrao krepanu muhu.‖
―Samo ako ti budeš gladna‖, promrmljao je.
Hera nije ĉula. Izvrsno.
―Grad smrdi‖, rekla je. ―Ljudi smrde. Ne znam zašto ne baciš munju i sravniš ga sa zemljom. Jedna dobra
vatra sasvim bi ga lijepo oĉistila.‖
―Ah, vatra‖, potvrdno je kimnuo Zeus. ―Ne treba im moja vatra. Ljudi sami mogu zapaliti vatru.‖
Hera se okrenula prema njemu, lica okrutnog kao zmajevo. ―A tko im je dao tu moć?‖
―Znam‖, uzdahnuo je Zeus.
Hera je potapšala oblak kako bi se udobnije namjestila. ―Pitala sam te nešto, Zeuse. Tko im je dao vatru?‖
―Moj rođak Prometej‖, rekao je Zeus i zatvorio oĉi. Već je poţalio što je spomenuo vatru.
―Da, tvoj rođak Teo! Ukrao je vatru bogovima i dao je tim gmizavim, malim, sićušnim, smrdljivim ljudima!‖
―Ne deri se na mene. Pa kaznio sam ga...‖ zapoĉeo je Zeus.
―Oh, kaznio si ga. Dao si ga okovati za stijenu. Svakoga je dana Osvetnica u liku orla dolazila i komadala mu
jetru. E, jes ti kazna!‖ ljutito je rekla, izazvavši olujne iskre u oblaku.
―Svake mu se noći jetra obnavljala, tako da je dvjesta godina, svakoga dana, proţivljavao istu agoniju... ‖
gnjevno je prigovorio Zeus, zbog ĉega je oblak poprimio još tamniju boju.
1
―Aha!‖ viĉeš. ―Prošlog sam tjedna umirao od gladi i tada je sendviĉ sa sirom bilo nešto najljepše što sam vidio u ţivotu!
Ljepši od grĉkoga boga.‖ Mogu ti reći samo ovo: ako i dalje nastaviš ovako vriskati, nikada nećeš daleko odmaknuti s mojom
priĉom. Zato prestani prigovarati i slušaj.

5. ~ 5 ~
―I što se dogodilo? Ha? Što se dogodilo?‖ podrugljivo je pitala. ―Pustio si ga da pobjegne!‖
―Ne moţe se reći da sam ga ja pustio...‖
―Dobro. Pustio si da ga Heraklo spasi. Velike li razlike! I gdje je Teo sada? Skriva se. Putuje kroz vrijeme i
svemir i moţe biti bilo gdje. Sirota mala Osvetnica izlizala je krila traţeći ga!‖
―Sirota? Mala? To je prokleta ptiĉurina s najoštrijim kljunom s ove strane Olimpa. Njezine pandţe mogu
razderati koţu nosoroga...‖
―Ne svađaj se sa mnom, Zeuse. Uvijek izgubiš‖, rekla je Hera i odmahnula glavom. ―Teo je ljudima dao
vatru i izvukao se. Samo se nadam da će ga Osvetnica pronaći jednoga dana. Ona još uvijek traga za njim!‖
Zeus se naslonio na lakat. ―Obećao sam Teu, draga. Dao sam mu zadatak. Rekao sam mu da će mu biti
oprošteno ako pronađe jednoga istinskoga ljudskog junaka!‖
Hera je negodujući duboko uzdahnula... a onda je naglo zavmula nosom kada joj je u nosnice ušao smrad iz
grada. ―Neće uspjeti. Nikada neće pronaći ljudskog junaka. Prije će Osvetnica pronaći njega.‖
―Osvetnica će imati malo posla, draga‖, rekao je Zeus i provirio iznad ruba oblaka, bacivši pogled na grad i
more. ―Ovdje će biti mnoštvo ratnika koje će trebati odvesti u Had i Podzemni svijet. Već sam pomalo umoran od
ovog Trojanskog rata.‖
―Ti si kao malo dijete‖, gorko se nasmijala Hćra. ―Jako se brzo zasitiš rada.‖
―Rekao sam rata, ne rada‖, prezirno je frknuo nosom Zeus. ―Grci pokušavaju zauzeti grad već deset godina
- a to nije brzo! Deset godina!‖
Hera se otkotrljala i legla na trbuh do svoga supruga. Bogovi su gledali dolje na Zemlju.
U gradu su odrpani Trojanci tumarali ulicama, mršavi i iscrpljeni od dugotrajnog ratovanja. Izdrţali su deset
godina zbog tajnih tunela i skrivenih vrata kuda im je stizala hrana. Duboki bunari pitke vode trajat će im još dugo.
No njihov je duh bio jednako izlizan kao i njihova odjeća. Ţudjeli su za slobodom. Za slobodom izvan ovoga
grada koji je postao zatvor - htjeli su se već jednom osloboditi straha da će zidine njihova zatvora pasti i da će tada
ući smrt s oštrim noţevima.
U gradu Troji nije bilo štakora. Pojeli su ih već odavno.
Izvan grada, uz vrelu morsku obalu, poĉivalo je i trunulo tisuću grĉkih brodova. Na obali su stajali odrpani
šatori, izblijedjeli od sunca i s mnoštvom zakrpa, lepršajući na toplome vjetru koji je puhao iznad mekanog pijeska.
Vojnici su pogrbljeno sjedili na kamenju, lašteći svoje oruţje i tri tisuće i šeststoti put ĉeznući za svojim
domovima.
―Dakle, muţiću, što ćeš poduzeti u vezi s time?‖ upitala je Hera.
―Okonĉat ću to‖, rekao je Zeus.
Hera je potvrdno kimnula glavom. ―A hoćeš li da ti kaţem tko će pobijediti?‖
Zeusova su ramena klonula. ―Ionako ćeš mi reci.
Hera se nasmiješila poput maĉke koja se doĉepala boce s mlijekom. ―Grci će ući u grad. Ubit će jadnog
princa Parisa i njegovu odvratnu Helenu.‖
―I mislio sam da ćeš to reći‖, promrmljao je Zeus. Hera je bila veoma kivna na Parisa i Helenu. Prije deset
godina odrţavao se natjeĉaj za najljepnšu boţicu, a princ Paris bio je sudac. Hera je sucu ponudila vlast nad
cijelom Azijom. Boţica rata Atena ponudila mu je pobjedu u svim bitkama. Boţica ljubavi Afrodita ponudila mu je
na dar najljepšu ţenu na svijetu. A svi su znali daje to Helena iz Sparte.
Paris je za pobjednicu odabrao Afroditu te je tako dobio Heleninu ruku. Zato je Hera bila veoma ljuta.
―Mrzim Helenu! Mrzim je, mrzim je, MRZIM JE!‖ vikala je.
―Znaĉi, nije ti baš draga?‖ nasmiješio se Zeus.
―Ne mogu ti ni REĆI koliko je mrzim‖, vrištala je tako da je oblak zadrhtao i istresao iz sebe olujne kišne
kapi na prašnjave glave Trojanaca. ―Ona nije najljepša ţena na svijetu - kosa joj je suviše ravna, nos prekratak, a
njezine uši... dakle, što reći za ţenu koja ima takve uši?‖
―I još je udana za Menelaja, naravno‖, dodao je Zeus, potpirujući gnjev svoje ţene.
―Oooh! Da! Nevjernica. Udana je za sirotoga kralja Menelaja, a ipak je pobjegla s Parisom u Troju.‖ Hera je
razvukla usne u okrutan smiješak. ―Njezin deĉko iz Troje!‖ rekla je, zadovoljna svojom malom šalom. ―A pogledaj
kakve je probleme uzrokovala‖, dodala je pokazujući rukom na prizor ispod oblaka. ―Tisuću brodova i pedeset
tisuća vojnika poslano je daje vrate u Grĉku. Sto bih ja napravila? Ostavila bih je da trune u Troji. Da trune od
smrada grada koji i sam već trune.‖
Zeus je pomirisao zrak potvrdno kimajući glavom.
Hera se brzo okrenula prema Zeusu. ―Dakle? Na ĉiju ćeš stranu stati? Ako pustiš da pobijedi Troja, toliko
ću ti zagorĉati ţivot da ćeš poţeljeti da si u Hadu i da prolaziš kroza sve one muke koje proţivljavaju ljudi nakon
smrti.‖

6. ~ 6 ~
Zeus je podignuo svoje moćne ruke. ―Oh, ne brini se, ţeno. Troja će izgubiti zato što staro proroĉanstvo
kaţe da će Paris pridonijeti uništenju grada. Ne moţemo ništa protiv starih proroĉanstava‖, rekao je Zeus.
―Staro proroĉanstvo kaţe i da će grĉki junak Ahilej umrijeti u Troji.‖ Uprla je prstom prema grĉkim
šatorima na trojanskoj obali. ―Još je uvijek ţiv.‖2
Zeus je umorno protrljao oĉi. ―Da, imam mnogo posla. Ne znam odakle bih poĉeo.‖
―Pošalji po Osvetnicu‖, rekla mu je Hera. ―Bit će zgodno daje imamo pri ruci kada Ahilej i Paris budu
ubijeni. Osvetnica ih moţe odvesti ravno u Had.‖
Zeus je potvrdno kimnuo glavom, stavio prste u usta i zazviţdao tako gromko da su se zatresle zidine
Troje. I tako da je zazvonilo u Herinim ušima.
―Moraš li tako?‖
―Moram poslati po našega glasnika Hermesa.‖
―Dobro. Onda moraš srediti da Ahilej umre... a onda moraš osigurati da Grci uđu u grad i ubiju Parisa.‖
Zeus je polako kimao glavom. ―Da, to moram uĉiniti‖, sloţio se.
Hera je napuhala obraze i ponosno ih ispuhala - to je uzrokovalo pješĉanu oluju na obali i opet poderalo
šatore. ―Fuu! Stvarno ne znam što bi ti bez mene, Zeuse‖, rekla je.
―Volio bih da to mogu saznati‖, promrsio je ispod glasa.
―Što si rekao?‖
―Rekao sam, draga, da si sigurno ugasila neku vatru!‖
―Ugasila? O ĉemu ti to govoriš, Zeuse?‖
―Ni o ĉemu, draga‖, rekao je veliki bog, a zatim se okrenuo zaĉuvši mahanje krila. Na oblak se spustio
mladić noseći torbu preko ramena. Drţao je drveni štap oko kojega su bile omotane zmije. Na sandalama i kacigi
imao je krila, a na licu razmaţen izraz. ―Ah, evo Hermesa‖, rekao je Zeus.
―Što hoćeš ovaj put, moj pokvareni oĉuše?‖ uzdahnuo je Hermes.
Zeus je duboko udahnuo zrak da se suzdrţi. Nije mu bilo lako.
―Ţelim da nađeš Osvetnicu i dovedeš je u Troju.‖
Hermes je bacio svoj štap pa su iznenađene zmije zasiktale. ―Oh! Ţeliš da nađem Osvetnicu. Misliš da je to
lako? Ĉuješ li, misliš da je to lako?‖
Zeus je od ljutnje udario oblak... ali udaranje oblaka ne moţe ti puno olakšati. Poĉeo je govoriti brzo, tihim i
srditim glasom: ―Hermese, ti si glasnik bogova i tvoj je posao da prenosiš poruke. Hoćeš li se, molim te, prestati
ţaliti i poĉeti raditi ono za što si plaćen?‖
Hermes je zaškiljio. ―Plaćen? Kada si mi ti što platio? Spadam s nogu, sa svojih krilatih nogu, od jutra do
veĉeri, od veĉeri do jutra. I ne samo da za to nisam plaćen, već mi ne kaţu ni hvala. Svi samo viĉu na mene!‖
Podignuo je okrajak svoje tunike i u njega ispuhao nos.
―Sad si natjerao Hermesa u plaĉ‖, uzdisala je Hera. ―Reci da ti je ţao, Zeuse.‖
―Da ti je ţao, Zeuse‖, progunđao je bog i zatim se opet okrenuo prema glasniku koji je šmrcao. ―Hermese,
molim te, uĉini mi ovu sitnicu i bit ću ti toliko zahvalan da nikad više neću vikati na tebe.‖
―Obećavaš?‖
―Obećavam‖, rekao je Zeus. ―Osvetnica putuje kroz vrijeme traţeći rođaka Tea. Zadnji su put Teo i
Osvetnica viđeni u mjestu koje zovu Rajski grad i u vremenu koje zovu 1858. godina.‖
―Vremenu? Morat ću putovati kroz vrijeme!‖ vrisnuo je Hermes.
―Bili bismo ti ja-a-a-ko-o-o zahvalni‖, rekla mu je Hera. ―Priredit ćemo ti posebnu zabavu kada se vratiš.‖
Hermesovo se lice ozarilo. ―Zabavu? S ĉarobnim kolaĉima?‖
―Da, dragi moj‖, rekla je Hera. Podignula je štap koji je siktao i dodala mu ga. ―A sada idi, putuj kroz
vrijeme. Reci Osvetnici da smo u Troji.‖
Kada su Hermesova krila zazujala poput kolibrićevih, Zeus mu je mahnuo: ―I lijepo se zabavi!‖
Hera je protrljala ruke. ―Taj smo problem riješili. A sada... kako ćeš ubiti Ahileja?‖ upitala je.
Zeus se glupavo zasmijuljio. ―Imam jedan planĉić, moja draga. Izvanredan plan, djelo genija, tako ga mogu
nazvati.‖
―Hmm!‖ rekla je Hera. ―Vidjet ćemo.‖
Negdje daleko, tik ispod najudaljenije zvijezde, grĉki polubog Prometej lebdio je na svojim bijelim krilima.
Tamo se osjećao tako usamljeno. Uputio se kući.
2
Hera i Zeus mogli su zbog svoga nevjerojatnog vida vidjeti Ahileja kako hoda logorom. Da ti moţeš letjeti, kao što mogu ja,
ljudi na tlu izgledali bi ti kao mravi. No bogovi imaju oĉi poput teleskopa (ili moţda dalekozora?). Nevjerojatno, ali istinito.

7. ~ 7 ~
GRAD EAST RIVER - 1795.
E, ovdje sam stvarno bila. Ovo je moja priĉa pa toĉno znam što se dogodilo. U to sam vrijeme bila tek dvanaestogodišnja djevojĉica,
ali se svega sjeĉam tako jasno kao da se dogodilo prekjuĉer... iako se to dogodilo prije više od šezdeset godina. Znam da sam stara, ali
ima stvari koje NIKADA ne zaboraviš. A jedna je od njih kada te vlastiti otac ispali iz topa...
Mrzila sam kada me je tata ispaljivao iz topa. Katkada je to ĉinio dvaput dnevno i zbog toga me je sve boljelo.
Toga vjetrovitog poslijepodneva grad East River bio je isti kao i uvijek. Bila sam tamo od rane zore i
pomagala tati napuniti balon toplim zrakom. Do poslijepodneva je bio veći od deseterokatnice, tako da je napinjao
konopce kojima je bio vezan za tlo u gradskome parku.
Tata je na bijeli papirnati balon naslikao crvene pruge i velikim crnim slovima napisao: ―Dr. Dee i njegov
ĉudesan cirkus opasnosti!‖
Građanima East Rivera ovo nikako nije moglo promaknuti pa su se poĉeli u velikom broju okupljati u
parku. Djeca šmrkavih nosova stajala su u redu ĉekajući da kupe moje jabuke uvaljane u šećer, šećerne štapiće,
kokice i bademove prutiće. ―Trebali bismo naplaćivati ljudima koji ţele gledati predstavu‖, gunđala sam jednoga
dana.3
―Nije potrebno, Nellie‖, nasmijao se. ―Ako budu morali platiti dolazak, onda će se drţati podalje. Reci im
da će nešto dobiti besplatno i okupit će se u velikom broju. Tako ćemo im lakše uzeti novac dok budu ovdje! Ljudi
su takve naivĉine‖, rekao je i kvrcnuo se po nosu. Time je htio reći daje on najpametniji ĉovjek na svijetu. Ali nije
bio.
Dakle, mi smo zarađivali novac prodajom jeftine hrane po pet puta većoj cijeni i stavljanjem šešira pred nos
svakoga gledatelja nakon svake izvedene toĉke.
I ljudi su plaćali. Sjećam se toga poslijepodneva i djeĉaka u mornarskom odijelu. ―Hej!‖ zacvilio je.
―Zagrizao sam ovu jabuku i našao crva!‖
―Oho!‖ rekla sam. ―Ti sretniĉe, sretniĉe jedan! Znaš, to je veoma rijetka jabuka.‖
―Da?‖
―Da. Samo jedna od stotinu jabuka ima u sebi ĉarobnog crva. Za takve jabuke obiĉno naplaćujemo dvostruko
više.‖
―Ĉarobni crv? Što on radi?‖ upitao je djeĉak.
―Što radi? Pa... ovaj... on... on... on ima moć da te uĉini nevidljivim‖, rekla sam mu.
Pogledao je svoje momarsko odijelo. ―Alija se još uvijek vidim‖, prigovorio je.
―Moraš ĉekati do ponoći i zatim ljubazno zamoliti crva.‖ Znala sam da ćemo do ponoći biti kilometrima
daleko i da nikad više neće vidjeti svoj novac. Tatino je pravilo bilo da naivĉinama nikad ne vraćamo njihov novac.
Djeĉak je pogledao svoju jabuku. ―Ali, ja sam ga pregrizao napola‖, namrštio se.
―Ah! Šteta! Onda nikad nećeš moći postati nevidljiv‖, uzdahnula sam. ―Zaista moraš biti paţljiviji‖, grdila
sam ga. ―A sada, moraš mi platiti dvostruko za tu specijalnu jabuku ili hoćeš da kaţem tvojoj mami da si se
pokušao izvući s ĉarobnom jabukom bez plaćanja?‖
Djeĉak je problijedio. ―N-ne!‖
3
U to sam doba mnogo gunđala. NE zato što sam gunđalo, već zato što mi je tata davao puno razloga za gunđanje. Da tebe
tvoj tata ispuca dvaput na dan iz topa i ti bi se ţalio i gunđao puno više od mene. I izgledaš mi kao gunđalo i cvilidreta pa se
zato nemoj ţaliti ako ja katkad gunđam!

8. ~ 8 ~
Ispruţila sam ruku. Njegova je drhtava ruĉica utisnula novĉić na moj dlan. Ustuknuo je, preplašen kao zec u
psećoj zdjelici.
Osjećaš saţaljenje prema djeĉaku, zar ne? Tata mije rekao da nikada ne smijem osjećati saţaljenje prema
naivĉinama. No pretpostavljam da ispod ove grube vanjštine imam mekano srce. Ovo nikad ne bih priznala tati, ali
toga poslijepodneva osjetila sam mrvicu pravoga saţaljenja prema tome sirotom crvu kojega je djeĉak pregrizao
napola.
Ţivot je uistinu teţak.
―Vrijeme je da zatvoriš štand i pripremiš se za predstavu, Nellie‖, rekao je tata.
―Ne zovi me Nellie‖, promrsila sam.
―To ti je ime‖, slagao je.
Znaš, moje je pravo ime Helen. Neki je pametnjaković mislio da će biti strašno duhovito ako se djevojĉice
imenom Helen zovu naopako ―Neleh‖ ili skraćeno Nellie. Ne smeta mi ime Helen, a i ime Nell mogu podnijeti, ali
mi se Nellie nikada nije sviđalo. Stoga, ako ti ne smeta, sebe ću u ovoj priĉi zvati Nell, tako da me ne pomiješaš s
onom drugom Helenom... onom koja je imala tako lijepo lice da se zbog njega otisnulo tisuću brodova.4
―Tata, zovi me Nell,‖ rekla sam, ―ili neću sudjelovati u predstavi.‖
Znao je da ozbiljno mislim. Tata i ja smo se jako dobro slagali jer smo toĉno znali kako se moramo odnositi
jedno prema drugome. Mogao je tata svijetu govoriti da on ima najĉudesniji cirkus opasnosti, no mi smo oboje
znali da sam ja obavljala opasan dio posla. On je bio samo zabavljaĉ koji je našu predstavu prodavao naivĉinama.
Svukla sam odjeću za prodavanje slatkiša i spustila je u košaru balona. Provjerila sam gori li vatra ispod
balona kako treba i ĉuĉnula da se odjenem u svoj prvi kostim. Bilo je to vrećasto svileno odijelo sa ţutim i modrim
prugama, crne ĉizme i crni brk.
Te su mi ĉizme trebale da saĉuvam tabane. Kada te tata ispuca iz topa, moţe ti ozlijediti pete i tabane, što
strašno boli.
Kada sam se preobukla, tata je već stajao na kutiji i obraćao se gomili.
―Dobrodošli u najĉudesniji cirkus opasnosti dr. Deeja!‖ grmio je. Tata je uistinu imao izvanredan glas.
―Ovoga ćete poslijepodneva vidjeti moju talentiranu ekipu odvaţnih izvođaĉa koji se usuđuju prkositi
smrti.‖
Ovime je zadobio zanimanje gomile. Utihnuli su pa je stišao glas. ―Zapravo, prijatelji moji, moram vas
upozoriti da neki od njih moţda neće preţivjeti. Katkad pobjeđuje Smrt. Ako ne moţete podnijeti pogled na
osakaćena i krvava tijela, lijepo vas molim da već sada odete svojim kućama...‖
Naravno da se nitko nije ni pomaknuo. Naivĉine su i došle na našu predstavu nadajući se da će vidjeti nešto
sliĉno. Naš je cilj bio da ih razoĉaramo. To je barem bio moj cilj. Znaš, nije ovdje bilo nikakve talentirane ―ekipe‖
odvaţnih izvođaĉa. Samo ja. Mala Nellie Dee. Ja sam radila sve akrobacije. Ĉudesni cirkus opasnosti dr. Deeja
ĉinili smo samo tata i ja. Ja sam skrivena u košari balona mijenjala kostime dok je tata privlaĉio paţnju gomile
svojim priĉama.
―I naša prva toĉka... prvo prkošenje smrti... ĉak iz Rusije... dolazi nam...‖ (tu zastane dok gomila ne poĉne
uzdisati: ―Ooh!‖)... veliĉanstveni... izvanredni... ĉudesni... Greogory... Ve-e-e-e... li-i-i-iki!‖
Stupila sam naprijed i ukoĉeno se naklonila veseloj gomili, ali sam se tako brzo kretala da ne mogu vidjeti
konce koji su mi drţali brkove niti visoke pete na ĉizmama zbog kojih sam izgledala viša.
Stajala sam do drvenog topa i okrenula se prema njegovu tamnom otvoru. Uhvatila sam se za njega,
podignula se, stavila noge u cijev i kliznula dolje. Dok sam klizila u tminu, okrenula sam se na trbuh (mrzila sam
kada me je tata ispaljivao dok sam leţala na leđima jer sam tada vidjela samo oblake).
Ovdje dolje mogla sam ĉuti samo prigušeni tatin glas i klicanje gomile. Znala sam da im govori o
mogućnosti da slomim vrat kada me ispali iz topa, a ja promašim sigurnosnu mreţu. Tata je inaĉe bio veliki
laţljivac, ali ovo je bila prava pravcata istina!
Uvijek je govorio daje ovo pravi top napunjen barutom. Zapravo je ovo bio drveni top s velikom oprugom.
Tata bi upalio fitilj koji bi zapalio komad konopca koji je drţao oprugu. Kada bi konopac posve izgorio, opruga bi
suknula uvis i izbacila me van. Vidio bi se bljesak i ĉuo pucanj, a ja sam letjela zrakom.
Tata jest prevarant i laţljivac, ali je jako dobar u svome poslu. Uvijek bi pazio da padnem na mreţu. Kako
sam bivala sve veća i teţa, mijenjao je snagu opruge i nikada još nije pogriješio. Bila sam mu previše dragocjena.
Napokon, gdje će naći drugu topovsku kuglu ako mene ubije? Osobito nakon onoga što se dogodilo mami... no,
to je jedna sasvim druga priĉa.
4
Da, dragi ĉitatelju, iako smo rođene u razmaku od 4000 godina, Helena Trojanska i ja završit ćemo u istoj priĉi. Naravno da
sam bila ljepša od Helene Trojanske - mislim reći, kad napuniš 4000 godina, moraš imati barem nekoliko bora.

9. ~ 9 ~
Ipak, to je poslijepodne u East Riveru bilo ukleto. Moţda je za to kriv istoĉni vjetar koji je puhao nad
morem ili smo moţda dotad već iskoristili svu našu sreću.
U cijevi drvenog topa zaĉula sam šištanje fitilja pa sam iskrivila lice ĉekajući na udarac opruge u moja
stopala.
Šššš... struz5... bruum... paf!
Osjetila sam udarac u pete. Cijev je bila glatka i navoštena. Moj je kostim bio od svile, tako da me brzo
izlijetanje nije niti oderalo niti opeklo. Zatim mi je zrak ispunio pluća takvom brzinom da sam pomislila kako mi
netko gura jastuk kroz grlo. Brkovi su mi se naherili na licu, a iz oĉiju su mi potekle suze.
Tada sam dosegnula vrh svoje putanje i usporila. U tom sam trenutku morala zgrĉiti koljena, napraviti sako
koji bi masu natjerao na uzdahe i zatim bih raširila noge i ruke, kao ţaba u letu, i pala u mreţu... obiĉno.
Ali toga poslijepodneva vjetar je puhao s moje desne strane. Tata nikad ne bi dopustio da se dogodi takvo
nešto. Opaki je vjetar sigurno promijenio smjer. Osjetila sam kako me gura lijevo od mreţe. Okrenula sam se u
zraku i poput metka bacila se u desnu stranu.
Ĉak sam i na ovoj visini mogla ĉuti kako gomila uzdiše. Ovo je bilo ono što su došli vidjeti... rusku topovsku
kuglu koja se svom snagom i brzinom strovaljuje na tlo. Mislila sam da sam gotova. Je li se ovako osjećao onaj crv
kada su djeĉakovi zubi zagrizli jabuku?
Opet sam se okrenula i izbacila noge kako bih letjela nasuprot vjetra. Rub mreţe nalazio se daleko od mene
dok sam padala prema tlu. Ipak sam ga nekako uspjela dohvatiti desnom rukom i nisam ga ispuštala.
Sila mije gotovo istrgnula ruku iz ramena pa sam ga na kraju ipak morala pustiti. Pala sam na tlo, ali sam se
drţanjem za mreţu dovoljno usporila da ostanem ţiva. To ne znaĉi da me ništa nije boljelo. Jest. Doĉekala sam se
na noge, ali mi je velika brzina gotovo izbila zube iz usta. Perika i brkovi stajali su mi nakrivo pa sam mislila samo
na to kako ih moram izravnati, nakloniti se i otrĉati natrag u košaru balona da se presvuĉem.
Koljena su mi klecala - ne znam da li od udarca ili od pada - tako da sam teturala do košare dok se svjetina
cerekala.
Skinula sam modro-ţuti kostim i obukla ruţiĉastu baletnu suknjicu da bih se pred publikom mogla pojaviti
kao gđica Cobweb iz Engleske. Popela sam se na visoko razapetu ţicu i poĉela plesati po njoj. Vjetar me je malo
gurnuo kada sam se sagnula, a zatim je još jaĉe zapuhao, tako
da sam poĉela teturati. Uvijek za vrijeme izvođenja ove toĉke volim dodati malo glumljenog teturanja koje izaziva
uzdahe publike, ali ovaj je put to bilo zaozbiljno.
Kao kapetan Dare u uskom kupaćem kostimu i s koţnatom kacigom na glavi, skakala sam s visoke
platforme u plitku posudu s vodom. Površina vode je zbog većeg uzbuđenja bila prekrivena tankim slojem
gorućeg ulja koje je huĉalo na vjetru. Nalet vjetra bacio me u lijevu stranu pa sam se dala više udesno, nadajući se
da će me vjetar otpuhati prema malom krugu goruće vode. Kad sam se bacila s daske, vjetar je malo smanjio
snagu, tako da sam poĉela opasno padati udesno. Nekako sam ipak uspjela naciljati u vodu i zatim sam izašla van.
Sada sam se morala presvući u radno odijelo, pamuĉnu košulju i platnenu jaknu. I tata se popeo u košaru. ―Bila si
dobra, Nell‖, promrmljao je. Zatresao je koţnatom torbom punom novca i paţljivo je spremio na dno košare. ―Ne
moţemo poletjeti uz ovakav vjetar‖, prosiktala sam.
―Moţemo. Vjeruj mi, ja sam doktor‖, slegnuo je ramenima.
―Što si ti?‖
―Doktor! Doktor Dee!‖ objasnio je.
―Ne, nisi! Ti si samo izmislio to ime! Ti nisi pravi doktor znanosti ni bilo ĉega drugog!‖ podsjetila sam ga.
―Moţda i nisam‖, slegnuo je ramenima. ―Ali sve će biti u redu... samo ga moramo polako podignuti‖,
obećao je. Zatim je poĉeo s najavom naše završne toĉke ―Pogibelj‖.
―Prijatelji moji... sada ćete svjedoĉiti prvom letu ĉovjeka u ovoj zemlji. Ovaj su balon u Parizu izradila sama
braća Montgolfier...‖
Vjetar je mlatio konopcima koji su drţali košaru. Konopci su bili veoma napeti jer se balon stalno podizao.
Vjetar je raspirio vatru koja je poĉela strašno gorje ti i zagrijavati zrak.
―Ne moţemo uzletjet) balonom!‖ zareţala sam na tatu. Nije me slušao. Već je odabrao ĉetvoricu snaţnih
muškaraca da nas povuku dolje jer smo se bili uzdignuli tri metra u zrak.
―Gledaj i ĉudi se!‖ povikao je i povukao ĉvor kojim nas je odvezao.
Balon se podignuo poput rakete, bacivši nas na dno košare. Brzina je bila prevelika. Jedan je konopac
puknuo. Balon je povukao u zrak ĉetvoricu muškaraca pa su oni brzo ispustili konopce. Jedan je zavezao svoj
konopac za naš top, ali kako je bio napravljen od drva, nije bio od velike koristi.
5
Ovo je bio zvuk pucanja konopca - nešto između struganja i zviţdanja. Zato i kaţem struz. Moţda još nisi ĉuo ovu rijeĉ.
Sada jesi.

10. ~ 10 ~
Svjetina na tlu postala je samo zamagljena mrlja razjapljenih usta. Prvi smo put slobodno letjeli zrakom.
―Oh, Boţe‖, uzdisao je tata. ―Oh, dragi, oh dragi, oh dragi, dragi Boţe!‖
Pogledala sam preko košare i vidjela kako ispod nas klizi grad. ―Izvrsno‖, stenjala sam. ―Doktor D... D kao
divovska katastrofa.‖

11. ~ 11 ~
TROJA - PRIJE OTPRILIKE 4000 GODINA
Ovdje se usporedno događaju dvije priĉe. Jednom - ne znam kada - spojit će se u jednu. Zato ne bih htjela da zaboraviš što se događalo
u Grĉkoj. I zato ćemo ostaviti mene da u balonu letim prema katastrofi... ne brini se za mene, nekako ću preţivjeti... pa se vratimo
na urotu koja je trebala uništiti Troju.
Paris je stajao na zidinama svoga dvorca i durio se. ―Htio bih da ti Grci već jednom odu‖, uzdisao je.
―Svaki dan govoriš isto‖, podsjetila gaje Helena. Njezino je lice bilo dovoljno lijepo da Grci zbog njega
pošalju tisuću brodova. No deset godina mrštenja malo gaje naboralo. Sada bi bila sretna da pošalju i devet stotina
brodova.
―Za to je kriv Ahilej‖, rekao je Paris. ―On je takav junak da nikada neće odustati.‖
―I to mi govoriš svaki dan‖, rekla je Helena. ―Postaješ pomalo dosadan, dragi Parise. Pobjegla sam od
Menelaja jer je on bio tako dosadan.‖
―I zato što nikada nije prao noge, tako si rekla. Bio je smrdljivi starac‖, podsjetio ju je Paris.
―A kada si ti zadnji put oprao svoje noge, Parise, moj cvjetiću?‖
Frknuo je nosom. ―Prošl tjedan... ja, ovaj, štedim sapun. Znaš, rat je.‖
―Znam... oh, znam‖, promrmljala je Helena. ―Upravo idem svojoj krojaĉici‖, rekla je klizeći zidinama poput
otmjene dame. Toliko otmjene da bi zbog nje mogli poslati najmanje osam stotina brodova, iako joj je lice bilo
ispucano od vjetra.
―Kada bih se samo mogao riješiti Ahilej a‖, promrsio je Paris.
―Mogao bi‖, rekao je trojanski vojnik.
Da je Paris imalo obraćao paţnju, znao bi da tamo trenutak prije nije bilo nikakvoga trojanskog vojnika. Iza
njega je pao oblak iskriĉave prašine i preuzeo lik ratnika.
Ti znaš da je ovo zapravo bio Zeus koji moţe preuzimati razliĉite likove - ali Paris nije bio suviše bistar, a i
bio je suviše zabrinut zbog rata, tako da to nije primijetio.
―Mogao bih što, zapovjedniĉe?‖ upitao je Paris.
―Oh, vel‘ki Parise, gospodine, moj gospodaru, ja sam samo siroti i ponizni zapovjednik. Ja nisam jedan od
vaših vel‘kih i poznatih zapovjednika, vaša svetosti!‖ rekao je Zeus.6
―Znate zapovjedniĉe, Helena mi je rekla da mi smrde noge. Što vi mislite o tome?‖
―S duţnim poštovanjem, vel‘ki Parise, mislim da se njezino gospodstvo zabun‘lo. Svaki će vam trojanski
skitnica i prodavaĉ škakljanja7 reći da vaše noge ne smrde. Nikako, gospon. Nosovi smrde, gospon! Ne noge!
Noge su za hodanje, ne za mirisanje. Što bi bilo da noge same sebe pomirišu svaki put kada stan‘te u brdo
konjskog izmeta na cesti, vi biste...‖
―Hvala vam, zapovjedniĉe. Moţete li mi reći kako se mogu riješiti Ahileja?‖
―Drago mije što me to pitate, gospon. Kako sada stvari stoje, znam kako da se riješ‘mo groznog Ahileja‖,
rekao je Zeus.
―Zeusa mi, vi ste bolji ĉovjek od mene ako to moţete uĉiniti!‖ rekao je Paris tapšajući Zeusa po leđima.
6
Da, znam da bogovi ne govore ovako. No dva su razloga za to. Prvo, Zeus je samo nagađao kako bi trebao govoriti
trojanski zapovjednik. Drugo, Zeus je uţivao u glumi pa bi uvijek malo pretjerao kada bi se pojavio pred ljudima. Budimo
iskreni - bio je uţasan bog-glumac.
7
Trojanski prodavaĉ škakljanja bio je klaun koji je publici prodavao škakljanje... u Troji. Prodavaĉi škakljanja izumrli su u
rimsko doba kada je rimski car Vespazijan zabranio škakljanje, a prodavaĉe škakljanja bacio krokodilima u Koleseju.

12. ~ 12 ~
―Ima jedna legenda po kojoj je ovaj Ahilej, ovaj, gospon...‖
―Znam je!‖ uzdahnuo je Paris. ―Njegova majka Tetis...‖
―Krasna cura‖, potvrdno je kimnuo Zeus.
―Znate je?‖
―Jako dobro!‖
―No, dakle, Tetis je boţica i htjela je da njezin sin Ahilej bude siguran u bitkama. I zato ga je, dok je još bio
malo dijete uronila u vode Stiksa u Podzemnom svijetu. Tako daje postao neranjiv. Ali...‖
―Ah, ali..." nastavio je Zeus, ―drţala ga je za petu...‖
―Pa je peta jedini dio njegova tijela koji nisu dodimule ĉarobne vode‖, pridodao je Paris.
―Dakle?‖ kimao je Zeus.
―Dakle, što?‖
Zeus je zakolutao oĉima. Taj Paris nije bio osobito bistar. ―Daa-klee... ako ga netko kani napasti, gdje bi to
morao uĉiniti?‖
Paris se ĉeškao po glavi. ―Gdje? U krevetu dok spava?‖
―Ne... mislim, koji mu dio tijela morate pogoditi? Petu - to mu je slaba toĉka.‖
Paris j e zaţmirkao. ―JA da ga pogodim? Tko kaţe da ga ja moram pogoditi?‖
Zeus je uzdahnuo. ―Nitko drugi to neće uĉin‘ti umjesto vas, moj vel‘ki i moćni gospone.‖
―On je izvanredan ratnik. Mogao bi me ozlijediti!‖ cvilio je Paris. ―Niste li vidjeli što je uĉinio našem
najvećem ratniku Hektoru? Najprije ga je ubio, naredio da konji vuku njegovo tijelo oko Troje, a zatim ga je bacio
psima! Ne ţelim završiti kao veĉera za pse, hvala lijepa!‖
―Nećete. Ne, ako se drţite podloga plana, gospon.‖
―Ah, onda ga moram smisliti.‖
―Ja imam jedan vel‘ki gospodaru.‖
―Imate? Dobri ĉovjeĉe... ovaj, kakav je to plan?‖
I tada mu je Zeus ispriĉao.
Zbog toga je, dva dana poslije...
...Ahilej stigao na dvor princeze Poliksene.
Sav u mramoru i bakljama koje gore.8 Veoma lijepo, ali pomalo zadimljeno i hladno za bose noge.
Trublja se oglasila kada je Ahilej ušao u veliko predvorje. Princeza Poliksena sjedila je na kauĉu i svojim
lijepim prstima pri tiskala svoje lijepe uši. Ova je trublja uistinu znala izazvati bol.
U prostoriji su bile još dvije osobe... jedna je bila odjevena kao trojanski zapovjednik - aha, neprijatelj!
Stajao je u mraĉnom kutku, ali je Ahilej znao da se obiĉan vojnik ne bi usudio napasti ga.
Do zapovjednika je stajao ĉudan zgrbljen lik u plaštu, sliĉeći pomalo golemom orlu. Ahilej je bio sto posto
siguran da je vidio oštar svinuti kljun kako viri ispod kukuljice. Zbog neĉega u tom liku, ĉak je i Ahilej lagano
zadrhtao.
Trublja je utihnula. ―Bogu hvala za to!‖ uzdahnula je Poliksena. ―Ti si valjda onaj poznati Ahilej, nisi li?‖
upitala je.
Ahilej se iznenadio. ―Nitko drugi nema oklop koji su napravili bogovi‖, povikao je pazeći da izgleda što
moćnije - onako, znaš, drţeći lijevu ruku na srcu i mlatarajući teškim maĉem u ispruţenoj desnoj ruci. ―Nitko osim
Ahileja nema ovakav oklop koji isijava moć Olimpa.‖
―Oh, ne znam ništa o tim oklopima‖, zahihotala se princeza Poliksena. ―Ja sam ti više za haljine. Jesi li ikada
probao nositi haljinu?‖
S Ahilejem se dogodilo nešto ĉudno. Ĉinilo se kao da se malo smanjio, poput balona koji se ispuhao. Lice
mu je pocrvenjelo i kao da nije mogao pogledati lijepoj princezi u lice. ―Moţda‖, promrmljao je.
Poliksena mu je uputila zloban osmijeh. ―Ĉula sam nešto o tvome oblaĉenju u odjeću djevojĉice i o tome
kako si se pretvarao da si vlastita sestra. Je li to toĉno?‖
―Da‖, prošaptao je Ahilej.
―Mama te je oblaĉila u djevojĉicu tako da moţeš izbjeći borbe u kojima bi mogao poginuti, nije li tako?‖
―Jest.‖
―Tvoja se mama jako brine za tebe, zar ne Ahileju? Saĉuvala ti je ţivot oblaĉeći te u djevojĉicu. Uronila te u
Stiks da postaneš neranjiv. To je prava mama, zar ne Ahileju?‖
Muk.
8
Dvorac je bio pun mramora i baklji, ne Ahilej. Htjela sam da toĉno predoĉiš ovaj prizor pa sam zato ovo i
napisala. Tako to ĉine pisci.

13. ~ 13 ~
―Zar ne, Ahileju?‖
―Da.‖
―Ne ĉujem te... malo sam oglušila od ovih trublji. Reci još jednom - glasnije.‖
―Da.‖
―Glasnije!‖
―DA!‖
Poliksena se zasmijuljila. ―Znaĉi, došao si zaprositi moju ruku?‖ upitala je.
―Glasnik mije rekao da ti se sviđam‖, rekao je Ahilej.
―A sviđam li seja tebi?‖
―Jako si lijepa‖, kimao je glavom ratnik.
―Lijepa kao Helena Trojanska? Ţena zbog ĉijeg se lica otisnulo tisuću brodova?‖
―Još ljepša od nje - govore da bi ovih dana njezino umorno lice moglo natjerati jedva sedam stotina
brodova!‖ zahihotao se Ahilej.
―Okreni se‖, naredila je Poliksena.
―Što?‖
―Kako što? I ti si oglušio od ovih trublji? Rekla sam ti da se okreneš. Ţelim vidjeti kako izgledaš odostraga‖,
rekla je.
―Odostraga?‖ upitao je.
―Da, znaš - s one strane koja nije naprijed‖, rekla je nestrpljivo. ―Okreni se.‖
Ahilej se okrenuo. Princeza se sagnula traţeći nešto pod leţajem. ―Sada, Parise, odapni otrovnu strijelu!‖
tiho je prosiktala.
―Ooh!‖ zaĉulo se stenjanje iz tame ispod kauĉa. ―Nije lako leţati ovdje i odapeti strijelu! Ruke su ini posve
utrnule od hladnoće ovog mramornog poda.‖
―Daj, već jednom!‖ naredila je Poliksena.
Zaĉuo se trzaj i tada je ispod kauĉa izletjela strijela. Letjela je nisko nad mramornim podom i pogodila
trubaĉa u palac na nozi. Ispustio je tihi uzdah i skljokao se na pod uza zveket mjedene trube.
Ahilej je bacio pogled preko ramena. ―Što je to bilo?‖ upitao je.
Poliksena je odmahnula rukom. ―Ništa, Ahileju. Upravo si izbjegao strelicu. Okreni se i ne osvrći se dok ti
ja to ne kaţem.‖ Gurnula je glavu pod kauĉ i rekla: ―Parise, morat ćeš s otrovnim bodeţom. Zgrabi ga.‖
―Ooh! Taka sam ukoĉen. Kladim se da ću nakon ovoga dobiti prehladu.‖
―Hajde, uĉini to već jednom!‖ prosiktala je Poliksena.
Paris se izvukao ispod kauĉa, migoljeći po podu poput zmije.
Zeus i lik u plastu pokraj njega bili su mirni kao mramorni stupovi u predvorju. Mirni kao trubaĉ. Mirni kao
njegova zveketava i razbijena truba.
Paris je naciljao Ahilejeva stopala, duboko udahnuo i zamahnuo otrovnim bodeţom.
Ahilej je podignuo ranjenu nogu s tla, osvrnuo se i ugledao Parisa kako ga gleda sa strahom u oĉima. Ahilej
je podignuo svoj maĉ. Zanjihao se. Tiho je uzdahnuo i prevalio se na leđa.
Njegov je slavni oklop zveĉao poput zvona, a maĉ zazvuĉao poput ĉinela. ―Boţe!‖ povikala je Poliksena.
―Ovo je gore od zvuka trube!‖
Zeus se okrenuo prema zakukuljenom liku do sebe. ―Evo ti, Osvetnice. Jedan je otišao, još samo jedan.‖
―Još samo jedan?‖ prosiktalo je stvorenje kroz kljun.
―Paris. Još samo moramo srediti da umre Paris. Tada će završiti ovaj Trojanski rat i svi moţemo poći svojim
kućama‖, objasnio je Zeus.
―Morat ću biti ovdje dok Paris ne umre?‖
―Bilo bi dobro. Pobrini se da oba zajedno odvedeš u Had i Podzemni svijet - uvijek je lijepo kad u
Podzemnom svijetu imaš društvo.‖
Osvetnica je toptala nogama, struţući svojim oštrim orlovskim pandţama po mramornome podu. ―A što je
s tvojim rođakom Prometejem? Stavio si mi u zadatak da ga nađem. Da ga dovedem i okujem za Kavkaz.‖
Osvetnica je poĉela brţe disati. ―Da ga posjećujem svakoga dana i razdirem mu jetru!‖
―Najprije ga moraš pronaći‖, podsjetio ju je Zeus.
―Bio je u mjestu koje se zove Rajski grad‖, kriještala je Osvetnica. ―Ĉetiri tisuće godina u budućnosti. Bila
sam mu tako blizu. Skoro sam ga uhvatila. Znam da će se vratiti onamo. Znam to. Moram ići dalje u budućnost i
naći ga.‖
Zeus je uzdahnuo. ―Bit će dovoljno vremena za to poslije. Sada moramo srediti Parisovu smrt i odvesti
njega i Ahileja u Had.‖
―A zatim ću odletjeti u Rajski grad‖, zadahtala je Osvetnica.

14. ~ 14 ~
Prometej je leteći na svojim bijelim krilima ugledao ispred sebe modrozeleni planet. Iznad njega je visio mali
srebrni mjesec. ―Dom‖, uzdahnuo je. ―Moţda će mi Zeus oprostiti.‖

15. ~ 15 ~
LET IZNAD RAJSKOGA GRADA - 1795.
Sjećaš li se da smo mene ostavili u neposlušnom balonu koji je letio ponad grada East Rivera... DOISTA se sjećaš,
zar ne? Obrati malo više pozornosti ako se ne sjećaš. Tamo u Parizu neki su ljudi slobodno letjeli na ovaj naĉin -
ljudi poput braće Roberts - ali su najĉešće u košaru stavljali ovcu, patku ili pijetla.9 Mi smo bili prva ljudska bića u
našoj zemlji koja su letjela.
Tata je stajao na rubu košare i gledao dolje. Znala sam daje zabavljaĉ i prevarant, ali sam mu se ipak morala diviti.
Svoj je cilindar ĉvrsto nabio na gustu sijedu kosu pa ga vjetar nije mogao otpuhati.
Dugi skuti njegova crnog sakoa i kravata s crvenim i bijelim prugama vijorili su se na vjetru... crvena, bijela i
crna ujedno su i boje balona pa smo ih oduvijek drţali ―našim‖ bojama. A sad ćemo umrijeti u tim našim bojama.
Unatoĉ tomu, tata je bio priliĉno smiren u košari koja se opasno njihala.
―Umrijet ćemo!‖ vrištala sam.
Okrenuo se prema meni i nasmiješio. ―Da, Nell, umrijet ćemo jednoga dana.‖
―Mislila sam sada! Umrijet ćemo jako brzo kada padnemo!‖ vikala sam.
Tata je malo razmislio o ovome. ―Moţda hoćemo. Moţda nećemo. Još uvijek smo ţivi, zar ne?‖
―Jesmo, ali...‖
―Onda se nadaj Nell, nadaj se!‖
Obrazi su mi bili hladni od suza koje su mi klizile niz lice. Ljutito sam ih obrisala. Ako tata ne paniĉari, onda
neću ni ja.
Pogledala sam dolje na grad East River. Bio je to veoma uredan grad. Polja su bila pravilne ĉetvorine zelene i
ţute boje trave i kukuruza. Vidjela sam parkove s jezerima i sjenovite, drvećem obrubljene ceste. Ulice u gradu bile
su ravne, a na istoku se svjetlucalo mimo more.
Lica svjetine koja je zurila u nebo sada su bili suviše mala, a kroz konopce koji su drţali košaru prolazili su
ĉuperci oblaka.
Tata je ubacio malo slame i ovĉje vune u metalno loţište iznad naših glava. ―Ovako ćemo se popeti još
više!‖ rekla sam. ―Završit ćemo na Mjesecu!‖
―Bolje na Mjesecu, nego u rijeci‖, nasmijao se.
―Kakvoj rijeci?‖
Brzo sam se premjestila na njegovu stranu košare pa se ona opasno zaljuljala, gotovo se prevmuvši.
Duboko ispod nas tekla je siva rijeka, troma kao puţ i dvaput hladnija od njega. Istoĉni nas je vjetar donio nad
rijeku.
―Ovo je Rajska rijeka‖, objasnio je tata. ―Na njezinoj istoĉnoj strani nalazi se grad East River.‖
―Znaĉi, mi idemo prema zapadnoj obali? Što je tamo?‖ Oblak oko balona zamagljivao nam je vidik.
―Rajski grad‖, rekao je tata.
―Rajski grad?‖ Bili smo u većini velikih gradova sa svojom predstavom, ali još nikad u Rajskome gradu.
―Zašto nikad nismo bili u Rajskome gradu?‖ upitala sam.
―Nitko ne ide u Rajski grad‖, objasnio je tata. Sjeo je na dno košare pa je bio izvan dohvata ljepljivog i
vlaţnog oblaka. Odmotao je mali zaveţljaj s kruhom i sirom pa smo se bacili na jelo. S mojom odjećom
9
Istina je. Pogledaj u qeke prašnjave stare knjige iz povijesti. Posve razumijem zašto su u košare stavljali ovce. Ali patke?
Patke mogu i same letjeti. Ti ljudi koji su se bavili balonima, bili su uistinu ĉudni. No vratimo se priĉi...

16. ~ 16 ~
prekrivenom ušećerenim jabukama i šećernim štapićima barem nećemo umrijeti od gladi. Nasmiješila sam se na
pomisao da su oni crvi u jabukama vjerojatno prvi crvi na svijetu koji lete među oblacima!
―Rajski je grad najzapadnije mjesto do kojega su stigli naši ljudi. Izgradili su grad i htjeli se naseliti na
ravnicu ispod njega. No zaustavili su ih Divlji ljudi.‖
―Tko su oni, tata?‖
―Ljudi koji su bili tamo prije nego što smo došli mi iz Europe.‖
―Pretpostavljam da im onda neće biti suviše drago da nas vide?‖
―Neće‖, rekao je i nasmijao se. ―Stvarno su divlji! Najprije su protjerali doseljenike koji su na ravnici htjeli
napraviti svoje farme. Zatim su krenuli na Rajski grad. Imaju puno plemena i na tisuće ratnika. Svi su došli i
opkolili grad.‖
―Onda su ga sigurno već osvojili‖, rekla sam. ―Ako se spustimo tamo, bit ćemo zarobljenici Divljih ljudi!‖
Tata je odmahnuo glavom. ―Rajski grad ima velike drvene zidine koje spreĉavaju ulazak Divljih ratnika.
Divlji narod je opkolio Rajski grad - samo nekolicina moţe ulaziti i izlaziti iz grada. Hranu im povremeno donose
brodovi. Tek toliko da mogu preţivjeti. Grad je pod opsadom koja traje već deset mjeseci.‖
―Onda su građani toga grada veliki ratnici kada sprjeĉavaju ulaz Divljem narodu‖, rekla sam.
Na tatinom se licu pojavio sumnjiĉav izraz. ―Mi imamo metal. Imamo samokrese i metke – Divlji narod ima
samo kamene sjekire, drvene lukove i strelice s kamenim šiljcima. Stanovnici Rajskoga grada ne mogu poraziti
tisuće Divljih ratnika - ali se Divlji ratnici ne mogu oduprijeti mušketama. Zato se ovo stanje i naziva pat-pozicija.
Opsada bi mogla potrajati jako, jako dugo.‖
―I mi idemo tamo?‖
―Ako uspijemo proći preko rijeke‖, rekao je tata. Zamijetila sam da je zrak sada bio ĉišći i da više nismo
letjeli u oblaku.
I tada sam prvi put ugledala Rajski grad. Grad kast River sliĉio je na poplun od zakrpa zelene, zlatne i
jesenski smeđe boje, uza sjajno modro more.
Rajski je grad bio hrpa sivosmeđeg mulja. Visoke zgrade uzdizale su se prema nebu poput pokvarenih zuba
iz pocrnjelih desni. Ĉak i na jesenskom vjetru nad gradom su visjeli magla i ĉađavi dim poput prljavog pokrivaĉa
na lešu.
―Nemamo se gdje spustiti!‖ rekla sam tati dok smo klizili dolje u tminu. ―Ulice su preuske. Zgrade su
previsoke. Udarit ćemo u njih i umrijeti!‖
―Prestani govoriti o umiranju, Nell. Vjeruj mi, ja sam doktor‖, rekao je i posegnuo za ruĉicom iznad svoje
glave.
Ovaj mu put nisam protuslovila. Poĉeo je gurati ruĉicu natrag-naprijed; škripala je i cviljela. ―Mijeh je,‖
objašnjavao je, ―jedan od najvećih izuma braće Roberts. U vreći s toplim zrakom nalazi se još jedna vreća koja je
napunjena svjeţim zrakom koji je teţi od toploga. Zato, kada napumpam mijeh, napunim unutarnju vreću svjeţim
zrakom. Tako postajemo teţi i poĉinjemo se polako spuštati. Vidiš?‖
―Ne.‖
Opet je poĉeo objašnjavati: ―U vreći s toplim zrakom...‖
―Nemoj, molim te. Mislila sam reći da ne vidim kako nam to moţe pomoći. Ipak ćemo udariti u neki od
ovih dimnjaka i razbiti se, prevrnuti se na neki krov i pasti na ulicu‖, jadikovala sam.
―Ne, nećemo‖, rekao je. ―Vjeruj mi, ja sam... zrakoplovac!‖
Sada je balon poĉeo brţe propadati. Jurili smo iznad glava ljudi u ĉamcima. Uĉinilo mi se kao da su odjeveni
u ţivotinjske koţe, a u rukama nose lukove i strijele.
―Ovo su Divlji ljudi‖, rekao je tata. ―Pokušavaju sprijeĉiti uplovljavanje i isplovljenje brodova koji donose
hranu.‖
Samo sam potvrdno kimnula glavom. Vidjela sam napuštene i trule jedrenjake uz obalu. Njihovi su se visoki
jarboli uzdizali u nebo kao da nas ţele dohvatiti i spustiti na svoje palube.
―A gdje ćemo se spustiti? Na rijeku?‖
―U luku‖, mimo je rekao tata.
Okrznuli smo vrh jednog jarbola i on se slomio. Košara balona opasno se okrenula pa sam se ĉvrsto
uhvatila za kutiju s kostimima na njezinu dnu. Tata je poĉeo brţe pumpati zrak i poĉeli smo se još brţe spuštati.
Na obali su se okupljali ljudi pokazujući prstima prema nama. Sada sam već mogla ĉuti i njihove uzbuđene
glasove. Konj je zanjištao od straha i topotom odjurio zajedno sa svojim jahaĉem koji ga je ĉvrsto drţao za vrat.
Vrane su uzbuđeno zagraktale kada smo pomeli njihova uporišta na krovovima.
Otvorio se prozor i ţena u plavoj kariranoj haljini izvirila je van. Da sam ispruţila ruku, mogla sam se
rukovati s njom.

17. ~ 17 ~
I dalje smo padali i oĉešali se o nadstrešnicu trgovine, poskoĉili u zrak i opet se poĉeli spuštati do razine
prozora u prizemlju zgrada. Zatim smo stali. Nenadano.
Tata je pogledao sa strane. Bili smo tik iznad tla - otprilike u visini glave visokog ĉovjeka. Konopac koji je
drţao naš drveni top omotao se oko stupa uliĉne plinske svjetiljke i to nas je zaustavilo.
Balon je povlaĉio i napinjao konopce, ali smo i dalje stajali na istome mjestu. ―Nell, brzo van!‖ povikao je
tata. ―Rekao sam ti da ću nas sigurno spustiti.‖
Skoĉila sam na rub košare i stala na konopac koji nas je drţao privezane uz tlo. Poĉela sam hodati po njemu
do svjetiljke, uhvatila se za nju i kliznula na tlo.
Gomila ljudi koja je dotrĉala da bolje vidi što se događa, nije mogla drugo doli zapljeskati.
Tata se samo prebacio preko ruba košare i skoĉio na tlo. Gledao me sa zgraţanjem. ―Praviš se vaţna‖,
promrmljao je, a zatim se iznenada okrenuo prema svjetini. ―Dame i gospodo Rajskoga grada,‖ povikao je,
―dobrodošli u ĉudesan cirkus opasnosti dr. Deeja!‖
Svjetina je mlako zapljeskala - nije bila sigurna kako treba pozdraviti dvoje stranaca koji su pali s neba.
Tata se brzo okrenuo prema meni. ―Naivĉine! Pogledaj ih. Stotine njih. Naivĉine. Zaradit ćemo pravo
bogatstvo, a zatim odletjeti!‖ Okrenuo se opet prema svjetini. ―Pogledajte Gregoryja Velikog iz Rusije kako se
ispaljuje iz topa!‖
―Tata, nismo ponijeli mreţu‖, podsjetila sam ga.
On je kriveći usta promrsio: ―Ispalit ću te u jedra brodova! To ne bi smjelo boljeti.‖
―Baš ti hvala.‖
―Pogledajte gđicu Cobweb iz Engleske kako pleše na uţetu‖, vikao je.
―Nemamo uţe.‖
―Upravo si se spustila po jednome... i pogledajte kapetana Darea kako skaĉe u goruću vodu.‖
―Nemamo ni posudu za vodu‖, rekla sam.
―Skoĉi u rijeku.‖
―Prljava je!‖
―Zaradit ćemo dovoljno novca da platimo tvoje kupanje‖, rekao je.
U tom se ĉasu u gomili zaĉuo ţamor i kroza svjetinu se probio ĉovjeĉuljak lasiĉjeg lica u dugom crnom
kaputu i modroj odori. Na kaputu je imao priĉvršćenu srebrnu zvijezdu, a na licu brkove, široke gotovo kao
njegova široka ramena. ―Šerif Spade!‖ rekla je ţena s prljavim zelenim šalom svojoj prijateljici još prljavijih i
zelenijih zuba.
―Dajte mjesta gradonaĉelniku Makepeaceu!‖ povikao je šerif Spade.
Iza njega pojavio se debeli ĉovjek u finom crnom odijelu, a gomila se povukla natrag, ostavljajući debeloga
gradonaĉelnika samoga pred nama. ―Dobrodošli u Rajski grad!‖ povikao je.
To je bilo posljednje što sam oĉekivala ĉuti. Naviknuli smo na to da bjeţimo iz gradova pred ljutitim
predstavnicima zakona koji su mislili da samo pljaĉkamo tatine naivĉine.10 ―Vidim da ste nam donijeli oruţje da se
borimo protiv Divljaka i izvan naših gradskih zidina‖, rekao je mali debeli gradonaĉelnik. Ĉak mu je i glas sliĉio na
lasiĉju skviku.
―Jesmo li?‖ upitao je tata. Bilo mije neobiĉno vidjeti tatu da ostaje bez rijeĉi.
Gradonaĉelnik je glavom pokazao prema topu.
―No nama je potrebno više od toga. Trebaju nam muškete, barut i meci. Imamo ih vrlo malo.‖
Ljudi u gomili sumorno su kimali glavama.
―Ţao mije što to ĉujem‖, rekao je tata.
Šerif je pogladio svoje brkove i zaskviĉao glasom sliĉnim flauti: ―Najgore je to što vas ti Divljaci neće samo
ubiti... oni će vas i skalpirati! Oderu vam s glave svu koţu zajedno s kosom. To je uţasno.‖
―Vidjeli ste to?‖ zadahtala sam.
―Nisam, ali sam ĉuo priĉe‖, rekao je šerif i zadrhtao. ―Brrr!‖
―A vi ste nam donijeli spas!‖ grohotom se nasmijao gradonaĉelnik.
―Jesmo li?‖ upitala sam.
―Vi nam sa svojim letećim strojem moţete donijeti sve što nam treba‖, rekao je. ―Sve moţete kupiti u gradu
East Riveru i zatim nam donijeti. Naši su brodovi zapeli u luci i ne mogu isploviti zbog ĉamaca Divljih ratnika.‖
Gotovo da sam mogla ĉuti kuckanje tatina mozga dok su njegove oĉi probadale svjetinu. ―Za kupnju oruţja
potreban nam je novac‖, rekao je.
―Imamo dovoljno novca‖, rekao je gradonaĉelnik.
10
Dobro, dobro, JESMO pljaĉkali naivĉine. Mogli su se bolje brinuti o sebi. Nije bilo nikakve potrebe pozivati predstavnike
zakona. Sigurno osjećaš MRVICU saţaljenja prema nama putujućim zabavljaĉima!

18. ~ 18 ~
Tatine su se usne razvukle u podmukao osmijeh, širok poput Rajske rijeke. ―Za to treba mnogo novca‖,
rekao je oblizavši usne.
Gradonaĉelnik je mahnuo rukom prema zgradi iza sebe, okrugloj i zdepastoj poput ţabe. ―Smjestit ćemo
vas najprije u Olujnu krĉmu gdje ćete prespavati pa sutra moţete krenuti na put.‖
Tata je stavio ruku na moje rame i promrsio krajiĉkom usana: ―Od svih naivĉina na cijelome svijetu, ovo
mora daje najveći.‖
―Divno‖, prezirno sam frknula nosom. ―Iz jedne katastrofe u drugu, još veću. Mogla bih se kladiti.‖

19. ~ 19 ~
TROJA - PRIJE OTPRILIKE 4000 GODINA
Da, vraćamo se tamo gdje smo i poĉeli, samo što je otada proteklo malo vremena. Osim za Ahileja koji je bio mrtav. Smrt obiĉno za
većinu ljudi znaĉi prestanak protjecanja vremena. No Ahilej nije spadao u “većinu” ljudi...
Zeus je sjedio na svome oblaku iznad vjetrovite trojanske nizine.11 Hera se smiješila, što je bilo veoma rijetko.
Zapravo se Zeus nije mogao sjetiti kada se zadnji put nasmiješila. ―Ovo je puno zabavnije‖, hihotala se. (Zapravo
se mogao sjetiti kada se zadnji put hihotala. Bilo je to kada je na Olimpu sjeo na ĉiĉak.)
―Da, Troja je već dugo vremena previše dosadna. Zato sam i sredio da Paris ubije Ahileja.‖
―A onda si sredio da umre i Paris!‖
―Ah, da‖, kimao je Zeus. ―Poginuo je u bitci na vjetrovitoj trojanskoj nizini. Pogodila gaje otrovna strijela i
umirao je vrlo polako.‖
―Zašto je zovu vjetrovita nizina?‖ upitala je Hera.
―Nemam pojma‖, slegnuo je Zeus ramenima. ―Tako se to kaţe. Troja ima vjetrovitu nizinu kao što...‖
―...kao što se zbog Helenina lica otisnulo šesto brodova‖, nadopunila gaje Hera.
―Mislio sam daje rijeĉ o tisuću brodova‖, rekao je Zeus.
―Ona nije toliko lijepa‖, prezirno je rekla Hera.
―I nije bila ni od kakve pomoći kada je Paris bio ranjen. Upravo je zato i poslao po svoju prvu ţenu Enonu.
Ona je velika iscjeliteljica.‖
Hera je prezirno otpuhnula: ―Hah! Paris je pobjegao s Helenom i oĉekuje da ga izlijeĉi njegova bivša ţena!
Ja to ne bih uĉinila.‖
―Nije ni Enona‖, rekao je Zeus. ―Pustila je da Paris umre. Tek kada je već bio mrtav, malo se posramila i
zatim se ubila.‖
―Glupaĉa‖, podsmješljivo je rekla Hera. ―Ipak, dobro je što se tamo dolje ipak nešto događa. Stvorili smo te
ljude za svoju zabavu. Dobro je kad ima malo akcije. Ova opsada postaje sve dosadnija. Jesi li isplanirao kako ćeš
je okonĉati?‖
―Jesam... ‖ zapoĉeo je Zeus. Zastao je i pogledao u sunce. Njegove boţanske uši ĉule su zvuk lepeta krila
negdje visoko iznad najviših oblaka.12
―Ah!‖ uskliknula je Hera. ―To je tvoj podli rođak Prometej.‖ Škrti je osmijeh kliznuo s njezina lica poput
komada leda s leđa pingvina.
Bog s bijelim krilima usporio je let, obišao oko oblaka i lagano se spustio pokraj braĉnog para bogova. Lice
mu je bilo tamno od sjaja bezbrojnih milijardi zvijezda i izgledao je priliĉno iscrpljeno. Skinuo je krila s leđa i
protegnuo se.
―Dobar dan, rođaĉe‖, rekao je Zeus. ―Jesi li obavio zadatak koji sam ti zadao? Jesi li pronašao istinskoga
ljudskog junaka među tim jadnim ljudskim stvorenjima?‖
Prometej je (znamo ga pod imenom Teo) lagano kimnuo glavom. ―Otišao sam dalje u budućnost u potrazi
za junakom. Sreo sam neke hrabre i odvaţne ljude, ali još nisam naišao na savršenog junaka.‖
―Znaĉi, nisi uspio?‖ naslađivala se Hera.
11
Troja je poznata po dvije stvari - drvenom konju i vjetru. Ne pitaj me zašto je poznata po vjetru, ali znam da jest. Ova ti
knjiga ne donosi samo priĉu, već i vremensku prognozu i to besplatnu.
12
Zapamtio si, ako si obratio paţnju, da bogovi imaju izvanredan vid. Trebala sam spomenuti da imaju i uši poput šišmiša...
ali ne zašiljene i dlakave. Mislim, uši koje mogu ĉuti zvukove koje ĉuju samo šišmiši (i bogovi).

20. ~ 20 ~
―Nisam‖, namrštio se Teo. ―Nisam uspio, još.‖
―Nisi uspio!‖ povikala je.
―Zapravo...‖
―Zapravo, što si uĉinio?‖
―Traţio sam kao što mi je Zeus rekao...‖
―NISI USPIO!‖
Teovo je lice pocrvenjelo od srama, a pogled je oborio na svoje od vremena istrošene sandale na nogama.
Poĉeo je strugati nogama. ―Ah, ali...‖
―Nisi uspio, nisi uspio, nisi uspio!‖
―Ali, ali...‖
―Ljudski junak ne postoji. Zeus ti je zadao nemoguć zadatak‖, rekla je Hera.
―Jesam li?‖ uzdahnuo je njezin suprug. ―Oprosti, Teo.‖
―Bogovi mogu biti junaci. Ljudi ne mogu. Oni su suviše sebiĉni i glupi‖, objasnila je Hera.
Teo ju je pogledao sa sjajem u oĉima: ―Nisi u pravu! Evo, na primjer, Troja. U Troji mora biti neki junak!‖
Hera se naglo okrenula prema njemu i rekla: ―Nadaj se da si u pravu‖, rekla je prijetećim glasom. ―Znaš što
će se dogoditi ako nisi u pravu?‖
Teo je nesretno kimnuo glavom.
―Reci mi što će se dogoditi, Teo?‖ okrutno ga je zadirkivala.
―Pa znaš‖, mrmljao je polubog.
―Znam‖, potvrdno je kimnula. Oblizalaje usne kao da se naslađuje njegovim mukama. ―Ako ne pronađeš
junaka, Osvetnica će te zauvijek uništiti. I dobit ćeš ono što si i zasluţio. Zato što si bogovima ukrao vatru i dao je
tim stvorenjima.‖
Zeus se tiho nakašljao: ―A Osvetnica je sada na putu ovamo, Teo. Poslao sam po nju da odvede Ahileja i
Parisa dolje u Had u Podzemni svijet. Zato mi brzo reci ime junaka i spasi se.‖
Polubog je duboko udahnuo. ―Ahileja?‖upitao je Teo.
―Mrtav je‖, zadahtala je Hera.
―Sredio sam da ga ubiju prošloga tjedna. Ionako je bio samo polubog‖, uzdahnuo je Zeus.
―A Paris?‖ pun nade upitao je Teo.
―I on je mrtav‖, dodala je Hera. ―Mudri ga je Zeus sredio tek juĉer. Ionako je bio kukavica! Nije bio junak.‖
Popela se na prste da bi bila još viša, a zatim pogledala u Tea pogledom koji je bio otrovniji od Parisove strijele.
―Nitko - ĉak ni Zeus - ne moţe opozvati Osvetnicu. Prometeju, ti si kradljivac vatre i NIKAD nećeš naći ljudskog
junaka zato jer se još nije rodio.‖
―Još‖, kimao je glavom Teo. Podignuo je pogled prema njoj i lagano se nasmiješio. ―Znaĉi da moram ići u
budućnost i tamo naći jednoga. U mjestu koje se zove Rajski grad postoji hram. Zovu ga Hramom junaka.
Pronašao sam ga kada sam bio tamo u godini koju zovu 1858.‖
Hera je pobješnjela. ―Ako taj junak ima hram, znaĉi da je umro. To ne vrijedi. Zeusu moraš pokazati ţivoga
junaka.‖
Teo je potvrdno kimnuo. ―Mislio sam na to. Vratit ću se u godinu prije njegove smrti. Naći ću ga i pokazati
ga Zeusu ţivoga.‖
Hera je nakrivila usta kao da sumnja u uspješnost toga plana. No oĉi su joj prepredeno sjale. ―I u koju ćeš
se godinu vratiti?‖ upitala je.
Teo je trljao svoje oĉi izmorene od sjaja zvijezda i razmišljao. ―Vratit ću se onoliko koliko traje ljudski
ţivot... oni ţive otprilike sedamdeset godina. Sedamdeset godina prije 1858. je... ovaj... 1795!‖13
―Znaĉi da ideš u Rajski grad u 1795. godinu?‖
Teo je potvrdno kimnuo. Teo je bio dobar bog koji je volio ljude. Bio je hrabar i snaţan, pošten, nesebiĉan i
odan. Nokti su mu uvijek bili ĉisti i uvijek je prao onaj dio iza ušiju. On je bio upravo onakva osoba kakvu bi ţelio
imati za prijatelja.
Ali znao je biti i popriliĉno glup.
Ako ga BUDEŠ imao za prijatelja (kao što sam ga imala ja), trebao bi mu reći neke stvari: ako bjeţiš od
nekoga tko će te samljeti u prah, moraš se skrivati. A kada se skrivaš, tada ne govoriš svima gdje te mogu naći.
13
O, da, TI znaš daje toĉan odgovor 1788. No na Olimpu nije bilo škola - bogovi su mislili da sve znaju. Zato bi Teo sigurno
pao na svim testovima iz matematike. Nemoj ga ţaliti. On je mogao letjeti ispod najudaljenijih zvijezda, a to je puno bolje od
znanja koliko se kornjaĉa nalazi u tucetu.

21. ~ 21 ~
Jednom rijeĉju, NE VJERUJ NIKOME.14 Zeus je skoĉio na noge. Jedan se oblak obavijao oko njegovih
koljena. ―Ĉujem krila‖, rekao je obavivši šaku oko uha da bolje ĉuje. ―Lete brţe od krijesnice. To je Osvetnica,
rođaĉe Teo. Bolje bjeţi!‖
Teo je podignuo svoja krila i brzo ih priĉvrstio remenom. Bacio se preko ruba oblaka i sakrio pod njima
upravo kada je Osvetnica sletjela do Zeusa.
Zatim se poĉeo lagano spuštati prema Troji. Vjetrovi vjetrovite nizine tiho su ga nosili do mora. Tako tiho
da ga Osvetnica nije ĉula.
Kada je stigao na drugu stranu Zemlje, poĉeo se uspinjati. Iznad oblaka i iznad Mjeseca. Ostavio je iza sebe
planete i poţurio prema zvijezdama. Ovdje je vrijeme drukĉije teklo. Ako si bio dovoljno visoko, tako da su
planete iza tebe postale tek mrlja i ako si letio dovoljno brzo, mogao si putovati kroz vrijeme.
Teo je bio slobodan i mogao je ostati ovdje, siguran sve dok traje vrijeme. No nedostajala su mu ona
neobiĉna ljudska bića. Ţelio je ponovno vidjeti Rajski grad.
Zeus je bio dobro raspoloţen. Zavalio se na svome oblaku i pogledao pernatu Osvetnicu. Mogao je vidjeti svu
njezinu ruţnoću. Ti to ne bi mogao. Nijedan ĉovjek nije mogao vidjeti njezin pravi oblik. Kada je letjela, izgledala
je kao orao. Kada je hodala, izgledala je kao pogrbljeni ĉovjek u pernatom zlatnom plaštu, kljunastoga nosa i
sjajnih oĉiju. Vrat joj je bio malo iskrivljen, kao daje nekoć bio slomljen pa je krivo zarastao.
―Dakle, Osvetnice, ĉini se da nisi uspjela uhvatiti Prometeja‖, rekao je bog.
Stvorenje se premještalo s noge na nogu, kao da se ne osjeća ugodno. ―Naći ću ga. S vremenom‖, prosiktala
je.
―Najprije moraš obaviti nešto u Troji‖, rekao je Zeus.
Osvetnica je uzdahnula, što je sliĉilo na struganje turpije po tvrdome drvu. ―Ahilej, zar ne? Njegovo je tijelo
spaljeno. Pretpostavljam da sada moram njegovu dušu odvesti u Had u Podzemni svijet?‖
―I Parisovu‖, rekao je Zeus.
―I on je mrtav?‖
―Od juĉer. Gadna nezgoda sa strijelom.‖
―Ne mogu reći da mi je ţao‖, reklo je stvorenje struţući nogama. ―Nikad mi se nije sviđala ta cmizdrava
kukavica.‖
Zeus je pokazao prema masivnim zidinama Troje. ―Vidiš ih? Njihove duše lutaju oko zidina pitajući se
kamo trebaju ići.‖
Osvetnica je raširila krila. ―Osvetnice najdraţa!‖ zazvala je Hera. Smiješila se već drugi put toga dana. ―Kad
obaviš taj mali zadatak, vrati se i posjeti me, hoćeš li?‖
Stvorenje je potvrdno kimnulo i zatim se u laganoj spirali spustilo prema duhovima Ahileja i Parisa.
Duhovi su se svađali.
―...i kaţem ti da si dobio što si i zasluţio!‖ bjesnio je Ahilej. ―Nisi me pobijedio u poštenoj borbi. Morao si
se sakriti ispod leţaja svoje sestre kao... kao zmija. Zatim si izmigoljio van na svom debelom trbuhu.‖
Paris se nadurio. ―Moj trbuh nije debeo.‖
―Ne, sada nije‖, sloţio se Ahilej. ―Alije bio dok si bio ţiv. Ne znam što je Helena vidjela u tebi. Ţena tako
krasnoga lica da se zbog njega otisnulo pet stotina brodova, a ona pobjegne s ubogim crvom kao što si ti!‖
―Zapravo je bilo tisuću brodova‖, povikao je Paris. Vjetar s nizine puhnuo je kroz njega. ―A vi Grci sa
svojih tisuću brodova još uvijek niste zauzeli Troju. Nikad i nećete.‖
―Hoćeš se okladiti?‖ rekao je Ahilej i sigurno bi to bio rekao kroza stisnute zube da ih je imao. Podbadao je
prstom neprijateljevo rame, ali time nije ništa postigao. Sablasnije prst samo propadao kroz sablasno rame na
drugu stranu.
―Oprostite, gospodo‖, prekinuo ih je pernati lik. ―Hoćete li krenuti za mnom?‖
―Ti nas moţeš vidjeti?‖ rekao je Ahilej i sigurno bi bio ţmimuo daje imao kapke. ―Nitko drugi u grĉkom
logoru ni u gradu ne moţe nas vidjeti.‖
―Znam‖ stenjao je Paris. ―Otišao sam do svoje bivše ţene Enone. Došao sam upravo u trenutku kada se
htjela baciti na moju pogrebnu lomaĉu i rekao sam joj: ‗Nisi li dobila što si i zasluţila?‘ I znaš da se ponašala kao da
me nema. Osjećao sam se kao prava budala!‖
―Ti i jesi budala‖, zareţao je Ahilej i sigurno bi bio iskrivio usne da ih je imao.
―Pazi malo, Ahileju...‖ zapoĉeo je Paris.
Osvetnica je stala između njih. ―Parise, ušuti. Sada vas vodim sa sobom i ne ţelim da se svađate kao štakori
u gnijezdu.‖
14
Dobro, dobro, to su tri rijeĉi, ali znaš što sam mislila.

22. ~ 22 ~
―Štakori? Prošle su godine otkako sam zadnji put jeo štakore‖, uzdahnuo je Paris.
No Ahilej je imao nešto drugo na umu. ―Kamo nas vodiš, pernati demonu?‖
―Vodim vas bogu Hadu u Podzemni svijet.‖
Paris bi od uţasa zakolutao oĉima da ih je imao. ―Oh, pakao!‖ rekao je.
―Toĉno tako‖, rekla je Osvetnica i obavila krilo oko svakoga mrtvog ratnika.
Otvorila se zemlja i pojavile su se duge stube koje su vodile dolje u tamu mrtvih.

23. ~ 23 ~
RAJSKI GRAD - 1795.
Moţda se sjećaš da smo prestali s mojom priĉom u Olujnoj krĉmi na obali Rajskoga grada. Gradonaĉelnik Makepeace i građani toga
sumornoga grada mislili su da smo mi odgovor na njihove molitve. Njihov je grad bio pod opsadom - jednako kao i Troja. I sada su,
jednako kao i Troja, imali Helenu koja će im se pridruţiti u borbi. Mene.
Tata je uţivao te veĉeri. Sjeo je za šank u Olujnoj krĉmi i priĉao priĉe o svojim odvaţnim djelima. Krĉma je bila
prepuna ljudi i ĉinilo se da svatko od njih ţeli tati platiti piće. Ja sam tiho sjedila u kutu i pijuckala sok. Cijeli sam
jedan sat provela stavljajući naše plakate po gradu, a to je uistinu posao od kojega ĉovjek oţedni.
Sada kad je sav uţas voţnje balonom bio iza nas, osjećala sam se pomalo ispuhano - zapravo, kao i balon. A
i tatine su priĉe bile ĉista laţ.
―Letjeti su me nauĉila sama braća Montgolfier. Kada smo bili u Parizu sa svojim Cirkusom opasnosti, došli
su nas gledati. Ţeljeli su da umjesto njih isprobamo njihov balon. Prije toga su u košare balona stavljali samo patke
i svinje, ali još nijedan ĉovjek nije se odvaţio uzletjeti. Zato su se obratili nama.‖
Bezubi starac nagnuo se naprijed. ―Vidio sam vašu reklamu za ljudsku topovsku kuglu. Pretpostavljam da je
on uzletio gore...‖
―Gregory Veliki?‖ nasmijao se tata. ―Greg nije bio baš dobar toga dana. Nije ga strah kada zna da će pasti u
mreţu, ali on se zapravo jako boji visina. Ako se mora popeti više od deset stuba do kreveta, poĉne mu krvariti iz
nosa!‖
Gomila se nasmijala. Starac bez zuba sisao je palac. Njegova ţena, koja je imala još manje zuba, posprdno je
rekla: ―Budi razuman, ti stara ludo. Jasno je k‘o noć - to je sigurno bio kapetan Dare! Ako moţe skakati u gorući
plamen s visokoga tornja, onda sigurno ima petlju i letjeti balonom - mora biti hrabriji od nekog prostog
probisvijeta‖, rekla je. Sve oko stola poprskala je slinom dok je izgovarala ―prostog probisvijeta‖. Mnogi su rupĉići
obrisali mnoga lica.
―Krivo!‖ tata se nasmijao, a starac je gurnuo svoju ţenu u rebra kao da joj tim laktom govori: ―Nisi baš
suviše bistra, zar ne?‖
Oglasio se ĉovjek mršav kao strašilo za ptice: ―Nemojte nam reći da je to bila gđica Cobweb, hodaĉica po
uţetu? Ona je naviknula biti u zraku. Nemojte nam reći da je prvi ĉovjek u svemiru zapravo bila ţena?‖
―Gđica Cobweb se zaista ponudila da leti balonom‖, potvrdno je kimnuo tata. Publika koja ga je slušala
ispustila je uzdahe, a ĉovjek-strašilo izgledao je zadovoljan sam sa sobom. ―Ali joj nisam mogao dopustiti da se
prihvati takva rizika. Ne, gospodine, samo je jedan junak imao hrabrosti, petlje i stila da preuzme ovaj veliki
izazov...‖
Zavladao je potpuni muk. Moglo se ĉuti kako pivo kaplje s prljavih stolova na piljevinu koja je prekrivala
pod. Tata se ogledao po prostoriji. Ţelio je što više produţiti neizvjesnost. Zatim je progovorio tihim glasom:
―Prvi ĉovjek koji je slobodno letio zrakom nije bio nitko drugi, doli... sam doktor Dee!‖
―Oooh!‖ izdahnula je svjetina kao da su svi zajedno dvadeset sekundi zadrţavali zrak - a vjerojatno i jesu.
Starac se opet nagnuo naprijed. ―Tko je on?‖
Tata se malo razljutio. ―Pa ja, naravno. Glavom i bradom veliĉanstveni doktor Dee. Vi ste, gospodine, imali
ĉast platiti piće najvećem zrakoplovcu kojega je vidio svijet.‖
―Vi ste zraka-plav... Što?‖
―Zra-ko-plo-vac... letaĉ, ĉovjek-ptica.‖
―Nisam vam platio piće‖, rekao je starac.

24. ~ 24 ~
―Znaĉi da sada imate priliku!‖ rekao je tata, na što se publika nasmijala. Starac je ustao i odgegao se do
šanka. Izbrojio je nekoliko novĉića iz mršave vrećice. Ĉinilo mi se da su mu to zadnji novĉići.
Tata ga je promatrao pogledom koji je govorio ―naivĉino‖. Katkad je zbog svoje pohlepe izgledao okrutniji
od zimskog sjeverca. Progurala sam se kroz gomilu i gurnula papirnatu novĉanicu u ĉovjekovu drhtavu ruku.
―Doktor Dee se voli šaliti - nije stvarno htio da mu kupite piće. Uzmite ovo i kupite piće sebi i svojoj ţeni.‖
Pogledao me je svojim vodnjikavim oĉima. ―Ovaj, hvala, gđice...‖
―Gđica Cobweb‖, rekla sam mu.
―Ja se zovem Waters‖, rekao je. ―Hvala, gđice Cobweb.‖
―Bilo mije zadovoljstvo.‖
Vratila sam se svome soku i još jednome satu tatinih dugih priĉa. Kada je sat u daljini otkucao ponoć, kroz
vrata je ušao šerif Spade i povikao: ―Dosta je, narode. Vrijeme je zatvaranja. Otiđite svojim kućama da vas ne
moram sve strpati u zatvor!‖
Svjetina je gunđala, ali je ustala uz kloparanje stolica i polako odglavinjala u noć.
Šerif je prišao tati i progovorio svojim tihim skviĉavim glasom: ―Slušajte, doktore. Budući da sam šerif, ţelio
bih da mi kupite najbolju muške tu koja se moţe kupiti za novac. Koliko bi me stajala?‖
―Dvadeset dolara‖, brzo je odvratio tata.
Šerif se osmjehnuo i izvukao novĉanik. ―Zar je to sve? Oĉekivao sam da će biti dvaput skuplje!‖
Tata se skoro zadavio svojim pivom. ―Ah - oh - oohP‘mucao je. ―Mislili ste na Saracen Specijal, onu koja se
brzo puni, s kremenom i s hrastovom drškom?‖
―Ja.. ja... pa valjda.‖
―Takva će vas stajati oko šezdeset dolara‖, rekao je tata.
Šerif je objesio lice. ―Tako puno?‖
Tata je uzeo novĉanik iz njegove ruke i pogledao unutra. ―Imate pedeset dolara, ha? Znate što,‖ rekao je
vadeći novĉanice, ―mogu s vama sklopiti posebnu pogodbu - vi ste predstavnik zakona i tako to. Nabavit ću vam
jednu za samo pedeset dolara. Nemojte nikome reći jer će onda svi htjeli jednu takvu!‖
Šerif Spade ga je zabrinuto pogledao. ―To ne bih nikad uĉinio. Ja jedini u gradu moram imati najbolju
mušketu.‖
Tata je rukom zagrlio predstavnika zakona i poveo ga prema vratima. ―Ne brinite se, šerife. Ovim ću
poslom izgubiti nešto novca, ali to ĉinim samo zato što mi se sviđate.‖
―Da?‖ iznenađeno je rekao šerif.
―Da.‖
―Nitko neće znati!‖
―Hoće, kad budete imali svog Saracena. Svi će gledati u vas.‖ Stavio je ruku na ĉovjeĉuljkova leđa i lagano ga
gurnuo van u noć. Novac je spremio u unutarnji dţep. ―Svi do jednoga su naivĉine‖, rekao mi je.
―Moţeš li zaista nabaviti Saracena po toj cijeni?‖
Iskrivio je lice od bola. ―Ohhh! Nell! Razoĉarala si me. Mislio sam da me bolje poznaješ.‖ Podignuo je šaku
i poĉeo brojiti na prste. ―Prvo, Saracen ne postoji. Drugo, kada se jednom izvuĉemo odavde, nećemo se vraćati s
oruţjem. Jednostavno ćemo uzeti novac i pobjeći. Ako nam svaki naivĉina u gradu plati kao šerif, zaradit ćemo
bogatstvo, Nell, pravo bogatstvo!‖
Tata je svojevremeno izveo nekoliko priliĉno dobrih podvala, ali ovo je bila najveća. ―Nećemo se uspjeti
izvući iz toga‖, rekla sam.
―Vjeruj mi, ja sam doktor. Bit ćemo bogati.‖
Odmahnula sam glavom. ―Ali, ovi su ljudi pod opsadom. Ako napadnu Divlji ljudi, a građani Rajskoga
grada nemaju oruţja, sve će ih pobiti. Ti ih nećeš samo opljaĉkati. Ti ćeš ih izdati!‖ rekla sam.
Tati je bilo neugodno. ―Ne treba im više oruţja da se suprotstave vojsci s kamenim sjekirama i strijelama.
Divlji će se ljudi ubrzo umoriti od opsade i otići. Moraju se preseliti u svoje zimske logore na jugu. Vidjet ćeš. Ovo
je takoreći suviše lako‖, kesio se.
Naravno da ništa nije suviše lako. Uvijek postoji zamka. Nisam znala dok sljedećeg jutra nisam ustala s
madraca punog buha i otišla iz vlaţne sobe Olujne krĉme.
Debeli gradonaĉelnik Makepeace sjedio je za stolom s mojim tatom ţvaĉući tvrdi kruh i smrdljivi sir.
―Hrana u Rajskome gradu nije tako dobra‖, govorio je gradonaĉelnik, ―ali kada se vratite s tim oruţjem, otjerat
ćemo te divljake i ţivjeti kao gospoda. A vi, doktore Dee, prema vama će se odnositi kao prema najvećem
gospodinu u gradu - ma što to govorim, podignut će vam spomenik... tik uz mojega!‖
Tata se smiješio. ―Unaprijed se veselim tomu‖, rekao je. ―Nego, imate li nalog i gotovinu? S dvije stotine
dolara moţete dobiti sve oruţje koje treba gradu.‖ Gradonaĉelnik lasiĉjeg lica izvadio je svitak papira i dodao mu
ga preko stola. ―Hoćete li svojim balonom prenijeti sve oruţje?‖

25. ~ 25 ~
―Gospodine,‖ rekao je tata, ―u probnim voţnjama u Rimu ovaj je balon podignuo slona sa zemlje.‖
―Zar niste rekli daje testiran u Parizu?‖ podsjetio ga je gradonaĉelnik.
―Jesam, dragi gospodine, ali mi smo proputovali cijelu Europu prije dolaska na ovaj daleki kontinent‖, lagao
je tata.
Uske su oĉi brzo sijevnule, a glas se pretvorio u mišje skviĉanje. ―Oprostite, doktore, ali moram vam reći da
je nekolicina građana Rajskoga grada... ovaj... malo zabrinuta.‖
Tata se iznenađeno zavalio na stolicu i podignuo jednu obrvu. ―Zabrinuta?‖
Gradonaĉelnik je stavio tešku torbu punu novca na stol. ―Zabrinuti su da ćete uzeti ovaj novac, odletjeti i
nikad se više nećete vratiti.‖
Tata nije pokazao ni trunak iznenađenja što je njegov plan otkriven. ―Dakle... što ţele? Da i vas uzmemo sa
sobom? Nema toliko mjesta u košari. Ne, kada je napunimo svim tim oruţjem‖, dodao je kvrcnuvši prstom po
popisu.
―Ne, ne ţele da ja pođem s vama - mene ne biste mogli natjerati u jedno takvo ĉudovište. Ne, ne. Oni ţele
da ostavite top.‖
Tata je potvrdno kimnuo. Iznenada je gradonaĉelnik okrenuo svoj grumenĉić nosa prema meni. ―I ţele da
ostavite djevojĉicu.‖
Zadrhtala sam: ―Ne moţeš to uĉiniti, tata!‖
Tata je podignuo ruku. ―Osiguranje za vas, dobrovoljni talac, shvaćam. Mala mi je Nell najdraţe biće na
svijetu... najdraţe nakon...‖
―Ĉega‖‘ upitala sam.
―Ĉega?‖ ponovio je gradonaĉelnik.
―Jedne stvari. Moje ĉasti. Ako odem iz Rajskoga grada i obećam da ću se vratiti, tada me u tome neće
sprijeĉiti ni Divlji ljudi ni cijeli svijet. Moje je obećanje ĉvršće od najjaĉeg ĉelika. Moja je rijeĉ iskrena i istinita kao
nišan na Saracenu. Ne moram ovdje ostavljati malu Nell.‖
Gradonaĉelnik je ţvakao tvrd komad kruha, a zatim je poĉeo sisati zrnce koje mu se zaglavilo između zuba.
―Djevojĉica ostaje ili posao otpada.‖
Tata je raširio ruke. ―Nezahvalna je publika bolnija od zmijskoga zuba, kako bi to rekao Shakespeare.‖15
―Je li?‖
―Skoro. Jako ste me povrijedili svojim sumnjama. Ali, kada malo bolje razmislim, bolje je da mala Nell
ostane ovdje.‖
―Molim?‖ povikala sam.
―Pa, naravno. Što budem imao manje tereta, mogu iz East Rivera donijeti više baruta i metaka. A budući da
se namjeravam vratiti, znaĉi da uopće nećeš biti taokinja!‖
―Ne?‖
―Ne, draga Nell. Moraš se malo odmoriti. Dan-dva u Rajskome gradu neće ti škoditi.‖
―Ali...‖ htjela sam se usprotiviti. Tata me pogledao opominjućim pogledom i dao mi neprimjetan znak
rukom da šutim. ―Ali... tako ćeš mi nedostajati, dragi tata!‖ zašmrcala sam. (Nije se samo tata znao uţivjeti u
ulogu.)
―Neću dugo izbivati, najdraţe moje dijete. Dok ja budem gore na nebu iznad East Rivera, tvoja će mama s
nebesa paziti na tebe! Ona će te štititi dok mene nema.‖
―Ona nije m...‖ poĉela sam govoriti, ali sam se naglo zakašljala i poĉela ispoĉetka. ―Ona nije mirno otišla s
anđelima i zaboravila na mene?‖
―Majĉina ljubav nikad ne umire‖, uzdahnuo je tata.
Gradonaĉelnik je ispuhao nos u svoj grubi rupĉić, a zatim je tom istom krpetinom obrisao suze. ―Majĉina
ljubav nikad ne umire. Je li i to rekao Shakespeare?‖
―Nije‖, rekao mu je tata. ―Ja sam to rekao.‖ Uzeo je torbu s novcem i nasmiješio se: ―Doviđenja
gradonaĉelniĉe Makepeace. Otići ću za sat vremena.‖
Gradonaĉelnik se polako osovio na noge. ―Ali, vjetar još uvijek puše s istoka. Ako sada uzletite, otpuhat će
vas ravno na nizinu gdje je ulogoren Divlji narod! Znate, u našemu kraju vjetar naveĉer okrene na zapadnjak.
Moţete li letjeti noću?‖
Tatine su se oĉi suzile. ―To je ĉak i bolje‖, rekao je. ―1 bolje. Odlazimo veĉeras.‖
―Mi?‖ upitao je gradonaĉelnik i pogledao u mene.
―Ovaj... mislio sam reći da ja odlazim veĉeras!‖
15
Tata je bio glumac prije nego što sam se rodila. Govorio je da nema velike razlike između glumca i zabavljaĉa.

26. ~ 26 ~
Gradonaĉelnik je kimajući glavom otišao iz krĉme i ostavio nas same. Osjećala sam se kao u zamci, kao ona
druga Helena, u Troji pod opsadom. No ne baš kao ona druga Helena - zato što sam bila ljepša od nje i zato što je
ona imala Parisa za društvo. Ja ću biti sama.
―Tata,‖ rekla sam, ―ti me stvarno namjeravaš ostaviti ovdje, zar ne?‖
―Ne budi glupa, Nellie, naravno da ne namjeravam.‖
―Zovem se Nell‖, rekla sam.

27. ~ 27 ~
PODZEMNI SVIJET - PRIJE 4000 GODINA
Ne znam kako izgleda Podzemni svijet. Da bi otišao tamo, moraš biti mrtav.16 No ĉula sam neke priĉe pa ĉeš mi morati vjerovati
na rijeĉ kada ti kaţem da to nije mjesto na koje bi htio otići na piknik. Nije ni za školski izlet, a oni znaju biti jako gadni. Ne,
Podzemni je svijet gadniji i od rupĉića gradonaĉelnika Makepeacea.
Ahilej i Paris vukli su se mraĉnim hodnicima u kojima bi im miris smrti ispunio nosnice... da su ih imali.
―Drago mi je što nemam nosnice‖, gunđao je Paris.
―Namjeravaš li kukati cijelim putem do Podzemnog svijeta?‖ upitao je Ahilej.
―Ne. Samo sam htio reći da ovo nije baš ugodno mjesto.‖
Ahilej se okrenuo prema njemu bijesno ga gledajući. ―Ne bismo bili ovdje da nije bilo tvoga prljavog malog
trika.‖
Osvetnica je stala i okrenula se prema njima. ―Upozorila sam vas da se ne svađate. Ţivcirate me. A ako
budem ţivĉana, reći ću velikom bogu Podzemnog svijeta Hadu da za vas smisli neke nove i gadnije muke.‖
Paris bi podignuo obrve... da ih je imao.17 ―Dragi moj stari prijane, Ahilej u. Divno je u tvome društvu. Bili
smo neprijatelji za ţivota, ali smo najbolji prijatelji nakon smrti.‖
―Da? Oh, da! Jedva ĉekam da malo proĉavrljamo o našim ţivotima u Troji. Bila je to teška bitka, ali nam je
dala priliku da pokaţemo od ĉega smo sazdani i da postanemo junaci.‖
Osvetnica je prosiktala: ―Ne morate pretjerivati.‖
Povela ih je putem koji je prolazio kroz vruću stijenu. Tako toplu i vlaţnu da se dimilo iz nje. ―Sada više
nismo daleko od Stiksa‖, rekla je.
―Oh, Stiks! Tamo me je moja majka uronila dok sam bio beba‖, rekao je Ahilej.
―Svaki od vas morat će platiti jedan novĉić brodaru Haronu za prijevoz‖, rekao im je vodiĉ u liku orla.
―Ja nemam nikakva novca!‖ povikao je Ahilej. ―Novac niĉemu ne koristi na bojnome polju.‖
―Ne brini‖, rekao mu je Paris. ―Ja ga imam dovoljno. U Troji imam cijele tovare plijena. Nevolja je bila u
tome što ga nisam imao na što potrošiti. Da budem iskren, drago mi je što više nisam na onom kukavnomu
mjestu.‖
―Nismo se baš zabavljali u onoj vjetrovitoj nizini‖, rekao je Ahilej.
―Kako je bilo tamo?‖
―Vjetrovito.‖
Osvetnica se oglasila škripanjem, što je trebao biti smijeh. ―Kada stignete u Podzemni svijet, moţda ćete
promijeniti mišljenje. Moţda ćete preklinjati da se vratite u Troju!‖
Ratnici su stali. ―Idemo u zemlju junaka. Na otok Blaţenih, zar ne?‖ upitao je Paris.
Osvetnica se opet nasmijala. ―To misliš?‖ uperila je svoje sjajne oĉi u duhove. ―Kada prijeđete Stiks,
dolazite na Asfodelova polja. Ondje duhovi obiĉnih ljudi lutaju naokolo. Ali vi NISTE obiĉni ljudi. Vi ste
ubojice!‖
16
Neki bi pametnjaković od ĉitatelja mogao reći: ―Aha! Postoji JEDAN ţiv ĉovjek imenom Orfej koji se uputio u Podzemni
svijet da spasi svoju mrtvu djevojku. Na kraju nije uspio pa gaje skupina podivljalih ţena rastrgla na komadiće.‖ Dobro,
dobro, ĉula sam za Orfeja. Stvar je u tome da ja nisam Orfej i da je VEĆINA ljudi koja ode tamo mrtva.
17
Slušaj, mogu ispustiti ovo ―da ih je imao‖. Oni su duhovi. Nemaju tijela pa ne mogu ĉiniti stvari koje ĉine ljudi. Sada kad
znaš što sam htjela reći, mogu poštedjeti svoje pero i tintu, a ti samo na prikladnim mjestima dodaj ―da ih je imao‖. U redu?
Dobro. A sada se ţelim vratiti na cestu u Pakao. To namjeravam.

28. ~ 28 ~
―Ratnici!‖ prigovorio je Ahilej.
―Vi ćete prijeći na drugu razinu Hada gdje, će vas preuzeti Tartar. Sigurna sam da će gospodar Had smisliti
za vas neku prikladnu kaznu!‖
―Kaznu? Kakvu kaznu?‖
Pogrbljena Osvetniĉina ramena još su se više zgrbila kada je njima slegnula nastavljajući svoj put. ―Tamo
dolje nalazi se Tantal. Skapava od gladi i ţeđi. Stoji u jezeru tako da mu voda dopire do vrata. A kada se sagne da
otpije vode, voda presuši. Iznad glave visi mu grana puna voća. Ali ako pokuša dohvatiti voće, grana se podigne
izvan njegova dohvata.‖
―Gadno‖, promrmljao je Paris. ―To mi se nimalo ne sviđa. Što je uĉinio da ga je snašla takva kazna?‖
―Dao je ljudima hranu bogova‖, podsmješljivo je rekao ptiĉji lik.
―Ah,‖ potvrdno je kimao glavom Ahilej, ―kaţnjen je kao i Prometej koji je ljudima dao vatru!‖
Osvetnica je opet naglo zastala. Glas joj je sada bio grub i oštar kao ĉeliĉna oštrica na ţivoj kosti. ―NE
podsjećajte me na Prometeja. Cim se riješim vas dvojice, potraţit ću ga i zauvijek uništiti. Neće mi pobjeći. Koliko
trajalo da trajalo, natjerat ću ga da zaţali dan kada se rodio. Poţurite! Poţurite! Ţelim što prije u potragu!‖
Duhovi su poţurili.
―Mislio sam da je Podzemni svijet ugodno mjesto‖, gunđao je Ahilej.
―Ljudi koji su ţivjeli dobrim ţivotom skreću na desnu stranu i završe na Elizejskim poljima - ona su puna
ljudi koji pjevaju i plešu‖, objasnila je Osvetnica. ―Neki se od njih vrate u nadzemni svijet - ako tri puta umru i
dođu na Elizejska polja, preostali dio vremena provode na Otocima blaţenih gdje je zabranjena tuga.‖
―E, to mi se sviđa!‖ povikao je Paris. ―Ima li kakve šanse da mi stignemo tamo?‖
―Ima. Velike šanse‖, zadahtala je ptiĉurina. ―Evo, stigli smo do rijeke Stiks. Stanite u nju.‖
Pred njima se prostirala široka i beţivotna rijeka. Nije se svjetlucala i ljeskala kao zemaljske rijeke. Ovdje
dolje je ĉak i danje svjetlo bilo mrtvo.
―Mislio sam da Haronu moramo platiti za voţnju lađom‖, rekao je Paris. ―Ja sam već pripremio novĉić.‖
―Stanite u Stiks i dobit ćete nova tijela kad iskoraĉite van. Ne moţemo vas muĉiti ako nemate tijelo.‖
Ptiĉurina je raširila krila pa su junaci pali u rijeku otrova. Poĉeli su lamatati rukama i plivati spašavajući
ţivote... ili su moţda plivali spašavajući svoje smrti?
Jedva su stigli do obale gdje ih je ĉekala Osvetnica.
No ovi junaci nisu gledali u nju. Toliko su zinuli da im je ispala vilica (sada su imali vilicu). Zurili su u
ĉudovište koje je stajalo do Osvetnice.
―Pakla mu, što li je to?‖ zadahtao je Paris.
Stvorenje je izgledalo sliĉno ĉovjeku. Samo što mu je tijelo bilo gotovo ĉetvrtasto. Moralo je biti ĉetvrtasto.
Duţ gornjeg ruba bilo je naslagano pedeset glava. Na svakoj strani tijela imalo je pedeset ruku.
Osvetnica je rekla: ―Upoznajte Hekatonhirija.‖
―Pozdrav, deĉki!‖ oglasilo se pedeset glava. Od toga bi pozdrava oglušili junaci da zrak u Podzemnom
svijetu nije prigušivao i najglasnije zvukove.
Paris je mahnuo prstima rekavši: ―Pozdrav, Hek!‖
Ahilej je stajao razmaknutih nogu i raširenih ruku poput hrvaĉa spremnog da se uhvati ukoštac s
ĉudovištem. ―Ja sam moćni Ahilej. Dođi, ĉudovište, pokaţi što znaš!‖
―Ohh! Zar ne govori smiješno?‖ rekla je 35. glava. Druge su se glave sloţile da govori jako smiješno.
―Podsjeća malo na Hektora koji je bio ovdje dolje prošloga mjeseca‖, rekla je 3. glava, s Ĉime su se opet sloţile
ostale glave. ―No znaš li ti kako mi to ovdje kaţemo?‖ povikala je 14. glava, a zatim su joj se pridruţile i druge.
―Što više lete, to niţe padaju!‖ na što se uglas nasmijalo pedeset glava i zapljeskalo stotinu ruku.
―Odaberi svoje oruţje, ti stvorenju iz pakla!‖ povikao je Ahilej, na što su se glave zahihotale.
―Ohh! Stvorenje iz pakla, ha? Štapovi i kamenje mogu mi slomiti kosti...‖ pridruţile su se i druge glave, ―ali
me rijeĉi ne mogu povrijediti!‖
Ahilej je pocrvenio od gnjeva, dok je Paris izgledao pomalo zabrinuto. ―Odaberi oruţje!‖ zagrmio je Ahilej,
ali je njegov glas utihnuo na tamnom kamenju i stijenama uz obalu otrovne rijeke.
―Kamenje!‖ rekla je 3. glava, ―biramo kamenje‖, i treći je par ruku mahnuo prema kamenju na obali.
Ahilej se sagnuo i uzeo kamen. Tada se Hekatonhiri ispruţio na desnu stranu i sve su ruke na desnoj strani
posegnule za kamenjem.
No teţina je bila prevelika ĉak i za tako glomazne noge. Dok se ĉudovište pokušavalo ispraviti, zateturalo je
i prevalilo se na stranu, tako daje iz njegovih ruku uz mukli topot poispadalo kamenje rasuvši se po obali.
Hekatonhiri se jedva osovio na noge. ―Oprosti, druškane‖, rekla je 35. glava. ―To mi se stalno događa!‖ dodala je
3. glava, a ostale su rekle: ―Uvijek.‖
Paris je stupio naprijed. ―Tvoj je problem u tomu što ne upotrebljavaš svoj mozak.‖

29. ~ 29 ~
―Mozgove!‖ podsjetila gaje 14. glava.
―Dobro, mozgove‖, kimnuo je Paris svojom jedinom glavom. ―Trebao bi se nagnuti na desnu stranu i uzeti,
recimo, pet kamenova. Zatim bi se trebao nagnuti na lijevu stranu i lijevim rukama uzeti pet kamenova. Po pet
svaki put. Deset puta na lijevu i deset puta na desnu stranu da se posve naoruţaš. Tako ćeš odrţati ravnoteţu, nije
li tako?‖
―Pretpostavljam da ima pravo‖, rekla je 35. glava. ―Moţemo pokušati‖, predloţila je 3. glava. ―Da,
pokušajmo‖, sloţile su se i druge glave.
Isprva je išlo polako to naginjanje lijevo-desno.
―Lijevo... dva-tri-ĉetiri-pet... i desno... dva-tri-ĉetiri-pet!‖ njihalo se ĉudovište. ―Lijevo... dva-triĉetiri-pet... i
desno... dva-tri-ĉetiri-opa!‖
Paris je sretno zapljeskao rukama: ―Djeluje!‖
Ahilej je zareţao: ―Morao bi posuditi jedan mozak od tog ĉudovišta. Ĉini se da si izgubio svoj.‖
―Da? Zašto?‖
Ahilej je samo umorno odmahnuo glavom.
Nekoliko je kamenja poispadalo iz ruku. Glava broj 17 opsovala je izrekavši jednu jako ruţnu rijeĉ, što je
zgrozilo ostale. No ubrzo je ĉudovište opet uhvatilo ritam ―lijevo... dva-tri-ĉetiri-pet... i desno... dva-tri-ĉetiri-pet!‖
i ubrzo je stotinu ruku drţalo stotinu kamenova. ―Doo-bro! Reci kada budeš spreman‖, rekla je 35. glava Ahilej u.
Ahilej je zamahnuo rukom i bacio svoj kamen, razbivši nos 25. glavi koja je zaurlala.
Trenutak poslije stotinu Hekatonhirijevih kamenova sruĉilo se na Ahilej a. Oklop mu je puknuo kao puţeva
kućica pod konjskim kopitom. Njegovo je novo tijelo bilo izmrcvareno, izobliĉeno, slomljeno i izubijano. Iz hrpe
kamenja virila je krvlju natopljena glava s razbijenom kacigom. Paris je maknuo kamen s Ahilejevih usta, pri ĉemu
je jedan njegov zub zveknuo pavši na tlo. ―Jesi li dobro?‖ upitao je trojanski princ.
―Vo-vo? Vo-vi-vi-vii...vee-vo!‖ Rekao je Ahilej pljujući krv iz razbijenih usta.18
―Samo sam pitao‖, rekao je Paris.
―Pogodak!‖ zadahtao je Hekatonhiri iz najmanje ĉetrdeset glava. ―Stvarno pali, zar ne? Sada kad znamo
kako se treba naoruţati, nitko nas neće pobijediti!‖
Ahilejevo je tijelo brzo zacijelilo - napokon, on je bio besmrtan i imao je novo tijelo koje se moglo ozlijediti
i izobliĉiti, ali nikada uništiti. Novi zubi niknuli su na bezubim desnima, a rane su zarasle bez ikakva oţiljka.
Odgurnuo je hrpu kamenja i teturavo se osovio na ponovno zdrave noge. ―Da mi u Troji imamo takvo stvorenje,
pobijedili bismo za deset minuta, a ne za deset godina.‖
―Samo što niste pobijedili‖, nasmijao se Paris.
Ahilej je bijesno zurio u njega svojim novim oĉima i baš je namjeravao nešto prosiktati kroza svoje nove
zube. Ali nije. Zgrabio je Parisa za ruku i odvukao ga podalje od Osvetnice. Šaptao mu je tako tiho da ĉak ni
orlovske uši ptiĉurine nisu mogle razabrati rijeĉi. ―Ne moţemo ostati na ovom groznomu mjestu. Imam plan kako
da se izvuĉemo odavde. Samo me podrţi i sloţi se sa mnom... ma koliko ti to ĉudno zvuĉalo.‖
―Da‖, potvrdno je kimnuo Paris.
―Što da?‖
―Da, slaţem se s tobom. Rekao si mi to.‖
Ahilej je zakolutao oĉima. Poĉeo se pitati hoće li njegov stari neprijatelj biti koristan prijatelj, ali se ipak
okrenuo k Osvetnici. ―Osvetnice!‖
―Što je, Ahileju? Ţuri mi se.‖
―Znam. Ţeliš krenuti za tim zloĉestim Prometejem.‖
―To tebe nije briga.‖
―Ne! To je svaĉija briga. Ne moţeš samo tako pustiti da pobjegne opasan polubog kao on‖, rekao je Ahilej.
―Slaţem se‖, rekao je Paris.
―Zato bogovi i imaju Osvetnicu kao što sam ja‖, odiješito je rekla i škljocnula kljunom.
―A bogovi se tako loše odnose prema tebi. Šalju te na nemoguće zadatke. Ĉak i ako pronađeš Tea, teško ćeš
ga zadrţati samo za sebe.‖
Osvetnica se sjetila svoga iskrivljenog vrata i shvatila daje to istina. ―Moţda‖, rekla je.
―Trebaš pomoć dvojice junaka.‖
―Trebam‖, rekla je ptica. ―Zeus oĉekuje da sve radim sama. Juri za Prometejem kroza svemir i vrijeme, a
onda odjedanput, stani i odvedi junake u Had.‖
―To je TAKO nepošteno‖, uzdahnuo je Ahilej. ―Ne bih ti nimalo zamjerio ako prihvatiš malo struĉne
pomoći.‖
18
Naravno da ti ja ne moram reći što je rekao. Moram? Dobro, rekao je: ―dobro? Što ti misliš, blento?‖

30. ~ 30 ~
―Baš! Nitko nije struĉniji od mene‖, rekla je Osvetnica dignuvši ponosno kljun u zrak.
―Slaţem se, ali dva bi junaka mogla biti veoma korisna... recimo Paris i ja.‖
―Da, mogla bih iskoristiti par dobrih ljudi...‖ potvrdno je kimala Osvetnica.
―I ĉudovište‖, dodala je 17. Hekatonhirijeva glava. ―Osobito sada kad sam nauĉio kako se istovremeno baca
stotinu kamenova!‖
Osvetnici se gotovo pojavio osmijeh na kljunu. ―Ahileju, obećala sam Zeusu da ću vas odvesti u Had... ali
nisam rekla kada. Kad uhvatimo Prometeja, mogu vas opet odvesti ovamo, zar ne?‖
―Moţeš‖, oprezno je rekao Ahilej i odmahnuo glavom Parisu koji je namjeravao reći: ―Ne, ako se mene
pita!‖
―Ali Zeus mi nikada neće dati krila za tebe‖, uzdahnula je Osvetnica.
―Moţda hoće njegova ţena Hera‖, rekao je Ahilej. ―Ona baš ne voli Parisa, ali voli mene.‖
Osvetniĉine okrutne oĉi zagledale su se duboko u Ahilejeve. ―Povest ću te sa sobom‖, rekla je.
―A mene?‖ upitao je Paris.
―A mene?‖ upitala je 35. glava.
―Sve vas. Zajedno ćemo uhvatiti kradljivca vatre i uništiti ga! Uništiti ga!‖
Prometej je opet stigao do najudaljenijih zvijezda, znajući da je proteklo dovoljno vremena. Uputio se u Rajski
grad u 1795. godinu.

31. ~ 31 ~
RAJSKI GRAD - 1795., DAN NAKON NAŠEG DOLASKA
Jesi li ikada imao onaj uţasan osjećaj da ti se stvari događaju same od sebe? Stvari na koje ne moţeš utjecati? Kao da te netko gura
amo-tamo poput figure na šahovskoj ploĉi? Tada mije izgledalo normalno kako se sve zbivalo. Ali kada se sada osvrnem, vidim daje
na sve utjecala ĉudna “sudbina”. Dakle, ako ne vjeruješ u sudbinu, nećeš povjerovati ni u ovo što se dogodilo. Odnesi ovu knjigu
natrag u knjiţaru ili u knjiţnicu. Traţi da ti vrate novac, n em o j nastaviti dalje ĉitati!
Prometej se spuštao na svojim širokim bijelim krilima prema ruţnoj mrlji uz rijeku koju su zvali Rajskim gradom.
Već je jednom bio ovdje, u budućnosti.19
Tada je grad bio prekriven oblakom grimizne i ţute, zelene i smeđe, sive i crne boje. Iz magle su se uzdizali
zavojiti tornjevi i oštri šiljci.
Sada, u 1795. godini, grad je bio manji. Oko njega su bile izgrađene drvene zidine koje su ga odjeljivale od
okolnih livada lelujave trave. Rajski je grad na tim livadama izgledao kao tamna bradavica na lijepom licu.
Zgrade nisu bile toliko visoke, ali su bile trule i vlaţne, njegove ulice mraĉne i vijugave, pune blata i lokava.
Teo je zastao u zraku, ugledavši ispod sebe sjajan blijesak ţute vatre. Zaĉuo je šištanje i tada je kroz njegovu
ruku proletio grumen olova.
Njegove (polu)boţanske uši ĉule su kako ĉovjek dolje viĉe: ―Jesam je! Pogodio sam veliku pticu! Moja će
obitelj imati što jesti cijeli tjedan! Jesam je!‖ Ugledao je starca iskrivljena jednako kao i ulice Rajskoga grada.
Starica kiseloga lica kokodakala je: ―Budalo! Ako si je pogodio, zašto onda ne pada? Ne bi mogao pogoditi
ni staju dok stojiš u njoj. Samo trošiš taj dragocjeni barut i metke koje bismo mogli iskoristiti protiv Divljeg
naroda!‖
―Siguran sam da sam je pogodio‖, uzdahnuo je ĉovjek i krenuo prema bijednoj kolibi koju je par nazivao
svojim domom.
―Zašto ne radiš nešto korisno?‖ zanovijetala je ţena. ―Idi i opljaĉkaj kakva sirota stranca.‖
―Ako su siroti, tada ih se ne isplati pljaĉkati!‖ gunđao je starac.
―Znaš što sam htjela reći. Idi sad i ukradi nešto. Ja se moram vratiti u djeĉje jaslice.‖
Teo je zadrhtao. On je tim ljudima dao vatru. A oni je koriste za pravljenje dima koji guši. Koriste je za
ubijanje. ―Nisam ni slutio da će doći do ovoga‖, uzdahnuo je i protrljao ranjenu ruku. Rana mu je već poĉela
zacjeljivati. ―Moţda je Zeus bio u pravu. Moţda su ljudi suviše glupi za vatru. Moţda je i pravedno što sam zbog
toga kaţnjen.‖
Ĉak i veliki polubog moţe katkad biti sjetan.
Pogledao je dolje na uţurbane ljude. Vidio je samo pognuta leđa jer su građani Rajskoga grada gledali samo
pred noge kako ne bi stali u nešto odvratno. Jedino je lovac na ptice gledao u nebo.
Teo je zamijetio djevojĉicu koja nije ţurila. Tumarala je gradom poput kakva stranca. Kosa joj je bila
crvenkastosmeđe boje, a lice dovoljno lijepo da se zbog njega otisne tisuću brodova. Zapravo je to bila najljepša
djevojĉica koju biste poţeljeli vidjeti u Rajskome gradu.20
19
Da, znam da se ovo ĉini besmislenim. Moţeš se vratiti u mjesto u kojemu si bio u PROŠLOSTI, ali se ne moţeš vratiti u
mjesto u kojemu si bio u BUDUĆNOSTI. Ali Teo je putovao kroz vrijeme. Bio je u Rajskome gradu 1858. godine, a tada je
grad bio ruţniji i sumorniji nego kada sam ja bila tamo. Znam, zvuĉi neobiĉno. A ja sam ţivjela tako dugo i tako sam stara!
SVI smo mi putnici kroz vrijeme - samo što većina nas putuje samo u budućnost. Teo je mogao putovati u oba smjera.

32. ~ 32 ~
Lutala sam ulicama samo da utuĉem vrijeme do veĉeri kada je tata planirao odlazak. Tata je rekao da me
NEĆE ostaviti ovdje. Rekao je da ima plan... koji će mi ispriĉati za veĉerom.
Da bi me sprijeĉio da jadikujem, poslao me je van da pripremim naš bijeg. ―Treba nam neka ĉistina u
ovome zakrĉenom gradu na koju ćemo staviti balon i napuniti ga dimom. I još nam treba barem jedan snaţan
muškarac koji će odnijeti balon do toga mjesta. Idi sad.‖
―Sto ćeš ti raditi?‖ upitala sam ga.
―Odmarat ću se... Moram biti odmoran da mogu preletjeti balonom preko rijeke do East Rivera.‖ Zatim se
popeo stubama do svoje sobe u Olujnoj krĉmi i pustio me da sama istraţujem grad.
Nitko se nije smiješio niti pozdravljao strance u Rajskome gradu. Nitko se nije smiješio i toĉka. Prozori
kuća i trgovina bili su neprozirni od ĉađe. Ja sam ti jako znatiţeljna osoba - volim gledati kako ljudi ţive. I zato
sam lutala ulicama i zavirivala kroz ĉađave prozore.
U trgovinama je bilo malo hrane - sigurno zbog opsade, nagađala sam. Na vješalicama je visjela odjeća i
skupljala prašinu jer su građani Rajskoga grada bili suviše siromašni da bi je kupovali.
Odjednom bi cestom projurili konji vukući neobiĉnu koĉiju koja je kloparala pa si im se morao sklanjati s
puta. Drveni su ploĉnici škripali i klimali se. Pomislila sam da baš zbog tih klimavih dasaka građani Rajskoga grada
hodaju pognute glave i svako toliko se osvrću lijevo-desno.
Pretpostavljam da nisam bila u pravu. Postoji još jedan razlog zbog kojega su se ljudi nervozno osvrtali, kao
da im o tomu ovisi ţivot. Razlog je bio taj... što im je ţivot stvarno ovisio o tomu. No ja sam bila strankinja. Što
sam ja mogla znati?
Prošla sam uz kuću koja je izgledala prljavija od ostalih. No ova je imala blistav novi crveni natpis na
vratima. Zlatnoţutim slovima pisalo je: ―Ĉudesan djeĉji svijet gđe Waters. Najbolje jaslice za napuštenu djecu u
gradu‖.
Provirila sam kroz prozor. Na golom drvenom podu nalazilo se puno kolijevki. Neke su bile toliko
nepomiĉne da su oko njih pauci ispleli svoje guste mreţe pa su izgledale kao kreveti Uspavane ljepotice.
Na jednoj je stolici sjedila ţena, pogledala u kolijevku i zanjihala je. Jedno je dijete cmizdrilo, drugo kašljalo.
Ţena pognutih ramena, mršava poput štapa i ogrnuta sivim šalom, nije se osvrtala na njih. Njezine su oĉi bile
uperene u samo jedno dijete. Iz šalice je ţliĉicom uzela malo mlijeka i guĉući ga dala bebi.
Ĉini se da je osjetila kako je promatram pa se okrenula, lica oštra i tvrda poput sjekire. To sam lice sinoć
vidjela u Olujnoj krĉmi.
Brzo sam krenula dalje niz sumornu ulicu. Prolazila sam uz mraĉne uliĉice traţeći mjesto koje bi bilo
dovoljno široko za naš balon. Gledala sam samo naprijed. Nisam gledala po mraĉnim uliĉicama. I tada sam saznala
zašto se građani Rajskoga grada stalno osvrću pogledavajući lijevo-desno.
Iz tame je vrebala opasnost, ĉak su i danju iz sjenke vrebali lopovi. Jedan je ĉekao dok nisam zašla u mraĉan
prolaz i tada mije prišao s leđa. Snaţnom rukom stisnuo me je za vrat i odvukao u uski prolaz između dviju zgrade
bez prozora. ―Daj mi novac ili ću ti prerezati vrat.‖
Bila je to stara izobliĉena ruka starog i izobliĉenog ĉovjeka.
Već sam prije bila u problematiĉnim gradovima i tata me je nauĉio kako se treba odnositi prema ovakvim
ljudima. ―Pusti mi vrat jer ćeš me zagušiti i onda nikad nećeš dobiti moj novac‖, zagraktala sam. Olabavio je stisak,
ali me je uhvatio za jaknu. Okrenula sam se i pogledala ga. Bio je to bezubi starac kojemu sam sinoć dala novac da
kupi piće u Olujnoj krĉmi. A meni gaje bilo ţao!
Tatin je savjet glasio ovako: ―Zbuni naivĉinu.‖
―Imaš li što sitnog?‖ upitala sam.
―Što?‖
―Nemam nikakva sitniša. Imam samo papirnate novĉanice. Reci mi koliko novaca ţeliš i imaš li mi za
vratiti.‖
―Ovaj... imam pedeset centi‖, rekao je.
―Pokaţi mi.‖
Teškom je mukom uspijevao drţati mene jednom rukom za jaknu, dok je drugom posegnuo u dţep.
Izvukao je nešto sitniša i pokazao mi.
Uzela sam polovicu njegovih novĉića.
―Dakle ovako. Ja uopće nemam sitnoga. Zato tome ništa dodaj 50 centi pa imaš 50 centi. Polovica od
pedeset je 25, zar ne?‖
20
Da, dobro, ta lijepa djevojĉica sam bila JA. Znam da misliš da sada malo laţem, ali kaţem ti da u Rajskome gradu, dok sam
ja bila tamo, nisam vidjela ljepšu djevojĉicu. Ne, ĉasna rijeĉ, stvarno nisam. Sada sam sigurna da misliš da laţem, ali me nije
briga.

33. ~ 33 ~
―Da.‖
―Uzet ću 25 centi i tebi ostaviti 25. Sad oboje imamo po 25 centi - i vuk sit i koze cijele!‖
―D-aa!‖ rekao je, namrštio se i ispustio moju jaknu.
Nećeš vjerovati što se zatim dogodilo.21
Sa sivog je neba u još sivlju uliĉicu, uza šuškanje krila, pao golemi lik. Ĉovjek s bijelim krilima priĉvršćenim
na leđima spustio se iza starog razbojnika. Bio je to visok i snaţan mladić bronĉane boje koţe, s mišićima glatkim i
nadu tim kao naš balon.
Lice mu je bilo zgodno, a moje prekrasno. Kosa mu je bila malo preduga, kao da je djevojka, no nitko nije
savršen.
Rukom je zgrabio lopova za ovratnik njegove otrcane jakne. ―Vidio sam kako te pokušava opljaĉkati‖,
rekao je stranac. Bio je odjeven u bijelu tuniku bez rukava i bez hlaĉa. ―Mora da mu je hladno‖, pomislila sam.
Pretpostavljam da bi se ti onesvijestio i pao na pod. 1 što imaš od toga? Zaprljanu odjeću.
Bila sam u jako ĉudnim mjestima i vidjela još ĉudnije prizore na našim putovanjima. Nedugo prije ovoga, i
ja sam sama pala s neba. Zato valjda i nisam bila toliko zaprepaštena koliko sam trebala biti. Moţda sam trepnula...
i to samo jednom.
―Kako si nas uspio vidjeti?‖ upitala sam.
―Letio sam iznad grada‖, objasnio je.
―Na tim krilima?‖ upitala sam.
―Drukĉije se i ne moţe letjeti‖, rekao je.
―Meni za to sluţi balon‖, rekla sam.
―Ba - što?‖
―Koristimo vatru da napravimo dim koji podigne velik balon u zrak‖, rekla sam mu.
Njegovo se lice ozarilo. ―Ah, znaĉi da ste vi ljudi pronašli i jedan dobar naĉin upotorebe vatre. Drago mije.‖
―Drago mije što ti je drago - ali, hoćeš li, molim te, pustiti toga starca prije nego što ga zadaviš?‖ molila sam.
Ispustio je lopova u vlaţno blato. Starac je zateturao zajedno s izgubljenim izrazom na licu. Pogledao nas je.
―Drago mi je što sam vas upoznao‖, rekao je i nasmiješio se svojim bezubim osmijehom. Zazveckao je novĉićima
u svojoj ruci. ―Moja će ţena biti zadovoljna s ovih 25 centi‖, rekao je sa zbunjenim i staklastim pogledom u oĉima
pa se okrenuo i teturajući uputio prema glavnoj ulici.
―Ja sam Teo‖, rekao je visoki stranac.
―Ja sam Helen‖, rekla sam i ispruţila ruku da se rukujemo.
Kunem se da je njegova bronĉana koţa malo pobiijedjela kada sam to rekla.
―Tko?‖
―Helen. Nikad još nisi ĉuo to ime?‖
―Oh, jesam‖promrmljao je. ―Ali to je bilo u Troji.‖
―Je li to dalje od East Rivera?‖ upitala sam.
―Puno dalje‖, rekao je.
―Slušaj. Moj tata traţi snaţnog ĉovjeka da nam pomogne. Ideš li sa mnom u Olujnu krĉmu?‖ predloţila sam
mu. Zatim sam se ogledala oko sebe. ―Ako nađem put. Ovaj je grad poput labirinta - vodenog labirinta koji se
mijenja svaki put kada se pomakneš.‖
Potvrdno je kimnuo glavom. ―Rajski je grad kao ţivo stvorenje‖, sloţio se. ―Trebala bi vidjeti koliki će biti
1858. godine!‖
―Molim?‖
―Nije vaţno. Olujna krĉma je u ovome smjeru‖, rekao je pokazujući na suprotnu stranu od one kojom sam
se uputila. Tada sam mislila da je vidio Olujnu krĉmu dok je letio iznad grada.
Skinuo je krila i tutnuo ih ispod svojih snaţnih ruku, a zatim se uputio prema obali grada.
Ja sam ga slijedila.
21
Ali ću ti svejedno reći. Ţeliš znati, zar ne? Ili moţda ţeliš sam pogoditi? Hajde. Pokušaj. Pobjegla sam. A-aa. Shvatio je da
sam ga prevarila i poĉeo vikati: ―Zaustavite lopova!‖ A-aa. Vidiš, ipak moraš ĉekati da ti ja kaţem.